POCETNA STRANA

UGOVOR O PRODAJI

Pojam, poreklo i pravna svojina

Ugovor o prodaji je ugovor kojim se jedna ugovorena strana (poverilac) obavezuje da robu koju prodaje preda drugoj ugovorenoj strani (kupcu) tako da ovaj stekne pravo raspolaganja, odnosno pravo svojine, a kupac se obavezuje da prodavcu plati cenu. Ugovorom o prodaju se vrši razmena robe za novac. U Zakonu o obligacionim odnosima iz 1978. godine, kojim je jednostavno regulisan ugovor o prodaji u obligacionim privrednim odnosima, pravi se razlikovanje između prava raspolaganja i prava svojine. Društvena pravna lica u pravnom prometu društvenim sredstavima imaju pravo raspolaganja, a pojedinci i građansko pravna lica u pravnom prometu imaju pravo svojine. Prodavac nekog drugog prava obavezuje se da kupcu pribavi prodato pravo, a kad vršenje tog prava zahteva držanje stvari, da mu preda i stvar.
Ugovor o prodaji, ili kako se uobičajno naziva, vodi poreklo od trampe, a kao takva javlja se sa pojavom novca, koji preuzima ulogu opšteg ekvivalenta. Još u rimskom pravu razlikovala su se dva vida kupoprodaje. Jedan gde se kupoprodaja sadržavala u aktu mancipacije, koji je značio i prenos svojine i priznavanje prodavca da je primio cenu, i drugi vid koji se kasnije razvio, na osnovu koga je kupoprodaja proizvodila samo u obligaciono pravna dejstva, a sam prenos stvari i cene odvijao se posebnim aktom - tradicijom. U savremenim pravima prihvaćeno je drugo rešenje. U strogo planskim privredama sa centralističkim sistemom upravljanja, kupoprodaja je u velikoj meri gubila na značaju. Međutim, sa procesom transformacije državne, odnosno društvene svojine i sa afirmacijom privatne svojine ugovor o prodaji dobija na značaju.
Kupoprodaja je imenovan, neformalan tj. kosensualan ugovor robnog prometa, što znači da je za njegovu punovažnost dovoljno da se ugovorene strane sporazumenu o svim bitnim elementima ugovora. Izuzetno, ugovoru prodaji nepokretnosti mora biti sastavljen u pismenoj formi, a potpisi ugovornih strana moraju biti overeni od strane suda. Takođe, ugovor o prodaji nepokretnih stvari koje društveno - pravna lica stavljaju u pravni promet u okviru svog redovnog poslovanja mora biti zaključen u pismenoj formi. Ugovor o prodaji je dvostranoobavezan i teretan ugovor. On je po pravilu, komutativan ugovor, jer je u trenutku njegovog zaključivanja poznata visina i uzajamni odnos prestacija, ali može biti zaključen i kao aleatoran ugovor, ako to nedvosmisleno proizilazi iz volje ugovorenih strana (npr. prodaja buduće žetve). Ovaj ugovor je uvek samostalne, a ne akcesorne pravne prirode, i uvek je kauzalan, jer je vidljiv osnov pravnog obavezivanja ugovornih strana.

Bitni elementi ugovora o prodaji

Kod ugovora o prodaji bitan elemenat, oko koga se ugovorene strane moraju sporazumeti, da bi ovaj ugovor zaključen kao ugovor robnog prometa prometa, bio važeći jeste roba. Cena nije bitan elemenat ovog ugovora. Ako ona nije određena niti odredljiva, kupac je dužan da plati cenu koju prodavac redovno naplaćivao u vreme zaključivanja ugovora, a u nedostatku ove, razumnu cenu. Pod razumnom cenom se smatra tekuća cena u vreme zaključivanja ugovora, a ako se ona ne može utvrditi, onda cenu utvrđuje sud, prema okolnostima slučaja.
Roba kao predmet ugovora o prodaji mora biti u prometu. Ako je reč o stvarima koje su u ograničenom pravnom prometu one mogu biti predmetom ugovora o prodaji, ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi. U skladu sa našim pravom ugovor o prodaji može da se odnosi na buduću stvar, pod kojom se podrazumeva stvar koja u trenutku zaključivanja ugovora ne postoiji već će tek nastati. U skladu sa članom 460 Zakona o obligacionim odnosima, prodaja tuđe stvari obavezuje ugovarača, ali kupac koji nije znao, ili nije morao znati da je stvar tuđa, može ako usled toga ne može ostvariti cilj ugovora, raskinuti ugovor i tražiti nadoknadu štete. Ukoliko prodavac nije imao pravo raspolaganja, odnosno pravo svojine na prodatoj stvari u trenutku zaključenja ugovora, on to pravo može steći u trenutku ispunjenja ugovora, tj. isporuke robe, čime se gore navedeno pravilo može razumeti i opravdati.
U pogledu određivanja robe kao prdmeta ugovora, potrebno je da se ugovorene strane dogovore o njenoj vrsti, a da količinu, ukoliko je ne mogu odediti, učine odredivom. Kod individualn određenih stvari potreba je, po pravilu, njihov detaljni opis. Kod generičkih stvari količina robe se može učiniti odredivom izrazima "od......do" ili "cirka", "oko". U pogledu kvaliteta robe, ukoliko ga stranke u ugovoru ne odrede, a prodavcu je poznata namena za koju kupac kupuje robu, tada je dužan da mu isporuči robu odgovarajućeg kvaliteta. Ako prodavcu namena robe nije bila poznata, dužan je isporučiti robu srednje kakvoće.
Cena se, kao novčana naknada koju kupac duguje prodavcu za ustupljenu robu, sastoji u novcu. Ukoliko se kao ekvivalent za primljenu robu, uz novac daju i neke stvari, da bi bilo reči o ugovoru o prodaji, neophodno je da vrednost novca bede veća ili bar jednaka vrednosti stvari.
Cena se često ugovara. Obično se utvrđuje u jednom novčanom iznosu li se mogu sporazumno odrediti i elementi na osnovu kojih će se cena opredeliti. Tada kažemo da je cena odrediva. Cena može biti i propisana. Ukoliko je ugovorena veća cena od propisane, kupac duguje samo iznos propisane cene. Ako je u ugovoru naznačeno da je kupac dužan da plati tekuću cenu, reč je o ceni utvrđenoj zvaničnom tržišnom evidencijom na tržištu mesta prodavca u vreme kada je trebalo da usledi ispunjenje ugovora. Određivanje cene ugovorene strane mogu prepustiti trećim licima. U skladu sa principom ekvivalencije, cena treba da ispuni i uslov pravičnosti.

Obaveze prodavca

Osnovne obaveze prodavca jesu da izvrši isporuku robe i da garantuje za svojstva robe.

Obaveze isporuke robe

Isporuka se sastoji iz jedne ili više radnji koje je prodavac dužan da preduzme prema ugovoru, ili uobičajenim pravilima ponašanja, kako bi se kupcu omogućila državina robe.
Način isporuke robe zavisi od toga da li je stvar pokretna ili nepokretna, bestelesna ili telesna. Otuda isporuka može biti fizička kao faktička ili simbolička, ali i fiktivna. Uopšteno rečeno, prodavac je izvršio obavezu isporuke robe kupcu, kada mu robu uruči ili preda ispravu na osnovu koje se roba može preuzeti.
Vreme isporuke može se ugovoriti. Stranke to mogu učiniti preciziranjem datuma, određivanjem roka od zaključivanja ugovora, ili vezivanjem vremena isporuke za neki događaj. Ako je rok određen okvirno, a nije ugovorom predviđeno ko će ga precizirati to pravo pripada prodavcu. Izuzetak je ako iz okolnosti slučaja proizilazi da to pravo pripada kupcu. Ako je rok isporuke određen upotrebom izraza"odmah" i sl. U skladu sa tumačenjem Opštih uzansi za promet robom iz 1954 godine prodavac će biti dužan da isporuku izvrši u roku od osam dana od dana zaključivanja ugovora.
Mesto isporuke robe određuju stranke ugovorom. Ako to nije učinjeno, a ne može se odrediti na osnovu prirode, svrhe i drugih okolnosti posla, prodavac je dužan da robu isporuči u mestu u kojem je imao svoje sedište u vreme zaključenja ugovora. Ako je vreme zaključenja ugovora strankama bilo poznato gde se roba nalazi, odnosno gde treba da bude izrađena, isporuka se vrši u tom mestu. Ako je ugvorem prevoz robe, ali ne i mesto isporuke, smatra se da je predaja izvšena uručenjem robe prevoziocu ili licu koje oganizuju otpremu robe. Ako prodavac nije izvršio obavezu isporuke robe na vreme zapada u dužničku docnju. U tom slučaju kupac ima prava da:
1. Ostavi naknadni primerni rok za ispunjenje i da zahteva naknadu štete zbog docnje ili
2. Da raskine ugovor i traži naknadu štete zbog neispunjenja ugovorene obaveze
Kupac može raskinuti ugovor samo ako je prodavcu ostavio naknadni rok za ispunjenje isporuke, a prodavac ni u tom roku nije isporuku izvršio. Međutim, ako je iz prodavčevog držanja vidno da ni u naknadnom roku neće ispuniti svoju obavezu, odnosno ako je ostavljanje naknadnog roka protivno prirodi posla, kupac može raskinuti ugovor i bez ostavljenja tog primernog roka za ispunjenje. Isto važi kod fiksne kupoprodaje, ako je rok isporuke bitan element ugovora.
Samo postojanje krivice prodavca, kao dužnika u pogledu isporuke robe, ne utiče na postojanje docnje, ali utiče na obavezu prodavca da kupcu naknadi štetu. Naknada štete za slučaj neispunjenja može se ispoljiti u vidu apstraktne i konkretne štete. Apstraktne šteta se sastoji u razlici između ugovorene i tržišne cene robe na dan raskida ugovora. Apstraktnu štetu kupac ne mora dokazivati da je pretrpeo. Kao tržišna cena smatra se tekuća cena na tržištu mesta isporuke, odnopsno ako u tom mestu roba nema tekuću cenu, uzima se tekuća cena tržišta koje bi ga moglo zameniti u datom slučaju. Konkretnu štetu kupac dokazuje i ostvaruje kao naknadu za nju u vidu stvarne štete i izmekle koristi, odnosno u vidu "kupovine radi pokriće", ukoliko je, usled toga što mu prodavac nije isporučio robu na vreme, nabavio robu na drugom mestu, po većoj ceni.

Obaveza prodavca da isporuči robu bez materijalnih i pravnih nedostataka

U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, materijalni nedostatci na robi za koje prodavac odgovara teba da postoje u času prelaska rizika sa prodavca na kupca i treba da budu znatni. Prodavac će odgovarati i za one materijalne nedosratke koji se pojave posle prelaska rizika na kupca, ako su posledica uzorka koji je postojao pre toga. Nedostatak postoji :
• ako roba nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrbu ili za promet
• ako roba nema potrebna svojstva za naročitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, a koja je bila ili morala biti poznata prodavcu
• ako stvar nema svojstva i odlike koji su izričito ili prećutno ugovoreni, odnosno propisani
• ako je prodavac predao stvar koja nije saobrazna uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili model pokazani samo radi obaveštenja. Shvatanje naše sudke prakse je da su dopuštena minimalna odstupanja os uzorka i to ako su neizbežna i od minimalnog uticaja na kvalitet, kao i ako su takva odstupanja u prometu te vrste. Ugovaranje kvliteta prema uzorku pojavljuje se naročito kod prodaje robe preko trgovinskih putnika.
Prodavac neće odgovarati za nedostatke navedene pod prvom i trećom tačkom, ako su oni u času zaključenja ugovora bili poznati kupcu ili nisu mogli ostati nepoznati. Ovo drugo će biti slučaj sa nedostatcima koje bi brižljivo lice sa prosečnim znanjem i iskustvom lica istog zanimanja i sruke kao kupac moglo lako poaziti pri uobičajnom pogledu robe. Ako je kupac mogao opaziti nedostatke, ali je prodavac izjavio da roba nema nikakvih nedostataka, ili da ima određena svojstva ili odlike, prodavac će tada odgoarati za te nedostatke. Ovo pravilo se uklapa u princip savesnosti i poštenja, kao jedan od principa zaključivanja i ispunjenja ugovora robnog prometa.
Kupac je dužan, da robu koju prima pregleda na uobičajeni način ili da je da drugom na pregled, čim je to prema redovnom toku stvari moguće. O vidljivim manama dužan je obavestiti prodavca bez odlaganj, odnosno kada je pregled izvršen u prisustvu obeju strana, dužan je da primedbe zbog vidljivih nedostataka saopšti prodavcu odmah. U skladu članom 481 t. 3 Zakona o obligacionim odnosima, iz 1978 godine ako je kupac otpremio robu dalje, bez pretovara, a prodavcu je pri zaključenja ugovora bila, ili morala biti poznata mogućnost takve dalje otpreme, pregled robe može biti odložen do njenog prispeća u novo mesto opredeljenja. Tada je kupac dužan da prodavca obavesti o nedostatcima čim je po redovnom toku stvari mogao za njih doznati do svojih klijenata.
Kada roba ima skriveni nedostatak kupac je dužan da o tom nedostatku obavesti prodavca bez odlaganja. Međutim, ako ugovorom nije određen duži rok, prodavac neće odgovarati za nedostatke koji se pokažu posle šest meseci od isporuke robe. Skrivene mane robe su oni njeni nedostatci koji se nisu mogli otkriti uobičajenim pregledom prilikom preuzimanja robe.
Obaveštenje o nedostatku mora sadržati detaljan opis nedostataka i poziv prodavcu da pregleda robu. Prava kupca u slučaju da roba ima nedostatak kvaliteta su sledeća :
• pravo da zhteva od prodavca d aukloni manu robe. Ovo se pravo kupca redovno odnosi na robu koja je individualno određena (u praksi se to pratikuje recimo kod izrade mašina po porudžbini)
• pravo da zahteva da mu se roba isporuči bez mana. Ovo je pravo primenjeno kog generičkih stvari
• pravo da zahteva sniženje cene, čime se kupac naknadno saglašava da prima robu bez mana, ali usled tog zahteva da i eklvivalent u novcu bude srazmerno niži
• pravo na raskid ugovora. Ovo je opšte pravo koje jedna strana ima kod dvostranih ugovora, kada druga strana ne ispuni svoju obavezu.
U prva tri slučaja kupac ima pravo na naknadu štete zbog zadocnjenja, odnosno zbog neurednog ispunjenja, a u poslednjem slučaju ima pravo na naknadu štete zbog neispunjenja ugovorene obaveze.
Ako je prodavac isporučio kupcu robu boljeg kvaliteta kupac je dužan je da je primi. osim ako ima interes da primi robu baš određenog kvaliteta. Pri tome, kupac nije dužan da plati višu cenu.
Prodavac odgovara kupcu u slučaju da isporuči količinu robe koja odstupa os ugovorene količine.
Kda je predata manja količina robe od ugovorene, kupac može da raskine ugovor u pogledu količine koja nedostaje. On bi mogao da raskine i ceo ugovor ako ugovorena količina čini celinu, ili ako kupac ima opravdan interes da primi ugovorenu količinu u celini. U skladu sa sudskom praksiom, da li se ugovorena količina smatra celinom ili ne, zavisi od vrste i prirode, odnosno od njene namenske upotrebe, ali i od volje ugovorenih stranaka koje mogu predvideti da se ugovorena količina smatra celinom, iako to ona ne bi bila po svojoj prirodi.
Ukoliko je prodavac generične robe dao kupcu veću količinu od ugovorene, a kupac u razumnom roku ne izjavi da višak odbija, smatra se da je primio taj višak, kojeg će biti dužan da plati po istoj ceni.
Kupac koji odbije da primi višak isporučene robe ima pravo da traži od prodabvca naknadu za pretrplenu štetu.
Prodavac odgovara kupcu, ukoliko ukoliko roba ima pravni nedostatak. On kupcu pruža zaštiti evikcije.
Da bi kupc stekao pravo na povraćaj cene i naknadu štete usled pravnog uznemiravanja, neophodnpo je da se ispune određeni uslovi. Ptravno uznemiravanje postoji ako neko treće lice ima određena prava na isporučenoj robi, kojim pravima ometa ili isključuje kupčevo pravo (raspolaganja, odnosno svojine na robi). Prema tome potrebno je u konkretnom slučaju :
• ustanoviti da je uznemiravanje od strane trećeg lica zasnovano na određenom pravu
• da je u prodavčevom pravu svojine ili raspolaganja postojao pravni nedostatak, te on i nije mogao preneti pravo bez nedostatka
• da je kupac bio svestan, što znači da on za taj nedostatak nije znao, niti je morao znati
• da je kupac obavesti o prodavca o pravnom uznemiravanju
Kupac nemora obavestiti prodavca o pravnom uznemiravanju ako je pravo trećeg lica očigledno osnovano. Kupac koji se upusti u spor sa trećim licem i spor izdubi, a nije o sporu obavestio prodavca, može se pozvati na prodavčevu odgovornost na nedostatke, izuzev ako prodavac dokaže da je on mogao odbiti zahtev trećeg lica da je bio na vreme i uredno obavešten od strane kupca. Kupac nemora obaveštavti prodavca ako se pokaže da je njemu već poznato da treće lice polaže neko pravo na stvar. Tada će ga pozvati da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzije od trećeg lica ili da mu isporuči drugu stvar bez pravnog nedostatka. U slučaju evikcije, ugovor se raskida po samom zakonu, a u slučaju da kupčevo pravo bude unajmljeno ili ograničeno, kupac može po svom izboru raskinuti ugovor ili zahtevati stazmerno sniženje cene. U svakom slučaju kupac ima pravo na naknadu zbog pretrpljene štete.
Prodavac garantuje kupcu za ispravno funkcionisanje robe. Savremeni promet je doneo nov vid odgovornosti, po osnovu garancija za ispravno funkcionisanje stvari. Ona postoji nezavisno od odgovornosti za materijalne nedostatke i paralelno sa njom. nastaje po osnovu garantnog lista, koje izdaje prizvođač, a pri tome obuhvata i proizvođača i prodavca.
Prema tome, prodavac tzv. tehničke robe koje je prodao kupcu garantni listu kojim proizvođač garantuje ispravno funkcionisanje robe u određenom roku, računajući od dana njene isporuke kupcu, u slučaju da roba ne funkcioniše ispravno, dužan je na zahtev kupca :
• da stvar popravi u razumnom roku, ili ako to neučini
• da umesto nje, preda stvar koja funkcioniše ispravno
Ove zahteve kupac može istaći kako prodavcu, taku tako i proizvođaču koji su time solidarno odgovorni kupcu.
Ako ne izvrši u razumnom roku popravku ili zamenu robe, kupac ima pravo zahtevati, sniženje cene ili raskinuti ugovor, uz obavezno pravo da traži naknadu štete.
Ptrava kupca prema proizvođaču po osnovu garantnog lista gase se po isteku jedne godine, počev od dana kada je od njega tražio popravku ili zamenu.

Obaveze kupca

Osnovne obaveze kupca iz ugovor o prodaji jesu, obaveza preuzimanja isporuke i obaveza plaćanja cene. Kupac bi mogao sporazumno špreuzeti i neke druge obaveze.

Obaveza preuzimanja isporuke

Kupac ima pravo da zahteva izvršenje obaveze prodavca, ali na njemu istovremeno i obaveza da izvrši preuzimanje robe. Preuzimanje robe sastoji se iz obavljanja potrebnih radnji, koje se prema ugovoru ili prirodi posla neophodne da bi predaja bila moguća, kao i u odnošenju same robe. U te radnje tako mogu da spadaju, dostavljanje potrebne ambalaže u roku. Prema stanovištu naše sudske prakse, prodavac ne može sudskim putem prinuditi kupca da preuzme kupljenu robu, ali će zato kupac zapasti u poverilačku docnju, ako neosnovano odbije da primi ispunjenje robe, odnosno ako nepreuzme potrebne radnje da bi prodavac ispunio svoju obavezu isporuke robe. Postavlja se pitanje, ko će snositi štetne posledice u slučaju propasti ili oštećenja robe, u vremenu od zaključenja ugovora do prodaje. Prodavac ostaje vlasnik prodate robe sve do njene isporuke, te snosi rizik za slučajnu propst ili oštećenje robe. Kupac neće biti dužan da plati cenu, a ako je cenu već platio imaće pravo na njen povraćaj. Ali ako je kupac zapao u poverilačku docnju, asa tim danom će rizik za slučajnu propast ili oštećenje robe preći na njega. Kupac u poverilačkoj docnju ima obavezu da prodavcu nadoknadi štetu koju je ovaj pretrpeo usled neblagovremenog izvršenja obaveze, kao i troškove oko daljeg čuvnja robe.
Troškove isporuke i one koji joj predhode snosi prodavac, a troškove odnošenja robe i troškove posle isporuke snosi kupac. Ugovorene stranke mogu da se drugačije sporazumeju, što one često i čine, ugovaranjem tzv. transportnih klauzula.
Kada je kupac zapao u poverilačku, docnju prodavac je dužan da čuva robu pažnjom dobrog privrednika i d au tom cilju preuzima potrebne mere. Roba se može položiti na čuvanje kod stvarno nadležnog suda mesta ispunjenja, predati na čuvanje nekom trećem licu, ili prodati za račun prodavca. Predaja robe javnom skladištu na čuvanje za račun poverioca proizvodi dejstvo polaganja kod suda. O izvršenoj predaji na čuvanje dužnik je dužan da obavesti poverioca. Roba će se prodati na javnoj prodaji ako je nepodesna za čuvanje, ili su troškovi njenog čuvanja nesrazmerni njenoj vrednosti. Ako roba ima tekuću cenu ili su trškovi javne prodaje nesrazmerni njenoj vrednosti kupac je može prodati iz slobodne ruke. Ako je roba podložna brzom kvaru ili propadanju kupac će je prodati bez odlaganja na najpogodniji način. Prodavac je dužan o nameravanoj prodaji da obavesti kupca kad god je to moguće, a po izvršenoj prodaji da ga obavesti o postignutoj ceni i njenom polaganju kod suda.

Obaveza kupca da plati cenu

Kupac je dužan da isplati cenu, kao određenu sumu novca u iznosu koji je ugovoren ili propisan. Ako nešto drugo nije predviđeno, kupac je dužan da plati punu cenu odjednom, a ne u delovima. Takođe ukoliko nešto drugo nije ugovoreno, ili ako drugo neproizilazi iz prirodr i okolnosti posla, prilikom ugovaranja uzastopne isporuke kupac je dužan platiti cenu za svaku isporuku u času njenog preuzimanja. Ako je dat predujam on se uračunava u cenu prvih isporuka.
Ako je u ugovoru utvrđen rok plaćanja cene, kupac je dužan da plati cenu u tom roku. Taj rok može biti ugovoren pre isporuke (npr. kupovina u pretplati), istovremeno sa isporukom ili posle isporuke (prodaja na poček ). Ako rok nije ugovoren, niti proizilazi iz običaja, plaćanje će se vršiti u vreme kada se vrši isporuka robe.
Da bi prodavac bio obavešten da zahteva ispunjenje obaveze kupca, potrebno je da je on sam izvršio svoju obavezu ili da je pokazao spremnost da je izvrši. u suprotnom, kupac će moći da istakne prigovor neispunjenja ugovora.
Opšte je pravilo da kupac duguje kamatu na cenu posle roka isplate, ukoliko isplatu nije izvršio (zatezan kamata). Moguće je da se stranke međusobno sporazumeju o uslovima i visini kamate (ugovorena kamata). Stopa ugovorene kamate ne može biti viša od stope zakonske kamate (osim ako je kupac u docnji).
Kupac je dužan da izvrši plaćanje u mestu koje je ugovoreno, ili ako to nije slučaj, u mestu koje proizilazi iz običaja. Ako se ni tako nemože odrediti mesto plaćanje, plaćanje se vrši u momentu isporiuke. Ako se cena mora platiti u momentu isporuke, to se vrši u sedištu prodavca.
U pogledu kupčeve docnje sa plaćanjem cene, treba razlikovati situaciju kada je on robu primio, od situacije kad mu roba još nije isporučena.
Kada kupcu roba nije isporučena, prodavac prodavac može tražiti izvršenje ugovora u naknadnom primerenom roku i naknade štete zbog zadocnjenja. Kod fiksnog ugovora o prodaji, kada je rok ispunjenja bitan elemenat ugovora, ne ostavlja se naknadni rok za ispunjenje. Sledeće prodavčevo pravo je pravo na raskid ugovora i naknadu štere zbog neispunjenja.
Kada je kupcu roba isporučena, prodavac nemože raskinuti ugovor, već ima pravo da traži ispunjenje ugovora, tj. plaćanje cene i naknada štete zbog zadocnjenja.
Ako prodavac bez osnovnog razloga odbije prijem kupčeve obaveze plaćanje cene, on zapada u poverilačku docnju. Ako je dužnik bio u docnji, njegova docnja prestaje, odnosno prestaju teći kamate. Dugovani iznos kupac može, u skladu o pravilima o polaganju dugovanog iznosa, položiti na čuvanje.

Posebne vrste ugovora o prodaji

Kupoprodaja sa pravom otkupa

Reč je o takvom ugovoru u kome prodavac zadržava pravo da u određenom roku uzme stvar natrag od kupca uz povraćaj cene.
Reč je o ugovoru čije konačno pravno dejstvo zavisi od volje prodavca. Njime se nesumljivo ograničava pravo kupca, koji ne može za vreme trajanja prava otkupa da raspolaže sa robom. Moguće je ugovoriti da prodavac prilikom otkupa plati više ili manje od kupovne cene, ali treba voditi računa o mogućem prekomernom oštećenju. Ukoliko bi kupac u roku prava otkupa otuđio stvar trećem licu, prodavac nebi imao pravo da robu povrati od savesnog sticaoca, jer nije njen vlasnik, ali bi imao pravo na naknadu štete od kupca.
Reč je o neimenovnom ugovoru kojeg ne poznaje zakon o obligacionim odnosima iz 1978. godine.

Kupoprodaja sa zadržavanjem prava raspolaganja, odnosno prava svojine

Kupoprodaja sa zadržavanjem prava raspolaganja, odnosno prava svojine je takva vrsta ugovora o prodaji u kojem, prodavac zadržava pravo raspolaganja (svojine) na isporučenoj i prodatoj robi, sve dok kupac ne isplati cenu. Dok ne isplati cenu kupac će imati samo državinu na robi. U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, samo pokretne stvari mogu biti predmetom ove vreste ugovora o prodaji. Kada kupac ne isplati cenu na vreme ili odbije da je isplati uopšte, prodavac ima sva prava koja pripadaju poveriocu u slučaju docnje dužnika. Povraćaj robe, prodavac kao vlasnik, može izdejstvovati podizanjem odgovarajuće svojinske tužbe. Rizik za slučaj propasti ili oštećenja robe od kada je roba isporučena kupcu, snosi kupac.

Ugovor o prodaji sa pravom preče kupovine

Ugovor o prodaji sa pravom preče kupovine je takav ugovor u kome se kupac obavezuje da izvesti prodavca o nameravanoj prodaji robe određenom licu, kao i o uslovima te prodaje ia da mu ponudi da on kupi za istu cenu.
Prodavac je dužan da o svojoj odluci obavesti kupca u roku od mesec dana od dana kada ga je kupac obavestio o nameravanoj prodaji trećem licu.
Pravo preče kupovine prestaje posle pet godina os zaključivanja ugovora. Ovaj rok ugovorom može biti skračen, ali ugovoreno područje se svodi na rok os pet godina. Trajanje zakonskog prava preče kupovine nije ograničeno. Pravo preče kupovine prestaje po proteku pet godina od prenosa svojine robe na treće lice. Ako je kupac prodao robu i preneo svojinu na treće lice nesavesno lice, ne obaveštavajući prodavca, prodavac može u toku od šest meseci, računajući od dana kada je saznao za prenos, zahtevati da se poništi i da se stvar njemu ustupi pod istim uslovima.

Kupovina na probu

Kupovina na probu je takav ugovor o prodaji, na osnovu koga kupac uzima robui pod uslovima da je isproba u cilju utvrđivanja da li odgovara njegovom željama i pod uslovom da u toku utvrđenom ugovorom običajem ili eventualnim primerenom roku, obavesti prodavca da li ostaje pri ugovoru. Kod ove vrste ugovora o prodaji kupac stiče šire pravo, od onog koje bi redovno imao kod osnovne vrste ugovora o prodaji.
Ova se vrsta kupoprodaje zaključuje kada kupac ne može na prvi pogleg da utvrdi da li rob odgovara njegovim željama, a kada prodavac želi da kupcu pruži dokaz svoje savesnosti u pogledu određenih svojstava robe.
Ako kupac po proteku određenog roka ne obavesti prodavca da li ostaje pri ugovoru, smatra se da je odustao od ugovora. Ako je roba predata kupcu da bi je on isprobao do određenog roka, a on je ne vrati bez odlaganja po isteku roka, ili ne izjavi prodavcu da odustaje od ugovora, smatra se da je ostao pri ugovoru.
Ako je proba ugovorena da bi se utvrdilo da li roba ima određeno svojstvo ili da li je podoban n određenu upotrebu, opstanak ovog ugovora sa tzv. objektivnom probom, zavisi od toga da li roba zaista ima ta svojstva, odnosno da li je podobna za određenu upotrebu.
Rizik za slučaj propasti ili oštećenja robe snosi prodavac do kupčeve izjave da ostaje pri ugovoru, odnosno do isteka roka kada je kupac bio dužan da robu vrati prodavcu.

Ugovor o prodaji po uzorku ili modelu

Ugovor o prodaji po izorku ili modelu je takav ugovor kojim se prodavac obavezuje da kupcu preda robu ilstog svojstva koje ima uzorak ili model. Kao što je već bilo reči ukoliko prodavac isporuči robu saobrazno uzorku ili modelu, odgovaraće po propisima odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke na robi. Ponašanje uzorka ili modela samo radi obaveštenja i približnog određivanja osobina stvari, bez obećanja saobraznosti, čini da prodavac ne odgovara za nedostatak saobraznosti.
Odstupanje od uzorka do određenih granica može biti ugovoreno, ili se to podrezumeva prema odgovarajućem ravnom strandardu.
Uzorak je najčešće neznatan deo robe koja čini predmet ugovora. Ako predstavlja veću vrednost, pitanja raspolaganja, odnosno prava svojine na njemu, rešava se ugovorom ili običajem.
Prema pravilima robnog prometa, autentičan j onaj uzorak kojeg sz stranke zapečatile i n kom je etiketa potpisana od stranaka, ili uzorak koji je jedna stranka pod svojim pečatom predala drugoj ili uzorak koji je posrednik izdvojio i zapečatio svojim pečatom.

Ugovor o prodaji sa specifikacijom

Ugovor o prodaji sa specifikacijom je takav ugovor o prodaji u kome kupac zadržava prava da bliže odredi svojstva robe, o čijoj vrsti i količini je postignuta saglasnost. Ukoliko to svoje pravo kupac u određenom roku (ugovoreni ili razumni rok) na iskoristi prodavac može raskinuti ugovor, uz nadoknadu štete ili može sam obaviti specifikaciju prema njegovim saznanjima o kupčevim potrebama. O tome treba do obavesti kupca i da odredi razuman rok za drugačiju specifikaciju. Sprcifikacija se odnosi na bliže određenje dimenzija, oblika, boje robe koja ja predmet isporuke i tome slično.

Kupoprodaja sa pravom preprodaje

Kupoprrodaja sa pravom preprodaje je takav ugovor o prodaji u kome kupac zadržava pravo da, u određenom roku, vrati prodavcu robu i od njega zahteva povraćaj cene. Time se kupcu daje šire pravo nego što ga inače ima a prodavcu se nameće obaveza koju on kod običnog ugovora o prodaji nema.

Međunarodni ugovor

Pod pojmom međunarodni ugovor podrezumeva se onaj ugovor kod koga se jedna ugovorena strana nalazi van granica zemlje ugovorene strane sa kojom je ugovor zaključen.
Sadržina međunarodnog ugovora ima pretežno politički karakter (ugovor o miru, ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj saradnji i sl.), međutim oni u sebi sadrže političke principe koji omogučavaju razvoj međunarodnih ekonomskih odnosa, odnosno nastanak međunarodnih privrednih ugovora i kao takvi oni su najpogodnije sredstvo da se opšti principi međunarodnog prava konkretizuju i da postnu obavezni za zainteresovane strane.
Međunarodni ugovori mogu biti dvotrani i višestrani. Dvostrani (bileterarni) međunarodni ugovori su oni ugovori kod kojih se javljaju samo dve ugovorene strane koje pripadaju različitim zemljema, a višestrani (multilateralni) međunarodni ugovori su oni ugovori kod kojih su prisutne ugovorene stran iz više zemalja.
Međunarodni privredni ugovori najčešće se javljaju u poslovima uvoza, izvoza ili transfera roba i usluga,odnosno međunarodnim trgovinskim poslovima,kao što su :
• međunarodna kupovina roba i usluga, električna energija i sl.
• mađunarodno zastupništva i posredništvo
• međunarodni komisioni poslovi
• međunarodni skladišni poslovi
• međunarodni poslovi osiguranja i reosoiguranja
• međunarodni poslovi koopreacije
• međunsrodni prevoz putnika, prtljaga i robe u svim saobraćajnim granama
• međunarodni špediterski poslovi
• međunardni bankarski poslovi plaćanja roba i usluga i drugi pravni odnosi u vezi da transferom movca u međunarodnoj razmeni
• izviđenje investicionih radova u inostranstvu i ustupanje investicionih radova stranom licu
• pomorsko - tehničke i istraživačke usluge na moru
• turistički poslovi sa inostranstvom
• pružanje lučkih i aerodromskih usluga u međunarodnom saobraćaju
• organizovanje međunarodnih sajmova i izložbi
• usluge kontrole kvaliteta i kvantiteta robe u međunarodnom prometu
• usluge atestiranj i istraživanja u međunarodnom prometu
• prodaja strane robe iz slobodnih carinskih prodavnica
• obavljanje privrednih delatnosti u slobodnoj i carinskoj zoni
• obavljanje privredne delatnosti u inostranstvu
Međunarodne privredne ugovore mogu zaključiti:
• država
• međunarodne organizacije opšteg i regionalnog karaktera
• privredni subjekti i druga pravna lica
Država može biti subjekt međunarodnog privrednog prava, U prvom redu, držav učestvuje u međunarodnim ekonomskim odnosima u svojstvu nosioca suverenih ovašćenja. U tom svojstvu ona omogućava stvaranje kako raznih pravnih okvira, tako i odgovarajućih ekonomskih i pravnih sitacija za nastanak međunaronih poslovnih odnosa u koje će stupiti sa drugim subjektima međunarodnog privrednog prava.
Država i neposredno ostvaruje razne poslove kako sa drugim državama tako i sa ostalim subjektima međunarodnog privrednog prava.
Država se javlja kao ugovorena strana kod međunarodnog ugovora o međunarodnoj kupovini i prodaji raznih materijalnih dobara (žitarica, opreme, sirovina, naoružanja) i usluga. Kod ovog ugovora država se može pojaviti u ulozi kupca i prodavca.
Država može biti ugovorna strana i kod drugih poslovnih ugovora, kao što u npr. Ugovor o zajmu, ugovor o teampi, ugovor o građenju, ugovor o posluzi, a isto tako i koa davalac garancija.
Međunarodne organizacije koje imaju svojstvo pravnog lica, takođe mogu biti subjekti međunarodnog privrednog prava :
Njihova je karakteristika da :
• svojim sporazumima, konvencijama, preporukama i drugim svojim aktima mogu stvarati okvire i uslove za nastajanje određenih mađunarodnih odnosa
• neposredno kao privredni stupaju u međunarodne poslovne odnose
Imajući u vidu delatnost međunarodnih organizacija razlikuju se opšte i regionalne međunarodne organizacije. One se međusobno razlikuju po tome što deltnost opštih organizacije geogravski nije ograničena, a kod regionalnih organizacija delatnost je ograničena na određeni region.
Privredni subjekti u međunarodnom privrednom pravu mogu biti privredne organizacije i pravna lica pod usluvom da ispunjavaju zakonom propisane uslove.
Kod nas prema odredbama zakona o spoljnotrgovinskom prometu za obavljanje spoljnotrgovinskog prometa privredne organizacije i pravna lica moraju ispunjavaju sledeće uslove:
• da je opštim aktom preduzeća ili drugog pravnog lica utvrđeno da će u okviru svoje delatnosti obavljati i spoljnotrgovinski promet roba i usluga
• da su opštim aktom preduzeća ili drugog pravnog lica utvrđeni poslovi i zadatci koje će obavljati
• da preduzeće ili pravno lice koje se bavi pružanjem usluga u spoljnotrgovinskom prometu raspolaže sa odgovarajućim sredstvima i opremom
Takođe jedan od uslova za obavljanje spoljnotrgovinskog prometa preduzeća ili drugog pravnog lica ke njihov upis u sudski rgistar.
Kao i u domaćem prometu međunarodni ugovori se zaključuju nakon usaglašavanja volja ugovorenih strana i to potpisivanjem ugovorenih strana ili prihvatanjem ponude za sklapanje ugovor.

Prestanak ugovora

Ugovor o prodaji prestaje :
• ispunjenjem ugovorenih obaveza
• sporazumno ugovrenih strana
• kompenzacijom
• konfuzijom
• prestankom postojanja jedne ugovorene strane
• nemogućnošću ispunjenja ugovorenih obaveza.

 preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD