POCETNA STRANA

 
SEMINARSKI RAD IZ MEDICINE
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ MEDICINE
 

PRENOŠENJE ZARAZNIH BOLESTI

Prenosenje zaraznih bolestiZarazne bolesti su oduvek ljudima predstavljale veliku pretnju. U ne tako davnoj prošlosti teške epidemije kolere, kuge, tuberkuloze, španske groznice i velikih boginja odnele su veliki broj života, kako mladih ljudi, tako i starijih.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je polovina svetske populacije u riziku od zaraznih bolesti - a da od njih godišnje strada 17 miliona ljudi.1 Za 20 sekundi, koliko Vam je potrebno da pročitate ovaj uvod, 11 ljudi u svetu će stradati od neke zarazne bolesti.
Svakodnevno dolazimo u kontakt sa brojnim izazivačima zaraznih bolesti. Neki od njih mogu prouzrokovati ozbiljne bolesti, oštećenja organizma, dok neki mogu biti i fatalni.
Zarazna ili infektivna bolest je klinički evidentno oboljenje ljudi i životinja izazvano patogenim mikrobnim uzročnicima uključujući viruse, bakterije, gljivice, protoze, rikecije, kao iprionima. Zarazne bolesti iskazuju široki spektar mogućih simptoma i kliničkih slika razvoja bolesti. Simptomi se mogu javiti u roku od nekoliko dana, sedmica ili čak godina od zaraze. Zarazne bolesti se nekada klasifikuju kao kontagiozne bolesti zbog njihove mogućnosti prenosa sa oboljele na zdravu jedinku. Prenos zarazne bolesti može biti na više načina uključujući direktan kontakt ili sekundarno preko hrane, tjelesnih tečnosti, leševa, kontaminiranih predmeta, zrakom ili pomoću vektora (insekti i miševi..sl.).
Termin infekcija se odnosi na prodor, naseljenje i umnožavanje patogenih mikroorganizama u domaćinu, a infektivnost predstavlja sposobnost mikroorganizma da to učini.
Na listi po zdravlje "najopasnijih" lokacija na našoj planeti, pored Afrike i jugoistočne Azije, sve češće figuriraju Sjedinjene Američke Države i Japan, a pojedini epidemiolozi prognoziraju da svetu prete nove nepoznate opasnosti.
U raznim regijama sveta sve češće se beleže prave "eksplozije" u poslednje vreme uobičajenih infekcija, kao na primer tuberkuloze otporne na antibiotike, prenose analize epidemiologa svetski mediji. Dimenzije i brzina širenja te bolesti primoravaju Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) da ovaj problem proglasi za jedan od najvećih, pored malarije, HIV virusa, hepatitisa i slicnih infektivnih bolesti. Sve ove tendencije, smatraju američki i britanski stručnjaci, u velikoj meri zavise od gustine naseljenosti, povećanja međunarodne trgovine, razvoja turizma i putovanja uopšte, kao i primetnim izmenama tehnologija u poljoprivredi. Upravo ove promene u svakodnevnom životu ogromne većine stanovnika od 1940. godine, proglašene su za ključne uzroke katastrofalnog rasta novih infekcija. U tom smislu posebno se ističu osamdesete godine prošlog veka, kada se pojavilo oko 100 novih infekcija.

ZARAZNE BOLESTI

Kada inficira organizam domaćina, uzročnik infekcije se njime koristi kako bi se mogao razvijati i razmnožavati, obično na štetu domaćina. Uzročnici infekcije ili patogeni, ometaju normalno funkcionisanje organizma domaćina što može imati negativne posledice poput hroničnih rana koje ne zarastaju, gangrene, gubitka ekstremiteta i čak i smrti. Upala je jedna od reakcija na infekciju. Patogenima se obično smatraju mikroskopski organizmi a tu su i razne vrste parazita i gljivica. Medicina infektivnih bolesti se bavi izučavanjem patogena i infekcija.Dakle, infekcije su uzrok zaraznih bolesti ali svaka infekcija neće uvek izazvati bolest.
Podela infekcija prema simptomima:
infekcije kod kojih se ne javljaju vidljivi simptomi bolesti,
infekcije sa slabo izraženim simptomima,
infekcije sa vidljivo izraženim kliničkim simptomima.
Samo ovaj poslednji tip se računa kao zarazna bolest.

Infekcije prema uzroku

I bakterijske i virusne infekcije mogu uzrokovati slične simptome u koje možemo ubrojati osećaj slabosti, povišenu telesnu temperaturu i drhtanje. Ponekad je i medicinskom osoblju tešku utvrditi šta je uzrok odredene infekcije. Veoma je važno uočiti razliku između infekcija prema njihovom uzroku kako bi se odredio adekvatan tretman i terapija. Virusne infekcije se ne mogu izlečiti primenom antibiotika.

PRENOŠENJE ZARAZNE BOLESTI

Uzročnici zaraznih bolesti mikrobi, rikecije i virusi nazivaju se opštim imenom mikroorganizmi. Njih najčešće izbacuju iz sebe bolesnici, u toku bolesti i po ozdravljenju, često dugo, ponekad i doživotno. No ove mikroorganizme mogu sejati i raznositi i potpuno zdrave ili na izgled zdrave osobe, koje nikada nisu bolovale od bolesti čije uzročnike nose u sebi. A uzročnici bolesti koje oni nose mogu preći sa njih na drugu osobu i zaraziti je. Naposletku, izvor uzročnika izvesnih zaraznih bolesti može biti za sebe i sam bolesnik, koji te uzročnike dugo nosi nesmetano na sebi ili u sebi i koji oboli tek kada ti uzročnici iz bilo kojih razloga postanu opasni po njega.
Zarazne bolesti mogu se pojaviti u vidu pojedinačnih slučajeva i s vremena na vreme, bilo u jednom, bilo u različitim mestima, ili se mogu javiti u više slučajeva istovremeno. Pojava neke zarazne bolesti u više slučajeva istovremeno zove se epidemija. Ako epidemija zahvati široka prostranstva, prelazeći ponekad i granice nekoliko zemalja ili, čak, kontinenata, naziva se pandemijom. Kad se jedna zarazna bolest javlja stalno u jednom mestu ili kraju, bez obzira na to u kom se broju slučajeva javlja, takva pojava naziva se endemijom.
Znaci zarazne bolesti ne pojave se čim njeni uzročnici uđu u organizam osobe neotporne prema toj bolesti i otpočnu da se razmnožavaju. Do pojave prvih znakova bolesti prođe uvek izvesno vreme. To vreme od ulaska zaraznih klica u organizam do pojave prvih znakova bolesti zove se inkubacija. Za vreme inkubacije mikrobi se u toj meri razmnože da izazovu oboljenje osobe u čiji organizam prodru.

Širenje zaraznih bolesti

Mehanizam prenošenja uzročnika zarazne bolesti sa domaćina na osetljivu osobu je uslovljen njegovim neprekidnim opstankom kao biološke vrste pri prelazu iz jednog u drugi živi organizam. Na tom putu razlikuju se tri faze. Prva faza je izlučivanje uzročnika iz rezervoara zaraze u spoljnu sredinu, drugi je boravak uzročnika u spoljnoj sredini, a treći prodor ili ulazak u drugi, novi živi organizam. Druga faza je uslovljena faktorima spoljne sredine koji uslovljavaju ili omogućavaju puteve širenja uzročnika zaraznih bolesti.
Među faktore spoljne sredine koji omogućavaju prenos spada vazduh, voda, hrana, zemlja, predmeti i biološki vektori. Mali broj zaraznih bolesti se prenosi bez druge faze prenošenja uzročnika, odnosno njegovog boravka u spoljnoj sredini (bolesti koje se prenose ujedom, polnim odnosom ili vertikalnim prenošenjem sa majke na dete u toku trudnoće).

Putevi prenošenja zarazne bolesti

Uzročnici zaraznih bolesti se mogu prenosti na raličite načine:
1. kontaktom, koji može biti direktan ili indirektan - neposredan ili posredan
2. hranom (alimentarni put)
3. vodom (hidrični put)
4. vazduhom (aerogeni put)
5. zemljištem (preko povreda na koži)
6. vektorima - raznim vrstama artropoda (transmmisivni ili vektorski put)
7. transplacentarno (preko posteljice), tokom trudnoće, sa majke na bebu (vertikalna transmisija)

Kontaktni put širenja zarazne bolesti

Neposredan dodir rezervora zarazne bolesti i osetljive osobe (direktan kontakt) ostvaruje se dodirom dve kože, kože i sluzokože ili dve sluzokože. Načini na koji se prenose uzročnici zarazne bolesti su u okviru bliskih socijalnih ili emotivnih kontakata ljudi (rukovanje, ljubljenje, polni odnos, masaža) ili kontakta sa životinjama (ujed, ogrebotina, lizanje).
Zagađene ruke imaju veoma značajnu ulogu u prenošenju uzročnika crevnih, respiratornih i kožnih zaraznih bolesti. Osobe koje imaju crevnu zaraznu bolest ili su kliconoše crevnih zaraznih bolesti, prilikom defekacije (pražnjenja creva) (kod dizenterije, hepatitisa A) ili uriniranja (mokrenja) (kod trbušnog tifusa) zaprljaju ruke i ako ih ne operu na higijenski pravilan način, neposrednim dodirom prenose infekciju na osetljivu osobu. Neophodan uslov je da osetljiva osoba svoje tako zaprljane ruke bez prethodnog pranja, stavi u usta odnosno ulazno mesto infekcije. Kod respiratornih zaraznih bolesti zagađene ruke sadržajem nosa ili usta bolesnika se rukovanjem prenesu na osetljivu osobu, koja sada svoje zaprljane ruke stavi u nos ili usta (virusne prehlade common cold).
Poljupcem se najčešće šire respiratorne zarazne bolesti (duboki poljubac ili dodir dve sluzokože uz razmenu sadržaja usne duplje je put širenja infektivne mononukleoze, osipnih groznica i brojnih drugih virusnih i bakterijskih infekcija). Poljubac u obraz nije rizičan.
Polnim odnosom - ukoliko se ne koristi mehanička zaštita – kondom, prenose se isključivo polne bolesti (sida, sifilis, gonoreja, genitalna hlamidijaza, genitalni herpes, kao i hepatitis B i C).
Neke infekcije novorođenčeta mogu nastati prolaskom kroz porođajni kanal majke (perinatalno) ukoliko je porodilja rezervoar uzročnika neke polne bolesti (gonoreja, sifilis, sida, hepatitis B). Zbog toga se trudnice po epidemiološkim indikacijama kontrolišu u toku trudnoće na prisustvo većine ovih uzročnika.
Ujedom besne životinje se prenosi virus besnila koji se nalazi u pljuvački (sadržaj pljuvačnih žlezdi) ali je moguće prenošenje i kontaktom pljuvačke besne životinje sa povređenom kožom osetljive osobe (lizanjem).
Posredan dodir (indirektan kontakt) se ostvaruje putem zagađenih (kontaminiranih) predmeta i stvari koje je prethodno koristio bolesnik ili kliconoša. To mogu biti maramice, peškiri, odeća, igračke, pribor za jelo, analni termometri i drugi medicinski pribor i instrumenti, posteljina, kvake i baterije za vodu u toaletima, knjige i novine i sl. Osnovni uslov za efikasno indirektno širenje infekcije je otpornost uzročnika zarazne bolesti u spoljnoj sredini i sposobnost da mala količina uzročnika (infektivna doza) izazove bolest, jer se na kontaminiranim predmetima agens ne razmnožava.

Alimentarni put širenja zaraznih bolesti

Brojne životne namirnice odnosno hrana predstavljaju idealnu spoljnu sredinu ne samo za preživljavanje nego i za razmnožavanje uzročnika zaraznih bolesti (prevashodno bakterija). Hranom se najčešće prenose crevne zarazne bolesti (salmoneloza, trihineloza, botulizam, bacilarna dizenterija), neke zoonoze (bruceloza, tularemija, Q groznica, crevni antraks) i neke respiratorne zarazne bolesti (streptokokne infekcije, difterija, tuberkuloza).
Hrana može biti primarno i sekundarno kontaminirana. Primarna kontaminacija hrane podrazumeva prisustvo uzročnika zarazne bolesti u namirnici pre bilo kakve obrade, odnosno podrazumeva korišćenje mesa, mleka i jaja od intravitalno zaražene ili obolele životinje. Ako se higijenski ispravna namirnica kontaminira naknadno, na bilo kojoj etapi od mesta proizvodnje do mesta potrošnje, smatra se da je sekundarno kontaminirana. Brojne bakterije u hrani pored razmnožavanja, imaju mogućnost lučenja toksina (egzotoksini). Unošenjem hrane u kojoj je izlučen toksin razvija se takođe klinička slika trovanja hranom, iako možda sama bakterija nije više prisutna. Sekundarna kontaminacija namirnica nastaje preko prljavih ruku osoblja koje radi na pripremi hrane, korišćenjem prljavog posuđa, pri nepravilnom transportu i skladištenju hrane, nepravilnoj termičkoj obradi, nepravilnom čuvanju termički prethodno obrađene namirnice. Hranu mogu zagaditi i muve, miševi i pacovi ako se čuva u nehigijenskim uslovima.
Namirnice životinjskog porekla su epidemiološki značajnije od namirnica biljnog porekla. Primarna kontaminacija životinjskih namirnica je češća i veći je broj uzročnika zaraznih bolesti koje se njima mogu preneti na čoveka.
Meso i mesne prerađevine su najčešće korišćene namirnice životinjskog porekla u ishrani. Primarna kontaminacija je posledica intravitalne bakterijemije i hematogene (putem krvi) diseminacije uzročnika prilikom klanja životinje, ali je značajna i postmortalna sekundarna kontaminacija preko prljavih ruku, pribora, muva i glodara. Mlevenjem mesa zarazne klice se šire na veću površinu i time se ubrzava njihovo razmnožavanje ako se namirnica ne drži na hladnom mestu. Globalno prihvatanje loših navika u ishrani, odnosno masovno konzumiranje brze hrane, naročito hamburgera, bez dovoljne termičke obrade uslovilo je porast trovanja hranom uzrokovano animalnim salmonelama u ekonomski razvijenim zemljama.
Jaja svih vrsta živine kao i termički nedovoljno obrađeni proizvodi od jaja su danas glavni izvor alimentarnih epidemija uzrokovanih animalnim salmonelama. Jaja su u najvećem procentu intravitalno primarno zagađena ovim bakterijama, mada je moguća i sekundarna kontaminacija ljuske jajeta prolaskom kroz crevni trakt (kloaku) inficirane živine. Majonez i krem pripremljen od termički neobrađenih jaja je najveći epidemiološki rizik. Najmasovnije alimentarne epidemije su nastale korišćenjem majoneza za pripremu sendviča ili ruske salate pripremljenim u centralizovanim pekarskim pogonima.
Mleko i mlečni proizvodi su pogodna sredina za razmnožavanje uzročnika. Mleko može biti primarno kontaminirano (salmoneloza, bruceloza, tuberkuloza, Q groznica) ali se lako i često sekundarno kontaminira pri nehigijenskom postupku muže, transporta i distribucije. Posebno je izražen rizik kontaminacije pri pripremi mlečnih proizvoda u kućnoj radinosti (sira, kajmaka, putera, milerama). Savremeni tehnološki postupci obrade mleka u modernim mlekarama smanjuju ove rizike. Prokuvavanje mleka pre upotrebe u našim krajevima je pored obaveze, postala i dobra navika.
Ribe i školjke imaju manji značaj od toplokrvnih životinja u prenošenju zaraze. Primarna kontaminacija je retka ali sekundarna se ne sme prevideti. Otpadne vode bogate fekalijama su na izlivima kanalizacije u reke, jezera i mora, mesto gde se ove životinje hrane i ako se pravilno termički ne obrade pre upotrebe mogu biti izvor zaraze.
Voće i povrće nije nikad primarno kontaminirano uzročnicima zaraznih bolesti. Sekundarna kontaminacija je retka u današnjim uslovima, pod uslovom da se za pranje i osvežavanje ovih proizvoda ne koristi zagađena voda.
Žitarice i proizvodi od žitarica nemaju epidemiološki značaj u širenju zaraznih bolesti. Termički obrađeni pekarski proizvodi (hleb, kifle i sl) nisu povoljna sredina za razmnožavanje mikroorganizama ako se čuvaju u higijenskim uslovima.
Pored uzročnika zaraznih bolesti, hranom se mogu preneti i brojna nezarazna oboljenja. Neke biljke prirodno sadrže otrove (gljive, proklijali krompir) kao i neke životinje u svom organizmu (skrombotoksin, histamin kod riba). Međutim otrovi u hrani mogu biti i hemijskog porekla (soli teških metala, insekticidi, pesticidi, nitriti, brojni konzervansi ) koji mogu izazvati akutna ili hronična trovanja.

Hidrični put širenja zarazne bolesti

U uobičajenim uslovima voda bilo kog porekla (atmosferska, površinska i podzemna) ne predstavlja povoljnu sredinu za održavanje i razmnožavanje uzročnika zaraznih bolesti.
Voda za piće u današnjim uslovima centralnog vodosnabdevanja je velik rizik za masovne hidrične epidemije ukoliko se ne poštuju strogi higijenski zahtevi u kontroli ispravnosti. Sa druge strane, objedinjeni napori u kontroli jednog izvora vodosnabdevanja za veliki broj korisnika pojednostavljuju nadzor i obezbeđuju higijenski ispravnu vodu za hiljade korisnika. Manji lokalni vodovodi bez dovoljne kontrole i nadzora sada su većeg epidemiološkog značaja i povremeno se javljaju manje hidrične epidemije zbog subjektivnih propusta u hlorisanju vode.
Vodovodska voda može biti iz površinskih ili podzemnih izvora. Odredjenim tehnološkim postupcima ona se prerađuje u higijenski i zdravstveno bezbednu vodu za piće i distriburira potrošačima. Naknadno zagađenje vode za piće je moguće duž čitave vodovodske mreže, od samog izvorišta do korisnika.
Prenošenje infekcije vodom ne ostvaruje se samo pijenjem, nego i parenteralno, preko oštećene kože ili sluzokože. Na ovaj način se prenosi leptospiroza, tularemija, neke parazitoze, bazenski konjuktivitis.

Aerogeni put širenja zaraznih bolesti

Veliki broj zaraznih bolesti se širi vazduhom. Pored respiratornih zaraznih bolesti, koje su najčešća i najmasovnija oboljenja u celom svetu, vazduhom se mogu preneti i oboljenja iz grupe zoonoza i neke crevne bolesti. Uzročnici zaraznih bolesti se mogu preneti vazduhom na tri načina: kapljicama (Flüge-ove kapljice), kapljičnim jezgrima ( Welsovi nukleusi) i prašinom.
Čovek pri glasnom govoru, kašljanju, kijanju izbacuje kapljice nazofaringealnog sekreta iz usta i nosa. Kapljice, zavisno od veličine, imaju domet od pola do dva metra u okolinu i mogu direktno biti udahnute od osoba na toj udaljenosti. Ovakav način prenosa naziva se i kapljična infekcija ili infekcija direktnim prenosom. Rubeola (crvenka), varičela (ovčije boginje), morbili (male boginje), pertusis (veliki kašalj), meningokokni meningitis, grip i brojne druge bolesti prenose se na ovaj način.
Kapljična jezgra predstavljaju osušeni sadržaj kapljica i zbog male težine i zapremine mogu dugo lebdeti u vazduhu (i do 16 ili 18 sati) i biti nošene vazdušnom strujom u okolne prostorije, što je veoma značajno za intrahospitalne uslove. U jezgima opstaju otporniji uzročnici zaraznih bolesti, jer su osetljivi već uništeni sasušivanjem.
Kapljice i jezgra posle nekog vremena se talože padajući na pod ili okolne predmete i mešaju se sa ostalom nataloženom prašinom. Čišćenjem poda, vazdušnim strujanjem, hodanjem se prašina ponovo diže u vazduh i može biti udahnuta od osetljivih osoba. Prašinom (sekundarni aerosol) se prenose veoma otporni uzročnici zaraznih bolesti (tuberkuloza, difterija, spore antraksa, Q groznica, bruceloza, streptokoke i dr).

Kontakt sa zemljištem

Kontakt sa zemljištem je redak put širenja zaraznih bolesti. Uzročnici zaraznih bolesti dospevaju u zemljište sa ekskretima (izlučevinama) čoveka i životinje i u njemu se mogu održavati dugo vremena, pa se zbog toga zemljište smatra ponekad i rezervoarom infekcije. Najduže u zemljištu mogu da prežive spore tetanusa, gasne gangrene i antraksa, jaja i larve geohelminata. Uzročnici iz zemljišta dospevaju u organizam osetljive osobe preko povreda na koži ili vidljivih sluznica.
Oboljenja koja se na ovaj način ostvare su uglavnom pojedinačna, ali u vanrednim situacijama (masovne nesreće, katasrofe i rat) ova obolenja se mogu javiti i u epidemijskom obliku.

Vektorski put širenja

Vektor je artropod (zglavkar) preko koga uzročnik zarazne bolesti dospeva od rezervoara zaraze (čoveka ili životinje) do osetljivog organizma u lancu ishrane. Vektori koji imaju značaja u epidemiologiji zaraznih bolesti pripadaju klasi insekata (vaši, komarci, buve i muve) i klasi pauka (krpelji i grinje).
Vektori mogu imati mehaničku i biološku ulogu u prenošenju zaraznih bolesti. Mehanička uloga je sposobnost da vektor prenosi uzročnika zarazne bolesti na svojim spoljnim površinama tela (nožice, krilca, rilica) sa jednog mesta na drugo. U ovakvom vektoru se uzročnik ne razmnožava niti prolazi kroz neki stadijum razvoja.
Kod biološkog vektora uzročnik zarazne bolesti prolazi kroz deo ciklusa razvoja ili se razmnožava u vektoru. Vektor postaje zarazan posle inkubacionog perioda ostvarene infekcije. U samom vektoru infekcija može da se prenese na sve njegove potomke (transovarijalna transmisija) ili na sve njegove stadijume razvojnih oblika (larva, lutka, nimfa).
Prenošenje uzročnika zarazne bolesti sa biološkog vektora na osetljivu osobu se ostvaruje inokulacijom ili kontaminacijom osetljivog novog domaćina.
Inokulacija podrazumeva ubacivanje sadržaja pljuvačnih žlezdi vektora ubodom u kožu novog domaćina (komarac, krpelj) a kontaminacija je izbacivanje ekskreta vektora na kožu a koje novi domaćin trljanjem ili češanjem preko mikropovreda unese u svoj organizam (vaši, buve).
Vaši tela prenose pegavac i povratnu groznicu. Infekciju prenose kontaminacijom kože defekacijom i isključivi su paraziti čoveka. Napuštaju domaćina kad se razboli ili kad umre. Vaši glave i stidnog predela ne prenose zarazne bolesti.
Buve prenose kugu i mišji pegavac sa glodara na čoveka. Infekciju prenose kontaminacijom kože povraćenim sadržajem.
Komarci iz roda anofelesa prenose malariju inokulacijom. Komarci iz roda kuleks prenose filarijazu i neke arbovirusne meningoencefalitise. Komarci iz roda edes prenose žutu groznicu i dengu a komarci iz roda flebotomus prenose lajšmanijazu i papatači groznicu.
Krpelji inokulacijom prenose Lajmsku bolest sa životinja na čoveka, kao i krpeljski meningoencefalitis.
Muva kao mehanički vektor prenosi uzročnike crevnih zaraznih bolesti, kojima se kontaminira pri polaganju jaja na otvorena đubrišta a zatim uzročnike prenese na nezaštićene namirnice, vodu ili površine koje čovek koristi.

Transplacentralni prenos

Prenošenje infekcije sa majke trudnice na plod preko posteljice naziva se vertikalna transmisija ili prenatalna infekcija. Brojne zarazne bolesti se mogu preneti na ovaj način. U prošlosti je značajno bilo prenošenje sifilisa i velikih boginja dok je danas izražen rizik od kongenitalne rubeole, varičele, morbila, citomegalovirusa, toksoplazmoze, virusnog hepatitisa B, C, side i drugih obolenja iz grupe antroponoza ali i nekih zoonoza.
Pored infekcije ploda, uzročnik zarazne bolesti može izazvati i oštećenje ploda, embriopatiju, ako se infekcija ostvari u prvom trimestru trudnoće i tada može doći i do pobačaja. Zbog toga se preduzimaju preventivne mere u sprečavanju ili ranom otkrivanju infekcija koje izazivaju embriopatiju.

Mere prema putu prenošenja

Kada su u pitanju zarazne bolesti koje se prenose DIREKTNIM PUTEM, najvažnije mere su pranje ruku (tekuća voda i tečni sapun, papirni ubrusi), nošenje zaštitne, radne odeće (mantil, maske za nos i usta, naočare i rukavice za jednokratnu upotrebu), a kada su u pitanju seksualno prenosive bolesti najznaćajnija mera je redovno korišćenje kondoma.
Kada se radi o bolestima koje se prenose takozvanim INDIREKTNIM PUTEM, mere su različite u zavisnosti od toga koji put prenosa je dominantan.
Za bolesti koje se prenose predmetima, vodom i hranom to je pranje ruku, higijenski pouzdano vodosnabdevanje, higijensko uklanjanje otpadnih voda, otpadnih materija i medicinskog otpada, higijenski ispravne životne namirnice i predmeti opšte upotrebe, sanitarni uslovi na javnim mestima i u javnim objektima);
Za bolesti koje se prenose vazduhom izbegavanje gusto posećenih mesta, situacija u kojima se diže prašina, redovno provetravanje prostorija, higijenski postupak sa sekretima iz nosa i usta;
Za bolesti koje se prenose vektorima (upotreba insekticida, obavezna dezinsekcija po epidemiološkim indikacijama, individualne mere zaštite sa mrežama na krevetima i prozorima, repelentima, žaštitnom odećom i uklanjanjem krpelja).

Krivična dela protiv zdravlja ljudi

Postoji više krivičnih dela protiv zdravlja ljudi, ali se za samo četiri može reći da sadrže neki oblik nasilja. To su: prenošenje zarazne bolesti, prenošenje infekcije HIV-om, proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda i zagađivanje vode za piće i životnih namirnica.
Samo prenošenje zarazne bolesti nije krivično delo. Neophodno je da bude učinjeno nepoštovanjem propisa, odluka ili naredbi za suzbijanje ili sprečavanje zaraznih bolesti. Kazna je do tri godine zatvora, odnosno do osam godina ako je neko zbog toga teško povređen ili mu je zdravlje teško narušeno (sud odlučuje o tome na osnovu medicinskog veštačenja), a u slučaju smrti osobe kojoj je preneta bolest — do 12 godina zatvora.

ZAKLJUČAK

Protiv zaraznih bolesti se može boriti na različite načine. Mogu se preduzimati i sprovoditi različite mere, kako do bolesti, poremećaja zdravlja ne bi ni došlo, odnosno sprečavati zarazne bolesti. Ako je do poremećaja zdravlja već došlo onda sprovodimo takozvano suzbijanje zaraznih bolesti, odnosno preduzimamo različite mere i aktivnosti u cilju ograničavanja njihovog daljeg javljanja.
Mere za sprečavanje i suzbijanje zaraznih bolesti mogu biti usmerene prema agensu, prema rezervoaru, prema putu prenošenja, a mogu biti usmerene i na zaštitu osetljivog domaćina
Zdravim načinom života, redovnom vakcinacijom, pridržavanjem higijenskih navika i korišćenjem zdravstveno-higijenski ispravne vode i hrane smanjićemo mogućnost nastanka zaraznih bolesti.
Važno je naučiti decu, ali i odrasle, o osnovnim elementima higijenskog ponašanja pri korišćenju sanitarnih prostorija i lične higijene. Pri tome bi trebalo da motivišemo decu da sama aktivno učestvuju u održavanju higijene tih prostora, već samim tim što se pravilno pridržavaju propisanih mera lične higijene.
Sprovođenje higijenskih mera je najbolja zaštita protiv mnogih bolesti. Da bi se u tome uspelo potrebno je: često prati ruke, a naročito pre svakog obroka, posle rada i posle upotrebe WC-a; nakon bavljanja životinjama, njihovim igračkama, posudama, povocima, pokrivačima.
Vakcinacija je jednostavan, bezbedan i efikasan način da se deca zaštite od određenih zaraznih bolesti. Vakcina sadrži ubijene ili oslabljene mikroorganizme koji ne mogu da prouzrokuju bolest vakcinisanog deteta, a obezbeđuju zaštitu da vakcinisano dete ne oboli od onih bolesti protiv kojih je primilo vakcinu.
Ako redovno provetravamo prostorije, sprovodimo mere lične higijene, higijene domaćinstva, ako se dovoljno odmaramo i spavamo, ako smo redovno vakcinisani, često boravimo u prirodi, fizički smo aktivni i jedemo raznovrsnu hranu mnogo smo uradili na sprečavanju nastanka nekih zaraznih bolesti.

LITERATURA

1. Mikrobiologija za studente Visoke zdravstveno sanitarne škole “Visan”, Goran Brajušković, Školska 2006/2007.
2. Edukativni kalendar „Čuvaj se zaraze u 2013. godini“, Institut za javno zdravlje Vojvodine
3. Profilaksa zaraznih bolesti, Prof. dr Zoran Veličković
4. www.medfak.ni.ac.rs

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi