Pušenje – rizik i posledice

U ovom seminarskom radu obradio sam temu „Pušenje, rizik i posledice“. Pokušao sam na najbolji način objasniti šta je to pušenje, kako je nastalo kroz istoriju, od kojeg materijala i kako nastaje i sl.
Potrudio sam se na ukažem na sve štetne posledice koje nastaju posredstvom ove loše, za zdraljve pogubne, navike. Tako, naveo sam nekoliko štetnih posledica koje nastaju uopšte kod svih pušača. Osvrnuo sam se na žene, kao grupu pušača kod kojih su štetne posledice od pušenja, u većini slučajeva, izraženije nego kod muškaraca. Osvrnuo sam se i na pasivno pušenje. Obajsnio sam šta ono u stvari jeste, koje su posledice na pasivne pušače, kako se ono može izbeći i sl. Takođe, ukazao sam i na to kako pušenje utiče na ishranu, kako se ono ispoljava u metabolizmu i koje posledice nastaju remećenjem ishrane od strane pušenja.
Kako sam privodio ovaj seminarski rad kraju, pokušao sam da taj zadnji dio obradim u lepšem svetlu, za razliku od prvog u kome sam iznosio samo loše činjenice koje nastaju i koje mogu nastati od posledica pušenja. Tako, u tom delu priložio sam nekoliko veoma dobrih saveta koji bi uveliko pomogli pušačima u odvikavanju od pušenja, ili bar u smanjenju intenziteta pušenja. I na kraju, sa ciljem privlačenja pušača ka prestnku od pušenja, napisao sam koji pozitivni efekti nastaju nakon prestanka pušenja.
Nadam se da će ovaj seminarski rad zadovoljiti samu srž, ali, pored toga, bilo bi mi veliko zadovoljstvo kada bih znao da je on naišao i na svoju svrhu, a ta je da pomogne pušačima da se izbore sa tom pošasti koja je obuzela njihovo fizičko i psihičko zdravstveno stanje.

1. UOPŠTE O DUVANU

Duvan (Nicotiana) je naziv roda uglavnom zeljastih biljaka iz familije pomoćnica (Solanaceae), kao i najpoznatije vrste ovog roda —Nicotiana tabacum (obični duvan), koja se sadi po čitavom svetu radi sakupljanja listova. Listovi se najčešće koriste za pušenje.
Ime rodu je dato po prezimenu Žana Nikoa (fr. Jean Nicot), francuskog poslanika u Lisabonu, koji je 1560/61. poslao duvan u Francusku radi korišćenja u medicini.
Uzgoj. — Bivša Jugoslavija je bila veliki proizvođač prvoklasnog duvana za pušenje, posebno u Makedoniji i Hercegovini. To je velik izvozni artikl.
Izgled lista. — List duvana je do 60 cm dugačak i do 15 cm širok, tanak, žljezdavo dlakav, duguljasto-lancelast i skoro bez drške. Neprijatnog je ukusa, ljutog, nagorkog i pomalo slanog. Mirisa je opojnog i neprijatnog.
Sastav. — Glavni sastojak duvana je alkaloid nikotin. Količina nikotina u raznim vrstama duvana koleba se u vrlo širokim granicama: od 0,3 do 10%. Ima malo i drugih alkaloida: nor-nikotina, anabazina koji je izomer nikotina, nikotelina, koji je čvrst, nikoteina, koji miriše na peršin, nikotina i izonikotina. Alkaloidi su vezani na jabučnu i limunsku kiselinu.
U duhanu ima i smole, etaričnog ulja, masti, sterola, voska, gume, šećera, dva heterozida, mnogo soli: fosfata, nitrata, malata, citrata itd.; kalcija i kalija.
Nikotin je tečan alkaloid. Sveže destiliran nikotin je bezbojna, uljasta, prozirna tečnost, teža od vode (specifične težine 1,027), ljutog mirisa koji guši, vrlo ljutog i neprijatnog ukusa koji peče i nagriza sluzokožu. Na svjetlosti se boji mrko i raspada se. Nikotin je jaka baza. Rastvara se u vodi i organskim rastvaračima.
Destilira se vodenom parom, pa se na taj način i vadi iz lišća i ostalih delova zelene biljke. U biljci se nalazi vezan u obliku malata i citrata.
Seme duvana ima 36 do 40% masnog sušivog ulja, koje je po sastavu slično pamučnom ulju i upotrebljava se za izradu firnisa i boja. Sadrži oko 60% linoleinske i oko 27% oleinske kiseline. Uljane pogače imaju oko 40% belančevine.
Iz cveća i lišća jedne vrste duhana s belim mirisavim cvetovima dobiva se vrlo cenjeno eterično ulje, koje se mnogo traži u parfimeriji za izradu mešanih, kombinovanih mirisa.
Upotreba. — Najviše duvana se potroši za pušenje. U medicini duvan se danas ne upotrebljava za lek. Jedino u veterinarskoj medicini služi kao jak infuz duvana protiv ušiju i drugih insekata.
Ekstrakt duhana dobija se maceracijom lišća, a još češće cele biljke, upotrebljava se mnogo u poljoprivredi za uništavanje insekata štetočina na gajenim biljkama. U istu svrhu upotrebljavaju se i soli nikotina. Preko traheja (dušnika) nikotin prodire u tkiva insekata i, delujući na nervni sistem, izaziva smrt usled paralize.
Nicotina rustica L. — mahorka, ima mnogo limunove kiseline (do 15%), pa se upotrebljava za dobivanje ove i nikotinske (faktor PP) kiseline.
Duvan je otrovan ne samo za čovjeka već, još više, i za mnoge domaće životinje. Osim hroničnih trovanja, koja su najčešća i redovna pojava strasnih pušača, često se događaju i akutna trovanja, koja se ponekad završavaju smrću.
Pored nikotina, koji je nosilac otrovnosti duvana, u prepariranom duvanu ima i drugih toksičnih sastojaka, zbog čega je ovaj otrovniji od običnog, nefermentiranog duvana.
Sastav obrađenih listova duvana je sledeći:
- nikotin 2-4%
- ugljeni hidrati 5-20%
- belančevine 4-12%
- razne smole 7-14%
- organske kiseline 5-15%
- etarska ulja 0,1-1,5%

2. PUŠAČKA LJUBAV

Kada pitate pušače vole li svoju decu, uvek ćete dobiti odgovor: "Da, najviše na svetu." Roditelji-pušači u stanju su i da se "pobiju" sa vama da bi dokazali kako vole svoju decu i kako bi za njih učinili sve. Ne sumnjamo u to, ali kada analiziramo njihovo ponašanje, vidimo da ima "malo" dvoličnosti u onome šta pričaju i kako se ponašaju.
Lako možemo doći do zaključka da strastveni pušač, koji puši 10-20 cigareta dnevno, svojim ponašanjem pokazuje da je zavisan od duvana, na svoju štetu, ali i na štetu svoje dece.
Evo samo nekoliko malo drugačijih razmišljanja od pušačkih:
• Prosečan pušač sa popušenih 10-20 cigareta dnevno potroši skoro jedan evro za cigarete, a to je oko 200-300 evra godišnje, odnosno nekoliko hiljada evra za deset godina. Taj isti pušač često "nema para" da detetu kupi čokoladu ili neko voće, da sa decom ode na vikend ili odmor, da detetu kupi duksericu ili jaknu...
• Pušači pušenjem ugrožavaju svoje zdravlje, i toga su obično svesni, pa kažu da je to njihovo zdravlje i njihova stvar. Ipak, zaboravljaju da treba da budu zdravi i zbog svoje dece, bar ako žele da im pomažu, a ne da im stvaraju probleme.
• Pušači pušenjem ugrožavaju svoje zdravlje, ali zaboravljaju da "teraju svoju decu da budu pasivni pušači". Dokazano je da dim izaziva kod dece: češće infekcije donjih respiratornih puteva, astmu i infekcije srednjeg uva. Deca su osetljivija od odraslih na dejstvo dima, budući da dišu brže, više se kreću i zbog toga udišu više otrova u odnosu na svoju težinu nego odrasli. Pored toga, opasne materije duže se zadržavaju u telu dece, jer je njihova sposobnost eliminacije ovih otrova manja nego kod odraslih. Prema tome, lako je zaključiti koliko pušači pušenjem ugrožavaju zdravlje svoje dece.
• Kada bi vaše dete neko "navikavao" na drogu, vi biste se tome suprostavili svim sredstvima. A kada vi kao pušač pokazujete svom detetu ličnim primerom kako "treba pušiti" i ono to usvoji i postane zavisno od nikotina, onda to ne shvatate kao da ste ga "navukli na drogu"?
• Pušenje u trudnoći posebno je štetno, jer utiče i na zdravlje bebe i na zdravlje majke. Kod žena zbog pušenja može doći do težeg začeća, prevremenog porođaja, a veći su i rizici za spontani pobačaj. Izloženost deteta duvanskom dimu pre rođenja: povećava rizik od male telesne težine novorođenčeta, oštećuje razvoj pluća ploda, povećava rizik od iznenadne smrti odojčadi.. Kasnije u detinjstvu, zbog majčinog pušenja u toku trudnoće, češća je pojava poremećaja plućnih funkcija, astme i veća podložnost infekcijama.

Prema tome, pušači, razmislite da li je pušenje samo vaša lična stvar i da li se prema tome možete "neodgovorno" ponašati.
Ne treba da se setimo koliko je pušenje štetno samo kada su "dani borbe protiv pušenja" ili kada su "akcije prevencije kancera", već o tome treba stalno da razmišljamo i borimo se protiv toga.

3. PUŠENJE I ZDRAVLJE

Nikotinska zavisnost - pred njom se najjaci karakteri savijaju kao mesing i zbog tog malog zadovoljstva strada krpuna stvar kao sto je licno zdravlje.
I ne samo licno, vec imamo i pusace - satelite, sekundarne pusace koji su prinudjeni da udisu dim. Pusac prakticno onima do kojih mu je najvise stalo nanosi vrlo ozbiljno ugrozava zdravlje.
Navikavanje je vrlo jednostavno, samo se opustite i nemojte puno da razmisljate. Odvikavanje je malo teze. Ulaz je besplatan, a izlaz se, nazalost, placa papreno.

4. ŠTETNE POSLEDICE PUŠENJA

Smatra se da postoji 1,1 milijarda pušača u svijetu, 800 miliona od njih u zemljama u razvoju. Svakodnevno, oko 1000 ljudi umire zbog pušenja. Jedan od svakih šest muškaraca umire zbog pušenja. To jasno pokazuje da je pušenje jedan od glavnih uzroka smrti.
Zavisnik od pušenja treba dovoljnu količinu nikotina dnevno, da bi zadovoljio glad ili kontrole svog raspoloženja. Uz nikotin, pušači udišu i oko 4.000 druge hemikalija u dimu cigareta. Mnogi od tih spojeva su hemijski aktivni i pokreću duboke i štetne promjene u organizmu.
Uzroci pušenja variraju od osobe do osobe, što će zavisiti od osetljivost osobe na cigaretu ili duvanski dim. Takođe će zavisiti o broju cigareta koju osoba dnevno popuši, dobi kada je osoba prvi put počelo pušiti, i sl.
Ovo su neki od različitih uzroka pušenja:
• Srce: uzroci pušenja na srce su poražavajući. Nikotin podiže krvni pritisak i čini ugrušak krvi mogućnijim. Ugljen monoksid lišava kiseonik u krvi i dovodi do razvoja nivoa kolesterola na zidovima arterija. Svi ovi efekti dovode do povećanog rizika od srčanog udara.
• Pluća: Pušenje uzrokuje hronične opstruktivne plućne bolesti (KOPB), grupe bolesti koje uključuju emfizem, hronični bronhitis i astmatični bronhitisa. KOPB se naziva "tihi ubica". Mnogi pušači ne znaju da su pogođeni, sve dok ne bude prekasno. Ne postoji lijek za te bolesti i ni na koji način se ne mogu sanirati. Deset posto do 15% svih pušača će razviti KOPB.
• Cirkulacija krvi: glavni efekat pušenja je da se vene i arterije sužavaju, tvrđe i postaju premazana masnim naslage. To može dovesti do problema kao što su:
- Slaba pokretljivost, hladna koža, ruku i nogu, te čira na želucu.
- Što dovodi do gangrene oko 2000 amputacija svake godine u Velikoj Britaniji.
- Grčevi, bolovi i blokade u žilama, što može uzrokovati srčane napade.
• Kosti: Pušenje može uzrokovati da kosti slabe i postaju lomljive. Žene trebaju biti posebno oprezne, jer kod njih je 5 do 10% veća verovatnoća da pate od osteoporoze nego nepušači.
• Želudac: štete na području stomaka mogu uticati na vitalne organe. Imate povećane šanse za dobivanje raka želuca ili čir. Takođe postoji rizik od razvoja raka u bubregu, pankreasa i bešike.
• Usta i grlo: Pušenje uzrokuje probleme kao što su neatraktivan i loš dah bojeni zubi. On takođe može uzrokovati bolesti desni i oštetiti čulo ukusa. Najozbiljnija šteta koju uzrokuje pušenje je povećan rizik od raka u usni, jeziku, grlu, glasu i jednjaku.
• Oči: Opasni uzroci pušenja na oči su uobičajene bolesti oka kao što je Gravesova oftalmopatija, senilne makularne degeneracije, glaukoma i katarakte. Najgori uzrok pušenja na oči može biti trajna slepoća.
• Skin: Pušenje smanjuje količinu kiseonika u koži. To znači da je koža brže stari i izgleda sivo i bez sjaja. Toksina u tijelu također proizvode celulit.
• Reprodukcija i plodnosti: uzroke pušenja na reprodukciju i plodnosti su ozbiljne. Pušenje može povećati rizik od impotencije. To također može oštetiti spermu, smanjiti broj spermija i uzrokovati rak testisa.
Pušenje ne samo da šteti vama, nego i onima oko vas. Odrasle osobe koje udišu dim drugih ljudi takođe imaju povećan rizik od raka pluća i bolesti srca. Trudnice koje puše imaju veću verojatnoću da pate pobačaja i mrtvorođenosti. Deca koja udišu dim drugih ljudi imaju veću verojatnoću za razvoj plućne bolesti poput astme, bronhitisa i upale pluća, a njihov rast fizičkog i intelektualnog razvoja također mogu biti pogođeni.

5. ŽENE I PUŠENJE

Jeste li znali da rak pluća ubije više žena svake godine nego rak dojke? Svake godine više smrtnih slučajeva je uzrokovano od upotrebe duvana nego od svih drugih bolesti, kao što su: AIDS-a, ilegalnih droga, alkohola, saobraćajnih nezgoda, samoubistava i ubistava zajedno. Pušenje kod žena je počelo da se povećava nakon Drugoga svetskog rata, i rak pluća nije bio daleko iza. Od 1960, broj žena koje umiru od raka pluća se učetverostručio. Rizik od bolesti vezanih sa pušenjem za ženu zavisi o tome koliko dugo je ona pušila, koliko cigareta je ispušila i koliko duboko ga je udisala.
Pušenje cigareta je značajan činilac rizika za niz onesposobljavajućih i fatalnih stanja. Za žene, pušenje povećava rizik od problema vezanih za trudnoćui spolno-specifičnih zdravstvenih problema.
• Žene koje puše imaju veći rizik od kardiovaskularnih bolesti. Žene koje puše i uzimaju kontracepcijske pilule imaju povećan rizik od srčanog udara i moždanog udara, a taj rizik se dramatično povećava sa vremenom.
• Pušenje doprinosi perifernim vaskularnim bolestima (PVB), koje se javljaju kada blokade u krvnim žilama sprečavaju pravilnu cirkulaciju. PVB može uzrokovati jaku bol i može čak dovesti do gangrene i amputacije udova.
• Pušenje povećava rizik od raka nosa, usta i grla, jednjaka, mehura, bubrega, želuca, gušterače, jetre, anusa i krvi.
• Žene pušači imaju veći rizik od zdravstvenih problema koji se odnose na menstrualne bolove, predmenstrualne sindrome (PMS), trudnoću i zdravlje njihove bebe, i menopauza. One imaju veću verovatnoću da dožive smanjene plodnosti i kašnjenja u trudnoći.
• Žene pušači također može suočiti sa poteškoćama tokom trudnoće i poroda, uključujući i komplikacije u trudnoći, pobačaja i prevremenog poroda. Postoji veći rizik da njihove bebe imaju nisku porođajnu težinu, da se rode ali da ubrzo nakon rođenja ubrzo umru.
• Manja je verovatnoća da će žene pušači moći dojiti svoju novorođenčad. Ako one to ipak mogu, one imaju tendenciju da proizvode manje mleka i veća je verojatnoća da će se beba odviknuti ranije. Pušenje utiče na majčino mleko, izlažući bebe nikotinu, kao i menjajući okus mlijeka.
• Pušenje povećava rizik za razvoj hroničnih plućnih bolesti kao što su hronični bronhitis i emfizem. Ove bolesti dovode do progresivnog slabljenja plućne funkcije, čineći disanje težim.
• Pušenje doprinosi osteoporozi (stanjivanje kostiju), i žene pušači imaju povećani rizik za frakture kuka.
• Novijim istraživanjima je utvrđeno da žene koje su trenutno teški pušači imaju veći rizik od prehlade koja traje duže u odnosu na nepušača.
• Žene koje puše imaju više bora na licu nego nepušači.
• Žene koje puše imaju veći rizik za odgodu začeća i za primarne i sekundarne neplodnosti.
• Žene koje puše mogu imati blagi porast rizika za ektopične trudnoće (jajovod ili peritonejsku šupljinu trudnoće) i spontani pobačaj.
• Žene pušači imaju prirodne menopauze u mlađoj dobi nego nepušači, i one mogu iskusiti teže simptome menopauze.
• Pušenje povećava kod žene rizik za razvoj raka grlića maternice. Istraživanja pokazuju da se proizvodi cigarete selektivno koncentrišu u ženski polni organ. Verovatnoća od raka grlića materice je dva puta izraženija nego kod žena nepušača.
• Pušenje povećava rizik od dijabetesa više kod žena nego kod muškaraca.
• Žene koje puše imaju veću verovatnoću da razviju hronične opstruktivne plućne bolesti nego njihove muške kolege.
Stres je veliki faktor koji nagoni žene na pušenje. Ovih dana, od žena se očekuje da rade puno radno vrijeme, da se brinuti se o domaćinstvu, da odgajaju djecui, i pored toga da imaju vremena da budu pažljive žene. Ali zapamtite, postoje načini za prekid pušenja. Vježba i zdrava ishrana su dobar način za borbu protiv debljanja i depresije, zajedno s raznim oblicima savjetovanja.

6. EFEKTI PUŠENJA NA ISHRANU

Cigarete su jedan od najupečatljivijih smrtonosnih karcinoma poznatih čoveku. One su jedini i najčešći uzrok raka u društvu koji se može sprečiti. Iako većina ljudi zna da pušenje uzrokuje rak pluća i druge respiratorne bolesti, a to je jedan od glavnih uzroka bolesti srca, većina ljudi ne shvata prirodu i domet štete duvana.
Kombinacija pušenja, slobodnog opijanja i loše prehrane ubedljivo podiže rizik za nastanak različitih hronične bolesti poput raka i kardiovaskularnih bolesti. Istraživanja pokazuju da, nakon samog čina pušenja, pušači mogu obavljati druge negativne zdravstvene ponašanja kao:
• Ishrana sa premalo voća i povrća,
• Konzumiranje alkohola i kofeina,
• Nedovoljna ispavanost,
• Konzumiranje hrane sa visokim sadržajem masti
• Fizička neaktivnost.

Nedavna istraživanje provedenao od strane profesora na Berkeleyu pokazuje da pušenje utieče na prehrana na načine koji se ne može objasniti u samoj prehrani. Neki od njihovih nalaza su dati u nastavku:
• Vitamic C: je važan antioksidans za prevenciju bolesti. Antioksidansi pomažu telu da se bori protiv bolesti, u rasponu od raka do bolesti srca, te pomažu u odbiti degenerativnih posledica starenja. Što više osoba puši, sve više vitamina C gubi iz tkiva i krvi. Na primer, samo jedna ispušena cigareta lišava telo 25mg vitamina C (količinu vitamina C u narandži). Ali, tijelo treba više vitamina C za suzbijanje šteta koje su prouzrokovane na ćelije. Da bi se za ovaj poremećaj ispravio, pušač treba povećati unos vitamina C na oko 2000mg dnevno jedući više vitamina C koga sadrže bogate namirnice poput narandži
• Vitamin D: pušenje cigareta značajan uticaj na metabolizam vitamina D. Pušači imaju 50% veću učestalost siromašnih razina vitamina D u poređenju sa nepušačima.
• Kalcijum: Pušenje ima značajan uticaj na metabolizam kalcijuma. Deficitom apsorpcije kalcijuma, naravno, može dovesti do osteoporoze, ili stanjivanja kostiju.
• Vitamin E: Veruje se da vitamin E sprečavaja masne naslage na unutrašnjim zidovima arterija. Pušenje uzrokuje kaljenje arterija. Stoga, pušači mogu smanjiti rizik od razvoja bolesti srca uzimanjem vitamina E kao dodataka.
• Cirkulaciju krvi: Istraživanja su pokazala da pušenje narušava cirkulaciju krvi i protok krvi iz srca (21% niža kod pušača nego kod nepušača).
• Povećanje masnoća u krvi: Dve do četiri cigarete u nizu povećavaju masnoće u krvi 200 do 400%. Prosečan pušač ima 4 do 6 puta verovatnoću da dobije neki vid srčanih bolesti ako se nalazi u starosnoj grupi od 45-54 godina.

Ako pušite, trebate jesti čak i zdravije nego nepušač samo da biste dobili istu hranjivost. Da biste pomogli vašem telu u unosu hranjivih tvari, pije zeleni čaj, jesti puno voća i povrća, i uzimajte vitamin C i vitamin E.

7. PASIVNO PUŠENJE

Ne morate biti pušač da bi vam pušenje naškodilo. Možete imati i zdravstvenih problema s disanjem zbog udisanja dima koji proizvode drugi ljudi pušenjem cigareta. Zdravstveni učinci pasivnog pušenja su ozbiljni i iznuruju isto kao i samo pušenje. Ne postoji sigurna količina pasivnog pušenja. Deca, trudnice, starije osobe i ljudi sa srčanim ili disajnim problemima bi trebali biti posebno oprezni.

7.1. Šta je to pasivno pušenje?

Kada je cigareta zapaljena, oko polovine dima se uvlači i izdiše (glavni dim) od strane pušača, a druga polovina dolazi pravo iz gorućih duvanskih proizvoda (sporedni dim). Kombinacija glavnog i sporednog dima čini duvanski dimu iz okoliša , takođe poznat kao Pasivno pušenje ili duvanski dim onečišćenja. Ovakav dim je pokazao da proizvodi više čestica onečišćenja od dizel motora niske emisije u praznom hodu motora.
Takođe poznato kao pušenje iz druge ruke, pasivno pušenje igra ulogu u više zdravstvenih problema nego što bi mogli zamisliti. Pasivno pušenje je otrovni koktel koji se sastoji od otrova i kancerogena. Postoji preko 4000 hemijskih spojeva u dimu prilikom pasivnog pušenja; 200 od kojih se zna da su otrovni, a 69 su identifikovani kao kancerogeni.
Opasne čestice u pasivnom pušenju se mogu zadržati u zraku satima. Čak ih i udišući neko vrijeme, 20 ili 30 minuta mogu vam naškoditi na različite načine.

7.2. Koji su zdravstveni rizici povezani sa pasivnim pušenjem?

Postoje brojni štetni zdravstveni uzroci pasivnog pušenja. Mnogi od tih rizika su slične kao kod onih koji su nastali pravim pušenjem cigarete. Rizici navedeni u nastavku su povezani s pasivnim pušenjem:
• Naučni dokazi pokazuju povećan rizik od raka pluća kod nepušača izloženih pasivnom pušenju. Ovaj povećani rizik se procenjuje na 20% kod žena i 30% kod muškaraca koji žive s pušačem. Nepušači, izloženi pasivnom dimu na radnom mestu, imaju 16 do 19% povećan rizik za razvoj raka pluća. Rizik od raka pluća se povećava sa većom izloženosti. Pasivno pušenje je takođe vezan za rak nosnim sinusima.
• Izloženost pasivnom pušenju iritira disajne puteve i ima neposredne štetne posledice na srce osobe. Ono oštećuje krvne žile, ometa cirkulaciju i povećava rizik od krvnih ugrušaka. Ono može povećati rizik od bolesti srca za oko 25 do 30 posto. Konstantno izlaganje se pokazalo da te osobe imaju dvostruko veće šanse od srčanog udara.
• Pasivno pušenje uzrokuje upalu očiju i grla, iritacije nosa, glavobolje, kašlja i teško disanje, mučninu i vrtoglavicu.
• Pasivno pušenje je povezano sa sužavanjem karotidnih arterija, koje šalju krv u mozak.
• Izloženost pasivnom pušenju ubrzava stezanje u arterija, stanje poznato kao arteroskleroza.
• Poznato je da pasivno pušenje uzrokuje veću učestalost nižih respiratornih infekcija, uključujući i bronhitis i upala pluća. Pasivno pušenje takođe doprinosi povećanju iritacija i infekcija gornjih disajnih puteva.
• Pasivno pušenje je odgovorno za veći broj upala uha. Istraživanja su pokazala da postoji značajna razlika u pojave infekcije uha između djece kojima roditelji puše nego kod onih kojima roditelji ne puše.
• Ne samo da pasivno pušenje škodi fetusu, nego isto tako može smanjiti šanse da žena zatrudni. Ženska plodnost može patiti zbog pasivnog pušenja, otežavajući joj da zatrudni.
• Žene čiji partneri puše imaju veći rizik da bebe ne izrastu dobro u maternici. Dete koje je bilo izloženo pasivnom pušenju, kao u razvoju fetusa, mogu imati povećan rizik od sindroma iznenadne smrti dojenčeta. Posleporođajnom izloženosti pasivno pušenje od majke, oca ili drugih u domaćinstvu takođe povećava rizik od ovog slučaja.

7.3. Šta mogu učiniti?

Možete zaštititi sebe i svoje najdraže sledeći navedene savete:
• Nemojte dopustiti pušenje u vašem domu ili vozilu. Ako članovi obitelji ili goste koji žele pušiti, zamolite ih da to urade vani.
• Pitajte ljude da ne puše oko vas i vaše dece.
• Odaberite restorane i ostalia produzeća u kojima se ne puši.
• Učite deecu da se klone dima.
• Izbegavajte izloženost pasivnog pušenje pogotovo ako ste vi ili vaša djeca imaju probleme sa disajnim putevima, ako imate bolest srca i/ili ste trudni.
• Ako vaš suprug ili partner puši, neka se suzdržava od pušenja u zatvorenim prostorima. Podstaknite partnera da prestane pušiti.
• Kada apsolutno moraju deliti sobu s ljudima koji puše, sedite što dalje od njih ako je to moguće i izbjegavajte sjediti u smjeru strujanja dima.

8. KAKO PRESTATI PUŠITI?

Godišnje, više smrtnih slučajeva je uzrokovano od upotrebe duvana nego umrlih od AIDS-a, ilegalnih droga, alkohola, saobraćajnih nesreća, samoubistava i ubistava zajedno. Pušenje šteti ne samo pušaču, nego i članovima porodice, poslovnim saradnicima, i drugima koji udišu pušački dim, što smo vidili da se naziva pasivno pušenje. Među novorođenčadi do 18 meseci starosti, pasivno pušenje je povezano sa čak 300.000 slučajeva bronhitisa i upale pluća svake godine.
Zbog raznih zdravstvenih problema koji su povezani sa pušenjem, većina tih ljudi bi voljela da su sposobni da prestanu pušiti. Ali kao s bilo kojim zavisnošću, to je često lakše reći nego učiniti. Ljudi koji prestanu pušiti često doživljavaju teške simptome (i fizičke i psihičke), čineći odvikavanje težim.

8.1. Zašto je pušenje zavisno?

Za zavisnost od pušenja kriv je nikotin, glavni narkotik u duvanu. Vaš mozak se prilagođava nikotinu i razvija toleranciju na njega, što znači da trebate pušiti sve više da biste dobili isto zadovoljstvo koje ste nekada dobijali kroz samo jednu cigaretu. A kada razvijete toleranciju na droge, vi ste postali zavisni. Tokom vremena, mozak uči predvideti kada ćete zapaliti cigaretu i distribuirati "anti-nikotinskie" hemikalije. Ove hemikalije čine da se osećate potišteno i umorno, pa vas teraju da razmišljate na način da "Trebate cigarete!"

8.2. Kako prestati pušiti?

Nikada nije prekasno prestati pušiti i postoje mnoge prednosti koje biste stekli bez obzira u kojoj dobi ste se našli kada ste odustali. Evo nekoliko brzih saveta koji će vam pomoći da odbacite tu naviku:
1. Verujte u sebe: Verujte da možete prestati. Razmislite o najtežim stvarima koje ste učinili u svom životu i shvatiti da imate hrabrosti i odlučnosti da prestanete pušiti. To je do vas.
2. Napišite zašto želite prestati: Živeti duže, osećati se bolje, za vašu porodicu, uštedeti novac, mirisati bolje, lakše naći partnera, itd. Znate zašto je loše u vezi sa pušenjem i znate što ćete dobiti po prestanku pušenja. Stavite to na papir i pročitajte ga svaki dan.
3. Planirajte unapred: Unapred se pripremite za situacije u kojima ćete najvjerovatnije pasti u iskušenje da zapalite cigaretu, u društvu, uz piće ili uz kafu. Pokušajte izbeći te situacije u ranim fazama svog programa za odvikavanje, ili pokušajte sedeti u prostorima za nepušače, pijte kafu u stojećem položaju, dok razgovarate na telefon držite nešto u svojoj slobodnoj ruci.
4. Postepeno smanjujte količinu ispušenih cigareta: Načini da ih smanjite su: Planirajte koliko cigareta ćete ispušiti svaki dan do kraja meseca, čineći taj broj sve manjim svaki dan; kupite samo jednu kutiju kada kupujete cigarete; promjene marku, tako da ne uživate toliko u pušenju, dajte svoje cigarete nekome, tako da ćete morati njih pitati svaki put kada želite pušiti.
5. Saznajte koji su okidači: Saznajte što izaziva vašu želju za cigaretom, kao npr. stres, na kraju obroka, dolazak na posao, ulazak u kafić, itd. Izbjegavajte ove izazivače, ili, ako je to nemoguće, planirajte alternativne načine.
6. Pronađite nekoga tko želi prestati pušiti: Pronađite drugog pušača koji pokušava prestati, i pomažite jedan drugom s pozitivnim rečima kada postane teško.
7. Pitajte porodicu i prijatelje da podrže vašu odluku da prestanete pušiti: Zamolite ih da vas u potpunosti podržavaju i da vas ne osuđuju. Neka znaju da je ispred vas vreme gde ćete verovatno biti razdražljivi, pa čak i iracionalni dok se ne odviknete od pušenja.
8. Nemojte preskakati obroke: Svaki dašak nikotina je bio kašika koja je pohranjivala masti i šećer u krvotok. To vam je dozvoljavalo da preskočite obroke bez pojavljivanja simptoma divljanja šećera u krvi, kao što su poremećaji koncentracije i glad. Nemojte dodavti nepotrebne simptome da biste odustali od pušenja, već umesto toga naučite širiti svoj normalan dnevni unos kalorija ravnomerno tokom celog dana. Nemojte jesti više hrane, nego manje ali češće.
9. Pijte puno vode: Voda je dobra u svakom pogledu, a većina ljudi je ne uzima dovoljno. Ona će vam pomoći da ispustite nikotin i ostale hemikalije iz vašeg tela, pored toga može pomoći da smanjite želju ispunjavanjem "oralne želje" koju možda imate.
10. Započnite program vežbi: Vežba je jednostavno nespojiva s pušenjem. Vežba ublažava stres i pomaže da se vaše telo oporavi od godina štete nastalih cigaretama. Ako je potrebno, počnite polako, sa nekoliko minuta hoda jedanput ili dvaput na dan. Izgradite do 30 do 40 minuta rigorozne aktivnosti, 3 ili 4 puta sedmično.
11. Nagradite sebe: Postavite svoj plan za nagrade. Nagradite se nakon prvog dana, i drugog i trećeg... Napraviti dobar izbor nagrada kojma ćete se radovati: CD, knjige, DVD-i, majice, cipele, masažu, bicikla, večera u omiljenom restoranu, hotelski boravak, što god si možete priuštiti i što biste voljeli.

Ako zakažete, ustate ponovo i naučite iz vlastite pogreške. Da, mi svi grešimo. To ne znači da smo gubitnici, ili da nikada ne možemo uspeti. Ako padneš, to nije kraj svijeta. Diži se, otresi se, i pokušaj ponovno. Sve do pobede.

9. NAMIRNICE KOJE MOGU POMOĆI U ODVIKAVANJU OD PUŠENJA

Većina ljudi koji puše zaista bi željeli da to ne rade. Oni su svesni opasnosti pušenja i mnogi među njima zaista želite prestati. Mnogi od njih pokušaju odviknuti se, malo njih uspe, ali mnogi ne uspeju i vraćaju se na svoje stare navike. Odvikavanje zahtijeva puno želje, odlučnost i predanost. Što više učite o mogućnostima i razvoju plana za odvikavanje, to će lakše biti.
Glavni razlog prestanka je težak zadatak, jer nikotin je vrlo zarazna stvar. On utiče na um i podstiče ga da traže više. Postoji mnogo načina koji će vam pomoći da prestanete pušiti. To uključuje nikotinske flastere, hipnozu, razne lekove, itd. Međutim, malo ljudi zna da se najbolja metoda nalazi u njihovom frižideru
To je hrana. Tako ćemo pogledati neke namirnice koje mogu pomoći da se odviknete od pušenja:
• Mleko i mlečni proizvodi: mleko spada u hranu koja pruža sveobuhvatnu ishranu za telo. Ali, jeste li znali da vam ona takođe može pomoći da prestanete pušiti. Istraživanja na „Duke“ univerzitetu su pokazala da se pušačima koji su pili čašu mleka pre pušenja nije svidio ukus njihovih cigareta. Oni su se žalili da je cigareta iznenada razvila gorak okus nakon ispijanje mleka. Takođe, možete umočiti svoju cigaretu u mleku i ocediti. Svaki put kada popušite jednu od tih cigareta umočenih u mleko, vi ćete je ugasiti na pola puta, jer ostavlja grozan ukus u ustima. Takođe, sledeći put kada pomislite na pušenje, setićete se ukusa vaše prethodne cigarete.
• Određeno povrće: Neko povrće kao što je celer (koristite mrkvu ako vam se ne sviđa celer), tikvice, krastavci i patlidžan takođe ostavljaju gorak ukus (kao mleko) kada se kuriste pre pušenja. Dalje, neki stručnjaci tvrde da jedenje veće količine ovog povrća može smanjiti intenzitet nikotinske zavisnosti. Međutim, držite se dalje od slatkog povrća kao što su grašak i kukuruz. Glukoza u njima može povećati žudnju stimulišući područja vašeg mozga odgovorna za zadovoljstvo. Dakle, grickajte sveže mrkve i celer, ili uživajte u ukusnim špinat salatama sljedeći put kada se osetite potrebu za pušenjem.
• Sok od narandže: Cigarete vas lišavaju vitamina C, ostavljajući vas s nedostatkom koji nikotin ispunjava. Dakle, ako želite brzo izbaciti naviku, počnite piti sok od narandže ili jesti više voća poput naranče, limuna i šipka koji se nalaze u ovim skladištima vitamina.
• Sol: Kad god vas obuzme želja za pušenjem, trebali biste pojesti nešto slano ili lizati malo soli s vrhom jezika. To ubija vaš poriv za pušenjem.
• Ginseng: Ova kineska biljka može učiniti više za vas nego gubitak težine. Ginseng je pokazao kako sprečava oslobađanje nikotin-indukovanih neurotransmitera dopamina. To ne bi trebalo koristiti svakodnevno, ali se može koristiti 3-4 puta mesečno.
• Desni: Kada se javi potreba za cigaretama, žvakaće gume bez šećera su dobar način da zaposlite usta.

Pobrinite se da izbegavate alkohol, kofein i crveno meso kada pokušavate prestati sa pušenjem. Te namirnice imaju efekat upravo suprotno od mleka. Oni čine da se ukus cigarete bolje oseća.
Kada pokušavate prestati pušiti, svako mala stvar pomaže. Kada je u pitanju odvikavanje, hrana može dobro biti vaš saveznik. Prigrlite ovog prijatelja jer zajedno možete pobediti u ovome ratu protiv cigareta.

10. POZITIVNI EFEKTI PRESTANKA PUŠENJA

Većina pušača zna da je pušenjem cigareta trunu svoje telo iznutra i da su polako počeli uništavati svoje zdravlje. Uopšte, oni imaju veliku želju, po pitanju da prestanu pušiti. Ali mnogi od njih su prilično oprezni u procesu prestanka pušenja jer je to jedna od najtežih stvari koje će morati učiniti u celom svom životu.
Obuzdavanjem navike od pušenja može sigurno poboljšati vaš život i učiniti da živite zdravije. Odvikavanje od pušenja može biti vrlo naporno, jer zahteva želju, odlučnost, i predanost, ali ishod je vrlo zadovoljavajući.
Svaki put kad promenite nešto u vašem telu, telo reaguje. Dakle, kada prestanete pušiti doživećete neke posledice toga. Nuspojave prestanka pušenja pokrivaju različite psihičke i fizičke simptome. Ako zaista razbišljate o prestanaku pušenja, onda trebate uzeti u obzir pozitivne učinke. Izložiću listu efekata koje vaše telo mora podnositi jednom kada prestanete pušiti.
• U roku od 20 minuta: Nikotin povećava krvni pritisak i broj otkucaja srca, što dovodi do povećanja rizika od srčanog udara. U roku od 20 minuta od odvikavanja od pušenja, vaši otkucaji srca i krvni tlak će pasti na normalu.
• U roku od 8 sati: nivo nikotina i ugljen monoksida u krvi znatno se smanjuje, a to dovodi i do smanjenog rizika od srčanog udara. Nivo kiseonika u krvi se povećava na normalu.
• U roku od 24 sata: vaše šanse za srčani napad se smanjuju. Sav ugljen monoksid i nikotin se izbacuju iz vašeg tela. Nervni završeci počinju da se refenerišu što dovodi poboljšanja sposobnosti za miris i ukus.
• Poslije 48 sati: Ovde dolazi teži dio, nakon 48 sati pojaviće se loši rezultati kao što su bolovi u trbuhu, povraćanje i takođe raste verovatnoća od hipotermije. Ali, sa druge strane pluća se više ne oštećuju i rizik od karcinoma pluća postaje sve manji.
• Nakon 72 sata: disajni putevi počinju da se opuštaju i disanje postaje lakše.
• Nakon 2 tjedna: funkcija pluća se povećava do 30%, što rezultuje bolju cirkulaciju krvi. Pešačenje postaje lakše. Takođe može doći do povlačenja simptoma kao što su razdražljivost, glavobolja, i teskobe, što je i razlog zašto antidepresivni lekovi rade dobro po prestanku pušenja.
• Između 1 do 9 mjesec: Vaš izgled se poboljšava. Vaša koža gubi svoje sivilo i postaje manje naborana. Kašljanje, otežano disanje, začepljen nos i umor se smanjuju. Cilija u plućima počinje funkcionisati zbog čišćenja pluća od sluzi, čime se smanjuje rizik od infekcije.
• Nakon godinu dana: Vaš rizik od pušenja vezanih uz bolesti srca je jedna polovina onoga što je bilo pre godinu dana.
• Nakon 10 godina: rizik od srčanog udara i raka pluća pada na isti nivo kao kod nekoga ko nikada nije pušio. Rizik od raka usta, grla, jednjaka, mokraćnog mehura, grlića materice, gušterače se smanjuje, takođe

Odvikavanje od pušenja će uvek biti teško bez obzira na metodu ili sistem koji izaberete. Ali, neto rezultati mogu biti golemi. Takođe je važno razumeti da efekti nakon prestanka pušenja su samo privremeni i signal početka zdravijeg života.

ZAKLJUČAK

Svakodnevno pušenje dovodi do zavisnosti, pa se može govorti o nikotinskoj narkomaniji koja je najmanje opasna među toksikomanijama, ali nije bezazlena, s obzirom na sve rizike po zdravlje do kojih dovodi.
Zato kada upalite cigaretu setite se da ste razumno biće i da svoj žiot možete držati u sopstvenim rukama. Zadovoljstva koja donosi mnogo su manja od opasnosti i rizika, ali najvažnije od svega je da vi sebe možete kontrolisati jer su vaši intelektualni kapaciteti u punoj snazi.

LITERATURA

- J. Tucakov, Lečenje biljem, RAD, Beograd, 1990
- http://zdravlje.krstarica.com/l/tegobe/pusacka-ljubav/
- http://www.lifemojo.com/lifestyle/positive-effects-of-quitting-smoking-24318383
- http://sr.wikipedia.org/sr-el/

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi