FILMSKI MARKETING | SEMINARSKI RAD IZ MARKETINGA

Ekonomska propaganda je izraz koji koristimo da bi smo opisali kombinaciju odnosa s javnošću,koji u mislima raspoložive publike stvaraju pozitivan stav prema proizvodu, i oglašavanja koje prenosi konkretnu poruku čiji je cilj da opšte utiske sažme u preciznu , jasnu, konkretnu i, iznad svega ubedljivu sliku o proizvodu.

Ekonomska propaganda se smatra uspešnom kad pripadnike raspoložive publike dvede do toga da žele da kupe što im se nudi, da su spremni da kupe to što im se nudi, da su spremni da da preduzmu sve što je porebno da bi do toga došli.Zadatak ekonom. propagande je da učini da ljudi žele da urade nešto i on se time završava.Prodaja je ta koja treba da ih navede da to stvarno i urade.Šta je sa neraspoloživom publikom?Zar ekonom.propaganda ne deluje na ravnodusan i negativno nastrojen deo društvene zajednice?Da bi propaganda bila uspešna, neophodno je izmeniti nepovoljne stavove koji postoje prema tom obliku umetnosti, oni se moraju pretvoriti u pozitivne- ili, bar, da ne budu odbojni,da su prijemčivi za nove predloge.

Filmska industrija takođe predstavlja odličan primer kako efikasan aparat za odnose s javnošću može da se upotrbi za stvaranje slike o budućem filmu u svesti publike na takav način da ona jedva čeka da ga vidi.Planirano je da proizvod bude spreman za prikazivanje kroz nekoliko sedmica.Niko od publike pre tog datuma ne može da ga vidi.O filmu se zna samo ono što kažu promoteri, a te informacije su vešto odabrane i predstavljene.Postoji dobar razlog što se filmska industrija oslanja na imena filmskih zvezda, jer se ona mogu pojaviti pred javnošću znatno pre datuma predviđenog za premijeru filma i mediji će odmah ugrabiti priliku da ih intervjuišu.Napravljeni film za novinare predstavlja kuku o koju mogu kačiti intervjue i zato mu oni sa zadovoljstvom obezbeđuju efekte odnosa s javnošću.Sa stanovišta filmskih promotera, ta pojavljivanja na televiziji i na stranicama dnevnih listova i časopisa su često sve što je potrebno da se stvore redovi pred blagajnama kad film počne da se prikazuje, te se isplati platiti avionske karte prve klase i hotelske troškove da bi se filmske zvezde dovele na pravo mesto u pravo vreme.Nakon toga, naravno, film opostaje ili propada u zavisnosti od mišljenja onih koji su ga videli-od ’’usmene propagande’’, kako to promoteri vole da kažu.

Oglašavanje filmova se odnosi na veoma upadljive plakate i veoma jednostavne oglase u štampi, kao i na nešto što je jedinstveno za našu industriju- seriju naizmeničnih prikazivanih spotova koja predstavlja sredstvo sa verovatno najvećom moći ubeđivanja koje je ljudima poznato.Takva serija naizmenično prikazivanih spotova foršpan je sjajan primer kako složenu sliku nečega predstaviti tsko da se istaknu njegove najbolje i najprivlačnije osobine, i to na dinamičan, uzbudljiv i, pre svega, kratak način.Ti spotovi se uvek prikazuju stalnim gledaocima jedne određene vrste filmova jer oni mogu da postanu stvarna ili potenciljalna publika za film koji je tim spotovima predstavljen.Da bi se uvećali efekti, obično se prikazuje nekoliko spotova, jedan za drugim, računajući na to da ako se neko ne upeca na prvi, može se upecati na drugi:prikazivanje pola tuceta spotova pre dolaska filma u bioskope je slično ponašanju piljara koji, videći da ste kupili lubenicu, pokušava da skrene pažnju i na mango, papaju, ananas i kivi.To je dobra poslovna praksa.

Foršpani svojim izvrsnim izborom i spojem slika i zvuka- bez ikakve sumnje umetnička dela za sebe- stalno dokazuju da se mnogo ljudi može ubediti da vide stvarno loše filmove, čak i ako će se kasnije zbog toga kajati.

Obratite pažnju na to kako se producenti filmova distanciraju od svojih proizvoda.Ako se pokaže da je neki film zaista loš, niko za to nije kriv.Mi možemo kriviti glumce, reditelja-da su odgovorni za naše razočarenje i bačen novac, ali nikad donosioce ključnih odluka koje su dovele do tog neuspeha , i nastavićemo da kupujemo karte za njihove filmove.Uporedite to sa lokalnim pozorištem koje je publici pokazalo lošu predstavu.Filmska industrija je zaista divna!

2. SVE ŠTO TREBA ZNATI O FILMSKOM MARKETINGU

Neko je’’napravio’’novi film:znači treba znati kako dovesti ljude da ga pogledaju.Poći od jednostavne pretpostavke i doći do srži onoga na čemu radimo.Filmski marketing se sastoji od različitih oblasti odgovornosti i stručnosti koji uključuju oglašavanje, publicitet, promociju, ispitivanje tržišta i angažovanja oko prodaje istog.Znati kako se stvara marketinška kampanja, čime se ona odlikuje za studio i nezavisne filmove, proces kako se prave plakati i filmski trejleri, cenu reklame, moć publiciteta i važnost pri nalaženju prave veze izmedju ciljne publike i onoga što film ima da im ponudi.Sa filmskim procesom marketing se uvek menja i razvija.Znači sve ono što omogućava zabavan i uporan pogled na donošenje odluka o procesima iza kulisa što pomaže pri odluci koji film snimiti i predstaviti publici.

Film je kupljen i spreman za distribuciju na našem tržištu. Ne možemo sedeti skrštenih ruku i čekati da ljudi nagrnu u bioskope. Predstoji nam promotivna kampanja. Cilj nam je da što manje uložimo, a što više novca zaradimo. Stoga.. ovo su neki od načina:
Priprema se pres materijal koji sadrži podatke o filmu, kao što je režija, scenario, glumci, trajanje filma i naravno sinopsis u kom je ukratko opisana radnja filma i neki zanimljivi detalji sa snimanja, o glumcima ili nešto slično. Tekst prati i nekoliko sličica vezanih za film. Sav potrebni materijal ako već nije stigao u paketu od zvaničnog distributera od koga je kupljen film, može se naći na Internetu. Pres dalje zavisi samo od snalažljivosti i mašte ljudi koji ga pripremaju. Ovde ne vredi pričati o uloženom novcu, jer je uloženo samo u potrošni materijal, gde podrazumevamo ketridže za štampač i eventualno nekoliko sati na Internetu.

Osmišlja se plakat sa prevedenim naslovom. Može se iskoristiti već postojeća ideja, a može se uraditi i potpuno nova koncepcija. Troškovi su minimalni, ako distributer već ima nekoga ko radi pripremu za štampu. U tom slučaju postoje samo troškovi štampe. Tiraž je uglavnom 500 kom. Cena plakata: 28 din B2 format

Mogu se napraviti i ogormni baneri, koji se uglavnom nalaze po holovima bioskopa. Deluju impozantno i ne mogu proći neprimećeno. Cena banera: oko 1.500 din m2.

U saradnji sa novinarima i urednicima časopisa najvljuje se premijera, prvo u mesečnim časopisima, a zatim i onima koji redovnije izlaze. Na dan premijere u svim dnevnim novinama je najava premijere. Pres materijal i potrebne slike se šalju’’e-mailom’’, a mogu se i narezati na CD i tako dostaviti redakciji. Uloženo: 0 din.

Mimo toga, možemo objaviti i plaćenu reklamu. U mesečnim časopisima atraktivno deluje cela strana obezbeđena za najavu filma. Neka izdanja daju popust distributerskim kućama, kao i kulturi inače, tako da se pokrivaju samo troškovi strane. Ne mora se zakupiti cela strana, pažnju skreću i manje reklame. Cena reklame: cela strana od 5.000 do 45.000 din

Priprema se of koji se čita za televizijsku reklamu. Originalni trejler se montira sa scenama iz filma i kombinuju se sa isčitanim tekstom i odgovarajućom muzikom. Tako se pravi reklama za TV i na nekoliko stanica se emituje više puta dnevno. Ovo jeste najskuplji, ali i najefikasniji vid reklamiranja. Putem televizije reklama dolazi do najšireg auditorijuma. Reklama uglavnom traje od 20 do 30 sec. Uglavnom se zakupljuje više termina u toku dana i nekoliko dana za redom, tako da je i cena povoljnija, ali još uvek velika.

PR menadžeri u toku kampanje posećuju razne emisije u kojima najavljuju premijeru, pričaju o filmu i raznim zanimljivostima vezanim za film.

Najave idu i na radio stanicama. Pres materijal se šalje radio voditeljima, ali i rade se uključenja u emisije. Takođe se može organizovati i gostovanje u nekoj od emisija. Dele se karte slušaocima za premijere, ali i promotivni materijal ukoliko postoji. Ovaj vid reklamiranja je dosta efikasan, a ne zahteva skoro nikakve izdatke.
Reklama može ići i na radiju, cena je dosta manja nego na televiziji, a efekat i nije toliko loš.

Postoji još puno načina reklamiranja, ali ovo su neki od standardnih. Pojavljivanjem u medijima na ovaj način, film je dovoljno zastupljen da bi bio primećen. Kada su blokbasteri u pitanju u igri je mnogo veća količina novca za njihovo reklamiranje. Za takve filmove postoje određena pravila, koje propisuje mejdžer i u tom slučaju nema mnogo odstupanja.

2.1 MARKETING MIKS

Cene karata u bioskopima variraruju u odnosu na različite boiskpe, a ne filmove.Moguće je da se putem promocije poveća publicitet zahvaljujući filmskoj marketiškoj kampanji koja nije rezultat finansijskih manipulacija studija,uostalom novac ide iz ruke u ruku.

Proizvod - film treba da bude jasno indetifikovan sa svojim marketingom-žanrom,pričom zvezdama,specijalnim efektima,stilom.Sve što je potrebno da bude prdestavljeno publici tako da oni mogu da odaberu film na bazi sadržaja.

Plasiranje - film mora da ima datum plasiranja, a i on takođe zavisi i od onoga što je plasirano u isto vreme, jer filmovi moraju da se bore za bioskopska platna.Ne bi bilo dobro dati film u isto vreme kad i blokbastere, zato što neće imati svrhe,jer će bioskopi onda morati da biraju između filmova i time prepoloviti publiku.

Tržišni odnosi s javnošću - sektor za odnose s javnošću u studiju će potrošiti veliki deo novca u nadi da će ostvarit max dobrobiti od sledećih oblika angažovanja:

2.2 BLOKBASTERI

Blokbasteri su najpoznatiji filmovi koji već imaju svoju publiku.Svrha marketinga je još veće povećanje broja gledalaca i u tom smislu da se zaradi novca što je više moguće.

Što se tiče filma,bioskopska karta se kupuje samo jednom,(dok u ostalim slučajevima kupci su verni svojo marci proizvoda pa dolazi do ponovljenje kupovine) i zato su marketinški potezi ovde najbitniji i najvažniji jer sa svakim novim filmom, kreira se novi brend i nova kampanja.Lojalnost brendu filma ima kratak životni vek.Filmske zvezde se mogu doživljavati isto kao i brend, i tako ''potpomažu'' marketing kampanji jer je publika verna njima , znaju šta mogu da očekuju od svoje zvezde i zato se osećaju prijatno.Zbog toga se u isto vreme kreira filmska kampanja i odanost brendu.

3. FILMSKI MARKETING

Filmska kampanja počinje 6-8 meseci pre izlaska filma.Distributer filma je odgovoran za marketing-skretanje pažnje publike na film.Marketing je skup posao-zakupljivanje reklamnog prostora,pravljenje promotivnog materijala i promocija koje su u toku.Poznato je da se više novca potroši na filmski marketing nego na produkciju.Većina filmova koji izađu svake nedelje , filmski marketing koji postaje sve više agresivniji kao većina,dok se i ostali filmovi takmiče za istu publiku.

Pre svega, prvo bi trebalo da izađe članak u magazinu, promotivni posteri na autobusima ili u šoping centrima.Zatim bi mogao da se vidi trejler(trailer) u bioskopima,čuju i vide reklame na TV-u i radiju.U poslednjoj nedelji pre izlaska filma,zvezde se pojavljuju u različitim TV programima promovišući film sa trejlerima koji mogu biti na TV-u.

Ovo je marketinška kampanja sa tačke gledišta publike.U ranijim nedeljama pre filmskog otvaranja publika se ''bombarduje'' sa svime što je vezano za film, a sve u cilju donošenja odluke i kupovine karata.Sve ovo su efekti koji su brižljivo planirani za marketing kampanju.U mesecima koji vode otvaranju filma,izvršni distributeri pedantno planiraju kampanju koristeći sve vrste raspoloživih medija promovišući film, i usmeravajući se na ciljnu publiku-''pravo u oči''!

3.1 PROCES

Distributrska filmska svest ima dva stadijuma:Prvo imaju informacije o dolazećem filmu u produkciju.Savetuju se oko scenarija,troškova i početka snimanja.U nekim slučajevima distributri imaju reč kada se vrši kasting i konsultuju se kada se vrši izmena scenarija.Kako film ulazi u post-produkciju i objavljivanje, distributeri primaju promotivni materijal iz studija;uključujući informacije o pravljenju filma, podaci o biografiji glumaca, direktora i svih ostalih koji su radili na filmu;crno-bele i u boji slajdove preuzete od fotografa ili podignuti iz montaže.Drugi stadijum se dešava 6-8 meseci pre izlaska i uključuje se marketing tim koji posmatra šta je film postigao u prethodnom periodu:šta ljudi misle,kako publika reaguje,koja vrsta publike najviše ceni film, koji film najviše puni blagajne,kada film izađe ulazi u takmičenje sa ostalim filmovima,koliko će novca biti potrošeno na reklamu.....

3.2 STVORITI SVEST O FILMU

1. Odnosi sa javnošću

Posteri i likovni prikazi

Kampanja zasnovana na posterima je osnovno sredstvo prodaje filma.Ono što je započeto u ranom stadijumu filmske produkcije nastavlja se i sledećih nedelja sve do izlaska filma.Posteri su osnova cele propagandne kampanje i on predstavlja centralnu sliku koja se pojavljuja u foajeima,TV reklamama.....

Kopija(the copy)

Isto što i vizuelna slika,posteri imaju izvesnu količinu kopija,zavisno od stadijuma kampanje u kojoj se pojavljuju.Naslovi su ključni elementi filma.Nagrade, imena glumaca, direktora takođe bi trebalo da budu iskorišćeni.Citati iz kritika,naslovi sa postera učvršćuju sliku i time su posteri još efektivniji.

Pres materijal (press-kit)

Pres materijal se šalje novinarima širom zemlje davajući im informacije o dolazećem filmu.Ovo je jedan od osnovnih alata u propagandnom delu.Materijal ukljucuje set autorizovanih stilova, glumaca, svih zaposlenih, producentskih beleški, biografija, producenata... Objavljeni materijal se šalje novinarima na štampanje, na TV i radio, takođe i elektronski pres materijal(EPKs) sa odabranim video klipovima.

Intervju sa zvezdama

Promovišući film u nedeljama koje vode premijeri, zvezde dolaze u zemlju na teret distributera.To znači da se plaćaju letovi, putovanja(obično limuzine) , hoteli, obroci, dnevni honorari i zabave.Zakazani intervjui i događaji su planirani od strane distributera koji bi ispratili značajnost filmskih zvezda.

Trejler(Trailer-isečci iz filma)

Trejler se često prikazuje u bioskopima oko 6 nedelja pre izlaska filma i nastavlja sve dok se film ne prikaže.Trejler cilja na svest publike o filmu urezujući filmski naslov u njihove umove, dajući opšti utisak o filmu potencijalnoj publici.Budite sigurni da publika prati svoje glumce, posebno kada vidi njihova imena što pomaže prodaji filma.Takođe se stvara želja da se film vidi na konačnpm otvaranju.Trejleri teže da kombinuju scene iz fima, grafiku i poznate glasove da izazovu radoznalost.

2. Ekonomska propaganda

Oglašavanje(press advertising)

Glavno sredstvo oglašavanja su novine.Štampana medijska reklamna kampanja počinje 2 nedelje pre otvaranja filma.I dnevna i nedeljna izdanja su rezervisana nekoliko dana unapred.

TV reklama (television advertising)

Obično kuće koje su finansijski jače mogu sebi da priušte sebi jače TV kampanje.Trejleri se obično prikazuju na televiziji 5-10 dana pre otvaranja filma i ponavlja se prve nedelje izlaska filma.Raspored reklame zavisi od ciljne publike.Npr. horor film se prikazuje u noćnom programu.Satelitska TV i takođe koristi za reklamiranje.Filmska reklama na TV-u uključuje se u komercijalnom delu 10-20 sekundi.Duže(60sek.) biće prikazano, ali i znatno skuplje.Zato moramo biti sigurni da gađamo na ciljnu publiku, i ta reklama bi trebalo da ide u udarnom terminu.

Radio reklama

Radio reklama je značajno jeftinija nego na TV-u i obično za visokobudžetne filmove.Bilo kako,ciljne radio stanice džez ili klasike, mogu da se upotrebe za određene filmove.Reklame same u sebi sadrže muziku iz filma,glasove glumaca, i datum izlaska.

3. Prodajna kampanja (Unapeđenje prodaje)

Prodajna kampanja

Ugovori se prave za potencijalne blokbastere su veoma profitabilni i u nekim slučajevima filmske kompanije čak ih zahtevaju.Trgovina sada sama usmerava tržište-igračke, odeća, kao kutijice za olovke i pakovanja za hranu su sada normalna pojava.Svi ti proizvodi su deo reklame, podsećajući ljude na film. .

Promocija daje dodatnu važnost i pomaže popularizaciji filma.Promocije se organizuju na popularnim mestima kao što je Pizza Hut ili MC Donald's,čime obe imaju koristi. Da li ste razgledali po šoping centrima ili svojim glavnim ulicama?Koliko proizvoda povezanih sa filmom možete pronaći?Koju vrstu trgovine i kojim starosnim grupama je namenjena?

Kroz marketing kampanju, distributeri će se brinuti o efektima oglašavanja filmske propagande.U redovnim intervalima koji vode izlasku filma i nedeljama pred izlazak, slučajnim uzorcima, publika će biti intervjuisana preko telefona, na ulicama ili marketing istraživanjem.Pitanja se zasnivaju na tome šta očekuje se od filma, i ako su ga videli da li su uživali.Sve informacije će distributeri iskoristiti da saznaju kako teče marketing kampanja i da li je pogodila svoju ciljnu grupu!

4. BUDŽET

Film je nestabilan biznis.Dešava se da studio uloži milione u filmski marketing a da ipak izađe sa mršavim rezultatom.Film TITANIK je,pak,premašio sve očekivane zarade i inkasirao 1835300000 $ širom sveta,a inkasirao u budzet 200 miliona dolara.
Ipak,ovaj slučaj je više izuzetak no pravilo.Proizvodnja prosečnog studijskog filma u 2001. godini je koštala 47,7 miliona dolara i dodatnih 31 milion za plasiranje na tržištu.Za’’ block-buster’’ film kakav je GODZILA je uloženo u startu 50 miliona dolara u svrhe marketinga.Filmska kompanija ubira prihode ne samo od studijske zarade već i od unosnog tržišta knjiga,muzičkih kaseta,postera,DVD itd.Na primer,Monsters Inc. je u startu zaradila 110 miliona dolara nakon izbacivanja filma na DVD-u.

Film ima ekstremno “kratak životni vek”,tj.traje dok je na repertoaru.Prosečno se fim emituje u bioskopu 6 nedelja,a očekuje se da proboj napravi u prve 3 nedelje emitovanja.
U nekim slučajevima studija moraju da organizuju “Opening weekends”,da bi otplatili cenu filma.Ukoliko se pojavi negativna medijska kritika filma,ona može onemogućiti uspeh filma,kao što je na primer bio slučaj sa filmom “The avengers”.
Izbor pravog trenutka za premijeru je od izuzetnog značaja na konkurentskom tržištu gde se svake nedelje pojavljuje novi proizvod.
Studija moraju pažljivo da izaberu datum izlaska na tržište da bi nadmašio konkurenciju i privukao pravu publiku.
Tipična strategija nastupa filma je najva filma,pobuđivanje pažnje publike i,na kraju,simultani nastup filma u stotinama bioskopa.Filmska industrija je sezonski biznis sa 2 primarne sezone:zimskom i letnjom.Neki filmovi se puštaju kada se zna da će njegova publika najradije posećivati bioskop(na primer dečiji filmovi tokom raspusta).
Poštovanje kalendara povećava šanse za uspeh filma.Visokobudzetni filmovi se puštaju pred sezone odmora,pokušavaju da zarade velikim’’ Otvorenim vikendima’’ i da pridobiju budući publicitet.Drugi filmovi biraju datume,paze da se ne poklope sa drugim žanrovski sličnim ostvarenjima ili filmovima koji bi mogli predstavljati konkurenciju.

Tabela 1 ilustruje važnost tajminga filmske premijere zbog kompetitivne pretnje od strane drugih filmova.

godina	1992	1997	1998	2000
bitka:	Kolumbo	Vulkani	Asteroidi	Mars
filmovi:	1492-Osvajanje raja ili Kristofer Kolumbo	Danteov vrh ili Vulkan	Duboki udar ili Armagedon	Misija Mars ili Crvena planeta
Zaključak:	1492, koštala je 47 mil.$ u proizvodnji a zaradila malo više od 7 mil $ u USA	Danteov vrh je relativno uspešan, a film “Vulkan’ nije	Armagedon je zaradio više od 500 mil.$	90 mil.$

Jedan od ključnih faktora za predikciju uspeha filma je vrsta filmske teme,promotivna strategija filma,distribuciona strategija i kvalitet filma,što je klasifikovano ovako:

Filmovi mogu biti klasifikovani u nekoliko kategorija što je predstavljeno u Tabeli 1

4.2 ODLUKE MARKETING MIKSA

“Opening weekends” su krucijalni za odredjivanje uspeha filma.Ako je film imao uspešan ‘’Opening weekend’’,studiji mogu odahnuti jer će povratiti deo svojih troškova čak i ako film dobije negativni publicitet.Najveći ikad održan ‘’Opening weekend’’ je bio za film

Svake godine neočekivani hitovi iznenađuju zaradama(na primer,Veštice iz Blera,Moja velika mrsna pravoslavna svadba..).Ovakvi filmovi su niskobudzetni,sa minimalnim ulaganjima u promociju,ali zahvaljujući pozitivnoj kritici,veliki broj ljudi odlazi da ih pogleda.Kada se javi neočekivana tražnja nekog filma,onda bioskopski čelnici uvode dodatne projekcije,povećava se prodaja i nadograđuje pozitivna kritika.
Ova situacija je poznata kao “Prodajni momenat”.
Tada se od dodatnih zarada ulaze u nacionalne reklamne kampanje kakko bi se prolongirao prodajni momenat,a kao promotivni slogan se koristi recimo ovaj: Iznenađujući hit godine!
Koja marketing sredstva su korišćena da kreiraju podršku filmu?

Trejleri koštaju mnogo.Studiji uglavnom ulažu 60 hiljada dolara u produkciju filmskog trejlera.Postoje 3 tipična filmska trejlera:2,5 minutni teatralni trejler;različiti 30-sekundni TV spotovi i najavni trejleri.Najavni trejleri ne pokazuju delove filma već samo naziv i datum premijere,tako je ‘’TERMINATOR 3’’,izbacio svoj trejler godinu dana pre premijere.Oni bi trebalo da podstaknu pažnju publike i formiranje pozitivnih predrasuda u vezi sa filmom. Za ‘’SUPERBOWL 2002’’ veliki filmski studiji su zakupili 30 sekundi najavnog trejlera za nastupajuće filmove u letnjoj sezoni kao što su:’’XXX’’,’’Znakovi’’,
‘’Kolateralna šteta’’…Svaki 30-sekundni klip je koštao 2 miliona dolara.Ulaganje novca u te svrhe ne garantuije uvek uspeh.Na primer,film’’ Bad company’’,sa Hopkinsom i Kris Rokom u glavnim ulogama koštao je ‘’Touchstone pictures’’ 80 miliona dolara a zaradio samo 30 miliona.

Publicitet je snažno oružje u arsenalu studijskih marketing strategija.Glavni cilj publiciteta je dobijanje što više medihjskog prostora.Novine,magazini i televizija su kostantno zainteresovani za živote slavnih.Dobri publicisti žele da se filmske zvezde pojave na naslovnim stranama magazina, da gostuju u gledanim talk show emisijama, učestvuju na press konferencijama, i sl.Uloga filmskih zvezda, u ovom slučaju je da izazovu medijsku priču o njima i njihovom poslednjem filmu.Ova strategija se pokreće neposredno pre premijere filma i tokom emitovanja da bi se pospešila svest o filmu.

Filmski studiji obožavaju publicitet i ponašaju se kao da isti ne moraju da plate.Npr. film ‘’Vanilla Sky’’ (Tom Kruz) pokupio je ogromnu popularnost i pre premijere zahvaljujući trač-priči o ljubavnoj vezi Tom Kruza i njegove partnerke iz filma Penelope Kruz.Fotografije navodnog para objavljivane su u medijima, te su podstakle glasine i interes publike.Mnogi studiji oganizuju pres prijeme, omogućavaju novinarima snimanja 10-minutnih intervjua, dobro ugoste novinare u cilju dobijanja dobre priče u medijima.
Na osnovu rezultata akademskog istraživanja, na 7 od 10 filmova je bačen novac, 2 filma su totalni neuspeh a samo 1 film ima realnih šansi za uspeh.Filmski studio se uvek trudi da zadovolji očekivanja publike, pa vode računa o glumačkoj podeli, biraju cenjene reditelje, formiraju visoki budzet, traze egzotične lokacije za snimanje i biraju atraktivni scenario , kao npr. Najčitanije romane, adaptacije video igrica i sl.Na ovaj način se podstiče svest o filmu i pobuđuje pažnja publike.Osnovni cilj stuija je podsticanje prodaje,odnosno zarada.Filmska kritika ima važnu ulogu u formiranju stava publike, utiču na neodlučnu javnost i podstiču i njihovo opredeljenje po pitanju kvaliteta filma.
U poslednje vreme filmovi su nedokučivi i originalni te je filmskim sudijama (kritičarima) teško unapred da ocene kvalitet filma.
‘’Kolumbia Pictures’’ (vlasništvo Sony) osnovala je sopstvenu kritiku , izmišljenog kritičara pod imenom David Manning, da bi dobila pohvale.
Odsek za marketing je kreirao slogane za filmove’’ The Animal’’, ‘’A Knight’s Tale’’ i ‘’Vertical Limit’’ , i koriste ih u promotivnim kampanjama.Oni takođe koriste i aktere filma za reklamiranje, npr.Mel Gipson za film “Patriota”.

Jedan od najboljih načina za formiranje pozitivnih glasina i prisustvo u medijima jesu filmske nagrade i festivali, kao npr.’’Oskar.Varijetet’’,filmski magazin, tvrdi da su oni reklamiranjem pretendenata za nagradu Oskar u 2002. godini zaradili 10 miliona $.Tvorci filma “Zaljubljeni Šekspir” uložili su 7 miliona $ u marketinške kampanje u cilju dobijanja nagrade Oskar, a od toga je najmanje 1700$ potrošeno na glasače Oskar Akademije.Film je mogao biti emitovan pre 31 decembra 1997. u ograničenom broju bioskopa , da bi mogao da konkuriše za nagradu Oskar.
Film koji dobije nagradu za najbolje ostvarenje dobija prosečno 27% dodatne zarade od projekcija nakon dobijanja nagrade.Dobijanje 7 od 13 nominacija osigurava produženje bioskopskog emitovanja , kao i broj projekcija.
Promotivne tehnike koje se koriste kada je film u pitanju zavise od materijalnih sredstava koja se ulažu da stvore publicitet, zatim zavise od ciljne grupe i žanra filma.Tabela C 32.4 ilustruje različite tehnike korišćene za stvaranje publiciteta.

Promocije filma su važne za buđenje svesti publike i stvaranje pozitivnih glasina.Filmski studio zarađuje i reklamiranjem robnih marki u svom filmu, npr. U filmu’’ Minority Report ‘’radnja se odvija 2054. godine, ali se u filmu pojavljuju brendovi Lexus,Nokia,American Express,Gap,Reebok i Pepsi.ponekad su poznati brendovi “provučeni” kroz sam scenario filma, kao npr. u filmu’’ Castaway ‘’sa Tom Henksom, gde on igra menadzera FedEx-a koji putuje širom sveta da bi proverio isporuku paketa, u filmu se FedEx-ov avion čak i ruši u more.Kompanije plaćaju filmskom studiju da bi se njihov proizvod pojavio u filmu.Kompanije koriste ovaj vid reklamiranja iz više razloga, npr. da bi se plasirali na globalnom tržištu ili da bi vezali svoj brend za određeni film.Npr. BMW je plasirao svoj inovativni i popularni model Z3 u Dzejms Bond filmu’’ Goldeneye’’.Ovaj BMW-ov automobil je stekao popularnost kao “Bond auto”.Poslednja epizoda filma o Bondu donela je zaradu od 70 miliona $ pre premijere zahvaljujući marketinškim dogovorima sa 20 različitih oglašivača.Ne dobija svaki proizvod obavezno prostor u filmu, neki dobijaju pravo da u svojim reklamama koriste lik glavnog glumca ili inserte iz filma.

5. POZICIONIRANJE BRENDA U FILMOVIMA I SERIJAMA

Videti neki brend u filmu, sasvim je normalna stvar; James Bond sa Omega satom, Charlijevi anđeli sa Sony Ericsson mobilnim, samo su neki od primera. Iako će zakleti filmofili i ljubitelji serijala možda sa prezirom gledati na ovakvo finansiranje sedme umetnosti, većina njih ipak na ovo gleda sa odobravanjem, utvrđeno je studijom kuće’’ Mediaedge:cia’’.

Po njihovom istraživanju 60 posto gledalaca voljno je isprobati tako oglašavan brend i u filmu i unutar televizijskog programa, a takođe je utvrđeno kako je ovakvo oglašavanje efikasnije od nekoliko blokova reklama kojima se serija prekida. Po nekim istrživanjima, reklamirani brend najvoljniji su da isprobaju mladi i žene; grupa između 18 do 34 godine blagonaklono gleda na takvo pozicioniranje brenda. Njih je 62 posto izjavilo kako to ima smisla.

Prepoznatljivost je brenda u ovim slučajevima između 40 i 100 posto, a to pre svega zavisi od toga da li je proizvod "upleten" u radnju ili je tek nešto što se neobavezno pojavljuje. "Takvo postavljanje proizvoda zapravo je izlaganje brenda, a ne čista reklama", kaže Joe Joe Abruzzo direktor MediaLab/Ohala.
Samo pozicioniranje brenda unutar TV ili filmskog programa prisutno je od početaka televizije, no tek su nedavno nove tehnologije i digitalni sastavi omogućili jasnije i preciznije merenje reakcije gledalaca, pa je sigurno da će ovakvih situacija na malom i velikom ekranu biti sve više.

6. DA LI BI PRODUCENTI TREBALI DA IMAJU MARKETING STRUČNJAKE JOŠ OD SAME FAZE PISANJA SCENARIJA?

Za filmske stvaraoce je veoma važno da angažuju marketing stručnjake i agente.Producentima su neophodni mehanizmi na mestima u samom scenariju tako da se bezbroj mogićnosti može iskoristiti i kristalizovati pre početka snimanja.Obično, marketing- na filmskim lokacijama ili na prekidima-biva odrađen na poseban način.Većina njih je finalizovana po završetku filma.Naime, jedno se mora shvatiti da u ogromnom potencijalu i mogućnosti ovakvih saveznika leži moć oglašavanja ili komunikacije.

Filmski stvaraoci zapravo mogu uštedeti novac dozvoljavajući korporacijama da podnesu teret publiciteta.Tako da prekidi ne mogu biti usamljeni u ugovorima.Zajednički napori se moraju otkriti i uzeti u obzir tokom završavanja posla.Oni koji reklamiraju moraju da odrede, izračunaju i označe troškove koje proizvod donosi.Kada jednom budu zadovoljni izveštajem,moraju da potvrde prihode po stavkama pravo iz scenarija.Producenti moraju da se direktno umešaju u sprovođenju dogovora na visokom korporacijskom nivou.

7. INTERNET KRISTOVA: živopisni prikaz posljednjih 12 sati života Isusa Krista.

Internet je moćno marketinško sredstvo u filmskoj industriji.U svetu je uveliko trend da filmski studiji daju prednost reklamiranju filmova na web-u u odnosu na štampane medije nakon što su zapazili da čitaoci imaju informacije ali i formirano mišljenje o filmu pre nego otvore dnevne listove.Prema ’’Yahoo’’ podacima, ’’neki studiji su udvosručili svoj budzet za Internet i evidentna je migracija iz štampanih medija na Internet’’.
Nakon promovisanja filma ’’Tomb Raider 2’’ na Internetu 12,7% posetilaca stranica filma je direktno otišlo na stranice na kojima se prodaju ulaznice za bioskop.

Glavna publika’’Gospodara prstenova’’ su česti posetioci Interneta.Tzv.Teaser tailer ovog filma je probio sve rekorde u daunlodovanju kada se pojavio na Netu.Po ugledu na ovaj film, i drugi filmovi pokušavaju da na Internetu pridobiju glavnu publiku.
Glavna forma promocije filma na Internetu jeste postavljanje web stranice filma.Inače, film se promoviše i na drugim srodnim sajtovima (filmskih studija, glumaca, festivala, stranica koje se bave filmskom umetnošću, zabavne strane...)
Hrišćansko ministarstvo iz Kalifornije(Christian ministry Outreach) je pod utiskom već pomenutog filma ’’The Passion’’, otvorilo web stranu pod istoimenim nazivom.

Osim što je brz i jeftin medij, Internet pruža i detaljne informacije o filmskom brendu i svih ostalih pitanja koja su povezana sa filmom ili se tiču filma.

Ipak, marketinški savetnici u filmskoj industriji predlažu da se Internet kao glavno sredstvo promocije koristi samo za promovisanje određenih filmova.
Još jedan od nedostataka oglašavanja filma putem svetske mreže, jeste opasnost od brzog širenja glasina i netačnih priča.Rana pažnja o nekom filmu, a naročito ako nastaje zbog neistinitih priča, može imati izuzetno loše posledice u marketihgu.Zbog toga studiji izbegavaju rano oglašavanje na Netu zbog pogrešne informacije koja bi mogla procureti.

Ranije pominjani film’’ Harry Potter’’ je svoju marketinšku kampanju bazirao na velikoj tajnosti iako je ona rano počela.Vrlo malo glasina sa snimanja filma je moglo procureti osim ako nisu bile prethodno lično odobrene od strane režisera Kolumbusa.

U 2004. godini oglašavanje bi trebalo porasti, odnosno budžeti se povećati. Nove tehnologije, će odigrati veću ulogu i u novim oglašavačkim formama. Organizacija ‘’Outdoor Advertising Association of America’’ najavila je kako će unutar segmenta spoljnog oglašavanja pokušati "identifikovati" svaku od reklama GPS-om, a radijskim bi tehnologijama merili koliko je korisnika videlo neku reklamu, što bi svakako donelo pozitivni pomak, jer bi se i’’ response’’ jasnije mogao utvrditi. Najavljeno je takođe i pretvaranje oglasnih prostora u velike LCD ekrane, što će pak pružiti mogućnost višestrukog oglašavanja, unutar pojedinih termina, odnosno izmenjive oglase. Internet bi s druge strane mogao dobiti jasnije definisane oglašavačke formate. ‘’Internet Advertising Bureau’’ već je počeo sa akcijom utvrđivanja svih formata, čiji će se broj pokušati smanjiti, kako bi se oglašivači lakše snašli u tako velikoj ponudi. Koliko će imati uspjeha, doista je neizvesno. Kada su posljednji put to pokušali, pre otrpilike tri godine, došli su do još većeg broja formata. U 2004. godini mogli bi videti porast mobilnog oglašavanja odnosno oglašavanja na mobilnim telefonima i dzepnim računarima.

U 2003. kompanija ‘’ Vindigo’’ je iznela rezultate svojih oglašavačkih kampanja na dzepnim računarima, a koji su i više nego dobri . Tokom 2003. reklamirali su veći broj filmova na mobilnima ali i na Internetu. U sledećem slučaju dobar primer bio je film "Tomb Raider 2" - 12,7 posto korisnika otišlo je direktno sa stranica filma na stranice na kojima se prodaju bioskopske karte. Filmski studiji shvatili su kako oglašavanje u novinama baš i ne požuruje korisnike da idu u bioskope i da je većina onih koji reklamu vidi u štampanim izdanjima već formirala mišljenje o filmu. Samim tim i oglašavanje se prebacuje na puno brži medij - Internet, gdje su u prvoj polovini godine dogodio porast od 71 posto (unutar "filmskog" oglašavanja). "Neki su studiji udvostručili svoj Internet budžet", utvrdio je Jim Moloshok iz ‘’Yahooa’’, koji "drži" 50 posto budžeta studija namenjenog Internetu, "i evidentno je da se događa migracija iz štampanih izdanja na Internet". U SMS marketingu je agresivno krenula’’ Coca-Cola’’, a pratile su je i druge kompanije, poput ‘’Reeboka’’. Sledeća bi pak velika stvar u Internet marketingu mogao biti video marketing, tvrde u ‘’Jupiter Researchu’’.

Oni smatraju kako će se dobar deo TV reklama u originalnom formatu prebaciti na web - 65 posto oglašivača trebalo bi 2004. imati ‘’online’’ video reklame. Sve veći broj video reklama događaće se porastom Internet pretplatnika s brzom Internet vezom. Među trendove u oglašavanju prema računarima moglo bi ući i ‘’desktop’’ oglašavanje. U ovom trenutku na ‘’desktopu’’ već postoji nekoliko medijskih kanala, poput ‘’ Instant Messangera’’. Reklame se pokušavaju ubaciti i u ostale aplikacije, iako neke od njih ne idu u ovu kategoriju već na određen način brendiraju pojedinu kompaniju. ‘’Google’’ je tako predstavio nedavno ‘’Deskbar’’, pretraživač integrisan u vaš ‘’Desktop’’, na kojem oglašavanja još nema ali moglo bi se svakako pojaviti.

U 2003. pojavila se i nova oglašavačka forma – ‘’advergaming’’, a sve je veći broj oglašivača koji se ne srame izneti dobre rezultate. Reč je o, kako i ime govori, oglašavanju unutar interaktivnih igara bez obzira da li je reč o jednostavnim kvizovima ili nešto komplikovanijim igrama. Naravno, zauzvrat traže informacije o samim korisnicima koje im daju jasniju sliku o publici prema kojoj se oglašavaju. Nemojte se iznenaditi kada u jednoj od nadolazećih hit igara, junak bude brendiran od glave do pete s proizvodima koji su više manje dostupni svima. Sa ovakvim se oglašavanjem igra na klince i mlade, koji su sve češći oglašavački ‘’target’’. Od medija, među decom između 6-11 godina, dominira televizija. Utvrđeno je to istraživanjem (Knowledge Networks/SRI-ja); do rezultata se došlo novim alatom - MultiMedia Junior, koji je još uvek u razvoju no koji sasvim dobro pokazuju da su ciljne skupine oglašivača - svi. Dečaci provode više vremena uz video igre i televiziju, a devojčice osim toga koriste dosta magazina i dakako Internet. Pro tome, pokazalo se, devojčice su u skoro u konstatnom ‘’multitaskingu’’: istovremeno kombinuju Internet i TV, televiziju i radio i to više od dečaka. Utvrđeno je takođe kako dečaci igraju u proseku 90 minuta dnevno neku video igru i gledaju TV 25 minuta dnevno. Devojčice pak skoro pola (46 posto) svog medijskog vremena provode uz Internet i televiziju.

KONKRETNI PROMOTIVNI MEHANIZMI ZA NAJAVU FILMA