OSTALI SEMINARSKI RADOVI
IZ MEDICINE |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
AERO JONI U ZATVORENIM PROSTORIJAMA
– KAKO IH ODRŽATI?
Više
od vode, hrane i bilo čega drugog vazduh nam je potreban da nas održi
u životu. Bez vazduha ne bi preživeli ni nekoliko minuta. Tako svi znamo
opasnosti od zagađenja u vazduhu, ali ipak ne uvažavamo dovoljno koliko
naše telo može da bude pogođeno jonima u vazduhu. Joni su čestice u vazduhu,
nosioci pozitivnog ili negativnog naelektrisanja, koji direktno utiču
na ukupno naelektrisanje okoline.
Veliki broj istraživanja potvrđuje da vrsta i količina jona u vazduhu
utiču na sve oblike života. Hiljade naučnih rasprava napisano je
na ovu temu.
U nekim delovima sveta, sezonski vetrovi koji su postali legendarni, donose
patnju i haos lokalnom stanovništvu. Generacijama je poznato na ovim mestima
da vetrovi donose zabrinutost, stres, depresiju i besane noći. Problem
je bio toliko prisutan da je poznato da su sudije uzimale ovu okolnost
u obzir pri donošenju presuda a u bolnicama su odlagane operacije dok
vetrovi ne prođu. Švajcarski meteorološki institut napravio je opsežne
studije o problemima koje donosi lokalni vetar Fen (Foehn) i 1974. objavio
listu fizičkih i psihičkih smetnji. Ona uključuje: fizičke bolove,
glavobolju, vrtoglavicu, mučninu, disajne probleme, astmu, povećan rizik
od srčanih napada, usporene reakcije nervozu, iscrpljenost, depresiju,
anksiozna stanja…
Kasnije je otkriveno da ovaj jedinstveni kvalitet daje naelektrisanje
jona u vazduhu. Paradoksalno, ako vazduh nosi pozitivne jone, ljudi i
životinje se loše osećaju i pate od opasnih simptoma. Međutim, ako je
naelektrisanje negativno, daje osećaj zdravlja i vitalnosti.
Pri nedostatku jona u atmosferi ne vrši se pravilno proces fotosinteze.
Eksperimentalne životinje, koje su držane u sredini sa nejonizovanim vazduhom,
ginule su u toku 2 nedelje.
Svojevremeno su objavljeni vrlo interesantni rezultati istraživanja kosmonauta
u uslovima kosmičkih kabina. Po isteku određenog vremena kod treniranih
muškaraca, koji su bili izvanredno zdravi i savršeno fizički pripremljeni,
primećeno je pogoršanje pamćenja i teškoće sa izvođenjem posebno preciznih
radova. Analiza je pokazala da je atmosfera unutar kabina bila lišena
negativnih jona. Posle korišćenja jonizatora simptomi su nestali. Ovaj
primer pokazuje da jonizacija vazduha koji udišemo vrši veliki uticaj
na naše zdravlje, stanje i ponašanje.
AERO Joni u prirodi
U prirodi se joni stvaraju u izobilju, kod svakog prenosa energije kroz
vazduh, na primer ultraljubičastim zračenjem Sunca, sevanjem i grmljavinom,
trenjem vazduha i kiše, razbijanjem vode u kapljice kod vodopada i morskih
talasa i prirodnim zračenjem iz stena i tla. Mesta koja nas osvežavaju
kao što su planine, vodopadi ili morska obala gde su uglavnom smešteni
klimatski centri imaju veliku koncentraciju negativnih jona. Visok nivo
pozitivnih jona čini da se osećamo neprijatno.
Mnogi
ljudi primećuju da je vazduh pre oluje "težak". Ovo se prepisuje
visokom nivou pozitivnih jona u vazduhu,za koje se takođe zna da su uzrok
osetljivosti na nevreme kod astme. Odmah nakon oluje, vazduh je čist i
prozračan, ispunjen negativnim jonima.
Negativni joni privlače čestice u vazduhu. Oni pročišćavaju vazduh tako
da se vezuju za čestice prašine, polena ili dima, daju im statičko naelektrisanje
i obaraju ih na tlo.
Daleko veća koncentracija negativnih jona je na selu, dok nivo drastično
opada što smo bliže gradovima i urbanim centrima. Savremenim načinom života
stvorili smo okruženje koje uništava negativne jone iz atmosfere. Ovome
doprinose zagađenja izduvnim gasovima, duvanskim dimom, prenaseljenost
čak i disanje. Nažalost, današnje zgrade, vozila i letilice svojom klimatizacijom
su naelektisane pozitivnim jonima, jer rešetke, filteri i cevi za klimatizaciju
uništavaju negativne jone pre nego što oni stignu na svoje odredište.
Osim toga flurescentno osvetljavanje, električna i elektronska oprema,
TV ekrani, tepisi odeća i zavese smanjuju nivo negativnih a povećavaju
nivo pozitivnih jona.
Prosečne koncentracije negativnih jona u vazduhu na različitim mestima
su:
• pored vodopada 50.000 cm -3;
• na planini 5.000 cm -3;
• na selu 1.500 cm -3;
• kancelarija 50 cm -3.
(dodajmo da telo pozitivno reaguje na nivo od preko 1.000 jona po cm 3)
Davno je primećeno da između procesa u živom organizmu i atmosferskih
promena postoji određena veza. Još u radovima Hipokrata, Avicene, Paracelsusa,
Zemelvelsa i drugih naučnika postoje podsetnici o ovim posmatranjima.
Takođe je odavno poznato da ljudi koji žive u određenoj sredini (u planinskom
području, u okruženju četinarskih šuma, na obali mora), ređe boluju, a
ako i boluju to brže ozdrave; ne čudi privlačna snaga takvih mesta.
Sa razvojem industrije, a posebno u gradskim uslovima, imamo upravo suprotan
efekat: češća, teža i duža bolovanja.
Naučnici su pretpostavljali da su ove biološke i psihološke pojave u direktnoj
vezi sa promenama nastalim u ekologiji. U meri rasta obaveštenosti o atmosferskom
elektricitetu rasla je i spoznaja o njegovom uticaju na živi organizam.
Francuski naučnik Bertolon, profesor iz Liona, još je 1777. godine publikovao
rad, posvećen uticaju atmosferskog elektriciteta na ljudski organizam.
Zahvaljujući savremenim, mnogobrojnim i miltidisciplinarnim istraživanjima
pouzdano je utvrđeno da električno stanje atmosfere u velikoj meri utiče
na rad našeg organizma. To je još logičnije kada se zna da u samom živom
organizmu protiču mnogobrojni procesi u direktnoj vezi sa električnim
procesima, na koje vrše uticaj visoko energetski procesi u atmosferi.
Vazdušni omotač, koji okružuje našu planetu, koga zovemo atmosfera, dinamička
je tvorevina koja jednako zavisi i od kosmičkih sila, i od same Zemlje.
Atmosfera vrši ulogu moćnog motora za cirkulaciju materije i energije.Vazdušne
mase u svom kretanju menjaju električni potencijal i hemijski sastav.
Čestice koje ulaze u sastav atmosferskog vazduha podvrgavaju se neprekidnom
dejstvu kosmičkih zračenja, kao i zračenju elemenata koji se nalaze u
zemljinoj kori, a takodje i dejstvu atmosferskih jonizacija. Kao što je
poznato, Zemlja ima električno polje: na površini je negativno naelektrisanje
oko 500 000 C, zahvaljujući čemu se u atmosferi formira električno polje,
čija vrednost na visini od 15-20 km iznosi približno 1 V/m, a neposredno
u blizini zemljine površine oko 100-250 V/m. Različiti lokalni uticaji,
naprimer nevreme sa munjama i gromovima, unose značajne promene. Pri nagloj
promeni atmosferskih uslova (promeni vremena) u atmosferi dolazi do promene
površinske distribucije elektriciteta.
Atmosfera sadrži ogromni broj neutralnih atoma i molekula gasova i veliku
količinu čestica (prašina, gar, vodena para, kristali soli itd.), kao
i električno naelektrisane čestice - jone. Ovaj naziv, predložen od strane
Faradeja i svoj koren ima u grčkoj reči "io", što označava "idem".
Naziv čestice ukazuje na prirodu jona, koji se kreću u električnom polju.
Elektroni, jače ili slabije vezani za atomsko jezgro, često se ili oslobađaju
od atoma, kada se formira pozitivni jon, ili se suprotno tome, slobodni
elektron vezuje za neutralni atom, kada se formira negativni jon.
Jonizacija može da se pojavi usled toplotnog kretanja kao i pod uticajem
drugih faktora: sunčevog ultraljubičastog zračenja, kosmičke radijacije,
atmosferskog pražnjenja, zračenja radioaktivnih atoma itd. Ove se pojave
dešavaju u različitim delovima atmosfere, u različito vreme i sa nejednakom
intenzivnošću, i zato je količina jona, koja se formira u vazduhu u različitim
regionima, različita i menja se u vremenu.
Joni se formiraju u paru, drugim rečima, uvek se formiraju dva jona -
negativni i pozitivni.
Međutim, u različitim mestima atmosfere razlikuju se koncentracije negativnih
i pozitivnih jona. Ovu činjenicu objašnjavamo time što na pozitivne i
negativne jone deluju sile koje ih razdvajaju (na primer negativni potencijal
Zemlje, koji primorava pozitivne jone u atmosferi da se spuštaju dole,
a negativne da se podižu nagore). Usled toga, blizu površine Zemlje, pri
normalnim atmosferskim uslovima imamo znatno više pozitivnih jona, dok
u gornjim slojevima, naprotiv, imamo višak negativnih jona. Odnos ovih
jona izražava se preko faktora unipolarnosti, odnosa broja pozitivnih
prema broju negativnih jona. Naravno, sa stanovišta ljudskog zdravlja
poželjno je da taj faktor bude ≤1). Zbog kolebanja električnog potencijala
na površini Zemlje dolazi do neprekidne promene kako ukupne količine jona,
tako i do promene navedenog odnosa.
U atmosferi neprekidno deluju jonizujući faktori, drugim rečima neprekidno
se formiraju joni.
Prepreka povećanju broja jona do beskonačnosti je rekombinacija, ili proces
suprotan stvaranju jona. U blizini površine Zemlje, u svakom kubnom centimetru,
u svakoj sekundi, formira se oko 6-12 parova jona, i isto toliko, usled
sudara i neutralizacije jona različite polarnosti nestane.
Dinamička ravnoteža procesa formiranja i rekombinacije jona nastaje u
toku određenog vremena.
Sa biološke tačke gledišta suštinski značaj nema broj jona, nego njihov
odnos. Tako u mestima koja vrlo pozitivno utiču na čoveka (klimatska i
planinska mesta), prevlađuju negativni joni, drugim rečima, ovaj odnos
je manji od jedinice. U uslovima prirodne i zdrave klime formira se stanje
jonske ravnoteže u proporcijama pozitivnih i negativnih jona koje su,
sa stanovišta ljudskog zdravlja, najkorisnije. Optimalni odnos pozitivnih
jona prema negativnim je 4:5 pri koncentraciji otprilike 3000-4000 jona
u cm 3 vazduha.
PODELA AERO JONA
U "lake" jone, koji imaju ogromni uticaj na sve životne procese
i regeneraciju organizma, svrstavaju se pre svega negativno naelektrisane
čestice kiseonika, a takođe pozitivni joni ugljen dioksida. Njihova velika
koncentracija meri se u vazduhu koji je čist, bez primesa prašine i hemijskih
nečistoća, i u određenom procentu vlažan.
"Teški" joni su, u osnovnom, naelektrisane čestice prašine i
hemijskih nečistoća. Ovi veliki joni "upijaju" lake jone tako
neophodne u vazduhu.
Postoje prirodni uslovi za formiranje negativnih jona, koji pozitivno
utiču na zdravlje čoveka. U planinskim oblastima, gde ima više sunca,
gde je povećana prirodna radioaktivnost (graniti) i čisti vazduh, jonska
klima je znatno bolja nego u industrijskim i gradskim uslovima. Negativne
jone takođe formira energija vode koja se rasprskava. Pored vodopada,
na morskoj obali, gde se talasi razbijaju o stene, ima vrlo mnogo negativnih
jona. Sličan "osvežavajući" efekat imaju i fontane. Ljudi instinktivno
rado dolaze na mesta intenzivnog razbrizgavanja vode. Suštinski izvor
"zdravih" jona su i šume, pre svega, četinarske.
Svako mesto na Zemlji ima svoju specifičnu jonsku klimu, koja je podložna
promenama pod uticajem kako atmosferskih prilika tako i od delatnosti
čoveka.
Električno polje Zemlje je razlog za migraciju naelektrisanih čestica
u atmosferi.
Pozitivne jone privlači Zemlja, a negativni se odbijaju naviše. Značajno
narušavanje ravnoteže jona u atmosferi izazivaju nagle promene vremena.
Atmosferski frontovi, koji dovode do reske promene temperature, pritiska
i oblačnosti, razlog su za značajno smanjenje količine aerojona i povećanje
količine pozitivnih jona. U to vreme raspoloženje kod mnogih ljudi se
znatno pogoršava.
Vetar je takođe značajan faktor koji utiče na promene u jonizaciji vazduha.
U periodu toplih vetrova kod mnogih ljudi je prisutno depresivno stanje,
raste broj srčanih napada, samoubistava i agresivno ponašanje. Početak
ovih psihičkih promena podudaran je sa rastom koncentracije pozitivnih
jona u vazduhu. Što duže duva vetar, to vazduh postaje suvlji, i negativni
joni gube svoj potencijal. Mala vlažnost vazduha komplikuje pad pozitivnih
jona na zemlju. Po takvom vremenu broj nesretnih slučajeva takođe raste
(približno za 50%).
Prirodna harmonija električnog stanja atmosfere jako je narušena razvojem
civilizacije. Kao izvori štetnih za čoveka aerojona jesu, pre svega, različiti
prljavi tehnološki procesi, električna polja visokonaponskih mreža, toksične
supstance koje industrija izbacuje u atmosferu, prašina i toplota iz dimnjaka
koje dovodi do kondenzacije vodene pare, motorizacija itd. Većinom vazdušne
prljavštine naelektrišu se pozitivno, formirajući štetne aerojone.
Asfaltiranje i betoniranje velikih površina takođe smanjuje ukupnu količinu
jona i pogoršava jonsku klimu. Čovek danas provodi veći deo života u gradskim
i industrijskim teritorijama, gde je narušena jonska ravnoteža, a ukupna
količina jona u atmosferi jako smanjena. Istraživanja su pokazala pad
koncentracije lakih jona u velikim gradovima u toku dana do 20-200 jona/cm
3 vazduha, što je oko 100 puta niže od normale. Živeti u uslovima takve
jonske klime nije prirodno, i čak je štetno.
Za normalno funkcionisanje organizama, koji su se razvijali i evoluirali
na Zemlji, prisustvo aerojona je isto tako važno, kao i postojanje kiseonika.
Istraživanja su pokazala da funkcionisanje živih organizama u atmosferi
lišenoj jona nije moguće, a promena fizioloških procesa u organizmu podudarna
je sa naglom promenom odnosa pozitivnih i negativnih jona u atmosferi.
Dokazano je, da biljke koje izrastaju u uslovima sa malom količinom jona
(oko 60 jona/cm 3) boluju i loše rastu.
Štetno delovanje pozitivnih aerojona
Ako se prema čoveku postavimo kao prema bioelektričnom sistemu, koji poseduje
sopstveno električno polje, tada postaje jasnija činjenica o uticaju spoljašnjeg
električnog polja i jonizovanog vazduha na taj složeni sistem. Sva informacija,
koja dolazi do organizma iz spoljašnje sredine, "prevodi" se
na biofizički i biohemijski jezik. Bilo koje odstupanje i narušavanje
sopstvenog električnog polja može biti povod za prenos nepravilnih signala,
koji upravljaju fiziološkim procesima i što može u krajnjem ishodu da
dovede do različitih devijacija.
Čovek, kao i bilo koji drugi živi organizam, ima sopstveni elektromagnetski
skelet koji se manifestuje i kroz sopstveni "omotač" električnih
potencijala određene površinske gustine. Tako, suviše mnogo pozitivnih
jona oko čoveka dovodi do "pražnjenja" organizma i disbalansa
njegove električne ravnoteže.
Aerojoni prolaze u organizam preko kože i disajnih puteva. Kombinacija
delovanja pozitivnih jona i duvanskog dima dovodi do trostrukog smanjenja
sposobnosti aparata za disanje da čisti vazduh u plućima. Udisanje pozitivnih
jona u toku samo 20 min izaziva kašalj, gubitak glasa, glavobolju i kijavicu.
Duži boravak u atmosferi sa velikom koncentracijom pozitivnih jona izaziva
opštu malaksalost, sanjivost, povećanje upotrebe kiseonika, nervozu, nemir.
Često se pojavljuje suvoća u grlu i nosu. To može izazvati različite bolesti.
Pozitivni joni mogu biti razlog za nepravilan rad štitne žlezde, deluju
negativno na razmenu materija, izazivaju depresiju, tigu, nesanicu i nemir.
Razlog tome je pojačano lučenje serotonina - hormona odgovornog za funkcionisanje
nervnog sistema. Veliko lučenje serotonina, koga zovemo "hormonom
stresa", dovodi do stanja straha, depresije i iscrpljenja nervnog
sistema - tipičnih bolesti 20 veka. Veliki sadržaj serotonina u organizmu
može biti razlog za migrene, nesanicu, bolove u predelu srca, zadihanost,
umor očiju, usporene reakcije, a takođe i alergijske bolesti.
Po mišljenju japanskih istraživača, pozitivni joni mogu da izazovu nesanicu,
povećanje krvnog pritiska i tahikardiju.
Jonska mikroklima u prostorijama: aerojonizatori
Uslovi u kojima ljudi žive, rade i odmaraju su, najčešće, vrlo daleko
od zdrave jonske klime.
Prenaseljeni gradovi, betonske pustinje, odsustvo zelenila, ogromna količina
štetnih zračenja, izduvnih gasova -sve je to veštačka sredina čoveka,
u kojoj je obično nedovoljno jona za zdrav život. Ljudi postaju žrtve
"trovanja" pozitivnim jonima. Većinu vremena oni provode dišući
vazduh koji sadrži svega 200-300 jona/cm 3 umesto 2000-3000, reagujući
na to depresijom, povećanjem pritiska, glavoboljama i smanjenjem radne
sposobnosti.
Situacija se još pogoršava u prostorijama sa centralnim grejanjem, sa
elektroopremom, koji remete jonsku ravnotežu.
Klimatizovani vazduh (posebno u automobilima), u toku klimatizacije gubi
skoro sve negativne jone, a mešanjem i elektrizovanjem, skuplja štetni
suvišak pozitivnih jona.
Suvišak pozitivnih jona je problem i visokih betonskih zgrada, bilo kog
tipa prevoznog sredstva, jer se unutar prostora skupljaju pozitivnih joni,
a negativni se lepe za spoljašnu površinu.
Normalizacija jonske klime ubrzava se češćim provetravanjem prostorija
i vlaženjem ili ugradnjom generatora negativnih jona, popularno nazvanih
aerojonizatori. Takođe tu su i različita druga "sredstva": zelenilo
u stanu, drveni nelakirani patos, prirodne nesintetičke presvlake, zavese
i tepisi, kao i naša odeća za koju je poželjno da je od prirodnih tkanina.
U starim vremenima dosta se koristio nepolirani ćilibar, koji osim što
generiše negativne jone, "štopuje" oštećene električne slojeve.
Naša je obaveza, sa zdravstvenog aspekta, da stalno popravljamo i obnavljamo
jonsku ravnotežu.
Najefektivniji metod stvaranja neophodne mikroklime je primena veštačkih
izvora jonizacije, aerojonizatora [10-15].
Aparate koji generišu negativne jone, možemo podeliti prema principu generacije
jona [10,11]:
• jonizatori visokog napona,
• radioaktivni jonizatori,
• termoelektronski,
• hidrodinamički,
• fotoelektrični jonizatori.
Osim ove, najopštije podele, imamo i podele u zavisnosti od zone delovanja
(opšte i lokalne); od mesta i namene (stabilne i portativne); od mogućnosti
regulacije procesa (regulacione ineregulacione); od tipa lakih aerojona
(unipolarne i bipolarne).
Jonizatori visokog napona jonizuju vazduh u eletričnom polju snage. Na
elektrone u vazduhu delujemo visokim naponom, što ubrzava njihovo kretanje,
a samim tim i njihovu kinetičku energiju. Sudaranje ovih brzih elektrona
sa česticama vazduha dovodi do njihove jonizacije.
Joni formirani pod dejstvom snažnog električnog polja takođe dobijaju
visoku brzinu i pri daljem sudaranju sa česticama gasa izazivaju novu
jonizaciju. Radijus delovanja ovih jonizatora je mali, i postizanje najboljeg
efekta traži primenu visokog napona, koji prelazi dozvoljene vrednosti.
Primena visokog napona takođe dovodi do formiranja ozona, koji u većim
količinama ima štetno dejstvo, a takođe i toksična jedinjenja azota. Zato
je rešenje postignuto kroz optimizaciju svih parametara jonizatora.
Konstrukcija takvog jonizatora je jednostavna - vazduh se jonizuje preko
električne emisije-krunice koja se formira u blizini šiljaka ili tanke
žice pri naponu od nekoliko hiljada volti. Princip je predložen još daleke
1927. godine (Sokolov i Čiževski). Poznato je mnogo proizvođača ovih jonizatora:
Remington, Philips, Siemens, Hitachi itd.
Interesantan je jonizator "GObest" koji ne prlja vazduh ozonom
i gasovitim jedinjenjima azota, ima solidnu efikasnost na rastojanju 1-5
m (koncentracija od 650 jona na 1 cm 3). Generator odgovara svim bioklimatskim
i zdravstveno-higijenskim zahtevima. Izbor električnih parametara odgovara
zahtevima Međunarodnog Društva po pitanjima jonizacije i elektroaerosola.
Radioaktivni jonizatori koriste princip jonizacionog svojstva a, b i g
zraka radioaktivnih materija da jonizuju vazduh. Ovakvi aparati su najrasprostranjeniji,
ali zahtevaju veliki oprez pri korišćenju. Njihova osnovna prednost je
nepostojanje nuzproizvoda (ozon, azotdioksid) pri generisanju i mogućnost
promene koeficijenta unipolarnosti.
Poznato je da jonizujuće zračenje izaziva bipolarnu jonizaciju. Promena
koeficijenta unipolarnosti ili obezbeđenje unipolarne jonizacije vazduha
kod ovih jonizatora vrši se pomoću konstantnog električnog polja. Ovaj
princip je prvi iskoristio Verigo u konstrukciji radioizotopnog jonizatora,
konstruisanog 1934. godine. U ovom jonizatoru korišćeno je a zračenje
izotopa 226Ra.
Različite konstrukcije aerojonizatora, koji su korišćeni za potrebe medicinsko-bioloških
ispitivanja, dali su američki istraživači Kornbluch i Griffin (1955),
Hicks i Beckett (1957).
Serijski se proizvodi desetina jonizatora na aktivnim elementima. Poznatiji
su jonizatori firme "Wesih Corp" itd.
Termoelektronski jonizatori koriste princip termoelektronske
emisije užarenih metala pri njihovom zagrevanju do visokih temperatura
(500-2000ºC). Proces oslobađanja elektrona iz metala često se naziva "površinska
jonizacija".
Fotoelektrični jonizatori koristi kratkotalasne ultraljubičaste
talase koje emituju kvarcno-živine lampe preko kojih se duva vazduh pomoću
ventilatora.
Hidrodinamički jonizatori rade na principu baloelektričnih
efekata, koji se ispoljava kroz elektrizaciju dispergovane tečnosti. Tečnost
se razbija i raspskava na najsitnije kapljice koje zatim prolaze kroz
negativno naelektrisano polje.
ZAKLJUČAK
Mehanizam biološkog delovanja atmosfernih jona nije sasvim jednoznačan,
mada je jednostavan. Utvrđeno je da negativni joni uneti putem disajnih
puteva u organizam čoveka, izazivaju nadražaj nervnih završetaka u plućima,
delimično prolaze kroz zidove alveola u krv i na taj način vrše pozitivan
uticaj na čitav organizam.
Korisno dejstvo negativnih jona na organizam čoveka primećeno je poodavno.
Pre skoro pola veka pojavili su se radovi u kojima su opisane probe lečenja
jonizovanim vazduhom reumatizma, zapaljenja pluča, alergijskih bolesti
disajnih puteva, astme, migrene itd.
Kod ljudi,inhaliranih vazduhom sa povećanom koncentracijom negativnih
jona, dokazan je porast hemoglobina i eritrocita u krvi. Ova pojava se
koristi kod veštačkih generatora lakih jona.
Inhalacija negativnim jonima povećava koncentraciju, poboljšava raspoloženje,
smanjuje osećaj bola nakon hirurških intervencija i ubrzava zarastanje
rana.
Dobri rezultati su, primenom negativnih jona, postignuti pri lečenju alergijske
astme, alergijske prehlade, povećanog krvnog pritiska, zapaljenja pluća
i glavobolja. Danas se sa pravom negativni joni nazivaju "jonima
zdravlja" ili "dobrog raspoloženja".
Laki negativni joni vrše pozitivan uticaj na čitav organizam. Ljudi postaju
aktivniji, manje se umaraju, njihov organizam se lakše suprotstavlja bolestima.
Istraživanja su pokazala da negativna jonizacija smanjuje broj smrtnih
slučajeva pri porođaju i ubrzava regeneraciju snaga majke. Terapija se
takođe koristi kod opekotina i rana koje teško zarastaju. Pacijenti su
se podvrgavali uticaju negativnih jona 2-3 puta u toku 1-1,5 časa, ili
su primali 5 lakih "porcija" jona svakih 20-30 min.
Negativnim jonima takođe se leče psihoneuroze i uklanja stres.
Normalni i zdravi ljudi već posle jednog sata provedenog u prostoriji
sa viškom pozitivnih jona osećaju umor i razdražljivost. Korišćenjem slapa
negativnih jona likvidira se ova pojava. Boravak u prostoriji sa viškom
negativnih jona pomaže dobro raspoloženje i povećava umnu radnu sposobnost.
Uspešni rezultati primene negativnih jona dobijeni su pri lečenju različitih
nervnih bolesti, koje se ispoljavaju kroz jako lupanje srca, probleme
sa varenjem ili skokovima krvnog pritiska.
Poznato je, takođe, njihovo delotvorno dejstvo na funkciju hipotalamusa,
koji upravlja biohemijskim procesima i koji ima neposrednu vezu sa moždanom
funkcijom, procesima regeneracije krvi itd.
U zadnje vreme vrše se ispitivanja delovanja negativnih jona na laktaciju.
Majke, koje nisu mogle da prehranjuju grudima, posle jonske terapije obnavljale
su tu sposobnost.
Vrlo interesantni rezultati postignuti su pri proučavanju delovanja jonizacije
vazduha na sportske rezultate. Posle mesečne jonske kuracije istraživana
grupa je imala za 340 % bolje rezultate na testovima za ravnotežu i za
240 % bolju fizičku izdržljivost. Značajno je porasla energija, apetit,
opšte raspoloženje, san je postao mirniji. Negativna jonizacija može biti
korišćena u cilju poboljšanja fizičke izdržljivosti i opšte otpornosti
organizma.
Pod uticajem negativnih jona regeneriše se i hormonalna ravnoteža u organizmu,
što čini da organizam bude otporniji na stres, otklanja se umor organizma.
Vazduh zasićen negativnim jonima deluje umirujuće i pojačava delovanje
hemijskih sredstava za umirenje.
Reakcije na smanjenje negativnih jona su individualne, oni najosetljiviji
pate od migrene, astme ili teških depresija. Najveći broj naučnika se
slaže da joni utiču na našu sposobnost upijanja i iskorišćavanja kiseonika.
Negativni joni ubrzavaju prenos kiseonika do ćelija i tkiva. Pozitivni
joni usporavaju ovaj proces izazivajući simptome nedostatka kiseonika.
Istraživači veruju da negativni joni stimulišu odbrambene ćelije organizma.
Primećeno je da su zaposleni u kancelarijama i preduzećima u kojima postoje
jonizatori, otporniji na prehlade, manje odsustvuju sa posla i uopšte
su bolje raspoloženi i spremni za rad. U vozilima takođe postoji problem.
U osnovi oni su metalna školjka koja se snabdeva vazduhom kroz cevi. Sve
to dramatično povećava nivo pozitivnih jona. Otvaranjem prozora unosimo
zagađenje iz vazduha. Mnogi profesionalni vozači, naročito na dugim linijama,
primetili su da im jonizatori pomažu da održe pažnju i koncentraciju,
uklanjajući istovremeno polen i dim. Istraživanja su pokazala da negativni
joni:
• smanjuju histamin koji podstiče polensku kijavicu;
• smanjuju serotin, hormon povezan sa stresom, migrenom i anaksioznim
stanjima;
• blagotvorno deluju na sve koji pate od bronhijalnih problema, kao što
su bronhijalna astma, katar ili obična prehlada;
• pomažu kod nesanica, migrena, enfizema, glavobolje, umora i malaksalosti;
• povećavaju sposobnost organizma da apsorbuje i iskoristi kiseonik i
tako pomažu koncentraciju;
• umanjuju posledice pasivnog pušenja, alergija na polen, prašinu i dlaku
životinja;
• suzbijaju i uništavaju bakterije i viruse iz vazduha.
Uz odgovarajuće uslove, zdravu hranu i čistu vodu, naš će se organizam
pravilno razvijati. Ali često zanemarujemo vazduh koji dišemo. Većina
nas iz dana u dan živi u nevidljivom zagađenju, bez negativnih jona. Koristeći
jonizator, prečišćavamo vazduh, oslobađamo ga od ovih mikroskopskih zagađivača
i uspostavljamo balans jona potreban našem organizmu.
Spuštajući se na biofizički fundamentalni nivo funkcionisanja ljudskog
organizma možemo reči da biofizički mehanizam delovanja jona treba tražiti
u jonskoj prirodi akupunkturnog sistema, odnosno ći-a koji saglasno kineskoj
tradicionalnoj medicini teče kroz akupunkturne kanale. U suštini radi
se o popunjavanju jonskog akupunkturnog sistema inhaliranjem jonizovanog
vazduha disanjem na nos.
LITERATURA:
1. V.N.Volčenko, Neizbežnost, realnost i mogućnost postizanja suptilnog sveta. Svest i fizička realnost, Moskva, No1-2, 1996,
2. S.Conić, P.Delibašić, Fizikalna medicina.(Beograd, 1996).
3. M.Lazović, Laseroterapija (Beograd, 1997)
4. D.Raković, Osnovi biofizike (Grosknjiga, Beograd, 1995), Gl. 6.
5. Prospekt IONISER AP 300 "Remington", Joni koji život znače (London, 1998); Prospekt aerojonizatora "GObest", Ozdoroviteljnie rezuljtati dejstvija jonizacii vozduha (Kijev, 1996).
6. http://www.iasc-shop.com/product_print.php?currency=CSD&products_id=672&more_id=2
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
