OSTALI SEMINARSKI RADOVI
IZ MEDICINE |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Jetra - digestivni sistem
Sistem organa za varenje (digestivni sistem ili crevni sistem) se sastoji iz niza uzastopnih delova u kojima se odvijaju pojedine faze varenja i apsorpcije. Crevo je pričvršćeno za telesni zid trbušnom maramicom – mezenterom. Crevni kanal sačinjavaju:
- usna duplja;
- ždrelo;
- jednjak;
- želudac;
- tanko crevo;
- debelo crevo;
- analni otvor (rektum)
2 Jetra
Jetra je organ kod kičmenjaka, uključujući i ljude. Jetra ima važnu ulogu u metabolizmu obavljajući mnoštvo funkcija, uključujući detoksifikaciju, odlaganje glikogena i proizvodnju proteina krvi. Jetra takođe proizvodi žuč, koja je važna prilikom varenja. Medicinski termini koji su u vezi sa jetrom, uglavnom počinju sa hepato- od grčke reči za jetru, hepar.
To je najveća žlezda u organizmu kičmenjaka. Jetrin sekret je žuč koja se sakuplja u žučnoj kesi, a odatle kroz žučni kanal izliva u duodenum. Žuč ne sadrži enzime, ali omogućava varenje masti tako što vrši njihovu emulziju (razbija ih na sitne kapljice). Pored toga jetra obavlja još niz značajnih funkcija:
- u njoj se glikoza pretvara u glikogen;
- predstavlja skladište vitamina i gvožđa;
- transformiše otrovne materije u neotrovne (sva krv iz creva prvo prolazi
kroz jetru pa zatim ulazi u opšti krvotok) i dr.
Jetra je najveći organ trbušne duplje a nalazi se na desnoj strani tela, nepodredno ispod dijafragme. Klinastog je oblika, čini je meko tkivo i tamnocrvene je boje. Njena masa kod odraslog čoveka iznosi 1 do 2.5 kilograma.
Jetra (nepar) je po masi (1300-1600 grama) i zapremini najveći organ čovečjeg organizma. Smeštena je na desnoj strani abdominalne šupljine. Gornja ili prednja strana jetre podeljena je srpastom vezom (lig. falciforme bepatis) na dva anatomska režnja ili lobusa: desni i levi. Kod odraslih desni režanj je oko šest puta veći od levog, a oko tri puta kod dece.
2.1 Histologija
Parenhim jetre izgrađen je od ćelija hepatocita koje su organizovane u nizove koji se nazivaju hepatične ploče (Remakovi nizovi). U izgradnji jetre učestvuju i:
- endotelske ćelije sinusoidnih kapilara
- Kupferove ćelije
- Itoove ćelije
- gradivne komponente drugih tkiva: vezivnog, mišićnog i nervnog.
2.2 Funkcije jetre
Jetra ima poseban anatomski i fiziološki položaj i ulogu u humanom organizmu. Nalazi se na sredini puta između digestivnog trakta, odakle potiču hranljivi sastojci dobijeni varenjem hrane i sistemskog krvotoka kome predaje svoje proizvode. Prema današnjim naučnim saznanjima jetra obavlja preko dve stotine različitih fizioloških i biohemijskih funkcija. Zato jetra ima dvostruki krvotok: oko 80% krvi ulazi u jetru preko portne vene, a oko 20% kroz hepatičku arteriju. Hepatička arterija ishranjuje jetru, jer joj doprema hranu i kiseonik, a portalnim krvotokom u jetru dospevaju većinom sastojci koji se tu metabolišu.
Zbog posebnog položaja i funkcione povezanosti sa drugim organima, jetra
ima nezamenljivu ulogu u najvećem broju metaboličkih procesa u organizmu.
Zato je često zovu glavnom laboratorijom ljudskog tela. Nažalost, danak
zagađenju spoljašnje sredine i hrane plaćaju svi ljubitelji jetre, posebno
trudnice, dojilje i mala deca, jer se svi pestidi, otrovi, hormoni, tekovi
i teški metali nagomilavaju u jetri, što čini jetru i proizvode od jetre
potencijalno toksičnim, ako se često upotrebljavaju u ishrani.
Prva otkrivena uloga jetre bila je lučenje žuči, ali su još u XIX veku
naučnici sumnjali da jedan organ te veličine i tako dobro snabdeven krvlju
samo služi za lučenje nešto više od jednog litra žuči dnevno. Danas je
poznato da jetra ima nezamenljivu i ključnu ulogu u metabolizmu svih materija
unetih hranom ili nastalih u organizmu.
Drugim recima, u jetri se obavlja sinteza ugljenih hidrata, lipida i
proteina. Jetra prihvata i deponuje hranljive sastojke apsorbovane u digestivnom
traktu (ugljeni hidrati, masne kiseline, aminokiseline, holesterol, vitamini
A, D, E i B12 i gvožđe). Po potrebi jetra predaje metabolite ovih jedinjenja
drugim organima. U jetri se sintetiše 6 od 13 činilaca koagulacije krvi.
Ovaj organ je centralno mesto za detoksikaciju organizma (alkohol, lekovi,
karcinogeni). Stvara se i žuč preko koje se iz jetre izlučuju različite
materije. Iz holesterola se stvaraju žučne kiseline koje se izlučuju u
tanko crevo gde potpomažu varenje masti. Jetra ima veliku sposobnost regeneracije
ili rezervni kapacitet. Ni jedan organ nije u stanju da potpuno pravilno
obavlja svoj rad sa malim ostatkom zdravog tkiva kao jetra. Čak i kod
ciroze jetre (hronično zapaljenje sa degeneracijom i izumiranjem ćelija
jetre koje zamenjuje vezivno tkivo) jetra neko vreme uspeva da kompenzuje
ovaj poremećaj i normalno funkcioniše.
Prema tome vrlo je teško i pored velikog broja rezultata ispitivanja na
životinjama preporučiti prirodan, obično biljni preparat koji bi mogao
da zaštiti zdravlje jetre. Zbog toga, pre korišćenja nekog preparata koji
se nabavlja bez recepta i za koga proizvođač tvrdi da bi mogao da pomogne
vašoj jetri, nikada to ne radite bez saveta i konsultacije sa vašim lekarom
i/ili farmaceutom.
Jetra sa svojih kilu i po je glavna laboratorija organizma. Nalazi se
na desnoj strani ispod rebara i normalno ve «viri» tj ne može se napipati.
Samo uvećana, odnosno upaljena jetra prelazi granice grudnog koša.
Sve što se absorbuje u crevima prolazi kroz jetru. Dakle sve što unesemo
kao hranu ili suplement preko venskog krvotoka doći će do hepatocita,
jetrenih ćelija, koji će onda zahvaljujući bogatom enzimskom sistemu odabrati
šta će sa kojom materijom da rade. A imaju izbor preko 100 različitih
metaboličkih reakcija.
Funkcije jetre su, dakle, brojne.
Jedna od najvažnijih uloga jetre je da štetne materije, hormone, lekove
i druge strane materije otklanja iz organizma. Hepatociti ih pretvaraju
u liposolubilne materije i izbaciju u žučne kanale a odatle u creva ili
u hidrosolubilne pa se lakše izlučuju putem bubrega.
U jetri se i sintetišu neki proteini, na primer one zaduženi za zgrušavanje
krvi, zatim albumine, transportne proteine za gvožđe i holesterol, proteina
koje u neophodni u borbi protiv infekcije...
Žuč koja se stvara u jetri i izlučuje putem creva ima ulogu deterdženta
u smislu da rastvara masti u crevima i tako omogućava njihovu absorpciju.
Jetra je i najveće skladište vitamina, minerala i šećera. U jetri ima
glikogena dovoljno da obezbedi energiju za ceo dan. Takođe tu su u rezerve
masti, gvožđa, bakra, vitamina A, D, K i B12.
Do oštećenja jetre može doći na mnogo načina. Forsiranje jetre u smislu
otklanjanja stranih materija iz organizma i infekcija virusima su najčešći
uzročnici upale jetre – hepatitisa.
Znakova upale se javljaju tek kad je jetra zaista oštećenja, jer moćan
organ kakav jeste ima i neverovatnu sposobnost obnavljanja. Prema tome
ako postoji mogućnost za nastanak oštećenja jetre treba s vremena na vreme
kontrolisati nalaze krvi koji će na to ukazati (ALT, AST, GGT, bilirubin).
Znaci poodmaklog oštećenja jetre su žutilo boenjača i kože, bol ispod
desnog rebarnog luka, slabost i malaksalost. U tim slučajevima svakako
se obratite svom lekaru.
Do onda čuvajte svoju jetru, dajte joj vemena da se oporavi ako ste je
jedno vreme forsirali a ona će vam za uzvrat dati energije i mogućnosti
da budete u top formi.
3 Bolesti jetre
Jetra je jedan od najvažnijih organa u čovekovom organizmu. Većina materija koje iz creva prelaze u krv prolaze kroz jetru radi dalje hemijske obrade. Jetra je organ u kojem se metabolizira veliki deo alkohola unesenog u organizam. Da bi se zadovoljile potrebe organizma, zdrava jetra funkcioniše sa 1/3 svojih mogućnosti. To praktično znači da kada je oštećeno 2/3 tkiva jetre, ona još uvek može da zadovolji potrebe organizma, a laboratorijski nalazi krvi još uvek pokazuju relativno normalne vrednosti. Kada je oštećena i poslednja trećina jetre, tek će tada laboratorijske analize pokazati loše rezultate.
Nekoliko godina ekscesivnog pijenja dovoljno je da se u jetri pojave mikroskopske promene. Istovremeno se promene i laboratorijski nalazi. To se naziva presimptomatskom fazom alkoholne bolesti jetre. Umereno je povećan nivo SGOT i retencija BSP. Ako se u ovom stadijumu prestane sa pijenjem, jetra će se sasvim oporaviti.
Prvi stadijum oštećenja jetre je alkoholna hepatoza. Dolazi do nagomilavanja masti u jetri i tada dolazi do njenog uvećanja. Nalazi se ispod desnog rebarnog luka i kada je zdrava ne može se napipati. Međutim, kada dođe do ove bolesti lekari je mogu napipati pregledom. Ovo oštećenje može da se sanira ako se potpuno prekine sa konzumiranjem alkohola i preduzme odgovarajuće lečenje. Ako se nastavi sa pijenjem, dolazi do ciroze jetre.
Najčešći uzrok ciroze jetre je dugotrajno i kontinuirano pijenje alkoholnih pića. Epidemiološka istraživanja su pokazala da je udio ciroze u mortalitetu neke populacije upravno srazmeran potrošnji čistog etanola po glavi stanovnika.
Ciroza jetre je kronična, više ili manje dugotrajna i neizlečiva bolest. Ona razara ćelije jetre i na njihovom mestu stvara masno ili vezivno tkivo. Jetra postepeno gubi svoju funkciju. Zbog otežanog protoka venske krvi kroz jetru razvija se kolateralna cirkulacija na nekoliko specifičnih mesta u organizmu (hemoroidalne vene, vene jednjaka, trbušne potkožne vene).
Zadebljane trbušne potkožne vene čine karakterističan znak - glavu meduze, mitskog čudovišta koje je umesto kose imalo splet zmija. Taj se znak često navodi kao specifičan za alkoholizam. Svakako treba naglasiti da se tada radi o vrlo poodmakloj fazi bolesti.
Među komplikacije što ih uzrokuje ciroza ubrajamo i jaka krvarenja iz proširenih vena zadnjeg creva (hemoroidi), jednjaka i čira želuca, ako ovaj već postoji. Sve ove promene mogu dovesti do stanja koje zovemo "jetrena koma", u kome bolesnik povremeno gubi svest.
Jetra se povećava kako bolest napreduje, sakuplja se tekućina u trbuhu pa i on otiče. Bolesnik trpi od loše probave, mučnine i povraćanja. Nema apetit i gubi na telesnoj težini. Mogu mu oticati i noge, a koža poprimiti žućkastu boju kao da ima žuticu. Nekad se jetra deformiše, i u njoj se nakuplja mnogo vezivnog tkiva.
Ciroza se otkriva pomoću hemijskih testova i biopsije. Lečenje, između ostalog, uključuje i dijetnu hranu koja sadrži vrlo malo soli, a bogata je ugljenim hidratima i vitaminima. Ako ne postoji opasnost od jetrene kome, hrana treba da sadrži i dosta belančevina. Daju se i lekovi koji pospešuju uklanjanje tekućine što se nakuplja u organizmu. Zabranjena su alkoholna pića.
Ishod bolesti zavisi od ranog otkrivanja i lečenja. Za razliku od mnogih drugih organa, tkivo jetre poseduje neobično veliku sposobnost da se samo obnavlja (regenerira). To znači da se bolesne ćelije jetre s vremenom mogu zameniti sa zdravima.
U uznapredovanom stadijumu ciroza jetre je neizlečiva, smrtonosna bolest. Jetrine ćelije izumiru i smanjuje se veličina jetre. Ova bolest postepeno dovodi do smrti.
Centralni dogadjaj u cirozi je razvoj fibroze usled aktivacije stelatnih ćelija. Aktivacija ovih ćelija nastaje pod uticajem faktora koji se oslobadjaju iz hepatocita i Kupffer-ovih ćelija. Akrivisane stelatne ćelije dobijaju izgled miofibroblaststa i pod uticajem citokina, kao što je transformišući faktor rasta (engl. transforming growth factor, TGF) -, produkuje kolagen tip I. Precizno, momenat kada fibroza postaje ireverzibilna, nije lako odrediti.
Shodno etiološkim i morfološkim kriterijumima ciroza se može klasifikovati
na:
- alkoholnu (Laennec-ova ciroza, najčešći uzrok, > 50% svih ciroza)
;
- posthepatičnu (postnekrotičnu) kojoj uzrok nije poznat (kriptogena,
10% svih ciroza) ili nastaje kao rezultat prethodne virusne infekcije
(25-75% svih posthepatičnih) ili autoimunskog oštećenja jetre;
- bilijarnu (prolongirana obstrukcija intra- ili ekstrahepatičnog bilijarnog
sistema);
- kardijalnu (desnostrana kongestivna srčana insuficijencija) i
- metaboličku, hereditarnu ili izazvanu lekovima (amiodaron , oralni kontraceptivi,
pirolidizinski alkaloidi i antineoplastični agensi)
Kliničke karakteristike odražavaju morfološke promena, reflektuju težinu oštećenja jetre, a ne etiologiju oboljenja koje je dovelo do ciroze. Gubitak hepatocita različiti metabolički poremećaji, edem, koagulopatija, žutica; Fibroza i distorzija vaskularnog korita portalne hipertenzije i njenih sekvela, uključujući ezofaringsne varikozitete i splenomegaliju. Gubitak hepatocita (hepatocelularne) insuficijencije + portalna hipertenzija ascites i hepatična encefalopatija nastaju.
3.1 METABOLIČKI POREMEĆAJI
3.1.1 Poremećaji u metabolizmu ugljenih hidrata
Hiperglikemija nastaje zbog uklanjanja glukoze iz krvi (normalna jetra uklanja 50% aposorbovane glukoze), naročito onda kada postoji i portalna hipertenzija (portalna krv zaobilazi jetru). Za nastanak poremećaja značajna je i činjenica da se u jetri inaktivišu insulin (jednim prolaskom kroz jetru uništi se 50% aktivnosti insulina izlučenog u pankreasnu venu. i glukagon pri hepatocelularnim oštećenjima postoji hiperinsulinemija, ali se zbog hiperglukagonemija, razvija neosetljivost na delovanje insulina. Pri teškim oštećenjima ćelija jetre može se pojaviti i hipoglikemija zbog zaliha glikogena, poremećene glikogenolize i poremećaja u glukoneogenezi (posebno u alkoholnoj cirozi jer alkohol i direktno koči sintezu glukoze iz aminokiselina, glicerola i laktata).
3.1.2 Poremećaji metabolizma lipida
U bolestima jetre dolazi i do nakupljanja masti u ćelijama jetre (masna degeneracija), zbog smanjene sinteze apoproteina i nemogućnosti izlučivanja masnih kiselina koje se u ćelijama jetre esterifikuju u trigliceride i u formi lipoproteina izlučuju ( tim pre što je i povećano stvaranje masnih kiselina u organizmu, zbog niza hormonskih promena: povećanje koncentracije glukagona i glukokortikosteroida u krvi, neosetljivost na delovanje insulina). U bolestima jetre nastaje i poremećaj metabolizma holesterola (jetra sintetiše velike količine holesterola i fosfolipida. Jednim delom, oni se, u formi lipoproteina, stavljaju na raspolaganje organizmu. Ostatak se ekskretuje putem žuči kao holesterol ili, nakon konverzije, kao žučne kiseline) – javlja se hiperholesterolemija, a pojavljuje se patološki lipoprotein X (ubrzava nastanak ateroskleroze).
3.1.3 Poremećaji metabolizma proteina
Pri oštećenju ćelija jetre dolazi i do sinteze većine proteina koji se sintetišu u ćelijama jetre, bilo da su potrebni za normalnu funkciju samih ćelija jetre (npr. transferin), ili da se izlučuju u cirkulaciju (npr. albumin, faktori koagulacije, komplement, apoprotein, tzv. belančevine akutne faze). S obzirom da osmotska koncentracija plazme zavisi od koncentracije albumina, to hipoalbuminemija u cirozi jetre dovodi do koloidnoosmotskog pritiska plazme i razvoja generalizovanih edema, što doprinosi i razvoju ascitesa. Albumin je važan i transportni protein za neke supstance koje su relativno nerastvorljive u vodi (neki hormoni, lekovi, masne kiseline, metali, triptofan, bilirubin itd.).
S obzirom da se u jetri sintetiše većina faktora koagulacije i inhibitora koagulacije i fibrinolize, to se pri hepatocelularnim oštećenjima mogu očekivati i poremećaji u koagulaciji krvi. Vitamin K – jetra gama-karboksiglutaminska kiselina – za koagulacione faktore II, VII, IX, X. Ciroza se prvo sinteza faktora VII defekt u spoljašnjem putu koagulacije, nenormalno protrombinsko vreme (PT). (u teškoj insuficijenciji pogodjena oba puta). U teškim oštećenjima jetre remeti se i metabolizam aminokiselina, te dolazi do aminoacidemije (povećanja količine slobodnih aminokiselina u krvotoku) i aminoacidurije.
3.2 PORTALNA ENCEFALOPATIJA
je neuropsihijatrijski sindrom koji se javlja u uznapredovaloj bolesti jetre i koji u najblažem obliku, karakteriše napetost, razdražljivost ili apatija, a sa razvojem bolesti dolazi i do mentalnih poremećaja, pojave tremora ruku u vidu lepršanja (asteriksis) i konačno, portalne kome i smrti. Smatra se da portosistemski shunt štetnih substanci ima važnu ulogu u neurotoksičnosti. Toksini kojima se pripisuje značaj u razvoju portalne encefalopatije uključuju: Amonijak (najznačajnija uloga), fenol, tioli, merkaptani, masne kiseline kratkih lanaca, moguće citokini i bakterijski endotoksini; enteralna produkcija gama-aminobuterne kiseline (GABA) i endogeni benzodiazepini (BZP) takodje se razmatraju, mada se smatra da promene GABA-receptorom–posredovane neurotransmisije imaju ulogu u razvoju portalne encefalopatije iz drugih razloga. (vezivanje liganda za GABA kompleks, dovodi do emitovanja inhibitornog signala. Masivna inhibicija kortikalne funkcije zbog ekscesne GABA-ergijske signalizacije, smatra se jednim od uzroka portalne encefalopatije).
U jetri amonijak nastaje oksidativnom dezaminacijom aminokiselina. Osim toga, amonijak dolazi u jetru i krvotokim iz debelog creva (gde nastaje iz uree delovanjem bakterijskih ureaza) i tankog creva (u kojem nastaje razlaganjem proteina, tj. dezaminacijom aminokiselina). Neznatne količine amonijaka dolaze u jetru iz bubrega (gde nastaje dezaminacijom glutamina) i mišića. Amonijak u jetri ulazi u Krebs-Hanseleit-ov ciklus i detoksikuje se u ureu. Urea nastala u Krebs-Hanseleit-ovom ciklusu većinom se izlučuje putem bubrega, a samo manjim delom (25%) difunduje u crevo, hidrolizuje se do amonijaka i resorbuje. Manja količina rezidualnog amonijaka iz sinusoida, uz učešće glutamin sintaze iz perisinusoidnih hepatocita, sa glutaminskom kiselinom gradi glutamin, a azot iz glutamina učestvuje u sintezi nekoliko važnih jedinjenja, npr. purina, i amino-šećera.
Akutna neurotoksičnost amonijaka bi se mogla povezati sa aktivacijom glutamatnih receptora N-metil-D-aspartat (NMDA) tipa. Aktivacija dovodi do C intracelularnog Ca++ i posledične aktivacije protein kinaze C (PKC) i calcineurin-zavisne aktivacije Na/K ATPaze. Osim toga, izgleda da amonijak stimuliše preuzimanje L-arginina od strane neurona i ekspresije nNOS, mada uloga NO u portalnoj encefalopatiji nije još uvek jasna.
Ranije se smatralo da amonijak u mozgu "krade" supstrat iz
Krebs-ovog ciklusa (reaguje sa α-ketoglutarnom kiselinom stvarajući glutaminsku
kiselinu i glutamat), te na taj način smanjuje stvaranje energije u mozgu
i dovodi do smrti neurona (danas se zna da se na ovaj način smanjuje intracelularna
koncentracija ATP, ali ne dovoljno da izazove smrt neurona). Medjutim,
ekscesna aktivacija NMDA receptora može da dovede do smrti neurona i ovaj
mehanizam se smatra potencijalno odgovornim za nastanak portalne encefalopatije.
3.3 POREMEĆAJI METABOLIZMA HORMONA
U cirozi jetre, pored poremećaja u metabolizmu insulina i glukagona, se katabolizam hormona štitaste žlezde (medjutim s obzirom da je i konverzija T4 u T3, te da su koncentracije T4, rT3 i TSH čak povećane, pacijenti su većinom eutireoidni), se katabolizam i hormona kore nadbubrega, ali se kliničke manifestacije Cushingov-og sindroma retko javljaju (zbog inhibicije lučenja glukokortikoida mehanizmom negativne povratne sprege), dok se kliničke manifestacije hiperaldosteronizma češće vidjaju (jer lučenje biva stimulisano smanjenjem volumena krvi prelaskom tečnosti, zbog hipoalbuminemije, u ekstravaskularni prostor). Zbog nemogućnosti bolesne jetre da inaktivira polne hormone, u bolesnika oba pola sa cirozom jetre (specijalno u onih sa alkoholnom cirozom) često se javljaju znaci hipogonadizma, a u muškaraca i znaci feminizacije (zbog povišenja koncentracije estrogena).
3.4 POREMEĆAJI DETOKSIFIKACIONE FUNKCIJE
Zbog smanjene količine enzima koji učestvuju u procesu detoksikacije ksenobiotika, u bolesnika sa hepatocelularnim oštećenjem smanjena je inaktivacija i izlučivanje lekova (a kada dodje do razvoja portalne hipertenzije oni potpuno zaobilaze jetru, te neizmenjeni stižu u različite delove organizma). Osim toga, zbog hipoalbuminemije menja se odnos izmedju količine leka vezanog za proteine i onog nevezanog u korist nevezanog. Budući da količina nevezanog leka odredjuje terapijske, ali i toksičke efekte, povećava se mogućnost da lek deluje toksično.
Zaključak
Jetra, najveća žlezda u našem organizmu jedini je unutrašnji organ koji se može regenerisati. Bolesti jetre su na desetom mestu kao uzročnici smrti, pa zaslužuje daleko veću pažnju nego što joj se trenutno posvećuje. Brojne su i važne funkcije koje svakodnevno obavlja da nas održi u životu i zdravlju.
Nasa jetra svakodnevno obavlja izuzetan posao kako bi nas odrzala zivima i zdravima; ima kljucnu ulogu u metabolizovanju hrane koju jedemo te u procesu detoksikacije - izlucivanja stetnih materija iz organizma. Koliko ste zapravo dobri prema svojoj jetri?! Opterecujete li je svakodnevnim unosom alkohola, neumerenih kolicina masti te raznih lekova? Moderan stil zivota obelezen pusenjem, stresom, nekvalitetnom ishranom, neselektivnom upotrebom lekova... odrazava se na jetri, pa se ponekad kaze da je jetra ogledalo naseg zdravlja.
Literatura
- Osnovi histologije, tekst i atlas. Junkvera L, Karneiro J. /Urednici i prevodioci Lačković V, Todorović V. Data Status, Beograd , 2005.
- Basic histology. Junqueira L, Carneiro J, MC Graw-Hill Companies, 2005.
- Atlas razvojne morfologije fetalnog perioda.Somer Lj,Đolai M, Lalošević D, Krnojelac D, Mocko-Kaćanski M, Levakov A. Medicinski fakultet Novi Sad-WUS Austrija, Novi Sad 2005.
- Mikroskopska laboratorijska tehnika u medicini. Lalošević D, Somer Lj, Djolai M, Lalošević V, Mažibrada J, Krnojelac D. Medicinski fakultet Novi Sad-WUS Austrija, Novi Sad, 2005.
- Hystology, a Text and Atlas, Ross M, Kaye G, Pawlina W. Lippincott Williams&Wilkins, Philadelphia, 2003.
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
