OSTALI SEMINARSKI RADOVI
- PRAVO - |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
KUPOPRODAJNI UGOVOR
Pre početka treba napomenuti . . .
U savremenom svetu svakodnevno se izvrši na milione činova kupoprodaje, odnosno razmene određenih dobara za novac. U mnogim situacijama strane koje trguju iz više razloga žele da na neki način osiguraju svoju poziciju u kupoprodaji, pa iz tog razloga oni prave ugovor o kupoprodaji. Kada se zaključi ovaj ugovor, ugovorne strane uživaju izvesna prava, ali i prihvataju određene obaveze. Ovo je najvažniji ugovor u građanskom privrednom pravu. Da bi proizvodio određeno pravno dejstvo, potrebno je da bude sačinjen prema pravilima koja, kod nas, propisuje Zakon o obligacionim odnosima (ZOO) iz 1978. godine. Često se dešava da ove ugovore sačinjavaju nekompetentni ljudi, pa zbog toga kasnije ne mogu da ostvare svoja prava pred nadležnim sudom. Pri sačinjavanju ovog ugovora, potrebno je obratiti pažnju na njegove bitne (obavezne) i manje bitne delove, prava i obaveze ugovornih strana, način zaključivanja, prestanak itd.
I Uopšteno o kupoprodajnom ugovoru
Ugovor o prodaji je ugovor kojim se jedna ugovorna strana (prodavac)
obavezuje da robu koju prodaje preda drugoj ugovornoj strani (kupcu),
tako da ovaj stekne pravo raspolaganja, pravo svojine, dok se kupac obavezuje
da prodavcu za to isplati određenu novčanu nadoknadu.
Ugovorom o prodaji vrši se razmena robe za novac. Ovim ugovorom se mogu
prenositi ne samo stvari već i imovinska prava. Zakonom je propisano da
se ugovor o prodaji nepokretne imovine mora zaključiti u pismenoj formi
i overiti u sudu, što znači da je ugovor o nepokretnosti formalan ugovor.
Predmet prodaje mogu biti stvari, a u ugovorima o privredi - roba - i
druga prenosiva imovina.
Ovaj ugovor regulisan je Zakonom o obligacionim odnosima (Službeni glasnik
SFRJ, 1978. godina).
Saglasnost volja u ugovoru treba da bude izražena jasno i nedvosmisleno.
Prema propisima naših opštih uzansi, ugovor može biti zaključen pismeno
ili usmeno, i to između prisutnih1 i odsutnih2 stranaka.
Po svojoj pravnoj prirodi, ovaj ugovor je:
kada se ugovor sklopi usmeno, telefonom ili faxom, smatra se da su stranke
bile prisutne kada se ugovor sklopi pismom ili telegramom, smatra se da
su stranke bile odsutne
1. imenovani
2. konsezualan - neformalan
3. dvostrano obavezan
4. teretan
5. kazualan
6. komutativan
U ovoj vrsti ugovora javljaju se, dakle, prodavac i kupac. Specifičnost ovog ugovora u odnosu na mnoge druge ugovore je u tome što ovaj ugovor daje i prava i obaveze, kako prodavcu, tako i kupcu.
II Elementi i sačinjavanje ugovora o kupoprodaji
Kupoprodajni ugovori obično sadrže odredbe o:
■ vrsti i asortimanu robe,
■ količini robe,
■ kvalitetu robe,
■ ceni,
■ pakovanju,
■ isporuci i plaćanju
Najbitniji element ovog ugovora jeste roba. Oko ovog elementa ugovorne
strane moraju se sporazumeti, ili u protivnom ovaj ugovor ne može biti
zaključen kao ugovor robnog prometa. U pogledu određivanja robe kao predmeta
ugovora, potrebno je da se ugovorne strane dogovore o njenoj vrsti, a
da količinu učine odredivom.
1. Ugovaranje količine robe
Količina robe u kupoprodajnom ugovoru može se odrediti na tri načina:
jedinicama mere, komadima i jedinicama standardnog pakovanja.
Metarski sistem ima četiri osnovne mere: za težinu - kilogram, za dužinu
- metar, za površinu -kvadratni metar i za zapreminu - kubni metar.
Zakonom o merilima i mernim jedinicama od 01.01.1981. godine kod nas je
stupila na snagu potpuna upotreba Međunarodnog sistema mernih jedinica.
Indirektno iskazivanje količine robe jedinicama mere moguće je i prema
nazivima saobraćajnih sredstava, na primer: „jedan vagon kukuruza",
što zapravo znači 10 000 kg kukuruza.
Određivanje količine robe u komadima primenjuje se obično kod robe kod
koje se i cena određuje po komadima. Kod neke robe, količina se ugovara
u komadima a cena se obračunava na osnovu mase robe.
Kod robe standardnog pakovanja količina se izražava brojem koleta ambalaže,
na primer: vreća cementa, boca voćnih sokova i sl.
Pri određivanju količine robe koja se isporučuje u ambalaži, a prodaje
na osnovu mase, treba razlikovati oznake: bruto, neto i tara masa.
Kod individualno određenih stvari potrebno je u ugovoru navesti detaljan
opis stvari, kako bi se nedvosmisleno moglo potvrditi da se upravo o toj
stvari radi. Kod generički određenih stvari, količina robe se može odrediti
izrazima „oko", „otprilike", „manje-više", „cirka"
itd. U ovakvim slučajevima važno je navesti dozvoljenu granicu odstupanja.
2. Ugovaranje kvaliteta robe
Kvalitet robe se u ugovoru može izraziti uzorkom, opisivanjem i standardom.
Uzorak je minijaturni primerak neke robe većih dimenzija, odnosno manja
količina veće količine robe. Osnovni zahtev je da uzorak verno reprezentuje
kvalitet robe. Uzorak se najčešće koristi kod utvrđivanja kvaliteta poljoprivrednih,
rudarskih, hemijskih i sličnih proizvoda. Da bi se mogao uzeti uzorak
robe, ona mora imati svojstvo zamenljivosti.
Opis se koristi:
■ kada uzorak nije moguće upotrebiti kao merilo kvaliteta,
■ pri nabavci robe izvesnog asortimana i
■ kod robe koja se kupuje na osnovu njenog hemijskog sastava, specifične
količine ili sadržaja
Pri opisu ističu se ona svojstva i oznake koje su bitne za kvalitet robe:
dimenzije, sastav, poreklo, vreme proizvodnje...zamenljivost postoji kod
robe koje ima u istoj vrsti i sličnom kvalitetu u velikim količinama,
ili kod robe koja se može reprodukovati u istom kvalitetu.
Standardi su propisi kojima se regulišu: sastav, oblik, dimenzije, mera
ili težina ili drugi elementi kvaliteta proizvoda. Zato se, kada se radi
o robi koja je obuhvaćena standardizacijom, samim pozivom na standard
jasno i precizno izražava kvalitet robe.
3. Ugovaranje cene robe
„Cena nije bitan element ovog ugovora. Ako ona nije određena niti odredljiva,
kupac je dužan da plati cenu koju je prodavac redovno naplaćivao u vreme
zaključenja ugovora, a u nedostatku ove, razumnu cenu. Pod razumnom cenom
se smatra tekuća cena u vreme zaključenja ugovora, a ako se ona ne može
utvrditi, onda cenu utvrđuje sud, prema okolnostima slučaja."
Prema tome da li je pri sklapanju ugovora definisana cena ili će se njena
visina naknadno odrediti, razlikuju se čvrsta i tekuća cena. Takođe, cena
može biti jedinična (po jedinici robe) ili ukupna (za celu količinu).
Prema tome da li je cena plativa odmah ili posle izvesnog roka razlikuju
se kasa-cena i cena sa rokom.
4. Ugovaranje isporuke robe
Isporučiti robu znači staviti je kupcu na raspolaganje. Isporuku najčešće vrši prodavac tako što robu predaje kupcu na ugovorenom mestu, u ugovorenom roku i na ugovoren način. Ugovaranje mesta isporuke je veoma važno u ovom ugovoru.
5. Ugovaranje plaćanja robe
Odredbe o plaćanju regulišu: mesto, rok i način plaćanja. Način plaćanja
strogo je regulisan postojećim propisima koji ukazuju da se može platiti
samo u domaćoj valuti i pretenduje se plaćanje virmanisanjem, bezgotovinski.
Izuzetno, dozvoljava se i gotovinsko plaćanje.
Pored navedenih elemenata, ugovor može da sadrži i odredbe o načinu preuzimanja
robe, o osiguranju, o zateznim kamatama i drugim ugovorenim kaznama za
nepoštovanje obaveza iz
III Obaveze prodavca
Osnovna obaveza prodavca je prodaja stvari kupcu u svojinu. Zajedno sa
prodajom na kupca prelazi rizik daljeg održavanja stvari.
Obaveza prodavca je da isporuči robu bez materijalnih i pravnih nedostataka.
U skladu sa ZOO5 materijalni nedostaci na robi za koje prodavac odgovara
treba postoje u trenutku prelska rizika sa prodavca na kupca i treba da
budu znatni. Nedostatak postoje:
■ ako roba nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet
■ ako roba potrebna svojstav za naročitu upotrebu za koju je kupac nabavlja,
a koja je bila ili morala biti opznata prodavcu
■ ako stvar nema svojstva i odlike koje su izričito ili prećutno ugovoreni,
odnostno propisani.
■ kada je prodavac predao stvar koja nije saobrazna uzroku ili modelu
Prodavac neće odgovarati za nedostatak navedene pod prvom i trećom tačkom ako su oni u času zaključivanja ugovora bili poznati kupcu ili nisu mogli ostati nepoznati.
Takođe neće odgovarati:
■ za neznatne nedostatke
■ ako je kupac nesavestan
■ za stvar prodatu na prinudnoj javnoj prodaji
■ ako je odgovornost isključena ugovorom
Refleksna šteta: nastaje kada se proda stvar sa nedostatkom i ona nanese
štetu drugim stvarima. Ona je nezavisna od odgovornosti za materijlne
nedostatke i procenjuje se prema pravilim ao vanugovornoj šteti.Uslovi
za odgovornost prodavca za refleksnu štetu:
■ da je kupac pretrpeo štetu na drugim stvarima
■ da postoji uzročna veza
■ da je stvar imala materijalnih nedostataka
■ da je prodavac kriv (pretpostavlja se)
Kupac je dužan da robu koju prima pregleda na uobičajan način ili da je
da drugom na pregled.Ukoliko se utvrdi da postoji nedostatak kvaliteta
prava kupca su sledeća:
■ pravo da zahteva dod prodavca da ukloni manu
■ pravo da zahteva da mu se isporuči roba bez mane
■ pravo da zahteva snizenje cene
■ pravo raskida ugovora
IV Obaveze kupaca
Osnovna obaveza kupca6 iz ugovora o prodaji robe jesu, obaveza preuzimanja isporuke i obaveza plaćanja cene. Kupac bi mogao preuzeti i još neke druge obaveze.
1. Obaveza preuzimanja isporuke
Kupac ima pravo da zahteva izvršenje obaveze prodavca, ali je na njrmu
istovremeno i obavrza izvrši preuzimanje robe. Preuzimanjr robe se sastoji
iz ibavljanja potrebnih radnjim koje su prema ugovoru ili prirodi posla
neophodne da bi prodaja bila moguća, kao i u odnošrnju same robe. Prodavac
ne može sudski prinuditi kupca da preuzme kupljenu robumali će ovaj zato
zapasti u povereničku docnju.
Troškove isporuke i one koji joj prethode snosi prodavac, a troškove odnopenja
robe i troškove posle isporuke snosi kupac. Ugovorne stranke mogu se drugačije
dogovoriti, što se često i čini, ugovaranjem tzv. transportnih kalauza.
2. Obaveza kupaca da plati cenu
Kupac je dužan da isplati cenu, kao određenu sumu novca u iznosu koji je ugovoren ili propisan. Ako nešto drugo nije predvidjeno, kupac je dužand da plati punu cenu odjednom, a ne u delovima. Takođe, ukoliko nešto drugo nije ugovoreno, ili ako drugo ne preizilazi iz prirode i okolnosti posla, prilikom ugovaranja uzastopne isporuke kupac je dužan platiti cenu za svaku isporuku u času njenog preuzimanja. Ako je ugovoren rok isplate, kupac mora u tom roku da isplati celokupan iznos. Ako prodavac bez osnova odbije prijem kupčeve obaveze plaćanja cene onda on zapada u poveričku docnju.
V Posebne vrste ugovora o prodaji
1. Kupoprodaja sa pravom otkupa
Reč je o ugovoru čije konačno pravno dejstvo zavisi od volje prodavca. Njime se nesumnjivo ograničava pravo kupca koji ne može za vreme trajanja prava otkupa da raspolaže sa robom.
2. Kupoprodaja sa pravom preprodaje
Je takav ugovor o prodaji u kome kupac zadržava pravo da u određenom
roku vrati prodavcu robu i od njega zahteva povraćaj cene. Time se kupcu
daje šire pravo nego što ga inače ima, a prodavcu se nameće obaveza koju
n kod običnog ugovora o prodaji nema.
3. Ugovor o prodaji sa pravom preče kupovine
Je takav ugovor u kome se kupac obavezuje da izvesti prodavca o nameravnoj
ponudi robe određenom licu, kao i o uslovima te prodaje, i da mu ponudi
da on stvar kupi po istoj ceni. Prodavac je duzan da o svojoj odluci obavestikupca
u roku od mesec dana od dana kada je kupac obavestio treće lice
Postoje još i:
■ Kupovina na probu
■ Ugovor o prodaji po uzorku ili modelu
■ Kupoprodaja sa zadržavanjem preava raspolaganja
■ Ugovor o prodaji sa specifikacijama
■ Međunarodni ugovori
VI Prestanak ugovora
Ugovor prestaje:
■ ispunjenjme ugovornih obaveza
■ sporazumom ugovornih strana
■ kompenzacijom
■ konfuzijom
■ prestankom postojanja jedne od ugovorne strane
■ nemogućnjošću ispunjenja ugovorenih obaveza
■ sudskom naredbom
Spisak korišćene literature:
- Jovanović A., Kisić S., Božić V., "Poslovna ekonomija - funkcije preduzeća", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003. Godina
- Kostadinović S., Račić M., Ljubojević G. „Poslovno pravo", Futura, Pertrovaradin, 2004. godine
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi