STRES | SEMINARSKI RAD IZ LJUDSKIH RESURSA

Termin "stres" postao je neizostavan deo komunikacije. Gotovo na svakom koraku, a posebno u poslovnom okruženju, možemo čuti stalne razgovore o stresu zbog posla ili gubitka posla, prevelikih obaveza i opterećenja, nedostatka vremena, porodičnih problema i ostalih brojnih spoljnih, za nas stresnih situacija. Nije ni čudo što je tako kad su svuda oko nas takozvani stresori, odnosno podražaji koji negativno deluju na organizam i psihu. Kada nam više ne uspeva da upravljamo stresom i ublažimo ga, telesni odbrambeni mehanizmi slabe i postajemo podložni bolestima. Procenjuje se da je više od 75% bolesti prozrokovano baš stresom.

Šta je stres i kako na nas utiče?

Stres je fiziološka i psihološka reakcija čoveka na spoljne situacije koje remete njegovu ravnotežu. Stresne situacije, takozvani stresori koji su deo naše svakodnevnice, povređuju ličnost, čine čoveka napetim i nervoznim, što izaziva brojne telesne i psihičke promene kod pojedinca koji je izložen toj situaciji.

Najstresnije situacije su:

RANG	ŽIVOTNI DOGAĐAJ	PROSEČNA VREDNOST
1	Smrt deteta	9,82
2	Smrt bračnog druga	9,54
3	Smrt bliskog člana porodice	9,39
4	Sopstvena bolest opasna po invaliditet ili život	8,81
5	Prevremeni porođaj ili mrtvorođeno dete	8,73
6	Bliski član porodice pokušao samoubistvo	8,7
7	Ozbiljno narušavanje sluha ili vida	8,5
8	Ozbiljna bolest člana porodice	8,46
9	Gubitak posla	8,42
10	Smrt bliskog prijatelja	8,27
11	Rođenje deteta za majku	8,24
12	Rođenje deteta za oca	8,14
13	Kazna zatvora	8,08
14	Požar u kući	7,97
15	Razvod braka	7,8
16	Saobraćajni udes	7,7
17	Dobijanje stana	7,6

Stresni događaj, odnosno stresor, definiše se kao događaj koji osoba procenjuje kao ugrožavajući ili opasan za nešto što je njoj važno, odnosno kao događaj za koji smatra da može izmeniti tok njenog života. Stresor je, takođe, zahtev kojem osoba ne može da udovolji.
Stres je unutrašnje, subjektivno, odnosno intrapsihičko stanje koje predstavlja reakciju na stresor, odnosno stresni događaj. Stres se definiše kao stanje mobilisanosti psihofizičkih podsistema organizma.

Postoje dve kategorije stanja stresa: stanje akutnog stresa i stanje hroničnog stresa.

Akutni stres

Za stanje akutnog stresa karakterističan je doživljaj emocionalne patnje. Osoba je svesna svoje "nervoze", uznemirenosti, tuge, potištenosti, besa prema sebi i drugima, preterane upotrebe alkohola, cigareta ili kafe, slabe koncentracije, zaboravnosti, "opsednutosti" istim mislima, te zabrinutosti za svoje psihičko stanje. Sve se to negativno odražava na kvalitet života, odnose sa ljudima i na san, te dovodi do intenziviranja stanja stresa jer su sve to novi stresori. Ako se osoba na vreme ne oslobodi stanja akutnog stresa, onda se ono razvija u stanje hronočnog stresa.

Hronični stres

Za razliku od stanja akutnog stresa, za stanje hroničnog stresa karakteristično je odsustvo doživljaja emocionalne patnje, to je zapravo suštinska razlika između stanja akutnog stresa i stanja hroničnog stresa. Ovo stanje nastaje tako što osoba vremenom razvija toleranciju na manifestacije akutnog stresa i navikava se na njih, ignorišući ih ili negirajući. Pošto taj proces odvlači energiju ličnosti, osoba se u sve većoj meri emocionalno distancira od drugih ljudi, izbegava intimne socijalne kontakte i intimne seksualne odnose. Sve teže pronalazi zadovoljstvo u svakodnevnim aktivnostima u sadašnjosti, fokusirajući se na ciljeve u budućnosti. Tipično razmišljanje osobe u stanju hroničnog stresa je: "Dok završim još ovo..."
Osoba u stanju hroničnog stresa prepoznaje se pre svega po tome što kompulzivno, odnosno prisilno radi. Osoba stalno mora biti aktivna, oko nečega zauzeta i ne može se opustiti, eventualno uz upotrebu alkohola, droga, samoinicijativnog korišćenja tableta za smirenje ili kroz "mehanički" seks, ali vremenom razvija toleranciju i na sve ovo.
Pored kompulzivnog rada, koji je najizraženija i upadljiva manifestacija stanja hroničnog stresa, prisutni su umor, hronični nedostatak vremena, manjak motivacije, cinizam, negativizam, iritabilnost i preterana kritičnost prema drugima, impulsivno ponašanje, nesanica, kompulzivno bavljenje problemima sa posla izvan radnog vremena, duži oporavak od bolesti, čak i od bezazlenih kao što je prehlada.

Takvo stanje konačno dovodi do fizičkog kolapsa ( intenzivan bol, malaksalost, nesvestica, pseudoepileptički napadi ). Sve veći broj ljudi u savermenom svetu, zbog neznanja i ignorisanja signala stresa, trpe psihoizičke tegobe duži vremenski period, oštećuju određene neurološke funkcije ili organe u telu.

Kada smo pod stresom, organizam je izložen nekoj vrsti agresije. Kod stresnih situacija u organizmu se luče hormoni stresa kao što su adrenalin i noradrenalin, koji utiču na porast šećera i masnoće u krvi, ubrzavaju rad srca i podstiču tonus mišića.
Efekti stresa su veoma raznovrsni i individualni. Kada su u pitanju telesne promene, stres može da izazove povišen krvni pritisak, sušenje usta, glavobolje, holesterol, čir na želucu, povišeni šećer, suženje krvnih sudova, infarkt itd. Psihičke reakcije koje prate stresnu situaciju su nesanica, depresija, anksioznost, agresija, uznemirenost, frustracija, nisko samovrednovanje, pa sve do bolesti zavisnosti, odnosno pokušaja da se alkoholom, drogom, tabletama ili pušenjem sredi ta emotivna situacija.
Stres može dovesti do nesposobnosti donošenja dobrih odluka, slabe koncentracije, preosetljivosti na kritiku, otuđenja od saradnika, nezadovoljstva poslom, emocionalne iscrpljenosti, odustajanja od ciljeva, mentalnih blokova...

Najčešći simptomi stresa su: osećaj usporenosti i slabosti, često i lako zamaranje, brzo dobijanje ili gubljenje na telesnoj težini, problemi sa varenjem, povlačenje od seksa ili preterana seksualna aktivnost, teškoće u koncentraciji, rasejanost, poremećaj spavanja i glavobolje, zatim osećaj nervoze, zabrinutost, teskoba, osećaj paničnog straha, razdražljivost i agresivnost, ciničnost i pokazivanje neprimerenog humora, kao i povlačenje iz društva.

Pored negativnih strana stres ima i pozitivne strane. Izloženost izazovima koji proizvode višak adrenalina u krvi, privremeno poboljšava intelektualne i fizičke sposobnosti, čini ljude veštijima, koncentrisanijima i efikasnijima. Zbog toga vrhunski menadžeri najbolje funkcionišu pod pritiskom. Cinjenica da imaju više posla nego što je moguće fizički savladati, čini ih delotvornijima.

Stres u poslovanju

Stres povezan s poslom je uobičajen, a može vrlo lako postati hroničan, jer posao oduzima velik deo života. Stres smanjuje produktivnost radnika, uzrokuje nesanicu i povrede na poslu, povećava rizik od bolesti, a može voditi u nasilje ili čak u zlostavljanje.
Stres na poslu je često prisutan. Njegovi izvori mogu biti najrazličitiji. Kreće se od toga da li postoji zadovoljstvo u poslu kojim se bavimo. Stres je minimalan ukoliko se osoba bavi poslom koji voli. Međutim, u obrnutom slučaju stres se povećava. Malo je ljudi koji imaju zadovoljstvo posle dobro obavljenog posla, iako se to zadovoljstvo smatra jednim od vrhunskih ljudskih zadovoljstava. Brojna istraživanja pokazuju da mali broj ljudi uživa na poslu i voli posao kojim se bavi.
Najčešći uzroci stresa na radnom mestu su strah od gubitka posla, premorenost, kratki rokovi, nedostatak podrške rukovodioca, osećaj da radnik ne može da vlada svojim vremenom niti učinkom, nemogućnost da utiče na način rada, osećaj otuđenosti od menadžmenta firme, osećaj preterane eksploatisanosti ili osećaj neiskorišćenosti, monotonija, brojni fizički, biološki i hemijski uticaji.
Osnovni izazivači stresa kod poslovnih ljudi su vremenski pritisak i loša atmosfera u kolektivu uzrokovana problematičnim interpersonalnim odnosima. Oskudica vremena je stalno prisutna. To je veliki problem kod onih ljudi koji imaju vremensku neodgovornost, odnosno vremenski su neprecizni, a danas se sve meri na sekunde, pa tako i poslovne obaveze.
Vremenski pritisak je vrlo stresogen. Ljude koji su precizni i pedantni može nervirati njihova radna okolina ukoliko nije takva. Podjednako snažan stresogen faktor u firmama, pored vremenskog pritiska predstavljaju i interpersonalni odnosi zaposlenih kao i odnosi sa šefom. Psiholozi na razne načine pokušavaju da smire tenzije među zaposlenima. U nekoliko velikih američkih korporacija postavljene su velike bokserske vreće sa utisnutim slikama šefova. Cija slika najpre izbledi, taj je dobio najviše udaraca, što znači da je najmanje "omiljen" među zaposlenima.
U radnoj organizaciji je česta stresogena situacija ukoliko je potrebno sarađivati sa osobom koja bi se najradije izbegavala. U organizacione stresove spadaju i karijerističke ambicije, tačnije uslovi za napredovanje, mogući otkaz, kao i birokratska struktura organizacije, stil menadžmenta, neadekvatna selekcija, loš raspored ljudi, jednom rečju opšta psihološko-moralna klima u preduzeću.
Ljudi koji vode samostalan biznis veoma često su pod velikim stresom, jer moraju donositi važne odluke, oni uglavnom rade prekovremeno, a uz to moraju se brinuti i za svoje zaposlene, ali i za kupce, zbog toga je veoma važno da znaju kako da izbegnu stres.
Jedan od glavnih izvora stresa je što vlasnik većinu odluka mora donositi sam, posebno kada se radi o velikim i značajnim odlukama.
Privatni biznis je veoma stresogen i u njega mogu da se upuste samo oni ljudi koji imaju veru u sebe, viziju, čvrstinu, odlučnost, predanost, koji znaju da podnesu pritisak konkurencije i odgovornosti za zaposlene i spremni su da rizikuju.

Stres na radnom mestu

Stres na radnom mestu može biti prouzrokovan mnogim različitim uzrocima, od onih beznačajnih poput problema s kancelarijskom opremom ili čestim prekidima u radu, do onih velikih koji mogu dovesti do nezadovoljstva na poslu i smanjenja produktivnosti. Stres na radnom mestu takođe može prouzrokovati i probleme u porodičnom i zdravstvenom životu.

Najznačajnije izvore stresa na radnom mestu možemo podeliti u šest kategorija:

• Kontrola - osobe koje na svojim radnim mestima imaju vrlo malo kontrole i uticaja vrlo često se nalaze pod stresom;

• Sposobnost - zabrinutost zbog kvaliteta obavljanja posla. Osećaj sigurnosti radnog mesta je veoma bitan, jer nesigurnost predstavlja velik izvor stresa za mnoge
ljude;

• Nejasnoća - do stresa može dovesti i nejasna slika o zadacima na poslu, zatim kakvi su organizacijski ciljevi odeljenja;

• Komunikacija - napetosti na poslu izviru iz loše komunikacije među saradnicima, što dovodi do stresa;

• Potpora - osećaj manjka potpore od strane saradnika može otežati obavljanje zadataka;

• Značaj - ukoliko se posao koji se obavlja smatra beznačajnim može prouzrokovati stres.

Osim navedenih kategorija, postoje i mnogi drugi uzroci stresa, kao što je diskriminacija na poslu, rad u teškim, nesigurnim uslovima, konstantna dostupnost tokom celog dana zbog razvoja tehnologije i telefona itd. Problemi na radnom mestu i stres koji iz njih proizlaze vrlo se često može reflektovati i na porodični život.

Svetska zdravstvena organizacija je proglasila stres na radnom mestu svetskom epidemijom, a otada se stres na poslu još više povećao zbog produbljene globalne krize i nezaposlenosti. "Burn out" sindrom označava stanje potpune emocionalne iscrpljenosti zbog preteranog, a uzaludnog zalaganja na poslu. Izgaranje na poslu slično je sindromu hroničnog umora, ali pritom se menja i stav prema poslu, što za umor nije karakteristično.

Jedan od najčešćih uzroka stresa na radnom mestu, ipak predstavljaju međuljudski odnosi. Stres zbog loših međuljudskih odnosa opisuje i pojam mobing, koji označava psihoteror na radnom mestu koji zaposlenici provode prema svojim kolegama. U osnovi je najčešće sukob iz nekog razloga, a nakon njega počinju spletke, podmetanja, ponižavanje i izolacija. U strahu za radno mesto "krivac" može razviti "burn out" sindrom i hronične zdravstvene poteškoće, a izlaz može tražiti u napuštanju posla, pa čak i samoubistvu. Pa ipak, svaka okolina može uzrokovati stres koji je deo svakodnevnog života, a ne samo posledica odnosa i prilika na radnom mestu.

Stres na radnom mestu može se smanjiti ili eliminisati nekim tehnikama ili mogućnostima. Preporučljivo je da se barem jednom godišnje, a ako je moguće i više puta, organizuje sastanak sa poslodavcem, šefom ili direktorom u vezi uspešnog obavljanja posla. Potrebno je razjasniti pitanja poput onih što se od zaposlenih očekuje na radnom mestu, koji su planovi kompanije i gde se svaki zaposlen nalazi u tim planovima. Kako se može povećati produktivnost i postoji li mogućnost napedovanja.

Ponekad je jedini način rešavanja stresa na radnom mestu promena posla. Ukoliko se zaposleni nalazi na zaista stresnom mestu i nije u stanju da prevaziđe taj stres, trebalo bi da razmisli o promeni radnog mesta i o tome šta donosi manje stresa, nezaposlenost ili nezadovoljstvo na sadašnjem radnom mestu.

Mnogi pokušavaju posledice stresa ublažiti na neprikladan ili čak štetan način. Nikotin, alkohol, kofein, šećer, sredstva za umirenja, te opijati najčešća su sredstva kojima se pokušava smanjiti stres.
Prema istraživanju Evropske agencije za bezbednost na radu i zaštitu zdravlja, stres na radnom mestu prisutan je kod svakog trećeg zaposlenog u Evropskoj uniji. Prema prikupljenim podacima stresom na poslu u EU obuhvaćeno je 28 odsto zaposlenih ili 41,2 miliona. Njegova posledica je 50-60 odsto svih izgubljenih radnih dana, ali i oko pet miliona nesreća na poslu.
U Evropskoj uniji 12 miliona ljudi se žali da ih vređa menadžment, 6 miliona (4 odsto) žali se na telesno nasilje, a 3 miliona (2 odsto) žali se na seksualno zlostavljanje. Zbog stresa na poslu u EU dogodi se 48.000 izvršenih i skoro pola miliona pokušanih samoubistava. Savremeno „24-satno društvo" intenzivno se menja. Ekonomija postaje globalna, a sve je veća upotreba informacionih sistema i komunikacionih tehnologija. Rad u takvom društvu postavlja mentalne i emotivne zahteve koje pojedinac ne može ispuniti, pa se razvija stanje stresa.
U SAD tokom poslednjih desetak godina 29 - 40 odsto zaposlenih svoj posao označava stresnim ili vrlo stresnim. U evropskim zemljama 28 odsto zaposlenih svoj posao karakteriše tako i navodi kako to negativno utiče na njihovo zdravlje.

Menadžerski stres i ostale stresne profesije

U najstresogenije profesije spadaju poslovi hirurga, pilota, menadžera, novinara, sportskog trenera. Oni koji se bave ovim profesijama svakodnevno moraju da se dokazuju i preispituju, što može da bude značajan izvor stresa. One profesije gde su ljudi naterani da budu ljubazni mogu biti vrlo stresogene. Tu spadaju sva radna mesta koja rade sa strankama. Raskorak između potrebe posla koja diktira prisustvo ljubaznosti i intimnog psihičkog stanja je vrlo stresogen za pojedinca. Ta "maska" koju neki nose stresogena je, jer se gubi kontakt sa autentičnim emocijama. Česte su situacije kada bi prodavac želeo najradije odbrusiti mušteriji, ali ne sme.
Izuzetno stresne i opasne profesije su one poput rudara, ekstremnih sportista, ljudi koji rade na velikim visinama rizikujući svakodnevno svoj život.
Stres menadžment podrazumeva učenje i sticanje veština prepoznavanja stanja stresa i upravljanja sopstvenim životom uprkos stresorima sa kojim se osobe neprekidno susreću, kroz kontrolisanje i smanjivanje uticaja stresora. Veštine naučene kroz adekvatan tretman omogućavaju osobi da efikasno izlazi na kraj sa teškim situacijama s ciljem da se oseća bolje i povrati osećaj kontrole u svoj život.
Prema definiciji radoholičar (workoholic) je uspešan poslovni čovek ( menadžer, direktor ) koji radi 60 do 70 sati nedeljno, penje se visoko u organizaciji, ima veliku platu dok mu brak propada a zdravlje slabi, i koji živi samo za svoj posao.

Izvori menadžerskog stresa su: radna preopterećenost, prekomerni vremenski pritisak i "požurujući" rokovi, promenjiv i neujednačen program rada i nošenje posla kući, konstantna promena i dnevna varijabilnost, razvoj karijere, potreba stalnog potvrđivanja, pritisak na brze i vidljive rezultate, nesigurnost i strah od gubitka posla, visoka budnost i napetost koju zahteva posao, negativna konkurencija, ubrzano napredovanje...

U jednom istraživanju, sprovedenom u Italiji na 875 ispitanika od 19 do 63 godina starosti, dokazano je da činovnici doživaljavaju stres zbog posla čak mnogo česće nego menadžeri. Stres na radnom mestu može imati različite negativne posledice na zdravlje ljudi, kao što su bolesti srca i krvotoka, povišeni nivo holesterola, prekomerna težina, maligne bolesti, bolesti probavnog trakta, seksualne disfunkcije, mogućnost povređivanja na radnom mestu, nesanicu, pa čak i samoubistvo. Stres na radnom mestu čak udvostručuje rizik od smrti kod osoba sa bolestima srca. Glavobolja je često prisutna, mada se kao medicinski problem najčešće zanemaruje. Glavobolja je obično tenzionog tipa i to prvenstveno nastala zbog stresa na radnom mestu. Hemikalije u procesu proizvodnje, buka i vibracije dodatno pogoršavaju situaciju.

Kontrola stresa je ključna za uspešnu karijeru. Neke studije su pokazale da za uspeh nisu važni samo samodisciplina, sposobnost i sistematski rad, nego i kontrolisanje negativnih osećaja poput straha i napetosti. Psiholozi kažu kako bi bilo poželjno da se kod kandidata za posao uzima u obzir i njihova sposobnost kontrolisanja stresa.

Kad se pali alarmna lampica?

Što više ljudi i život njihovih porodica zavisi od tog "menadžera" veća je i odgovornost, pa i ambicija. Odgovornost je svakako ovde pozitivna stvar, no ona ne mora prouzrokovati i "bolesnu" ambicioznost. Jer sav stres, pa makar se činilo da nije bio uzaludan ukoliko je rezultat - uspeh, vraća se poput bumeranga, u nekom drugom obličju - psihosomatskom bolešću. U stvarnosti, ono na čemu rukovodiocima zavide, postaje njihov lični preteški teret, jer počinje ozbiljno narušavati njihovo zdravlje.

Alarmna lampica bi trebala da se upali onda kada čovek postane svestan ( ili kada mu drugi na to češće ukazuju ) da više nema gotovo ni malo vremena za porodicu, prijatelje, hobije... Kada shvati da ne može ili ne želi biti opušten, kada ponosno izjavljuje drugima da je radoholičar, tada se treba upitati: " Čemu sve? Koji je cilj? Što je to što istinski usrećuje? "

Koje su moguće posledice stresa?

Istraživanja pokazuju da je čak 75% oboljenja povezano sa stresom. Posledice stresa se pojavljuju u vidu poremećaja i oboljenja:
a) Duševni poremećaji izazvani i udruženi sa stresom (akutna stresna reakcija, posttraumatski stresni poremećaj, reakcije prilagođavanja i dr.) i pogoršanje postojećih duševnih poremećaja;
b) Psihosomatski poremećaji: povišen krvni pritisak, srčani udar, moždani udar, sindrom hroničnog umora i nadraženog creva, poremećaji varenja, gojaznost, migrena, infekcije, rak; autoimuna oboljenja, neke vrste anemija, problemi sa plodnošću.
c) Sociopatološke pojave: delinkvencija, kriminal, samobistva i ubistva, prostitucija, bolesti zavisnosti i dr..

Kakve mogućnosti zaštite od stresa postoje?

Prevencija - ljudi nisu uvek u mogućnosti da spreče dejstvo uzroka stresa, ali mogu promeniti svoju reakciju. U tom cilju neophodno je naučiti tehnike savladavanja stresa (opuštanje, vladanje sobom, organizovanje svoga vremena, podrška i pomoć i dr.). Tako se smanjuje količina hormona stresa. Potrebno je imati u vidu faktore koji utiču na tok i ishod stresa.

Lečenje - u savlađivanju stresa potrebno je preduzeti sledeće radnje:
- utvrditi ko ili šta izaziva stres i kako reagovati;
- izbegavati uzroke stresa koji se mogu izbeći;
- primeniti tehnike koje pomažu u konstruktivnom reagovanju na uzroke stresa;

Ishrana - dok traje stres, organizam troši hranljive materije brže nego inače. To može dovesti do njihovog nedostatka i do slabljenja imuniteta. Zato ih treba dopuniti ishranom ili dodacima.

Literatura o preduzetništvu i menadžmentu prepuna je predloga i sugestija kako se boriti sa stresom. Stres je reakcija u svskom čoveku, on nema izvor izvan njega. Stvara se odnosom prema sebi, poslu i svetu. Ova činjenica trebalo bi da posluži da se čovek smiri kada je napet. Spoljnim okolnostima se treba prilagoditi kad god ne postoji mogućnost za njihovu promenu. Stresa nema, ili je mnogo manji, kad postoji sklad sa sobom, svojim očekivanjima, svojom okolinom i ulogom u njoj.

Neefikasni načini borbe protiv stresa:

Ništa se ne može učiniti sa problemom ako se ne analiziraju njegovi različiti aspekti. Da li je problem lične prirode, pa ga čovek zaista sam mora rešiti? Da li je u pitanju društveni problem koji uključuje i druge ljude? Da li je vezan za posao ili ima i neki drugi izvor, npr. u porodici? Dakle, prvo treba pronaći izvor problema.

Preterana briga i preemotivno reagovanje potrošiće energiju i vreme, a neće dovesti do rešenja problema. Briga nije najbolji način da se iskaže zaokupljenost problemom. Umesto proste zabrinutosti, treba razmišljati i tražiti prihvatljiva rešenja.

Često osoba zadržava u sebi problem koji je uzrok stresa, smatrajući da taj problem druge ne bi ni zanimao. Ako je samo "žrtva" stresa svesna problema, ćutanje može da poveća stres. Odluka da se problem zadrži za sebe blokira pristup za moguću pomoć ostalih, koji bi inače mogli da pomognu.

Često osoba ne uspeva da obavi poslove potrebnim tempom, što dovodi do
nagomilavanja poslova i nedostatka vremena da se oni urade. Ponekad osoba
misli da će stres proći vremenom. Odugovlačiti i ne preduzimati ništa da se
problem reši, samo povećava problem.

Preozbiljno prihvatanje kritika od strane drugih, uz preteranu brigu oko toga šta oni misle i kažu vodi u konfuziju i neodlučnost, što situaciju čini još više stresnom.

"Vidi u šta sam se uvalio ovog puta. Ovo mi nije trebalo!" kažnjavanje samog
sebe uz prepuštanje osećaju krivice, bez preduzimanja bilo kakve akcije
produbljuje efekat stresa i onemogućava čoveka da razumno razmotri situaciju ili
akcije koje mogu biti produktivne.

Ovakav stav predstavlja bekstvo, a ne način da se reši problem. Čovek se privremeno može osećati dobro prebacujući krivicu na nekog drugog, ali na duge staze to nije produktivno. Ekstremna subjektivnost i osetljivost, usmeravanje pažnje na druge osobe kao izvor stresa sprečava čoveka da preispita samog sebe.

Neke osobe potpuno preokupira stresna situacija, pa o drugim stvarima uopšte ne razmišljaju. Onaj ko ne može da se opusti, neće moći ozbiljno da razmisli o problemu. Čak i kada smo najopterećeniji obavezama, treba naći vremena za relaksaciju.

Ponekad osoba traži izlaz iz stresa i napetosti u "malim stvarima", ugađajući sebi na razne načine, kao što je preterano uzimanje hrane, prekomerno pušenje, opšta fizička lenjost itd., što svakako nije put za rešenje problema.

Načini prevazilaženja stresa:

Čest problem sa kojim se čovek suočava u životu punom stresnih situacija je pitanje procene " šta je vredno njegove pažnje i truda, a šta? ". Nervirati se i brinuti zbog stvari koje nisu od velike važnosti, nepotrebno je.

Neki ljudi su preokupirani situacijama za koje oni u stvari nisu odgovorni. Treba proveriti da li je ono što prouzrokuje stres, ustvari problem nekog drugog. Oni koji su lenji, odsutni i oni koji zabušavaju situacije treba da su u stresu. Oni su odgovorni za svoje postupke, a vredni i odgovorni treba da preduzmu zvanične korake da ih nateraju na valjano ponašanje, a ne da se zbog toga nerviraju.

Ako osoba "razbija glavu" stvarima koje su neostvarive i nerešive, frustracija će se samo pojačati. Ako se ništa ne može učiniti, tu činjenicu treba prihvatiti i nastaviti dalje.

Stresna situacija je uglavnom emocionalna, tako da je uobičajeno da se problem ne sagleda objektivno. Potrebno je stavljati probleme na papir.

Videti nagradu za rešeni problem motiviše ljude da razmišljaju i deluju u atmosferi smanjene napetosti. Dodatna snaga koja se dobija vizijom uspešno rešenog problema pomaže u borbi protiv tako ozbiljnog opterećenja kao što je stres.

Saznavši ugao gledanja druge osobe postiže se veća objektivnost u sagledavanju stresne situacije. Zbog toga je mudro razgovarati o svojim brigama sa osobom koja je objektivna i razumna, kojoj verujemo i koju poštujemo.

Osobe koje sve pokušavaju da urade same, nalaze se u stresu već na samom početku.
Zato je potrebno napraviti spisak stvari koje treba uraditi i spisak onih stvari koje
treba delegirati sa drugima.

Potrebno je proučiti plan aktivnosti da se vidi gde odlazi vreme. Sekretarica ili pomoćnik najbolje poznaju poslovne aktivnosti, mogu u tome najbolje pomoći. Stres se može preduprediti tako što će se akcije preduzeti pre krajnjeg roka za izvršenje.

Situacije iz prošlosti sa distance danas izgledaju smešno. U situacijama koje su nekad bile ozbiljne danas se može videti samo humor. Stručnjaci kažu da je smanjenje napetosti kroz humor terapeutsko sredstvo, jer smeh pomaže da se briga podeli na manje "komade" koje je lakše "svariti".

Neki oblici fizičke aktivnosti (šetnja, rekreacija, ples), duboko disanje "iz dijafragme" itd. predstavljaju dobru terapiju i mogu da smanje napetost.

Često je izvor stresa druga osoba. Viđati se svaki dan sa takvom osobom, a ne preduzimati ništa, samo pojačava stres. Rešenje se nalazi u otvorenom razgovoru sa dotičnom osobom, u pokušaju da se konflikt prevaziđe, što će rezultirati izvesnim olakšanjem i otklanjanjem tereta stresa čim se razgovor obavi.

Stres je postala reč širokog značenja i vrlo često je u upotrebi. Ljudskom telu stres je sinonim za promenu bilo da je ona doživljena pozitivno ili negativno, čak je i zamišljanje promene stres i čovek to prepoznaje kao zabrinutost. Sve što menja svakodnevnu rutinu jednoj osobi jeste stresno kao i sve što menja prirodni balans organizma. Svakodnevno se događa da su ljudi izloženi stresu ili stresorima (uzročnici stresa) a da toga nisu svesni na odgovarajuci način. Stres je neizbežna posledica ili sastavni deo života, i to je tako oduvek bilo. U savremeno doba, međutim, svakodnevno izloženi brojnim i različitim uticajima iz životne i radne sredine koji mogu delovati pojedinačno, udruženo često i istovremeno stvarajući posledice tako da je sve više ljudi pod enormnim stresom i to postaje "normalna" situacija. Do određene granice, koja je uvek individualna, stres doprinosi boljem prilagođavanju čoveka potrebama i zahtevima svakodnevnog života i rada pa se zbog toga kaže da je stres sam po sebi so života. Količina stresa koju jedna osoba može da podnese, u okviru normalnog, predstavlja toleranciju na stres i ona je uglavnom određena genetskim nasleđem. Većina osoba je nasledila dovoljnu toleranciju i sposobnost da se sa njim svakodnevno izbori, pa se uprkos svemu oseća dobro i još uvek može da se raduje i uživa u životu. Jedna od deset osoba nasleđuje nisku toleranciju na stres, odnosno 10% osoba svuda oko nas nema kapacitet i nije u stanju da odgovara zadovoljavajuće, poželjno na promene u svakodnevnom životu, pogotovo kada nastaju naglo. Rezultat ovakvog naslednog obrasca može da bude razarajući za osobu i negativno utiče na porodicu i ljude u okruženju. Takva osoba živi i radi (funkcionioše) praktično stalno u prekomernom stresu. Pored genetskog nasleđa postoje i druge važne odrednice od kojih zavisi reakcija ili odgovor čoveka na stresnu situaciju, i taj odgovor ima dve dimenzije: duševnu i intelektualnu kao i onu drugu telesnu, organsku. Zbog toga je za podnošenje stresa u svakodnevnom životu veoma važno stanje zdravlja čoveka, njegovo obrazovanje, nivo opšte i zdravstvene kulture, socijalno-ekonomski uslovi odnosno ukupni uslovi života i rada, kao i prethodno stečeno iskustvo. Takođe je veoma važna spremnost čoveka da se menja u pozitivnom smislu u skladu sa stečenim novim znanjima. Samoposmatranje i samopomoc odnosno spremnost čoveka da odmah a to znači na vreme uoči neuobičajene promene na sebi i u sebi veoma često prekida lanac neželjenih događaja, sprečava nastanak bolesnog stanja duše ili tela.

Niko od nas ne živi bez nekog oblika stresa. Biti bez stresa znači biti bez ciljeva, potreba ili želja koje hoćemo da ostvarimo. Težnja da realizujemo naše različite potrebe - lične, društvene, ekonomske, fizičke, psihološke - uvek će dovesti do nekog oblika stresa i napetosti. U tom slučaju, stres predstavlja pozitivan motivišući faktor.

STRES I MOGUĆNOSTI NJEGOVOG PREVAZILAŽENJA