OSTALI SEMINARSKI RADOVI
IZ MEDICINE |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Respiratorni sistem
Sistem
organa za disanje (respiratorni sistem) obavlja razmenu gasova
izmedu organizma i spoljašnje sredine. Procesom difuzije se preko
respiratornih površina usvaja kiseonik, a otpušta ugljen-dioksid
u spoljašnju sredinu. Kiseonik je vecini organizama neophodan za
odvijanje metabolickih procesa (sagorevanje) u toku kojih se kao krajnji
proizvod oslobada ugljen-dioksid.
Sve organizme možemo podeliti u dve grupe, zavisno od njihovog odnosa
prema kiseoniku:
Aerobne organizme kojima ja za život i razvoj neophodan kiseonik;
Anaerobne kojima kiseonik nije potreban.
Da bi proces razmene gasova bio uspešan potrebno je da respiratorna
površina bude što veca i bogato snabdevena krvnim sudovima.
U zavisnosti od toga na kom nivou se odvija, disanje je moguce podeliti
na:
-unutrašnje disanje - obuhvata razmenu gasova na
nivou tkiva i celija;
-spoljašnje disanje - razmena gasova kroz respiratorne
površine koje su u dodiru sa spoljašnjom sredinom.
Spoljašnjim disanjem usvaja se kiseonik koji prelazi u krv,vezuje
se za hemoglobin (obrazuje se oksi-hemoglobin )i njome dospeva do svih
tkiva i celija u organizmu. Kiseonik iz krvi difuzijom ulazi u celije
i omogucava celijsko disanje. Kao krajnji proizvod celijskog disanja stvara
se ugljen-dioksid koji opet po zakonima difuzije prelazi iz celija u krv.
U krvi se vezuje za hemoglobin (nastaje karbamino-hemoglobin) i tako transportuje
do respiratornih organa, a zatim iz njih u spoljašnju sredinu.
Pošto je molekularni kiseonik u visokim koncentracijama štetan
za tkiva (dovodi do oksidacije organskih materija) on se ne može
magacionirati kao što to mogu hranljive materije ili voda. Zato je
neophodno njegovo neprekidno snabdevanje iz spoljašnje sredine.
PSEUDOSLOJEVITI EPITEL
Ovaj tip epitel se cesto oznacava kao respiratorni epitel, s obzirom na cinjenicu da se može naci samo u respiratornom traktu (gde pokriva njegov najveci deo - sve od cavum-a nasi pa do terminalnih bronhiola). Osim lažne slojevitosti (nukleusi u tri nivoa), epitel karakterišu visoke cilindricne celije sa kinocilijama na apikalnom delu koje se jasno vide na slici prpearata traheje. Takode se lako uocava i jako debela bazalna membrana (najdeblja bazalna membrana kod coveka).
NOSNA DUPLJA
Nosna duplja se sastoji od dva dela: spoljasnjeg-vestibuluma i unutrasnjeg-nosnih supljina(fossae).
Vestibulum
je prednji, prosireni deo nosne supljine. Koza spoljasnje strane nosa
ulazi u nozdrve i oblaze prednji deo vestibuluma.Oko unutrasnje povrsine
nozdrva smestene su brojne lojne I znojne zlezde, kao I kratke debele
dlake.vibrissae, koje zaustavljaju vece cestice iz udahnutog vazduha.
NOSNE SUPLJINE (fossae)-u lobanji postoje dve nosne supljine(leva
I desna)odvojene kostanom nosnom pregradom.Sa svakog lateralnog zida svake
od njih izbocene su tri kostane structure-Nosne skoljke.Srednja I donja
nosna skoljka su oblozene respiratornim epitelom,dok je gornja oblozena
posebnim olfaktivnim epitelom.U lamini propriji nosnih skoljki nalaze
se veliki venski pleksusi poznati kao sundjerasta tela.Svakih 20-30 minuta
te structure na jednoj strain nosnie supljine ispune se krvlju,nabubre,dovodeci
do toga da se rastegne konhalana mukoza I smanji protok vazduha.Za to
vreme strujanje vazduha se preusmerava kroz drugu nosnu supljinu.To periodicno
zatvaranje omogucava oporavak respiratornom epitelu od isusivanja,smanjujuci
protok vazduha.Osim sundjerastih tela,nosna duplja poseduje bogatu vaskularnu
mrezu slozene gradje.
MIRIS
Mirisni (olfaktivni) receptori su smesteni u olfaktivnom epitelu.Olfaktivni
epitel je specijalizovani deo sluznice gornje nosne skoljke na krovu nosne
supljine.Ovaj pseudoslojeviti epitel cine tri tipa celija:
Potporne celije-imaju siroke cilindricne apikalne i uske bazalne delove.Poseduju
mikrovile koje su uronjene u tecni sloj.Potporne celije poseduju zuti
pigment od koga potice boja olfaktivne mukoze.
Bazalne celije-su male.okruglog ili kupastog oblika i nalaze se u bazalnom
sloju epitela. Olfaktivne celije-su umetnute izmedju bazalnih i potpornih
celija.Ove celije se od potpornih razlcikuju po tome sto im se jedra nalaze
ispod jedara potpornih celija.Ove celije su bipolarni neuroni ciji su
vrhovi prosireni i od njih polaze cilije.Cilije znatno povecavaju respiratornu
povrsinu.Lamina propria olfaktivnog epitela sadrzi Boumanove zlezde u
ciji secret su uronjene olfaktivne cilije.Sekret tih zlezda ima ulogu
u ciscenju cilija olaksavajuci pristup novim mirisnim supstancama.
Jedna od osnovnih funkcija gornjih respiratornih puteva je priprema udahnutog vazduha.Pre nego sto dospe do pluca vazduh se u gornjim respiratornim putevima cisti,vlazi i zagreva.Da bi se te funkcije mogle obaviti,sluznica disajnih puteva je oblozena specijalizovanim respiratornim epitelom,sa brojnim mukoznim i seroznim zlezdama i bogatom vaskularnom mrezom.
PARANAZALNI SINUSI
Paranazalni
sinusi (lat. sinusparanasales) su šupljine ispunjene
vazduhom smeštene unutar kostiju lica i lobanje. One komuniciraju
sa usnom dupljom putem otvora (orificijuma) ili kanala (duktusa) i obložene
su veoma tankom sluzokožom.
Osnovna uloga nosne sluznice kod vecine sisara se ogledala u detekciji
mirisa (olfaktorna funkcija). Evolucijom je ona pocela da gubi na znacaju
(pogotovo kod coveka) i sluzokoža je postala važan faktor u
procesudisanja. Na razvoj paranazalnih šupljina, odnosno promenu
njihovog oblika i položaja, uticali su promena položaja tela
u prostoru (prelazak na uspravni nacin hoda), promena nacina ishrane (narocito
prelazak sa sirove na termicki obradenu hranu), uvecanje mozga itd.
Kod coveka sinusi pocinju da se razvijaju odmah nakon rodenja jedinke,
a ovaj proces pneumatizacije se završava izmedu 14. i 16. godine
života.
Sinusi de dele prema kostima u kojima su smešteni na cetiri osnovne
grupe:
- ceoni sinus (lat. sinus frontalis),
- vilicni sinus (lat. sinus maxillaris),
- sitasti sinus (lat. sinus ethmoidalis) i
- klinasti sinusi (lat. sinus sphenoidalis).
BIOLOSKA ULOGA
Uloga paranazalnih šupljina još uvek nije definitivno razjašnjena,
ali se pretpostavlja nekoliko mogucih funkcija:
-šupljine unutar kostiju smanjuju težinu lobanje,
-povecanje reznonacije glasa,
- izolacija struktura osetljivih na temperaturu (korenovi zuba i oci)
od stalnih temperaturnih promena u nosnoj duplji,
- vlaženje i zagrevanje udahnutog vazduha itd.
Kroz otvore i kanale sluzokoža sinusa je povezana sa sluzokožom nosne duplje. Zbog toga razliciti faktori koji dovode do otoka i upale nosne sluznice (prehlada, alergije) ili ometaju protok vazduha i normalnu sekreciju sluzi, mogu direktno ili indirektno da izazovu upalu sinusa. Razlikuju se akutna i hronicna forma ovog oboljenja.
Larinks -je organ nepravilnog,cevastog oblika koji povezuje farinks I
traheju.Brojne laringealne hrskavice se nalaze u lamini propriji.Hrskavice
mogu biti hijaline I elasticne I imaju znacajnu potpornu ulogu I sluze
kao zalisci koji sprecavaju ulazak progutane hrane I tecnosti u dusnik.
TRAHEJA-(dusnik)je cev koja je oblozena tipicnim respiratornim epitelom.U
lamini propriji leze nepotpuni prstenovi hijaline hrskavice oblika slovaC
koji odrzavaju lumen otvorenim,kao ibrojne seromukozne zlezde koje izlucuju
tecni mucus.Fibroelasticni ligament I snopovi glatkih misicnih celija
vezu se za perihondrijum I premoscuju slobodne krajeve hrskavica.Ligament
sprecava preveliko sirenje lumena,dok misic omogucava njegovo suzenje.Misicna
kontrakcija izaziva suzenje lumena dusnika I ucestvuje u refleksu kasljanja.
Traheja se grana na dva primarna bronha,koji u predelu hilusa ulaze u
pluca zajedno sa arterijama,a vene I limfni sudovi izlaze.Sve te structure
okruzene su gustim vezivnim tkivom I zajedno cine PLUCNI KOREN.Po ulasku
upluca primarne bronhije idu ka dole Iu stranu,dajuci tri bronha za desno
I dva za levo plucno krilo.Te lobarne bronhije dihotomo granaju na sve
manje bronhije cije se zavrsne grane zovu bronchiole.Svaka bronhiola ulazi
u plucni lobus u kome se grana na pet do sedam zavrsnih terminalnih bronhiola.
ALVEOLE
Alveole su kesasta prosirenja respiratornih bronhiola,alveolarnih
duktusa I alveolarnih sakulusa,koje plucima daju sundjerast izgled.Strukturno,alveoli
podsecaju na male ddzepove.Unutar tih kupastih prosirenja obavlja se razmena
gasova,kiseonika I ugljen-dioksida,izmedju vazduha I krvi.Gradja alveolarnih
zidova je specijalizovana da bi se olaksala difuzija izmedju spoljasnje
I unutrasnje sredine.Vazduh u alveolama odvajaju od krvi u kapilarima
komponente,koje se nazivaju krvno-vazdusna barijera:epitel I citoplazma
alveolarnih celija,fuzionisane bazalne lamine,citoplazma endotelnih celija.
Kiseonik iz alveolarnog vazduha prolazi u krv kapilara preko te barijere,a
ugljen-dioksid difunduje u suprotnom smeru.
Endotelne celije kapilara-su tanke I lako se mogu zameniti za pneumocite
tipa1 na histoloskim preparatima.
Pneumocite tipa I-ljuspaste alveolarne celije su istanjene I oblazu alveoli
cineci 97% njihove povrsine.
Pneumocite tipa II-su umetnute izmedju pneumocita tipa II sa kojima su
povezani okludentnim spojevima I dezmozomoma.Ove velike celije su okruglastog
oblika I nalaze se u grupama.
ALVEOLARNE PORE
Alveolarne pore poseduje intraalveolarni septum I one omogucavaju izjednacavanje
pritiska u alveolama I omogucavaju kolateralni protok vazduha kada postoji
opstrukcija bronchiole.
PLUCNA CIRKULACIJA
Plucna cirkulacija podrazumeva nutritivne i funkcionalne krvne sudove.Funkcionalni
krvotok cine arterije i vene,dok nutritivni krvni sudovi prate bronhijalno
stablo i distribuiraju krv do najveceg dela pluca,sve do respiratornih
bronhiola gde se anastomoziraju sa malim granama plucnih arterija.
Limfni sudovi prate bronhije I krvne sudove.Limfni sudovi ne postoje oko
zavrsnih delova bronhijalnog stable,odnosno ispod nivoa alveolarnih duktusa.
INERVACIJA PLUCA
Pluca su inervisana I parasimpatickim I simpatickim eferentnim nervnim
vlaknima.Postoje I opsta viscelarna aferentne nervna vlakna koja sprovode
impulse za bol, koji se tesko moze lokalizovati.
PLEURA
Pleura, plucna maramica, serozna je opna koja obavija pluca.Sastoji se
od dva lista,parijetalnog I viscelarnog,koji se spajaju u predelu hilusa.Oba
lista pleure se sastoje od mezotelnih celija koje leze na tankom sloju
vezivnog tkiva koje sadrzi elasticna I vezivna vlakna.Parijetalni I viscelarni
list zatvaraju supljinu u potpunosti oblozenu mezotelom.U normalnim uslovima,ova
supljina sadrzi samo tanak sloj tecnosti koji vlazi pleura I olaksava
da jedan list klizi preko drugog tokom disanja.
KAKO PUSENJE UTICE NA RESPIRATORNI SISTEM
Pusenje je jedan
od najcescis zaraznih navika koja se moze videti medju odraslima oba pola.To
je tako cesta pojava tako da se po jedan pusac moze sresti skoro svuda.Postoje
posebne cekaonice za pusace na skoro svim javnim mestima.Ovo je jedan
tuzan aspect savremenog zivota. Pusenje je vrlo opasna I losa navika.Postoje
mnoge negativne posledice koje pusenje moze imati na necije zdravlje.Ima
bezbroj slucajeva gde su ljudi umrli zbog pusenja.
Iako pusenje negativno utice na zdravlje,narocito na respiratorni system,ovo je navika koje se tesko mogu odreci zavisnici.Pusaci mogu da pate od hronicnog kaslja,nedostatka daha I suvih usta.Pusenje moze dovesti I do ozbiljnih bolesti kao sto su emfizem I rak pluca.Efekti nikotina veoma su stetni po zdravlje.Nikotin ima negativan efekat na protok krvi I dusnik.
Emfizem pluca definiše se kao trajno uvecanje disajnih puteva distalno od terminalnih bronhiola s destrukcijom alveolnih pregrada, bez jasnih znakova fibroze. Emfizem pluca karakterišu oštecenja plucnog parenhima. Ona nastaju u osnovnoj jedinici pluca (acinus) za razmenu respiracijskih gasova. Bolesti se klasifikuju na osnovu lokalizacije morfoloških oštecenjau acinusu. Dva najznacajnija oblika su panacinusni emfizem (acinusje oštecen manje ili više uniformno) i centroacinusni emfizem (dominantno zahvacen središnji deo acinusa). Vrlo cesto oba tipa morfoloških oštecenja uocavamo u istom plucnom krilu, s tim što može da preovladavajedan ili drugi tip.
Rak pluca je najcešci rak kod muškaraca, dok je u samom vrhu i kod žena. Posebno zabrinjava porast ovog oboljenja poslednjih godina kod pripadnika ženskog pola. Od 10 nastalih tumora njih 9 se dovodi u vezu sa pušenjem.
Dnevno popušeni broj cigareta, dužina pušckog staža kao i rana dob u kojoj se zapocinje pušiti znacajno povecavaju rizik od raka pluca. Uloga pasivnog pušenja danas se smatra znacajnim rizikom za nastanak raka pluca kod nepušaca. Drugi faktori rizika kao što su aerozagadenje, zracenje i materije kao što su azbest i arsen takode mogu imati znacaja u nastanku ovog oboljenja. Odredena istraživanja ukazuju da bi vitamini A, C, E, kao i selen, cink, likopen i flavonoidi mogli imati ulogu u sprecavanju nastanka raka pluca.
LITERATURA
(1) ARSALANE K et al: Clara cell specific protein expression after acute lung imflammation iduced by intratracheal lipopolysaccharide administration.
(2) Thurlbeck WM,Abell RM (editors):The Lung:Structure,Function and Disease.Williams i Wilkins,1978
(3) Wikipedia
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
