PSIHOSOCIJALNI UZROCI STRESA KOD MENADŽERA

Današnje vreme u kome je veliki broj i brzina promena glavna odlika društveno-socijalnih i ekonomskih tokova jednog društva ostavlja trag na čoveku.Ljudi su danas kao nikada do sada opterećeni gomilom informacija koje moraju biti protumačene, obrađene i sortirane po važnosti, i sve to pada na leđa jednog običnog čoveka.Era znanja koja podrazumeva da čovek stalno bude u toku šta se dešava u njegovom okruženju i da znanje koje poseduje danas mu možda ništa neće vredeti sutra, tera ljude da stalno ulažu napor da znaju više, da uče više i da rade više. Nemilosrdna borba za što boljom pozicijom na tržištu i u društvu, prisiljava organizacije i pojedince da ulažu svoj maksimum kako bi bili što uspešniji u ostvarenju svojih ciljeva.Pozitivna strana te borbe je ta da samo najbolji uspevaju i time se postiže ona najbolja efikasnost za rad organizacije ali kontinuirani napori sve većeg inteziteta ostavljaju posledice na stanje fizičke a i psihičke svesti jednog pojedinca.
Stres kao takav predstavlja rak današnjeg modernog društva koji opterećuje čitav poslovni svet kako u razvijenim zemljama tako i u zemljama u razvoju.Njegovo eliminisanje je nemoguće ali u interesu je svake države i pojedinca da stres shvate ozbiljno i da rade na tome da udeo stresa kod radnog stanovništva smanji do te mere, u kojoj bi se stres posmatrao kao nezaobilazan faktor koji ima mali uticaj na život pojedinca a kroz njega i uticaj na organizaciju u kojoj pojedinac radi.

1.Ko su i šta su menadžeri ?

Menadžer je čovek koji se bavi upravljačkim poslovima u nekom preduzeću ili ustanovi. On nadgleda, kordiniše, upravlja, organizuje, vodi i kontroliše procese i tokove u jednoj organizaciji. Uopšte gledano, osnovni zadatak svakog menadžera je da obezbedi opstanak i razvoj preduzeća, odnosno da obezbedi realizaciju operativnih i strateških ciljeva.Menadžeri su takoreći vlast u preduzeću.
Postoje tri nivoa menadžera:
1) vrhovni tip menadžera (top menadžment),
2) srednji nivo menadžmenta,
3) niži (operativni) nivo menadžmenta

Na menadžere pada odgovornost da vrše ulogu šefa koji će odrediti ciljeve organizacije i put po kome će se ostvariti ti ciljevi, dok u istom momentu moraju vršiti ulogu medijatora koji će eliminisati sporove unutar organizacije i integrisati ljude u njoj u jednu fukcionalnu grupu koja će svoj posao obavljati na najefikasniji i najefektivniji način.Za tu svrhu menadžer ima uloge:
1) integratora,
2) komunikatora,
3) vođe,
4) donosioca odluke i
5) kreatora atmosfere

Postoje razne vrste menadžera koji se razlikuju po tipu liderstva(harizmatični, tradicionalni, situacioni i funkcionalni) i stilu vođenja (autokratski, participativni, slobodni stil vođenja).Zbog prirode posla kao što je menadžerski, ljudi koji zauzimaju takve pozicije moraju imati određena znanja, osobine i sposobnosti koje se od njih zahtevaju.Kao kriterijum se navodi skup znanja koje menadžer može da stekne kroz redovno, dopunsko obrazovanje i praktičnim radom.
Znanja koje menadžer mora da poseduje su: tehnička, znanja iz oblasti društvenih nauka i koncepcijska znanja.
Unutar ovih znanja menadžer mora biti posebno orijentisan na znanja iz sledećih oblasti: tehnike, informatike, organizacije, upravljanja, planiranja, finansija, marketinga, psihologije, kadrova i prava.
Kao osobine koje menadžer treba imati ističe se: stabilnost, inteligencija, poštenje, ambicioznost, energičnost, entuzijazam, fleksibilnost, maštovitost, optimizam i hrabrost.
Sposobnosti koje čine menadžera su: organizacije, lidera, upravljanja, predviđanja, inicijative, vizionarstva, komuniciranja, prilagođavanja, analitike i selekcije.
Kao što se vidi, lista kriterijuma koje menadžer mora da ispuni kako bi se smatrao uspešnim je poprilično velika te dolazimo do zaključka da ne može svako da bude menadžer.Kod današnjih stručnjaka preovladava mišljenje da se menadžeri ne stvaraju već da se rađaju, samim tim njihov broj je ograničen i time se samo dodaje još veći teret odgovornosti na postojeći broj menadžera.

2. Šta je stres ?

Stres je reakcija na promene koje nam se dešavaju u okruženju i na koje u većini slučajeva nemamo veliki uticaj.Stres predstavlja psiho-fizičku reakciju na podsticaje(psihičke i fizičke) koje stižu iz okruženja, bilo da su to pozitivni ili negativni podsticaji.Ima mnogo primera koji izazivaju stres i nisu svi lošeg karaktera, na primer stres je kada čovek očekuje rođenje svog deteta, kada čeka u redu u banci, kada se plaši gubitka posla.Zabluda je da stres izazivaju samo neprijatne i negativne stvari već i pozitivne stvari utiču na pojavu stresa.Ako imamo pozitivan reakciju na događaj on se zove eustress, ako imamo negativan reakciju na događaj on se zove distress.
Svaki pojedinac različito reaguje na iste stvari zbog svog jedinstvenog mentalnog sklopa, iskustava koje je doživeo i svoje ličnosti.Stres nije samo psihička reakcija već i fizička.On je prirodna pojava koja ako se ne kontroliše može izazvati krajnje posledice po psihičko i fizičko zdravlje čoveka.Kao prirodna pojava stres nam omogućava da procenimo događaje tako da vidimo da li su previše opasni po nas, koliko su uznemiravajući i da li možemo da se nosimo sa posledicama tih događaja.Na slici 1 vidimo uzroke i posledice stresa i njihove veze.

Slika 1. Stresori, stres i napor – međusobna povezanost

Stres napada sve bez obzira na kojoj poziciji u organizaciji radili ili tipu organizacije koje radite.Generalno stres je veći kod profitnih nego kod neprofitnih organizacija i kod mesta koje se obavlja u organizaciji.Kod stresa dolazi do razvitka tri faze:
1) kognitivnog šoka
2) kontra-šoka
3) iscrpljenosti

1.kognitivni šok predstavlja smanjenu sposobnost za logičko mišljenje, dolazi do snažnih emocionalnih uzbuđenja i intenzivnog doživljaja strepnje za sve ono što ta situacija može doneti.
2.kontra-šok smanjuje efekte kognitivnog šoka kroz smanjenje emocionalne uzbuđenjosti, fiziološki procesa i opadanja napetosti.
3.iscrpljenost se javlja kada je stres savladan to jest kada se osoba navikne na posledice stresa.

2.1.Vrste stresa

Postoje 5 vrste stresova:
1) fiziološki(fizički)
2) psihološki
3) socijalni
4) akutni
5) hronični
6) traumatski

1.fiziološki stres odnosi se na opterećenje organa i telesnih delova (npr. prelom kosti).Takva vrsta stresa ostavlja relativno slabe poremećaje osim u slučajevima kad su povrede mnogo ozbiljnije(npr. gubitak ekstremiteta).
2.psihološki stres se predstavlja spoznajnim procesima i osećanjima kod organizma u stresnim situacijama sa okolinom.
3.socijalni stres odnosi se na socijalne situacije u određenom vremenskom periodu koja deluje na većinu ljudi.
4.akutni stres je rezultat današnjeg načina života gde je brzina procesa postala jedna od glavnih determinanti ekonomskog, socijalnog i društvenog života.
5.hronični stres dugotrajnog je karaktera. Osobe koje pate od hroničnog stresa više ne vidi izlaz iz stresne situacije, poput siromaštva, nezadovoljavajućeg posla, nezaposlenosti, nesređenoj porodičnoj sitiaciji.Ova vrsta stresa možda predstavlja najgoru varijantu jer je on stalno prisutan te se pojedinac na njega navikne iako takav stres polako ali sigurno uništava zdravlje te osobe.
6.traumatski stres je posledica neke teške tragedije, kao što je smrt, nesreća ili prirodna katastrofa.Takav stres čak i posle protoka određenog vremena može ostaviti trajne posledice na biće čoveka.

3. Stres kod menadžera

Stres kod menadžera možemo slobodno nazvati top stresom koji je isključivo rezervisan za osobe na rukovodećim pozicijama. Istraživanja kažu da preko 70% ljudi kaže da im glavni izvor stresa posao koji obavljaju. Na tabeli 1 možete videti 10 poslova koji su po oceni sajta CareerCast najstresniji na svetu.

Slika 2. Nivo stresa kod različitih poslova

Kao što se vidi top menadžeri se nalaze u samom vrhu poslova koji su najstresniji na svetu.Stres kod menadžera je specifično negativan stres koji, ako se ne drži u granicama normale, sigurno umanjuje poslovnu efikasnost i sposobnost da se donose prave odluke u pravo vreme, čime se dovodi u pitanje budućnost kompanije. Najveći izvor stresa su, pokazalo je istraživanje, loši menadžeri.Oni demonstriraju nesposobnost da reše konflikte u organizaciji, obezbede uspešno poslovanje i sigurnost koju svi zaposleni očekuju.

3.1.Uzroci stresa

Osvrnuvši se oko sebe većina bi se složila da postoji mnogo izvora stresa. Ljudi svakodnevno doživljavaju stres u svim oblastima svog života, u svojoj porodici, u kontaktu sa prijateljima, poznanicima, na javnim mestima, školi, fakultetu i radnom mestu.Izvori stresa mogu biti sve ono u nama ili našoj okolini na šta reagujemo stresom. Zato možemo da ih podelimo u dve grupe.
1) unutrašnji
2) spoljašnji

1.unutrašnji uzroci zavise od samog čoveka to jest od njegovih očekivanja koje očekuje od samog sebe.Nerealno visoka očekivanja koja su karakteristična za ambiciozne ljude predstavljaju vrlo čest uzrok stresa.Nemogućnost da se koncenrišu na jednu stvar to jest nedostatak prioriteta daje problem kašljenja koji opet izaziva stres koji je rezultat osećaja da se ništa ne može uraditi na vreme Ovaj problem zauzima još značajnije mesto ukoliko je osoba sklona da sve sama radi, tj. ne deli posao sa svojim kolegama, ukućanima, prijateljima; ukoliko nema poverenja u njih, pa ima utisak da sve mora sama da radi čime stiče utisak da je sva odgovornost njena.
2.spoljašni uzroci stresa mogu biti nepovoljna društvena, materijalna i socijalna situacija.Sa ovim mogu tesno biti povezani i izvori koji se odnose na nepostojanje adekvatnih uslova za život i rad.Verovatnoća da čovek doživi stres je veća ukoliko boravi ili radi u neadekvatnoj, nedovoljno zagrejanoj ili prevrućoj, skučenoj prostoriji.U današnjim kompanijama koje se bave proizvodnjom usluga kao što su Google, Facebook, Mikrosoft vodi se obzir kada je u pitanju prostor u kome njihovi zaposleni rade.Njihov prostor mora istovremeno biti veliki, lep, da pruža inspiraciju i opremljen najsavremenijim uređajima video, audio i rashladnog tipa za maksimalni užitak zaposlenih.Čine sve da se zaposleni osećaju kao kod kuće jer srećan radnik je dobar radnik.

Najčešći uzroci stresa:
1) pritisci vezani uz posao
2) novac
3) pritisci vezani uz vreme
4) porodica
5) ljubavni život
6) zdravlje

1.Ovaj uzrok stresa je karakterističan za sve vrste poslova sem njegove jačine koja zavisi od poslovne pozicije u organizaciji.Što je veća odgovornost veći je stres.Kao uzroci stresa na poslu se javlju:
1) profesionalni zahtevi
2) suprotstavljeni zahtevi na poslu i van posla
3) stres zbog nesigurnosti
4) previše i premalo rada
5) odgovornost prema drugima
6) nedostatak društvene podrške
7) seksualno zlostavljanje

2.Finansijska pozicija zaposlenih ima veliki uticaj na motivaciju.Manjak novca može ugroziti poziciju zaposlenih ako pribegnu nezakonitim radnjama radi sticanja finansijske doboti(krađa i korupcija).
3.Biološka ograničenost svakog živog bića i njegova krhkost daju stres koji je vezan za samu egzistencijalnu potrebu.Kako osoba stari tako više preispituje svoje postupke i pita se kako je drugačije mogla da postupi.Fizički nedostatak vremena onemogućuje bilo kakvu korektivnu meru u tom pravcu u određenim slučajevima te se javlja osećaj nemoći a sa njim i tuga što stvari ne mogu biti kao pre.
4.Porodica može predstavljati u nekim slučajevima izvor nestabilnosti za pojedinca.Problemi kao što su svađe, razvodi, bolest i disfunkcionalsnot porodice izaziva stres koji je stalno prisutan i kao takav utiče na mentalno raspoloženje osobe a preko toga i njegov učinak u radu.
5.Ljubavni život je karateričan problem za mlade parove koji nisu još osnovali porodicu.Nezdrave i opterećujuće veze utiču na radnu sposobnost osobe koja u nemogućnosti da se koncentriše na svoj posao gubi dragoceno vreme i novac.
6.Zdravlje predstavlja osnovnu potrebu svakog pojedinca.Bez zdravlja osoba ne bi mogla vršiti svoje dužnosti ni poslu ni u kući.Finansijski teret koji pada na porodicu u slučaju teške bolesti predstavlja samo još dodatni pritisak koji se ispoljava u vidu tuge za dobrobit zdravlja članova svoje porodice i brige za njihovu egzistencijalnu potrebu.

Prema istraživanju sajta Human Resources and Skills Development Canada glavni uzroci stresa su prikazani na slici 3

Slika 3. Izvori stresa

Kao što se vidi na slici, po njihovom istraživanju, posao pored zdravlja predstavlja glavni uzrok stresa kod ljudi.

3.2. Posledice stresa

Um se trudi da održi neku vrstu mentalne ravnoteže. U trenutku kada um nije više u stanju da održi tu ravnotežu, odnosno kada uticaji sredine prevazilaze čovekove mogućnosti da se nosi sa novonastalom situacijom, dolazi do pojave psihičke krize.U uslovima psihičke krize može doći do razvoja dve situacije. Razvoj depresije i sindrom sagorevanja.

3.2.1. Depresija

Najčešći simptomi depresije su:
1) dugotrajna potištenost
2) gubljenje interesa za život
3) gubitak interesa za ono što vas je nekad interesovalo
4) pad koncentracije
5) promene u apetitu
6) nesanica
7) umor
8) fizička bolest čiji se simptomi stalno vraćaju uprkos lečenju

Depresija je najgora posledica stresa.U stanju depresije osoba ne pokazuje interesovanje za dešavanja u okolini.Gubi interes za bilo kakvom vrstom promene i odbija bilo kakvu vrstu pomoći.Osoba se počinje ponašati autodestruktivno, ne dozvoljavajući ništa lepo da se desi.U takvim situacijama pomisao na okončanje sopstvenog života su česta pojava.Ljudima koji su oboleli od depresije potrebna je stručna pomoć u vidu terapija kod psihijatra i aktivna lekovna terapija.

3.2.2. Sindrom sagorevanja

Sindrom sagorevanja je stanje psihičke, fizičke ili psihofizičke iscrpljenosti uzrokovane preteranim i prolongiranim stresom.Prema Girdino, Everly i Dusek-u razlikuju se tri stepena sagorevanja:
I stepen - početna zahvaćenost stresom
II stepen - reaktivna kompenzacija stresa sa očuvanjem energije
III stepen - faza istrošenosti

U I stepenu kod osobe je prisutna je silna energija, velike nade i nerealna očekivanja. U toj fazi osoba se ne štedi, neracionalno troši energiju, radi prekovremeno, a upravo je tu pojavljuje rizik za sagorevanje na poslu.
U II stepenu dolazi do ’otrežnjenja’, osoba i dalje voli svoj posao, obavlja ga, ali ne s istim tempom.Shvata postojanje drugih interesa u životu, porodicu, prijatelje, stan, novac, napredovanje i stručno usavršavanje.
U III stepenu dolazi do frustracije gde osoba počne preispitivati koliko je uspešna u obavljanju posla i gde je smisao posla kojeg obavlja. Postojanje raznih ograničenja na poslu osobu dovodi do preispitivanja svrhe posla koji radi.
Kao uzroci sagorevanja na poslu javljaju se:
1) osobina samog pomagača
2) osobine klijenta
3) uslovi rada
4) organizacija rada
5) psihosocijalna klima

Takođe posledice stresa možemo razdvojiti na dve osnovne grupe.Posledice vezane za psihološko-emocionalne i fizičke.

1.psihološko-emocionalne posledice su: Nedovoljna koncentracija u teškim aktivnostima, teškoća pamćenja, povećanje broja grešaka, napetost, povećanje nestrpljivosti, netolerancije, autoriteta i manjak razumevanja prema drugima, moralni hazard, gubitak samopouzdanja, otežan govor, gubitak volje i oduševljenja, odsustvo sa posla, škole, fakulteta,povećano konzumiranje alkohola, cigareta, kafe i drugih droga, nesanica, panika, i nepoverenje.
2.fizičke posledice su: glavobolje, problemi s prostatom, gubitak ili povećanje apetita, poremećaj spavanja, noćno znojenje, povećana i bolna napetost mišića (naročito u predelu vrata i ramena), poremećaj menstrualnog ciklusa, povišen krvni pritisak, stresogeni dijabetes, povećani rizik od infarkta i gubitak kose.Posledice po fizičko zdravlje su ozbiljne ako se ne uoče na vreme znaci stresa i počne terapija.

Usled delovanja stresa, između 75 i 90% poseta radne populacije doktoru je zbog bolesti povezanih sa stresom. Trećina zaposlenih gotovo svaki dan proživljava stres na poslu. Stres igra ulogu u sledećim bolestima: hipertenzija, srčani udar, dijabetis, astma, hronični bolovi, alergije, glavobolje, bolovi u leđima, razna kožna oboljenja, rak, narušeni imunitet, smanjenje broja belih krvnih zrnaca i poremećaji u njihovim funkcijama.
U magazinu Voluntary Benefits Magazine objavljen je rad Duka Fonner-a pod nazivom Employee Financial Stress is Burying Your Business(Stres zaposlenih pokopava vaš biznis) gde je izneo finasijske pokazatelje koliko kompanije gube godišnje na stres kroz koji zaposleni prolaze u okviru svojih redovnih aktivnosti(Slika 4).

Slika 4. Gubici kompanija usled stresa

Zaključak

Stres u današnjem vremenu predstavlja rak koji je postao sastavni deo poslovnog života.Zbog nemogućnosti da se stres izbegne kompanije koje ne obraćaju paznju na svoje zaposlene rizikuju da izgube konkuretnost i udeo na tržištu. Jedini način kako bi se minimizirali njegovi štetni uticaji na pojedinca a samim tim i na organizaciju, mora se vršiti edukacija zaposlenih o uzrocima i posledicama stresa.Raditi zajedno sa zaposlenima na pronalaženju modela rada koji će davati adekvatne rezultate i pritom ne ugroziti ostvarenje zadatih poslovnih ciljeva od strane menadžmenta a istovremeno stvoriti radno okruženje u kojima će uslovi za rad biti optimalni na taj način da pružaju maksimalan komfor i najveću efikasnost rada. Zaposleni moraju pružiti podršku naporima menadžerskog tima i pomoći im, kako kooperativnošću tako i svojim predlozima i sugestijama kako stvoriti idealno radno okruženje.

Literatura

1) Milan Nešić. Upravljanje promenama, Interno izdanje.

2) Ichak Adizes. Mastering Change,1992

3) Duke Fonner. Employee Financial Stress is Burying Your Business, Voluntary Benefits Magazine, 2010

4) http://www.savetovaliste.nshc.org.rs/sagorevanje.html

5) http://web.zpr.fer.hr/ergonomija/2005/nemcic/index.html

6) http://www.covermagazin.com/depresija.html

7) http://www.poslovni.hr/vijesti/stres-postao-glavni-uzrok-menadzerske-bolesti-101573.aspx

8) http://howtoreducestress.zedicate.com/work-stress-statistics/

9) http://changingminds.org/articles/articles/stress_managers.html

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD