POCETNA STRANA

Оснивање ортачких друштава у Србији и Европској Унији

Савремени услови привређивања су све окрутнији и захтевнији. Светска економска криза која је захватила цео свет крајем прошле и почетком ове године неминовно се преселила и у Србију. Нико није поштеђен и ниједан слој друштва није остао незахваћен глобалном кризом. Почетком овог века доста се полемисало о настојању Србије да се озбиљно укључи у светске а у првом реду економске токове. Године које су остале за нама свакоко су оставиле неизбрисив траг на политику и економију земље. У овим условима Србија сматра да је спремна да се укључи у ове токове.
Прва и једна од неминовних фаза укључивања Србије у ове токове је свакако прилагођавање целокупног система европском систему и поштовање прописа Европске Уније. На прагу ових реформи поставио се низ питања спремности и залагања Србије за процес интеграције и процес придруживања овако великом систему као што је Европска Унија. Мишљења су подељена, још увек су за и против.
На овом месту ће бити речи о Закону о привредним друштвима наше земље и Европске Уније, а у првом реду позабавићемо се претпоставком усаглашености овог закона са законима Европске Уније. Покушаћемо да на примеру наше земље и земаља чланица Европске Уније уочимо степен усаглашености који је свакако неопходан корак у хармонизацији привредноправних прописа Србије и Европске Уније. Базираћемо се на оснивање и рад ортачких друштава и њихов допринос развоју и унапређењу привреде једне земље.

Појам привредних друштава

У нашем закону појам привредних друштава озачава сва правна лица која оснивају правна или физичка лица ради обављања пословне делатности а у циљу стицања добити. С тим у вези правно лице је субјект права без способности да непосредно врши своја овлашћења и обавезе, већ његови органи поступају као његови заступници. Закон о привредним друштвима у Србији донет 2004. године познаје следеће облике привредних друштава:
• Друштва лица (ортаклук и командитно друштво)
• Друштва капитала (акционарско друштво и друштво са ограниченом одговорношћу)

У овом делу који се односи на форме и оснивања друштава по новом Закону из 2004.године јасна је усаглашеност са правним стандардима чланица Европске Уније.

Појам ортачког друштва

Ортачко друштво (енгл.partnership) је друштво за заједничко пословање, уговором заснован обавезноправни однос којим се уговорне стране обавезују да удруже свој рад или своју имовину у целости или делимично ради постизања неког заједничког циља, без стварања новог субјекта. Ортаци могу бити правна и физичка лица која се морају договорити о заједничком циљу орташтва. У случају да такав договор изостане не постоји орташтво. За настанак орташтва мора постојати споразум макар и о лабавој заједничкој организацији преко које сваки ортак има одређени утицај и право учествовања при одлучивању, али чиме се не ствара правно лице. Орташтво не може бити странка у парничном поступку, не може бити уписано у земљишне књиге а у стечајном поступку субјекти су ортаци а не орташтво.У спору између орташтва и и трећих лица ортаци су тужитељи и туженици. По правилу сви ортаци учествују у управљању друштвом, при чему се разликују послови редовног управљања и послови ванредног управљања. Ортаци могу поверити управљање једном или више ортака, или неком трећем лицу. Имовину чине улози ортака и имовина стечена пословањем ортачког друштва.Удели ортака у добитку или губитку се утврђују уговором а ако то није случај онда сви ортаци имају подједнак удео у добитку или губитку друштва. Када је у питању ортачко друштво оно одговара за своје обавезе целокупном имовином.

Oснивање ортачког душтва

Приликом оснивања ортачког друштва, по Закону о привредним друштвима из 2004. године неопходан је и оснивачки акт који садржи следеће:
• Име и пребивалиште свих физичких лица ортака и пословно име и седиште правног лица ортака
• Пословно име и седиште друштва
• Делатност
• Означење врсте и вредности улоге ортака

Ако долази до измена у оснивачком акту сви ортаци морају бити сагласни са њима. Поред овог акта постоји и уговор ортака који се сачињава у писменој форми у довољнојм броју примерака да га поседује сваки ортак.

Улози ортака

Улог ортака у друштво може бити у новцу, стварима, правима, раду или услугама. Ортаци улажу улоге једнаке вредности. У смислу повећања или смањења улога Закон предвиђа да ортак није дужан да повећа свој улог изнад износа прописаног актом ради покривања губитка. Такође ортак не може смањити свој улог без сагласности свих осталих ортака. У преносу удела међу ортацима ортаци имају слободу.

Одлучивање

Када су у питању одлуке из редовне делатности оне се доносе већином гласова од укупног броја чланова, док је сагласност свих ортака потребна за питања изван редовне делатности, као и за одлуке о пријему нових ортака. У претходном делу смо напоменули да је ортак дужан да води послове друшта, као и да постоји могућност да се та делатност пренесе на неко треће лице.

Пословођење

Пословођење обухвата овлашћење за обављање правних послова и других радњи које се редовно врше при обављању делатности.
По Члану 65 овог закона: „ако право на пословођење иамју два или више ортака сваки од тих ортака има право да поступа самостално, осим ако се најмање један ортак успротиви том праву. Ако је оснивачким актом или уговором ортака одређено да ортаци друштва овлашћени на пословођење могу да поступају заједно, за сваки посао потребна је сагласност свих ортака друштва овлашћених на пословођење осим ако би одлагање те одлуке нанело штету друштву“. По истом Члану гласи и:“ако је оснивачким актом или уговором ортака ортачког друштва одређено да је у случају пословођења од стране више ортака, сваки ортак овлашћен на пословођење дужан је да поступа по инструкцијама других ортака овлашћених на пословођење, сваки ортак дужан је да обавести остале ортаке овлашћене на пословођење ради доношења заједничке одлуке о правној радњи или послу. Ако ортак овлашћен на пословођење с обзиром на околности случаја сматра да инструкције нису примерене о томе обавештава друге ортаке ради заједничког одлучивања, осим ако би одлагање одлуке нанело штету друштву, када може поступати самостално, о чему је дужан да без одлагања обавести остале ортаке.“

Добитак или губитак

На крају пословне године ортаци усвајају финансијски извештај којим се утврђује добит и губитак ортачког друштва и учешће сваког ортака у добити и губитку. Добит ортачког друштва расподељује се ортацима на једнаке делове. Губитак ортачког друштва расподељује се такође на једнаке делове. Део добити који припада ортаку ортачког друштва у добити ортачког друштва исплаћује се најкасније у року од три месеца од дана усвајања финансијских извештаја. Ако оснивачки акт ортачког друштва садржи одредбу којом се одређује само удео у добити или само удео у губитку сматра се да се она односи и на добит и на губитак.
Одредбе Закона о привредним друштвима везане за улоге , пословођење и добит и губитак примењује се ако оснивачким актом или уговором ортака ортачког друштва није другачије одређено.

Пренос удела трећим лицима

Ортак ортачког друштва може пренети свој удео трећем лицу само уз сагласност осталих ортака. У случају преноса удела трећем лицу само уз сагласност осталих ортака. Ако ортаци ортачког друштва не дају сагласност на пренос удела трећем лицу, а не искористите право пречег стицања, ортак друштва може пренетисвој удео трећем лицу и без те сагласности. Давање у залог удела ортака ортачког друштва сматра се преносом удела. Такође, пренос удела на наследнике и правне следбенике не сматра се преносом удела трећем лицу. Пренос удела трећим лицима може се оснивачким актом или уговором ортака друштва друкчије одредити.

Одговорност код преноса удела

У свим случајевима преноса удела, преносилац удела и стицалац пренетог удела одговарају солидарно према друштву за све обавезе преносиоца удела према друштву у тренутку преноса, осим ако се ортаци не споразумеју другачије. Захтеви од стране или у име ортачког друштва застаревају у року од три године од регистрације преноса удела (одредба се примењује и на друге захтеве од стране или у име ортачког друштва пртив лица које је престало бити ортак).

Престанак ортачког друштва и иступање ортака

Ортачко друштво престаје:

• Истеком времена на које је друштво основано или испуњењем циља оснивања
• Одлуком ортака о престанку
• Стечајем
• Необављањем послова непрекидно у трајању од две године
• Судском одлуком о престанку
• Наступањем било којег другог догађаја одређеног оснивачким актом или уговором ортака друштва који има за последицу престанак друштва.

Ако оснивачким актом или уговором ортака друштва није другачије одређено својство ортака у ортачком друштву престаје у случају:

• Смрти ортака
• Отварања стечаја над неким од ортака
• Отказа неког од ортака
• Доношења одлуке ортака у складу са оснивачким актом, уговором ортака друштва и овим законом
• У другим случајевима одређеним оснивачким актом или уговором ортака друштва.

Прећутно продужење

Ако је ортачко друштво основано на одређено време или за испуњење одређеног циља, а протеком тог времена или испуњењем циља оснивања настави да послује сматра се да је друштво прећутно добило сагласност свих ортака да је основано на неодређено време.

Отказ и повлачење ортака

Ортак ортачког друштва може да се повуче доборвољно из друштва, подношењем писаног отказа о повлачењу. Писани отказ подноси се најмање шест месеци пре истека пословне године, осим ако оснивачким актом није другачије одређено. Право ортака на повлачење се не може ограничити нити искључити.

Последице иступања ортака из друштва

Удео ортака који иступи из ортачког друштва расподељује се осталим ортацима друштва на једнаке делове. Ортаци који остају у друштву дужни су да исплате ортаку који иступа из ортачког друштва у новцу оно што би он примио на основу обрачуна који би се направио када би у време његовог иступања друштво престало да постоји, не узимајући у обзир текуће незавршене послове. Ако вредност имовине ортачког друштва није довољна за то да се покрију обавезе друштва ортак који иступа из друштва плаћа друштву део непокривеног износа сразмерно његовом учешћу у губитку друштва. Одредбе Закона везане за последице иступања ортака из друштва примењују се ако се оснивачким актомили уговором ортака ортачког друштва није друкчије одређено.
Ортак ортачког друштва који иступа из друштва, учествује у добити и губитку из послова који у време његовог иступања још нису били завршени уколико актом или уговором није другачије одређено.

Поступак у случају када остане само један ортак

Ако из било ког разлога остане један ортак ортачког друштва, тај ортак је дужан да предузме све неопходне мере да усклади пословање друштва условима прописаним Законом о привредним друштвима или да настави пословање као предузетник, најкасније у року од три месеца од дана када је остао једини ортак друштва. Ако у овом року једини ортак друштва не усклади свој положај са одредбама закона ортачко друштво престаје ликвидацијом.

Поступак регистрације ортачког друштва

Да би се у Србији регистровало ортачко друштво потребно је Агенцији за привредне регистре приликом подношења захтева приложити:

• Доказ о идентитету оснивача (фотокопија личне карте или пасоша)
• Уговор о оснивању друштва са овереним потписима оснивача
• Оверен потпис заступника (ОП образац оверен у суду).

Сходно одредбама Закона о привредним друштвима, поред оснивачког акта ортачко друштво може да има и уговор ортака друштва којим се одређује пословање друштва и управљање. Уговор ортака ортачког друштва не прилаже се уз пријаву за регистрацију. У случају неусклађености између оснивачког акта ортачког друштва и уговора ортака ортачког друштва, примењује се оснивачки акт друштва.
Приликом регистрације ортачког друштва у Србији неопходно је уплатити накнаду за регистрацију ортачког друштва у износу од 2040,00 динара. Процедура добијања матичног броја је поједностављена и матични број се добија код Агенције за привредне регистре. Потребан је захтев и такса од 1460,00 динара и 160,00 динара. Након добијања решења о регистрацији ортачког друштва потребно је израдити печат ортачког друштва. Потом се код надлежног пореског органа према седишту ортачког друштва подноси захтев за добијање пореског идентификационог броја (ПИБ). Приликом подношења захтева за добијање пореског идентификационог броја потребно је приложити фотокопију решења о регистрацији ортачког друштва (из Агенције за привредне регистре), уговор о оснивању и образац ПР-1, попуњен и оверен печатом ортачког друштва.
Значи поступак регистрације ортачког друштва у Србији започиње подношењем регистрационе пријаве Агенцији за привредне регистре. Регистрациона пријава се подноси на прописаном обрасцу који садржи податке који се региструју. Ако образац није прописан онда се пријава подноси као поднесак. Регистрациона пријава се подноси на језику који службено важи у Републици Србији, а подносилац може да региструје пословно име или скраћено пословно име на страном језику који је у службеној употреби у Европској Унији.
Као подносилац пријаве може се јавити: оснивач или лице овлашћено од стране оснивача, или овлашћени заступник.
Регистрациона пријава се подноси лично или поштом, а може се поднети и у електронској форми на прописаном обрасцу, а подносилац је дужан да оригинал достави поштом у року од 5 дана. Приликом предаје пријаве Регистар издаје потврду о пријему регистрационе пријаве са свим подацима о времену и датуму пријема пријаве. Након тога следе провере од стране Регистра (да ли су садржани сви подаци, да ли се ортачко друштво може регистровати под тим именом, да ли су испуњени сви потребни услови,итд...). Ако су испуњени сви захтеви за регистрацију, Регистратор доноси решење о о усвајању регистрације и уписује ортачко друштво у Регистар. У претходном делу смо навели која је то докумкентација потребна уз регистрациону пријаву за оснивање ортачког друштва.
Почев од 6. маја 2009. године у Агенцији за привредне регистре у Србији грађани могу подношењем јединствене регистрационе пријаве за оснивање неког привредног субјекта (укључујући и ортачко друштво) и упис у Регистар пореских обвезника, на једном шалтеру у агенцији добијати решење о регистрацији привредних субјеката заједно са пореским идентификационим бројем (ПИБ), у року који је прописан Законом о регистрацији привредних субјеката и који не траје дуже од пет радних дана. Ова предност омогућена је захваљујући томе што ће Агенција електронски комуницирати са Пореском управом, Фондом ПИО, као Републичким заводом за здравствено осигурање, којима ће прослеђивати податке о регистрованим привредним субјектима.успостављањем једношалтерског систена регистрације обједињују се процедуре за регистрацију и добијање ПИБ-а, скраћује се време за отпочињање пословања и тиме се прескачу додатне административне баријере за покретање пословања у Србији.

Спољнотрговинско ортачко друштво

Спољнотрговинско ортачко друштво је друштво лица које се оснива уговором два физичка лица или више физичких лица која се обавезују да уз сопствену неограничену солидарну одговорност за обавезе спољнотрговинског друштва обављају спољнотрговинску делатност под заједничком фирмом. У овом друштву не постоји могућност преносивости удела. Ортак не може без сагласности осталих ортака располагати својим уделом у ортачком друштву. Циљ овог ортачког друштва је да ортаци остваре добит пословањем спољнотрговинског друштва.

Оснивање спољнотрговинског ортачког друштва

Ово ортачко друштво настаје на бази уговора о оснивању, тј. Уговора између најмање два физичка лица која се обавезују да уз сопствену неограничену солидарну одговорност за обавезе спољнотрговачког ортачког друштва обављају одређене спољнотрговинске делатности под заједничком фирмом. На уговор о оснивању спољнотрговачког ортачког друштва примењују се правила о уговору о ортаклуку, кад уговором о оснивању није другачије одређено. Као улози јављају се новац, ствари, права, рад или услуге. Ортачко друштво има директора . ту функцију може обављати један или више чланова ортачког спољнотрговинског друштва. Као органи се појављују:

• Скупштина – орган власника
• Управни одбор – орган управљања
• Директор – орган пословања
• Надзорни орган – орган надзора

Права и обавезе чланова друштва:

• Управљање и вођење спољнотрговинског ортачког друштва
• Право на добит и обавеза сношења губитака
• Право на информисање
• Располагање уделом у друштву
• Дужност обавештавања и право увида у пословне књиге

Спољни односи ортачког спољнотрговинског друштва и чланова:

• Заступање спољнотрговинског ортачког друштва
• Одговорност спољнотрговинског ортачког друштва за обавезе друштва
• Иступање члана из спољнотрговинског ортачког друштва.

Статусне промене облика ортачког спољнотрговинског друштва:

• Претварање у спољнотрговинско командитно друштво
• Претварање у спољнотрговинско акционарско друштво
• Претварање у спољнотрговинско друштво са ограниченом одговорношћу.

Престанак спољнотрговинског ортачког друштва:

• Протеком времена или испуњењем циља
• Услед изречене мере забране обављања делатности
• Престанак постојања природних и других услова
• Одлуком чланова (отказ)
• Свођењем на једног члана друштва
• Ништавност уписа у регистар
• Услед неорганизованости сходно имеративним нормама
• Необављање делатности
• Спајањем са другим спољнотрговинским ортачким друштвом или поделом
• Искључењем члана или смрћу члана друштва
• Одлуком суда

Oртачко друштво у Европској Унији

Ортачка друштва у земљама чланицама Европске Уније по дефиницији и организацији су готово идентична у свим земљама. Карактеришу га идентични односи и уређење као у ортачким друштвима у Србији. Такође је сличан поступак оснивања ортачких друштава па ортачко друштво у Немачкој или Француској може основати две или више особе са заједничким циљем који неограничено одговарају за обавезе настале из пословања. Сваки ортак је одговоран за свој удео, а такође има право на равноправну расподелу добити. Раскид партнерства у овим земљама је по условима као и у Србији односно смрћу ортака, повлачења партнера и слично. У Немачкој рецимо, као и у Француској па и у Великој Британији и САД-у код општег партнерства сваки ортак има подједнака права у управљању и контролисању. Сагласност за пријем нових чланова морају дати сви актуелни партнери како не би дошло до нарушавања права свих партнера.
Поређењем пословања ортачког друштва у земљама чланицама ЕУ као што су Немачка, Холандија, Белгија, Француска, Италија итд. са једне стране и земаља англосаксонског система као што су Велика Британија и САД-а са друге стране и паралелним упоређењем са земљама у транзицији које су чланице и оних које ће то тек постати јасна је слика да бар када су у питању ортачка друштва принцип пословања је исти. Постоје неке мале разлике које су веома занемарљиве и у суштини је пословање ових привредних друштава унифицирано. Мали изузетак је Велика Британија.
У Великој Британији постоји такозвано опште партнерство и ограничено партнерство. Ограничено партнерство које данас срећемо у Енглеској, САД- у и Канади је веома слично општем партнерство које представља идентичан систем нашем ортачком друштву. У ограниченом партнерству постоји један члан-партнер који представља главног партнера и стога има мало већа права од осталих партнера. Остали партнери и у овом облику привредног друштва имају своја права тј. контролу управљања, удео у добити, као и одговорност за дугове и евентуалне обавезе друштва. У овом смислу општи партнери у овом облику организовања друштва имају ограничене одговорности, што значи да су само одговорни за дугове друштва у мери својих регистрованих улагања и немају никаквих овлашћења управљања.
У САД-у ограничено партнерство се јавља углавном у филмској индустрији, области некретнина и инвестиционих пројеката.

Привредна друштва ФБиХ и Републици Српској

У Републици Српској могуће је основати:

• Друштва лица (Ортачко друштво, Комадитно друштво)
• Друштво капитала (Акционарско друштво и Друштво ограничене одговорности)
• Јавно предузеће

У Федерацији Босне и Херцеговине по Закону о привредним друштвима могуће је основати:

• Друштво са неограниченом солидарном одговорношћу (д.н.о.)
• Командитно друштво (к.д.)
• Деоничко друштво (д.д.)
• Друштво са ограниченом одговорношћу (д.о.о.)
• Јавно предузеће

Поступак оснивања у БиХ:

Најпре је неопходно припремити оснивачки акт (оверу, обраду или само састављање врше нотари).
Затим је неопходно уплатити оснивачки улог, а касније обавити регистрацију у надлежном општинском суду. Потребна документација је: захтев за регистрацију, оснивачки акт, оверена изјава оснивача, доказ о уплати основног капитала, доказ о уплати судске таксе, потврда из пореске управе о непостојању дуга, оверен потпис лица овлашћеног за заступање, оверене копије оснивача (у нашем случају), и потврда о уплати таксе за објављивање огласа о оснивању предузећа у Службеним новинама ФБиХ. Затим је неопходна израда печата при чему је неопходан захтев за израду печата и копија решења о упису фирме у судски регистар.након тога је неопходно отворити текући рачун у банци при чему је неопходно решење о упису у судски регистар, идентификациони број, потврда о матичном броју, идентификациони документи (за лица која добијају пуномоћ), оверени потписи особа које су овлашћене за платни промет.
Следећи корак је регистрација фирме и запослених у пензионо-инвалидском фонду при чему је за пријаву запослених потребна радна књижица, уговор о раду и образац Р-19.
Након тога се добија решење о испуњавању техничких услова за почетак обављања делатности.
Када се говори о времену које је потребно за регистрацију друштва у БиХ је 30-45 дана. У складу са Законом о регистрацији привредних субјеката БиХ (члан 81) и Законом о регистрацији привредних субјеката РС (члан 82), рок за издавање решења о регистрацији пословног субјекта од стране регисарског суда је пет дана, али се због техничких потешкоћа овај рок у пракси продужава.

Хармонизација прописа РС са ЕУ

Закон о привредним друштвима Републике Србије („Сл.гласник РС“, бр.125/04) донет је 2004. године. Њиме су у потпуности усклађени прописи из области привредних друштава.
Међу земљама у транзицији значајно је да је Пољска 2000. године донела нови Закон о трговинским друштвима, Мађарска 1997.године, Чешка 2002.године битно је изменила свој Трговински законик у коме регулише трговачка друштва. Македонија је средином 2004 године донела нов Закон о трговинским друштвима, Словенија 2001., Хрватска 2003.године.
Доношење новог Закона о привредним друштвима није занемарљиво ни у самој промени назива из Закон о предузећима из 1996. године. Промена назива наметала се најмање из два разлога: прво, назив је универзално прихваћен у свим земљама Европске Уније, осим у Великој Британији која има Закон о компанијама и Закон о ортачким друштвима и Закон о командитним друштвима, а други разлог је да предузеће није правни појам и не може бити правни субјект, већ правни субјект може бити само привредно друштво које је носилац неког предузећа или предузетништва.
Наш Закон о привредним друштвима није много оптерећен самим обимом колико садржином и квалитетом решења. Овај Закон има 457 чланова. Одредбе Закона о привредним друштвима у потпуности замењују стари Закон о предузећима из 1996. године (осим чланова који се односе на предузећа у друштвеној својини који остају на снази) којима се уређују права и обавезе предузетника, ортачких и командитних друштава, акционарских друштава и д.о.о, статусне промене (удруживање, спајање) и ликвидација привредног друштва које није под стечајем. Истовремено се новим законом задржава основна структура и правна форма предузећа из постојећег закона. Нови закон не захтева реструктуирање постојећих предузећа, промњну правне форме или поновну регистрацију. Међутим постојећа предузећа су дужна да ускладе своју структуру управљања са новим ѕаконом у року од 2 године од усвајања новог закона 8рецимо д.о.о. може имати управни одбор или директора а не може имати оба тела истовремено).
Акционим планом усклађивања из 2004. године из домена компанијиског права била су предвиђена три закона: Закон о регистрацији привредних субјеката, Закон о стечајном поступку и Закон о привредним друштвима. Сва три Закона усвојена су на предлог Владе тј. Министраства привреде 2004. године. Тиме је заокружен законодавни рад на хармонизацији привредних прописа са компанијским правом Европске Уније осим у делу који се тиче постизања циљева Европске Уније у области малих и средњих предузећа и предузетнштва. Сврха Закона из ове области није само у ормалном усклађивању њихових решења са прописима Европске Уније, већ да се њиховим спровођењем остваре циљеви који су тим прописима постављени и који су као такви неопходни у процесу транзиције и Процесу стабилизације и придруживања Европској Унији.
Циљ овог закона је поједностављење оснивања привредних друштава и предузетника уписом у Централни регистар са заједничком базом података за привредна друштва и предузетнике по препоруци Светске банке у електронском виду.

Закључак

Из пређашњег се јасно види да је Република Србија доста радила на хармонизацији прописа са прописима Европске Уније и да је свој Закон о привредним друштвима донет 2004. године усагласила са прописима Европске Уније. У овом делу смо покушали да направимо паралелу између ортачких друштава у Србији и истих таквих у појединим земљама Европске Уније, као и у земљама англосаксонског права. И поред истраживачког духа који је био присутан у изради овог рада тема није дала креативну слободу због своје комплексности и садржине.
Оно што се намеће као закључак је да је Србија на добром путу да своје законе оплемени иновацијама које су садржане у законима Европске Уније. Једина разлика бар када је у питању постављена тема између Европе и Србије са једне стране и Енглеске и САД-а као представника англосаксонског права је у томе што ове друге две земље познају више форми привредних друштава од земаља Европске Уније, и као такве поседују разлику у степену усаглашености са осталима.

Литература

1. Васиљевић Мирко, Компанијско право, Правни факултет, Београд 2007.
2. Вукадиновић Радован, Право Европске Уније, Београд 2006.
3. Нешков Драгослав, Пословно право, Факултет за менаджмент, Нови Сад 2006.
4. Shaw Josephine, The low of the EU, 3rd Edition, Лондон, 1999.
5. Устав Републике Србије, Сл.гласник РС 83/06
6. Закон о регистрацији привредних субјеката, Сл. Гласник РС 55/04
7. Закон о привредним друштвима, Сл. Гласник РС 125/04
8. Закон о агенцији за привредне регистре, Сл. Гласник РС 55/04 и 61/05
9. www.wikipedia.com
10. www.nbs.rs

 preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD