Vitamin K

Vitamin K je poznat kao koagulacijski (K u nazivu), odnosno antihemoragični vitamin, jer ima važnu ulogu u zgrušavanju krvi. Nedostatak ovog vitamina može rezultovati raznim hemoragičnim bolestima.

Hemijska struktura

Vitamin K se ubraja u liposolubilne vitamine. U prirodi se nalazi u dva oblika: kao K1 i kao K2, a sintetskim putem dobijeni su K3, K4 i K5. K1 unosimo u organizam putem hrane,dok K2 sintetišu bakterije iz grupe coli u tankom crevu.
Grupa od nekoliko vitamina po svojoj su strukturi naftokinoni. Vitamini K1 (fitomenadion) i K2 (menakinon) su prirodnog porekla, a K3 (menadion) se dobija sintetski. Oni nisu rastvorljivi u vodi i pod uticajem svetlosti se raspadaju.
Nestabilan je u alkalijama i na svetlu. Apsorpciju vitamina K pomaže neomicin, a odmažu mineralna ulja, X-zračenje, radijacija, užegla mast. Neki antibiotici uništavaju crevne bakterije koje proizvode vitamin K.

Izvori
Zdrava odrasla osoba može dovoljno vitamina K uneti hranom ili sintezom menakinona (K2) pomoću bakterija u crevima. Prirodni izvori: kupus, karfiol, prokelj, spanać, kopriva, indijska lucerka (alfafa), paradajz, grašak, soja, šargarepa, krompir, džigerica, biljna ulja, riblje ulje, mleko, sir, žumance, alge. Nalazi se u jetri, kravljem mleku, žumancetu i žitaricama.

Uloga
Vitamin K je neophodan za pokretanje sinteze četiri najvažnija faktora koagulacije: protrombina, faktora VII, IX I X i čini značajan faktor za sprečavanje krvarenja. Neki proteini ,važni za normalan metabolizam kostiju, od kojih zavisi unos kalcijuma u kosti, takođe su zavisni od vitamina K.

Dnevne potrebe
Dnevne količine vitamina K su jako male. Smatra se odgovarajućim ako odrasla osoba uzima oko 300 µg.

Hipovitaminoza

Bakterije stalno sintetiše vitamin K u gastrointestinalnom traktu tako da manjak vitamina K nastaje retko samo zato što ga nema u hrani, osim kod novorođenčadi pre nego što se u njih razvije intestinalna bakterijska flora. Kod novorođenčadi postoji fiziološka hipovitaminoza pa se u porodilištima daje K1 neposredno posle porođaja.
Međutim, do manjka vitamina K često dolazi usled slabe apsorpcije masti iz gastrointestinalnog trakta, zbog toga što se vitamin K, koji je liposolubilan, apsorbuje iz creva zajedno sa mastima.
Jedan od najčešćih uzroka manjka vitamina K u organizmu je nesposobnost jetre da sekretuje žuč u gastrointestinalni trakt (što nastaje ili zbog opstrukcije žučnih kanala ili zbog bolesti jetre), jer kod nedostatka žuči nema adekvatne digestije i apsorpcije masti, pa se zato smanuje i apsorpcija vitamina K. Zato se vitamin K daje injekcijom svim pacijentima sa bolesnom jetrom ili začepljenim žučnim kanalima pre izvođenja ma koje hirurške operacije. Manjak vitamina K se javlja i kod celijačne bolesti, kolitisa, tropskog sprua (osnovni poremećaj kod ovih bolesti je poremećena apsorpcija masti)
U slučaju nedostatka vitamina K dolazi do pada protrombina u krvi, a time poremećaja koagulacije i krvavljenja bilo spontanim ili kao posledica povreda.

Hipervitaminoza

Uopšteno, vitamin K se dobro podnosi, nije toksičan ni u velikim dozama većim čak i 500 puta od osnovnih doza. Intravenska primena može izazvati probleme sa disanjem, bolove u grudima, kardiovaskularni kolaps.

Zgrušavanje krvi

Zgrušavanje krvi ili koagulacija je proces stvaranja krvnog ugruška (koaguluma), kojim se zaustavlja krvarenje iz krvnog suda. Zgrušavanje krvi je jedan od procesa hemostaze.

Hemostaza

Hemostaza označava proces zaustavljenja krvarenja iz oštećenog krvnog suda. Hemostaza obuhvata više procesa:
• konstrikciju (sužavanje) krvnog suda
• stvaranje trombocitnog čepa
• formiranje krvnog ugruška (koagulacija)
• stabilizaciju krvnog ugruška ili njegovo razlaganje (liza)

Sužavanje krvnog suda

Odmah posle oštećenja krvnog suda dolazi do njegovog sužavanja. Na taj način se smanjuje gubitak krvi iz otvora na sudu. Sužavanje je posledica nervnih refleksa simpatičkog sistema, lokalne kontrakcije mišića krvnog suda kao odgovor na oštećenje i vazokonstriktornih supstanci iz povređenog tkiva i krvnih pločica npr. tromboksan A2, serotonin...

Stvaranje trombocitnog čepa

Trombociti (krvne pločice) su krvne ćelije čija je uloga upravo da zaustavljaju krvarenje iz povređenog suda. Ukoliko je povreda mala dolazi samo do akumulacije trombocita na mestu povrede i njihovog povezivanja u vidu čepa, čime se zaustavlja krvarenje. Ukoliko je povreda veća potrebna je i aktivacija sistema zgrušavanja, u kojem krvne pločice aktivno učestvuju. Kada trombociti dođu u kontakt sa oštećenim zidom krvnog suda, oni se aktiviraju. Počinju da bubre, postaju lepljivi, dobijaju nepravilni oblik, sa brojnim nastavcima sa njihove površine. Krvne pločice sekretuju veliku količinu supstanci: tromboksan A2, serotonin, ADP... koji aktiviraju druge trombocite, ali i deluju na sam krvni sud (sužavaju ga). Do povezivanja trombocita između sebe i sa krvnim sudom dolazi usled vezivanja određenih supstanci sa određenim receptorima. Kada dođe do oštećenja krvnog suda eksprimiraju se supstance zida krvnog suda kao npr. fibronektin, laminin, vitronektin, kolagen. Trombociti raspolažu receptorima za ove proteine, tako da se vezuju za njih. Povezivanje krvnih pločica sa kolagenom krvnog suda omogućava Fon Vilebrandov faktor. Ovaj faktor omogućava i povezivanje između samih trombocita. U povezivanju krvnih pločica u trombocitni čep učetvuje i fibrinogen, protein krvne plazme čijom se aktivacijom stvara krvni ugrušak.
Sužavanje krvnog suda i stvaranje trombocitnog čepa čine primarnu fazu hemostaze. Zgrušavanje krvi čini sekundarnu fazu.
Ukoliko je povreda krvnog suda veća dolazi do aktivacije treće faze hemostaze, a to je zgrušavanje krvi. Ovaj proces počinju aktivatorske supstance iz zida krvnog suda, krvnih pločica i proteina krvne plazme. U krvi se nalazi veliki broj supstanci koje utiču na zgrušavanje krvi. Neke od njih izazivaju zgrušavanje pa se zovu prokoagulansi, a neke sprečavaju, to su antikoagulansi. Da li će doći do zgrušavanja ili ne zavisi od ravnoteže između ove dve grupe. U normalnom stanju preovlađuju antikoagulansi, a ako se krvni sud povredi aktiviraju se prokoagulansi pa dolazi do zgrušavanja. Inače gotovo sve supstance koje izazivaju koagulaciju se normalno nalaze u neaktivnom stanju. Ukoliko dođe do njihove aktivacije nastaje kaskadna reakcija gde jedna supstanca aktivira drugu, a ova sledeću itd. Na taj način se mnogostruko povećava dejsvo. Zgrušavanje krvi se može aktivirati spoljašnjim i unutrašnjim sistemom koagulacije. Kao rezultat ove reakcije nastaje enzimski kompleks-aktivator protrombina, koji neaktivni protein krvne plazme protrombin prevodi u aktivni trombin. Trombin dalje aktivira neaktivni protein plazme fibrinogen u fibrin tako što ga cepa na delove (monomere), koje se međusobno povezuju i grade mrežu u koju se hvataju krvne ćelije. Na taj način formira se krvni ugrušak.
U procesu zgrušavanja krvi ključnu ulogu igraju supstance koje se zovu faktori koagulacije krvi.

FAKTORI KOAGULACIJE

Naziv faktora koagulacije

Uloga

faktor I (Fibrinogen) formira fibrinsku mrežu

Faktor II (protrombin) aktivira faktore I, V, VII, XIII, protein C, trombocite

Faktor III (tkivni faktor, tkivni tromboplastin) kofaktor za faktor VIIa

Faktor IV Kalcijum

Faktor V (proakcelerin)
kofaktor za faktor X

Faktor VI stari naziv za aktivni faktor V, faktor Va

Faktor VII (prokonvertin), stabilni faktor) aktivira faktore IX, X

Faktor VIII (antihemofilijski globulin A) kofaktor za faktor IX

Faktor IX (Kristmasov faktor, antihemofilijski globulin B) aktivira faktor X

Faktor X (Stjuart-Proverov faktor) aktivira faktor II

Faktor XI (prekursor tromboplastina plazme, antihemifilijski faktor C) aktivira faktore XII, IX i prekalikrein

Faktor XII (Hagemanov faktor)
aktivira prekalikrein i fibrinolizu

Faktor XIII (faktor stabilizacije fibrina)
učvršćuje krvni ugrušak

Fon Vilenbrandov faktor učestvuje u povezivanju trombocita

prekalikrein (Flečerov faktor)

kininogen velike molekulske mase (engl. HMWK) podržava aktivaciju faktora XII, XI, i prekalikreina

fibronektin posreduje u adheziji trombocita

Spoljašnji put aktiviranja zgrušavanja krvi

Spoljašnji put aktivacije zgrušavanja krvi započinje povredom zida krvnog suda, usled čega se iz zida oslobađa tkivni tromboplastin (faktor III). On se sastoji od fosfolipida tkivnih membrana i lipoproteinskog kompleksa koji sadrži jedan važan enzim. Kod nekih bakterijskih infekcija mogu neki bakterijski toksini-endotoksini izazvati oslobađanje ovog faktora, što može dovesti do diseminovane intravaskularne koagulacije (DIK), jednog teškog stanja.
Lipoproteinski kompleks tkivnog faktora se vezuje sa faktorom VII, aktivira ga i u njegovom prisustvu zajedno sa jonima kalcijuma (faktor IV) aktivira faktor X. Ovaj kompleks faktora III i VII, aktivira još i faktor IX, koji spada u unutrašnji put koagulacije i na taj način se ova dva puta zgrušavanja krvi povezuju.

Slika 1 – Šema mehanizma koagulacije krvi

Sistem zgrušavanja krvi

Aktivirani faktor X (faktor Xa) zajedno sa fosfolipidima iz tkivnog faktora gradi sa faktorom V kompleks aktivatora protrombina. Ovaj kompleks aktivira nektivni protrombin u trombin, koji je bitan za dalju koagulaciju. U početku je faktor V (proakcelerin) u kompleksu u neaktivnom obliku, ali kad se aktivira trombin dolazi i do aktivacije ovog faktora od strane trombina. Aktivirani faktor V sada dodatno ubrzava koagulaciju tj. aktivaciju trombina. Aktivirani faktor X može samostalno da izazove aktivaciju trombina, što je na početku i slučaj, ali aktivacija faktora V višestruko ubrzava ovaj proces.

Unutrašnji put aktiviranja zgrušavanja krvi

Unutrašnji put koagulacije započinje povredom same krvi ili izlaganjem krvi kolagenu zida oštećenog krvnog suda. Povreda krvi ili kontakt krvi sa kolagenom izaziva aktivaciju faktora XII (Hagemanov faktor) i oslobađanje fosfolipida iz povređenih krvnih pločica. Aktivirani fakor XII deluje enzimski na faktor XI i aktivira ga. Za ovu reakciju potreban je i kininogen velike molekulske mase (videti u tabeli), a i prekalikrein je ubrzava. Aktivirani faktor XI (faktor XIa) sada aktivira faktor IX. Aktivirani faktor IX deluje zajedno sa faktorom VIII i oslobođenim fosfolipidima iz trombocita na faktor X i aktivira ga. Faktor VIII je vrlo značajan za ovu aktivaciju i osobe kod kojih je koncentracija ovog faktora jako smanjena su sklone obilnom krvarenju, odnosno boluju od klasične hemofilije. Dalji tok aktivacije je isti kao kod spoljašnjeg puta. Faktor X zajedno sa faktorom V i fosflipidima gradi kompleks aktivatora protrombina, koji prevodi neaktivni protrombin u aktivni trombin.
Spoljašnji i unutrašnji put nisu samo dva odvojena sistema, već su ona itekako međusobno povezana i aktivacija jednog sistema aktivira drugi. Spoljašnji put se aktivira mnogo brže pa u slučaju teške povrede do zgrušavanja može doći za samo 15 sekundi. Unutrašnjem sistemu potrebno je par minuta (1-6) da dovede do koagulacije.

Uloga jona kalcijuma u procesu zgrušavanja krvi

Izuzev prve dve reakcije enzimske kaskade, joni kalcijuma su potrebni za pokretanje i ubrzavanje svih ostalih reakcija. Prilikom vađenja krvi se koagulacija krvi može sprečiti odstranjivanjem kalcijuma. To se postiže dodavanjem supstanci kao citrat, oksalat, EDTA... Na taj način je izvađena krv dostupna za razne analize.

Protrombin, trombin i njihova uloga

Trombin nastaje iz protrombina, jednog proteina krvne plazme, pod dejstvom pomenutog kompleksa aktivacije protrombina. Trombin deluje kao enzim koji razlaže fibrinogen na monomere i na taj način ga aktivira. Trombin aktivira povratno i neke faktore koagulacije npr. faktor VIII.
Protrombin je protein krvne plazme molekulske mase oko 68.700 i koncentracije u krvnoj plazmi oko 150 mg/L. Trombin nastaje iz protrombina i ima molekulsku masu od 33.700. Protrombin se neprekidno stvara u jetri, jer se i stalno troši u zgrušavanju krvi. Za normalnu proizvodnju protrombina potreban je vitamin K. Ovaj vitamin potreban je za proizvodnju faktora II (trombin), VII, IX, i X. Zbog toga oboljenje jetre ili nedostatak vitamina K može dovesti do sklonosti krvarenjima.

Fibrinogen, fibrin i stvaranje krvnog ugruška

Fibrinogen je protein krvne plazme velike molekulske mase (340.000) i koncentracije u krvi oko 7 g/dL. I on se sintetiše (kao i većina faktora koagulacije) u jetri.
Fibrinogen se aktivira pod dejstvom trombina. Trombin razlaže molekul fibrinogena na 4 peptida (monomera). Monomeri fibrina se međusobno povezuju gradeći fibrinsku mrežu. U ranoj fazi povezivanja (polimerizacije) monomeri fibrina su povezani samo slabim vodoničnim vezama, zato je i krvni ugrušak u početku slab. Pod uticajem faktora XIII (faktor stabilizacije fibrina) dolazi do stvaranja jakih kovalentnih veza i do stabilizacije krvnog ugruška. Inače ovaj faktor se aktivira pod dejstvom trombina.
Krvni ugrušak se sastoji od fibrinske mreže i ćelija krvi (eritrociti, leukociti, trombociti), koje su uhvaćene u tu mrežu. Fibrinska vlakna se vežu za zidove povređenog krvnog suda, pa se time on začepi i sprečava se gubitak krvi. Nekoliko minuta posle formiranja ugruška dolazi do njegove retrakcije i istiskivanja tečnosti. Ova tečnost se zove serum. Inače za proces retrakcije su nephodne krvne pločice koje u svom zidu sadrže kontraktilne proteine neophodne za ovaj proces.
Kada se jednom aktivira sistem koagulacije krvi se neprestano širi i aktivira se sve veći broj supstanci koje učestvuju u ovom procesu. Radi se o mehanizmu pozitivne povratne sprege. O tome kako se ovaj mehnizam zaustavlja videćemo u sledećem poglavlju.

Sprečavanje nastanka krvnog ugruška

Organizam raspolaže sa više sistema koji mogu sprečiti nastanak zgrušavanja krvi, odnosno zaustaviti ovaj proces. Nedostatak ovih faktora kod nekih bolesti može dovesti do spontanog aktiviranja procesa koagulacije i nastanka krvnih ugrušaka-tromba. U ove sisteme spadaju inhibitori koagulacije u krvnoj plazmi, fibrinolitički sistem (sistem za razgradnju krvnog ugruška) i faktori u zidu krvnog suda i endotela.

FAKTORI KOJI SPREČAVAJU ZGRUŠAVANJE KRVI

Naziv

Funkcija

Antitrombin III inaktiviše trombin, faktor Xa

Heparin kofaktor II inhibiše faktore IIa, kofaktor za heparin i dermatan sulfat

Protein C inaktiviše faktore Va i VIIIa

Protein S kofaktor za aktivni protein C

Heparin zajedno sa antitrombinom inaktiviše faktore II, IX, X, XI i X

Plazminogen aktivna forma plazmin razlaže fibrin i neke druge proteine

α2 antiplazmin inhibiše plazmin

α2 makroglobulin inhibiše aktivatore plazmina

Tkivni aktivator plazminogena (engl. tPA) aktiviše plazminogen (prevodi ga u plazmin)

Urokinaza prevodi plazminogen u plazmin (aktivira ga)

Inhibitor aktivatora plazminogena (engl. PAI1) inaktiviše tkivni i urokinazni aktivator plazminogena

Inhibitor aktivatora plazminogena II (engl. PAI2) inaktiviše urokinazu

Trombomodulin vezuje i inaktiviše trombin, aktivira protein C

C1 inhibitor esteraze inhibiše C1-esterazu, faktor XIII, plazmin

Inhibitor aktivacije spoljašnjeg puta koagulacije (engl. tissue factor pathway inhibitor (TFPI)) inhibiše faktore X i VII

Inhibitori zgrušavanja krvi krvne plazme

Postoji više supstanci koje selektivno blokiraju pojedine faktore koagulacije, neki od njih su prikazani u tabeli.
• Antitrombin (III) pripada inhibitorima serin proteaza (serpin). Ovaj ihibitor pretežno inaktiviše trombin i aktivirani faktor X. Proizvodi se u jetri. Ostvaruje dejstvo zajedno sa heparinom. Ukoliko nedostaje može doći do pojave spontanog zgrušavanja krvi-tromboza.
• Heparin kofaktor II inhibiše pretežno trombin.
• Inhibitor aktivacije spoljašnjeg puta koagulacije (engl. tissue factor pathway inhibitor (TFPI)).
• Trombomodulin se nalazi na površini endotela krvnih sudova. On vezuje trombin i inaktiviše ga. Ovaj faktor dodatno aktiviše protein C, koji takođe inhibiše zgrušavanje krvi.
• Protein C zajedno sa proteinom S inaktiviše aktivirane faktore V i VIII.
• Heparin je polisaharid bogat sulfatnim grupama, koje ga čine negativno naelektrisanim. Nalazi se u bazofilima i mastocitima, ali i u endotelu krvnih sudova. Deluje zajedno sa antitrombinom i inaktiviše pretežno faktore II i X.

Fibrinoliza, aktivatori i inhibitori fibrinolize

Proces stvaranja fibrinskih polimera dovodi do nastanka krvnog ugruška. Organizam raspolaže i sistemom koji može razložiti takav krvni ugrušak. Taj sistem se zove fibrinolitički sistem. Ovaj sistem se takaođe sastoji od različitih enzima koji se aktiviraju kaskadnom reakcijom. Najbitniji korak je aktivacija neaktivnog proteina krvne plazme plazminogena u plazmin. U organizmu se aktivacija plazminogena ostvaruje pomoću tkivnog aktivatora plazminogena i urokinaze. Plazmin poseduje veliki afinitet za fibrin i nagomilava se u krvnom ugrušku (jer je bogat fibrinom). Vezivanjem za trombin se aktivira i razlaže ga. Slobodni plazmin se u krvi brzo inaktiviše usled dejstva enzima α2 antiplazmin i α2 makroglobulin.
U krvnoj plazmi se nalaze i faktori koji sprečavaju dejstvo aktivatora plazmina: inhibitor aktivatora plazmina.

Endotel i zid krvnog suda

Endotel je unutrašnji sloj zida krvnog suda. Ovaj sloj je normalno gladak i negativno naelektrisan, tako da sprečava agregaciju krvnih ćelija, pogotovo trombocita. Ćelije endotela sekretuju azot monoksid, prostacikline... koji takođe deluju antikoagulatorno. Na površini endotela nalazi se trombomodulin koji inaktiviše trombin i aktiviše protein C.
Ukoliko dođe do njegovog oštećenja smanjuje se proizvodnja ovih faktora, njegova površina postaje hrapava što olakšava agregaciju trombocita. U ovom slučaju preovladavaju prokoagulatorna svojstva. Proteini zida krvnog suda npr. kolagen, koji se oslobađaju njegovim oštećenjem su aktivatori procesa zgrušavanja krvi.

Testovi zgrušavanja krvi• Parcijalno trmobolpastinko vreme (aPTT).

• Protrombinsko vreme (PT)
• Vreme krvarenja
• Vreme koagulacije
• D-dimer

Poremećaji sistema zgrušavanja krvi

Poremećaji sa smanjenom aktivnošću sistema zgrušavanja i pojavom krvarenja
• Hemofilija (A, B, C)
• Fon Vilebrandov sindrom
• Trombocitopenija
• Idiopatska trombocitopenijska purpura (ITP)
• Trombotična trmobocitopenijska purpura (TTP)
• Heparin indukovana trombocitopenija (I i II) (HIT)
• Hemolitički uremijski sindrom (HUS)
• Trombastenija Glancman
• Bernard-Sulijeov sindrom
• Paroskizmalna noćna hemoglobinurija
• Nedostatak vitamina K
• Ciroza jetre
• Aplastična anemija
• Nedostatak faktora XIII
• Hipofibrinogemija i afibrinogemija
• Diseminovana intravaskularna koagulacija
• Antikardiolipin antitela

Poremećaji sa povećanom aktivnošću sistema zgrušavanja i pojavom krvarenja
• Rezistencija na aktivirani protein C (APC rezistencija)
• Nedostatak proteina C
• Nedostatak proteina S
• Nedostatak antitrmobina
• Antikardiolipin antitela
• Hiperhomocistinemija
• Nefrotski sindrom
• Antikoagulativni lupus

Hemofilija
Hemofilija je bolest iz grupe koagulopatija (poremećaja u sistemu koagulacije krvi) koja se nasleđuje recesivno vezano za X hromozom. Oboleli su uglavnom muškarci, dok su žene prenosioci ove bolesti. Postoji hemofilija A, hemofilija B i hemofilija C. Kod hemofilije A je smanjena koncentracija faktora koagulacije VIII (antihemofilni globulin A), a kod hemofilije B koncentracija faktora koagulacije IX (antihemofilni globulin B). Učestalost tipa A je oko 1:5000 muških novorođenčadi, dok je hemofilija B ređa i sreće se u oko 1:15.000 novorođenčadi. Uzrok hemofilije C je manjak faktora koagulacije XI.
Hemofilija A

Hemofilija A je najčešći nasledni poremećaj koagulacije, a nastaje zbog nedostatka ili smanjenja aktivnosti VIII faktora koagulacije. Poremećaj u sintezi faktora koagulacije nastaje zbog mutacije u strukturnom genu na X hromozomu. Javlja se uglavnom kod muškaraca i karakteriše se doživotnom sklonošću ka krvarenju. Krvarenje može nastati spontano ili pri manjim povredama i najčešće je na zglobovima i mišićima. Pri tom može doći i uglavnom i dolazi do degenerativnih promena i invaliditeta.
Hemofilija A javlja se kod muške novorođenčadi i to u odnosu 1:10000. Broj bolesnika je u porastu jer je boljim lečenjem poboljšan kvalitet i dužina života. Od hemofilije boluju muškarci, a žene su prenosioci bolesti. Žene mogu da obole, mada retko. Hemofiličar u braku sa zdravom ženom ima zdrave sinove dok ćerke prenose gen za hemofiliju. Žena prenosilac hemofilije u braku sa zdravim muškarcem rađa sinove koji imaju podjednake uslove da su zdravi ili bolesni, a ćerke da su zdrave ili prenosioci hemofllije. Zbog toga je neophodno da se u porodicama sa hemofilijom utvrde prenosioci bolesti.
Primenom genskih proba moguće je vrlo pouzdano odrediti prenosioce hemofilije. Kod žena, koje su prenosioci hemofilije, neophodno je u trudnoći utvrditi pol ploda. Ako je plod muškog pola, potrebno je amniocentezom uzeti krv iz pupčanika radi određivanja nivoa VIII faktora koagulacije. Dijagnoza hemofilije može se postaviti primenom genskih proba. Sinteza VIII činioca (antihemofilnog globulina) odvija se najvećim delom u jetri.

Klinička slika
Krvarenja u hemofiliji javljaju se od ranog detinjstva muškaraca. Najčešće se dobija podatak da su rođaci po majci, takođe, skloni krvarenju. Težina kliničke slike osoba sa hemofilijom A je u direktnoj srazmeri sa stepenom nedostatka VIII činioca.
Karakteriše se krvarenjem u velike zglobove, mišiće i meka tkiva. Blaga hemofilija se odlikuje retkim krvarenjem, najčešće posle većih povreda ili hirurških intervencija. Umerena hemofilija ređim epizodama krvarenja, koja najčešće nastaju posle manjih povreda.
Teška hemofilija se karakteriše čestim, spontanim krvarenjem bez primetne povrede. Krvarenja u teškoj hemofiliji nastaju spontano ili pri manjim povredama, mogu zahvatiti sve organe i ako se ne leče, traju danima i nedeljama. Krvarenja u meka tkiva dovode do stvaranja velikih kolekcija, delimično zgrušane krvi, koja pritiska okolno zdravo tkivo dovodeći do oštećenja mišićan i nerava. Tako mogu nastati kalcificirane mase ili cistične formacije koje bude sumnju na postojanje tumora i nazivaju se hemofilni pseudotumori (lažni tumori). Bolesnici sa teškom hemofilijom najčešće se dijagnostifikuju već pri rođenju zbog pojave hematoma na glavi.
Kod umerene hemofilije krvarenja počinju sa puzanjem i hodanjem, a blaga hemofilija se obično dijagnostifikuje kasnije. Bolesnici sa teškom hemofilijom krvare najčešće u velike zglobove, kao što su kukovi, kolena, stopala, laktovi, ramena i zglobovi ručja. U zglobu nastaje bol, ograničenost pokreta, otok i potpuna nepokretnost zgloba. Prisustvo krvi u zglobu se naziva hemartroza (haemarthrosis). Krvarenje može nastati u bilo kom zglobu. Oštećen zglob najčešće postaje mesto ponavljanih krvarenja. Hematurija (prisustvo krvi u mokraći) je česta u hemofiliji. Krvarenja u centralni nervni sistem mogu nastati bez prethodne traume i često su uzrok smrti.

Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja određivanjem aktivnosti VIII faktora koagulacije.

Lečenje
Kao i kod većine bolesti rano započeto lečenje je najefikasnije, najmanje košta i najbezbednije je za obolelog. Krvarenje u hemofiliji A leči se infuzijom plazme, produkata plazme ili koncentrata VIII činioca koagulacije. Kontraindikovana je primena antikoagulantnih lekova.

Hemofilija B

Hemofilija B je urođeni poremećaj koagulacije koji se manifestuje povećanim obimom krvarenja ili spontanim krvarenjem najčešće u velike zglobove, zbog nedostatka IX činioca koagulacije. Bolest se javlja kod muške novorođenčadi u odnosu 1:100000. Muškarci boluju od hemofilije B, a žene je prenose. Žene su retko zahvaćene bolešću, kao i u hemofiliji A. Prenošenje hemofilije B je isto kao i kod hemofilije A. Hemofilija B je kod trećine bolesnika posledica spontanih mutacija gena.

Klinička slika
Težina kliničke slike, kao i u hemofiliji A u direktnoj je srazmeri sa nedostatkom IX činioca koagulacije. Česta masivna krvarenja, spontana pojava hemartroza i modrica ne razlikuju se od hemofilije A. Teška hemofilija B odlikuje se ponavljanim krvarenjima u zglobove, što dovodi do istih simptoma i komplikacija kao i u hemofiliji A. Pseudotumori i ciste svojim rastom oštećuju okolna tkiva i organe. Terapija je hirurško odstranjivanje pseudotumora. Krvarenja u zatvoren prostor su naročito opasna i ugrozavaju vitalne funkcije. Hematurije su česte i mogu biti različitog obima. Intrakranijalna krvarenja su najčešći uzrok smrti.

Dijagnoza
Za definitivnu dijagnozu hemofilije B treba odrediti koncentraciju IX činioca koagulacije.

Lečenje
Krvarenje u hemofiliji B leči se infuzijom plazme ili koncentrata IX činioca koagulacije.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE VITAMINA K

Molekulska formula:

C11H8O2

Strukturna formula i hemijski naziv:

2-metil-1,4-naftokinon

Molekulska masa:

Mr = 172,180

CAS broj:

130-37-0

Tačka topljenja:

105-107oC

PREGLED OPTIMALNE SINTEZE VITAMINA K

Hemizam reakcija optimalne sinteze

Gore navedena sinteza je odabrana kao optimalna jer je glavna polazna sirovina jeftinija u odnosu na glavne polazne sirovine u ostalim sintezama, kao i zato što nema štetnih materija koje se stvaraju pri izvodjenju sinteze. Nedostatak je relativno manji prinos u odnosu na ostale katalizovane sinteze.

Pripremanje vitamina K

Ratvor pripremljen rastvaranjem 50 g hrom(VI)oksida (0.50mol) u 35 ml vode i razblažen sa 35 ml glacijalne sirćetne kiseline (0.61mol) se dodaje postepeno preko levka sa kapalicom u rastvor 14,2 g 2-metilnaftalena (0.1 mol) rastvorenog u 150 ml glacijalne sirćetne kiseline koji se nalazi u sudu od 600 cm3.
Rastvor se meša uz pomoć mešalice i priključenog termometra tokom dodavanja. Temperatura se pusti da poraste na 60oC a potom se ta temperatura održava hlađenjem ledom i ostavi da se zadrži na 60oC tokom dodavanja reagenasa, i reakcija bi trebalo da bude završena kroz 10 min. Kad temperatura počne spontano da opada, rastvor se zagreje na parnom kupatilu (85-90oC) 1h kako bi se okončala oksidacija u potpunosti, a potom se rastvor razblaži sa oko 500 ml vode. Posle nekoliko minuta mešanja, istaloženi žuti 2-metilnaftokinon se skupi na Bichnerov levak i ispere sa vodom. Sirovi proizvod koji je preostao se iskristališe iz 40 ml metanola (bez filtracije), dajući 7,3 g 2-metil-1,4-naftokinona (0.042 mol) tačke topljenja 105-106oC sa prinosom od 42%.

Šema optimalne sinteze vitamina K

KARAKTERIZACIJA SIROVINA

Metilnaftalen:

Molekulska formula: C11H10
Molekulska masa: 142.1971
Temperatura ključanja: 80oC
Gustina: 1.016 g/cm3
Indeks refrakcije: 1.606

Hrom(VI)-oksid:

Molekulska formula: CrO3
Molekulska masa: 99.9943
Temperatura topljenja: 197oC
Gustina: 2.70 g/cm3

Sirćetna kiselina:

Molekulska formula: C2H4O2
Molekulska masa: 60.05
Temperatura topljenja: 16.5oC
Gustina: 1.049 g/cm3

Metanol:

Molekulska formula: CH4O
Molekulska masa: 32.042
Temperatura ključanja: 65oC
Gustina: 0.753 g/cm3
Indeks refrakcije: 1.310

FARMAKOLOŠKO DEJSTVO VITAMINA K

Delovanje i indikacije

Vitamin K je neophodan za pokretanje sinteze četiri najvažnija faktora koagulacije: protrombina, faktora VII, IX I X i čini značajan faktor za sprečavanje krvarenja. Neki proteini ,važni za normalan metabolizam kostiju, od kojih zavisi unos kalcijuma u kosti, takođe su zavisni od vitamina K.

Kontraindikacije

Ne postoje zabeležene kontraindikacije u dosadašnjoj kliničkoj praksi.

Neželjena dejstva

U slučaju nedostatka vitamina K dolazi do pada protrombina u krvi, a time poremećaja koagulacije i krvavljenja bilo spontanim ili kao posledica povreda.
Uopšteno, vitamin K se dobro podnosi, nije toksičan ni u velikim dozama većim čak i 500 puta od osnovnih doza. Intravenska primena može izazvati probleme sa disanjem, bolove u grudima, kardiovaskularni kolaps.

Doziranje

Dnevne količine vitamina K su jako male. Smatra se odgovarajućim ako odrasla osoba uzima oko 300 µg.

LITERATURA

1. Slobodan Petrović, Dušan Mijin, Nadežda Stojanović: Hemija prirodnih organskih jedinjenja; Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd. 2005.
2. Lehninger, Principles of Biochemistry, W.H. Freeman and Co. 2005
3. Momcilo Mihailović: Biohemija ; Fakultet veterinarske medicine, Beograd. 2000.
4. http://sr.wikipedia.org/sr-el/zgrusavanje_krvi
5. http://sr.wikipedia.org/sr-el/Hemofilija
6. http://www.stetoskop.info/Hemofilija-A-601-c26-sickness.html
7. http://www.stetoskop.info/Hemofilija-B-602-c26-sickness.html
8. The Merck Index, twelfth edition on cd-rom; version 12: 3 ( 2000 ).
9. L.F. Fieser, J. Biol. Chem. 133, 391-396, 1940.
10. D.B. Bruce, J. Chem. Soc. ,1428-1431, 1954.
11. L.A. Shchukina, Zhurnal Obshchei Khimii , 19, 193-199, 1949.
12. http://webbook.nist.gov/chemistry/
13. http://www.dietandfitnesstoday.com/vitaminK.php

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE | FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU | OPERATIVNI I STRATEGIJSKI MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA | SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi