Upala pluca | SEMINARSKI RAD IZ MEDICINE

Upala pluća je jedna od veoma ozbiljnih bolesti. Izaziva svojevrsnu infekciju pluća. Upalu pluća prate kašalj, groznica i velike poteškoće sa disanjem. Za većinu ljudi je kućno lečenje sasvim dovoljno i sama upala pluća nestaje u proseku za 2-3 nedelje.
Kada je reč o bebama i maloj deci, starijim osobama, kao i osobama koje već boluju od drugih bolesti - situacija je daleko ozbiljnija, jer sama upala može biti mnogo teža nego inače i samim tim imati i daleko ozbiljnije posledice. Upala pluća udružena sa drugim bolestima kao što su grip, alergija, dijareja, stres, hronični umor, gojaznost, anemija, neuhranjenost i sl. može imati veoma negativne posledice po zdravlje.
Najčešći uzročnici upale pluća jesu bacili i virusi. Nakon inficiranja pluća bakterijama ili virusima, putem udisanja, počinje i sama upala. Verovatnoća se znatno povećava ukoliko ste pre toga već imali neki vid prehlade ili grip. Ove bolesti, kao što se već zna, slabe naš imuni sistem i tako otežavaju našem organizmu da se bori protiv drugih infekcija, zbog čega postaje jako ranjiv i podložan ozbiljnijoj upali. Ukoliko osoba pati od neke dugotrajne ili hronične bolesti, poput astme, bolesti srca, raka ili dijabetesa - to je još više čini podložnom upali pluća. S obzirom na to da su za upalu odgovorne pre svega bakterije, simptomi se ispoljavaju veoma brzo:

Kašalj - najčešće se iskašljava šlajm iz pluća, koji je zelene ili crvnekaste boje i može čak biti i pomešan sa krvlju.
Groznica (povišena temperatura).
Ubrzano disanje i nedostatak daha.
Bol u grudima, koji se pojačava prilikom kašljanja ili udisanja vazduha.
Ubrzani otkucaji srca.
Osećaj izuzetne premorenosti i malaksalosti.
Mučnina praćena povraćanjem.
Dijareja.

Ukoliko se pojavi nekoliko od navedenih simptoma, obavezno treba konsultovati lekara, jer neblagovremena terapija izaziva komplikacije.
Kada su u pitanju blaži simptomi, lekari takvu upalu često zovu i pokretljiva upala pluća. A kad je reč o starijim osobama, kod njih se simptomi mogu drugačije ispoljiti. Naime, moguće je odsustvo groznice, ili je moguće prisustvo kašlja, ali bez pojave šlajma i slično. Možda je najbolji pokazatelj prisustva upale pluća kod odraslih osoba - promena u načinu njihovog razmišljanja, promena u efikasnosti njihovih mentalnih sposobnosti – zbunjenost, usporenost (čak i delirijum).
Ukoliko je upalu pluća izazvala bakterija, lekar će vam prepisati neki od antibiotika, koji u najvećem broju slučajeva uspevaju da izleče ovaj vid upale pluća. Izuzetno je bitno, takođe, da ispoštujete čitavu terapiju do kraja i popijete sve antibiotike koji su vam prepisani. Nikako nemojte prestajati, čak i ako se u jednom trenutku osetite bolje, jer to može uticati na vaš celokupni oporavak. Ponovno vraćanje upale pluća nakon nekoliko dana izaziva mnogo teže posledice nego prvobitna bolest. Puno toga možete i sami učiniti radi bržeg izlečenja: puno odmaranja, dovoljno spavanja, unošenja dosta vitamina i tečnosti.
S druge strane, upala pluća izazvana virusom ne leči se antibioticima, iako se oni mogu ponekad upotrebiti u cilju sprečavanja drugih komplikacija. Obično je kućno lečenje uz dosta odmora i vođenje računa o kašlju sasvim dovoljno za izlečenje.
Ukoliko imate više od 65 godina, a pri tom ste pušač ili imate srčanih problema, jedan od predloga jeste i vakcinisanje. Treba znati da, iako vam ova vakcina kao i sve ostale neće pružiti stopostotnu zaštitu, ukoliko do upale pluća ipak dođe, vakcina neće dozvoliti da se upala dalje ozbiljno razvije.
Ostalima savetujemo: zdravu ishranu, dosta vitamina (voća i povrća), utopljavanje, umerene fizičke aktivnosti, izbegavanje hroničnog umora i stresnih situacija, prestanak pušenja...

Ukratko, upala pluća ili pneumonija je akutno, najčešće infektivno zapaljenje plućnog parenhima koje zahvata alveolne prostore i intersticijum (prostor između alveola) pluća. Kada su upalom zahvaćene alveole jednog ili više plućnih lobusa, oboljenje se naziva lobusna pneumonija. Kada su zahvaćene alveole jednog segmenta, pneumonija se karakteriše kao segmentna ili lobulusna, a kada je zapaljenje lokalizovano u više lobulusa istovremeno govori se o bronhopneumoniji. Ova bolest predstavlja najopasnije oboljenje respiratornog sistema i može biti uzrokovana različitim mikroorganizmima. Javlja se u svim starosnim dobima, a posebno kod osoba sa različitim hroničnim bolestima i oštećenjima imunog sistema.

Učestalost

Upala pluća je i danas čest uzrok smrtnosti, uprkos savremenoj antibiotskoj terapiji. U Velikoj Britaniji od upale pluća godišnje umre 60 000 osoba. Ova bolest odnosi 10 puta više života od svih ostalih zaraznih bolesti. U SAD od upale pluća godišnje oboli 2 miliona ljudi, a umre oko 30 000, što pneumoniju postavlja na šesto mesto svih uzroka smrti i svrstava među velike javnozdravstvene probleme. U zemljama u razvoju infekcije donjih disajnih puteva najčešći su uzrok umiranja. Osobe starije od 65 godina imaju povećani rizik od upale pluća, jer kod njih postepeno slabe mehanizmi odbrane od infekcija i često su izloženi hroničnim bolestima (hronična opstruktivna bolest pluća, bolesti srca, bubrega i jetre, ateroskleroza, dijabetes). Veomo često u zimskim mesecima različite respiratorne infekcije i grip prethode pojavi upale pluća.

Etiologija i patogeneza

Pneumoniju mogu uzrokovati bakterije, virusi, gljivice, protozoe, a može nastati i udisanjem (aspiracijom) prašine, hemijskih supstanci, hrane ili povraćenog sadržaja. Najčešći uzročnik je Streptococcus pneumoniae (pneumokok), a za njim slede Straphylococcus aureus, Streptococcus viridans, Haemophylus influenzae, Klebsiella pneumoniae i drugi gram-negativni bacili, Legionella pneumophila, Mycoplasma pneumoniae, virus Influenzae A i B, Chlamydia psittaci, Coxiella burnetti (izazivač Q-groznice), gljivice Actinomyces israeli itd. Pulmolozi pneumonije dele na tipične (bakterijske) i atipične. Bakterijske pneumonije najčešće uzrokuju sledeće bakterije: pneumokok, Haemophilus influenzae i Moraxella catarrhalis. Atipične pneumonije uzrokuju bakterije kao Mycoplasma pneumoniae, Chlamydia pneumoniae, Legionella, ali i respiratorni virus i one zahtevaju drugačiji terapijski pristup u odnosu na bakterijske pneumonije.
Do oboljenja dolazi kada su odbrambeni mehanizmi respiratornog sistema poremećeni ili odbrambene snage organizma smanjene. Kao predisponirajući činioci često se navode rashlađenje organizma, upotreba alkohola, primena anestezije, infekcije gornjih disajnih puteva i hronični bronhitis.
Infekcija alveola nastaje udisanjem pneumokoka ili drugih uzročnika u sluzi iz gornjih disajnih puteva. Sluz štiti pneumokoke i olakšava njihovo razmnožavanje. Na leziju alveola organizam odgovara lučenjem serozne zapaljenske tečnosti, koja se širi centrifugalno i tako još više raznosi uzročnike bolesti. Konačno, oba plućna krila postaju "konsolidovana", što znači ispunjena tečnošću i ostacima ćelija. U zapaljenskom eksudatu bakterije se takođe dobro raznožavaju i brzo se šire, a on počinje polako da se menja. Prvo se fibrinogen u njemu pretvara u nerastvorni fibrin i eksudat dobija crvenu boju zbog prisustva crvenih krvnih ćelija ("hepatisatio rubra"). Nakon toga na mesto infekcije dolaze leukociti, pa tečnost postaje siva ili sivožuta ("hepatisatio grisea"). Leukociti fagocituju (uništavaju) pneumokoke, a u tome im pomažu i opsonini i druga antitela i makrofagi. Kao rezultat, dolazi do normalizovanja plućnog tkiva, ali ne u svim alveolama jer se promene u njima ne razvijaju istovremeno.

Klinička slika

Kao i većina infektivnih oboljenja i pneumonija se karakteriše prisustvom nespecifičnih i specifičnih simptoma. Opšti simptomi (nespecifični) slični su kao kod ostalih infekcija, a to su groznica, gubitak apetita, znojenje, drhtavica, bolovi u mišićima i zglobovima i glavobolja. Kod nekih bolesnika postoje anamnezni podaci o neposredno preboleloj infekciji gornjih disajnih puteva, obično virusnog porekla. Kod infekcija izazvanih pneumokokom ili stafilokokom teška slika bolesti može se razviti u toku nekoliko sati, dok je kod pneumonije prouzrokovane mikoplazmom razvoj produžen na dve do tri nedelje. Poremećaj svesti i konfuznost prate pneumonije izazvane psitakozom. Respiratorni simptomi variraju, i zavise od imunog sistema osobe i težine bolesti. Kašalj se javlja kod skoro svih obolelih, nedostatak vazduha oseća više od dve trećine, pleuralni bol oko 60%, a iskašljava više od polovine pacijenata. U početku bolesti ispljuvak je oskudan ili ga nema, a u daljem toku postaje gnojav. Visoka temperatura i drhtavica česti su kod mladih osoba s pneumokoknom pneumonijom, od kojih trećina ima herpes na usnama. Atipične pneumonije, počinju sporije sa lakšom kliničkom slikom, u odnosu na bakterijske jer se klinički simptomi razvijaju postupno. Temperatura raste postepeno i može biti izuzetno visoka, ali je retko praćena drhtavicom. Prisutni su i opšti simptomi, poput glavobolje, bola u mišićima i zglobovima, opšte slabosti i umora. Kašalj se obično zapaža nakon 3 do 4 dana, i uglavnom je suv i iritabilan, bez mogućnosti iskašljavanja. Zbog nekarakterističnih simptoma dijagnoza se postavlja kasnije nego u bakterijskim pneumonijama, često tek nakon rendgenskog snimanja pluća.

Laboratorijske promene

Kod bolesnika sa pneumokoknom i drugim bakterijskim pneumonijama obično postoji leukocitoza (povećan broj leukocita) sa naročito povećanim brojem neutrofilnih granulocita. Rendgenski nalaz može da ukaže na raspored i proširenost pneumonijskih procesa. Uzročnici bolesti mogu se izolovati u krvi i ispljuvku, a ponekad je povećan i titar hladnih aglutinina i aglutinina za nehemolitički streptokok. Takođe se ponekad mogu dokazati i antitela protiv mikoplazme ili npr. prolazna lažno pozitivna Vasermanova reakcija itd. Ventilacijski testovi otkrivaju poremećaj respiracije restrikcijskog tipa. Tipična pneumonija prolazi kroz 4 stadijuma sa ispljuvkom rđaste boje ili prošaranim trakama krvi u stadijumu crvene hepatizacije.

Dijagnoza

Dijagnoza upale pluća se postavlja nakon kliničkog pregleda, na osnovu simptomatologije i fizičkog nalaza. Osim toga lekar će zatražiti rengenski snimak pluća i srca, a serološka ispitivanja će pokazati povišen broj leukocita (belih krvnih zrnaca) i uvećanu sedimentaciju, što je jasan dokaz da se u organizmu odvija zapaljenski proces uzrokovan infektivnim agensom. Auskultativnim nalazom primećuje se pucketanje i penušav šum, karakterističan za postojanje tečnosti u alveolarnom prostoru. Analizom sputuma (ispljuvka) moguće je izolovati uzročnika infekcije i na osnovu toga propisati adekvatnu terapiju.

Lečenje Upale pluća

Pravac u lečenju pneumonije zavisiće od izolovanog uzročnika. Bakterijska pneumonija se leči antibioticima kao što su penicilini, makrolidi i cefalosporini. Neophodno je pridržavati se uputstava lekara i dinamike uzimanja terapije, jer u suprotnom može doći do neizlečenja i ponovnog povratka bolesti. Kod atipične pneumonije preporučuje se vitaminska terapija sa puno unosa tečnosti u organizam. Određene vrste virusne upale pluća mogu se lečiti nekim antivirusnim lekovima, jer antibiotici ne deluju na viruse. Izuzetak predstavlja atipična pneumonija izazvana Mycoplasmom pneumoniae i ona se leči. Bitan aspekt u lečenju pneumonije predstavlja i simptomatska terapija (terapija koja otklanja simptome). Lekari preporučuju primenu antipiretika (lekovi za snižavanje telesne temperature) i lekova koji će omogućiti lakše iskašljavanje. Ponekad je potrebno duže vreme da bi se bolesnik oporavio od virusne nego od bakterijske pneumonije.