ORGANIZACIJA, PODELA RADA, RASPON MENADŽMENTA

1. Organizacija

1.1.Pojam organizacije

Konceptualno gledano, organizacija služi menadžeru da ogranici ciljeve koji su mu potrebni da bi se uklopio u radni tim.Operacionalno gledano, organizacija služi da bi se pravilno popunila radna mesta.
Prava definicija organizacije jeste da je to aktivnost menadžera u stvaranju pretpostavki i uslova, da bi se kroz ostvarivanje pojedinih ciljeva doprinosilo ispunjavanju zajednickih ciljeva na nivou poslovno-proizvodnog sistema (PPS-a).
U PPS-u organizacija se primenjuje u cilju realizacije proizvodnje. Da bi se dobili adekvatni rezultati u cilju brzog povracaja uloženog kapitala, pristupa se primeni najnovijih informatickih tehnologija i visokom stepenu automatizacije. Organizacija podrazumeva organizaciju ljudstva i organizaciju kapaciteta. Menadžer, kao nosilac organizacije dužan je da svemu što se nalazi u okviru PPS-a odredi odredenu funkciju. Time se zatvara odnos ljudstvo-sredstva, tj. to oznacava pocetak proizvodnog procesa. Ljudstvo je osnovni faktor u proizvodnji. Da bi proizvodnja dobro funkcionisala bilo bi idealno da se primeni sistem 1radnik – 1 radno mesto, što predstavlja dobro proveren moto „Bez ljudi nema organizacije“. Organizaciju cine: kadrovi, formalno uredene funkcije i neformalni odnosi.

Kadrovi su osnovni nosioci organizacije. Što su kadrovi kvalitetniji to je i bolje funkcionisanje organizacije. Kadrovi planiraju, organizuju i kontrolišu sve aktivnosti koje organizacija obavlja.
Formalno uredenje funkcije odreduju formalnu strukturu organizacije. Nju cine radni zadaci, podela rada, tehnologija, organizaciona kultura, koordinacija rada i formalno komuniciranje.
Neformalni odnosi pripadaju neformalnoj strukturi. Oni se ispoljavaju kroz ponašanje radnika i neformalno komuniciranje pojedinaca i grupa. Organizovanje ukljucuje još i podelu rada, delegiranje autoriteta, organizovanje operativnih zadataka i dinamicko usmeravanje organizacionih aktivnosti.

1.2. Struktura organizacije

Svaka organizacija je sastavljena od specificnih delova-elemenata koji su medusobno povezani. Ti delovi cine njenu mikro strukturu. Svaka organizacija je složen sistem i istovremeno je i deo nekog složenog sistema. Shvatanja organizacione strukture mogu se podeliti u 3 osnovna pristupa: funkcionalni, sektorski i kombinovani.
Funkcionalni pristup prvi je definisao Henri Fajol, tako što je postavio skup od 6 osnovnih funkcija: tehnicka, finansijska, komercijalna, racunovodstvena, administrativna i funkcija sigurnosti osoblja. Struktura funkcija zavisi od velicine, osnovne delatnosti i ostvarenog razvoja organizacije. Broj tih funkcija zavisi od velicine i delatnosti organizacije.

Sl. 1. Opšti oblik funkcionalne strukture

Sektorski (odeljenski) pristup uveo je Maks Veber. Ovakva struktura bazirana je na autoritetu i odgovornosti. Osnovni elementi Veberove teorije su:
- raspodela poslova u organizaciji sa jasno definisanim autoritetom i odgovornostima
- statusi zaposlenih su definisani u okviru hijerarhijske strukture autoriteta
Sektorska struktura sadrži više manjih celina-sektora koji su relativno nezavisne celine.

Kombinovani princip obuhvata istovremenu upotrebu funkcionalnog i sektorskog principa.
Elementi organizacione strukture mogu se razvijati vertikalno i horizontalno. Vertikalni razvoj istice podelu organizacione strukture na nivoe i može se videti na kombinovanom principu. Horizontalni razvoj predstavlja funkcionalni oblik razvoja strukture.

1.3. Oblikovanje organizacionih jedinica

Sama podela rada u nekom preduzecu nalaže sintezu radnih mesta u odredene organizacione celine. Menadžeri nekog PPS-a imaju zadatak da organizuju zaposlene u celine koje bi obezbedile nesmetan rad tog PPS-a. Osnove za projektovanje organizacionih jedinica su:
- strucni sadržaj
- kompleksni sadržaj

1.3.1. Strucno orijentisane organizacione jedinice

Organizuju se po strucnosti zapslenih. Imajuci u vidu industrijsku praksu strucne organizacione jedinice mogu se konstituisati u dva osnova:
1. funkcionalne
2. procesualne

1.3.1.1. Funkcionalne organizacione jedinice

Funkcionalne organizacione jedinice svoj atribut funkcionalno, izvode iz analogije organizacije sa biološkim sistemom. U biološkom smislu funkcija je uloga nekog organa u nekom živom organizmu. One su više ili manje strucno homogenizovane i specijalizovane su za ulogu u PPS-u. Uloga ovakvih vrsta organiz. jedinica procenjuje se u okviru menadžmentskih krugova u kojima se ovaj aspekt delovanja instrumentalizuje, radi ostvarivanja ciljeva. Najcešce se ovakav vid organizacije vrši prema stepenu gradacije od najmanjeg ka najvecem, i to:
- referat
- biro
- odeljenje
- služba
- sektor
Referat je na najnižem položaju a sektor na najvišem i zato je direktno odgovoran generalnom direktoru. Ovakav model organizovanja je klasican model funkcionalne strukture, tzv. Tejlorova varijanta, i on kao takav dozvoljava još nadgradnji, npr. u sektor proizvodnje se može uvrstiti sektor nabavke.

1.3.1.2. Procesualne organizacione jedinice

Proces proizvodnje nekog proizvoda može biti veoma složen i može se sastojati iz više faza. Faza u proizvodnji nekog proizvoda predstavlja skup srodnih operacija koje se primenjuju pri njegovoj izradi. I ovde stepen strucne homogenizacije može biti razlicit po nivoima. Takode, ako se ide ka nivou operacija (od vrha ka dnu) stepen homogenizacije je viši.

1.3.2. Kompleksne organizacione jedinice

Kompleksne organizacione jedinice nastaju kao posledica kombinovanja više raznorodnih sadržaja radi stvaranja uslova za ispunjavanje ciljeva PPS-a.
Prema trajnosti kompleksne orgsniz. jedinice se dele na:
- trajne
- ogranicene vremenskim tokom
Trajne predstavljaju manje kompanije udružene u jednu vecu multi kompaniju radi ostvarivanja cilja-pravljenja zajednickog proizvoda, a time se dolazi do veceg profita. Vremenski ogranicene su fokusirane iskljucivo na projektu organizacije, tj. projektni menadžment. Ovakve organizacije se oformljuju da bi se postigao neki zajednicki cilj. nakon postizanja tog cilja one se rasformiraju. Primer za to mogla bi da bude organizacija svetskog prvenstva u fudbalu.

1.4. Osnovne funkcije preduzeca

Osnovne funkcije svakog savremenog preduzeca obuhvataju skup neophodnih poslova koje je neophodno obaviti da bi organizacija efikasno funkcionisala. To su funkcije: kadrovska, marketing, proizvodna, finansijska, nabavna i funkcija istraživabja i razvoja.

1.4.1 Kadrovska funkcija

Ovo je najznacajnija funkcija svake organizacije i kao takva utice na efikasnost i stabilnost organizacije. U ovoj funkciji radnici su osnovni nosioci radnog procesa. Ona predstavlja složen skup zadataka koje se odnose na pracenje i usmeravanje kadrovskog razvoja, kao što su: zapošljavanje, adaptacija, obuka, radno angažovanje, motivacija, promocija... Kadrovski sistem ostvaruje svoje ciljeve strukturom ulaza i izlaza. Osnovni izlazni rezultati kadrovskog sistema organizacije su: proizvodi, usluge, odluke, stavovi radnika i informacije. Organizacija kadrovske službe može se zasnivati na 5 osnovnih principa:
Administrativno-pravni princip zasniva se na obavljanju poslova u kadrovskoj službi kao što su radni odnosi, zapošljavanje, kadrovska evidencija i dr.
Ekonomski princip zahteva proces obezbedivanja finansijskih sredstava, tj radnici moraju imati adekvatne zarade, dobro osiguranje, kao i razne druge povlastice.
Menadžerski princip istice potrebu da se što više zaposlenih uvede u tok odlucivanja u preduzecu kao i da svi radnici ucestvuju u radu svih organizacija u tom preduzecu.
Humanisticki princip razvija se na mnogostrukom pracenju razvoja zaposlenih kao i na njihovom usavršavanju na planu obrazovanja.
Bihejvioristicki princip prati ponašanje svakog zaposlenog. On je bitan pri ukupnoj oceni zaposlenog i odlucuje o unapredenju i nagradivanjima, kao i o eventualnim penalima.

1.4.2. Marketing funkcija

Marketing je disciplina cije su osnovne funkcije: analiziranje,organizovanje,planiranje i kontrola. Sve ove funkcije izvode se da bi se zadovoljila potreba potrošaca. Za efikasno zadovoljavanje potreba potrošaca koriste se najcešce sledece strategije:
- delovanjem na proizvode promenom karakteristika proizvoda,izmenom strukture proizvodnog programa ili modifikacijom proizvoda
- delovanjem na prodajne cene,odnosno, odredivanje prihvatljive cene za tržište
- delolovanjem na oblike prodaje, utvrdivanje prodajnih kanala, atraktivnih nacina i uslova prodaje kao i unapredenje prodaje
Osnovni cinioci koji uticu na prodaju su: kvalitet proizvoda, prodajna cena, oblici reklamiranja, stanje u domacoj i internacionalnoj ekonomiji, sposobnost organizacije da proširi potražnju za proizvodima, zakonski politicki uticaj. Marketing sistem obuhvata tokove proizvoda i informacija kroz marketin proces. Kao ulaz u marketing sistem javljaju se: zahtevi i potrebe potrošaca, ciljevi i mogucnosti organizacije, karakteristuke proizvoda i karakteristike istih ili slicnih proizvoda drugih potrošaca. Izlazi marketing sistema su sredene informacije o potrošacima i tržištu.

1.4.3. Proizvodna funkcija

Ova funkcija predstavlja osnovnu funkciju proizvodne organizacije. U njoj se stvara odredeni kvantitet i kvalitet proizvoda kojima se zadovoljavaju potrebe tržišta. Da bi se obavljala ova funkcija neophodno je da u nju udu svi resursi: ljudstvo, mašinski kapaciteti i materijali. Ova funkcija može se obavljati jedino ako joj pomažu isve ostale funkcije. Proizvodnja je inace proces u kojem se uz zajednicko ucešce coveka i sredstva rada dobija neki proizvod. Na osnovu širine proizvodnog asortimana razlikujemo 3 osnovna tipa proizvodnje: pojedinacnu, serijsku i masovnu.
Pojedinacna proizvodnja tipicna je za zanatsku delatnost, gde se troškovi pripreme rasporeduju samo na jedan proizvod.
Serijska proizvodnja predstavlja proizvodnju više komada proizvoda u jednom proizvodnom ciklusu. Troškovi se prebacuju na citavu seriju, što uslovljava niže troškove po jedinici proizvoda.
Masovna proizvodnja odnosi se na proizvodnju standardnog asortimana proizvoda. Cesto se ova proizvodnja i automatizuje, da bi se dobili što efikasniji rezultati.

1.4.4. Finansijska funkcija

Ova funkcija prati i utvrduje poslovne rezultate organizacije, koji su ostvareni kao posledica njenih novcanih tokova. Finansijska funkcija nije samo pasivni registar nastalih promena u organizaciji, vec aktivno odražava složen sistem veža izmedu organizacije i njenih okruženja. Funkcija se bavi i izdavanjem i prikupljanjem novcanih sredstava.Finansijska funkcija mora da ima dobru komunikaciju sa bankama i drugim institucijama da bi od njih koristili kredite i radili druge transakcije. U finans. funkciji postoje 2 toka novcanih sredstava i ti su priliv i odliv. Priliv novcanih sredstava vrši se naplatom potraživanja od kupaca kada se proda gotova roba, dok odliv sredstava prestavlja svaki trošak u firmi.
Ova funkcija služi i da poveže ostale finansijske institucije u interni monetarni tok. Ukupni zadaci ove funkcije se dele na 5 osnovnih aktivnosti: inventarsko knjigovodstvo, materijalno knjigovodstvo, knjigovodstvo licnih primanja, pogonsko knjigovodstvo i finansijsko knjigovodstvo.

1.4.5. Nabavna funkcija

Osnovni zadatak nabavke jeste da na vreme obezbedi odgovarajuci kvantitet i kvalitet materijala, rezervnih delova i opreme. Ona se ostvaruje na tržištu, tj. kod dobavljaca. Bez ove funkcije nemoguce je aktivirati materijalne tokove organizacije i njen proizvodacki proces. Materijal kao resurs je važan ulazni element i kao takav dosta utice na finalnu cenu proizvoda. Veoma je važno nabavljati materijal koji ispunjava 2 uslova:
- ima pristupacnu cenu
- ima odreden kvalitet
Nabavka se obavlja po planu organizacije. Ukoliko se ne planski vrši nabavka može doci do stvaranja zaliha. Zalihe su posledica neuskladenosti potražnje i ponude za materijalom. Osnovni zadaci nabavne funkcije su: narucivanje, cuvanje i izdavanje materijala.

1.4.6. Funkcija istraživanja i razvoja

Istraživanje i razvoj predstavljaju, po sadržaju i zadacima specificnu aktivnost organizacije koja je usmerena na istraživanje tehnološko tehnickih i tržišnih promena okruženja. Nova tehnološka rešenja mogu imati veliki uticaj na povecanje efikasnosti proizvodnje. Organizacija se prilagodava razlicitim zahtevima tržišta izmenom strukture i kvaliteta postojecih proizvoda, uvodenjem novog proizvoda, ili odgovarajucim izmenama u tehnološkom procesu. Za proizvodnu organizaciju od posebnog je znacaja istraživanje proizvoda. Posle odredenog vremena proizvodnje nekog proizvoda, dogada se da taj proizvod tehnicki zastari tako da ga pretekne konkurencija. Zato se pristupa modifikovanju istog ili se razvija novi proizvod.
Služba tada ima zadatak da ispita ekonomicnost razvoja novog proizvoda, kao i sve nove tehnologije. Ova funkcija mora da ima uvid u stalnu promenu tehnoloških dostignuca i da podatke o tome prosledi upravljackoj jedinici ili predloži razvoj novih.

2. Podela rada

Podela rada predstavlja pocetak industrijske proizvodnje. Do podele rada dolazi kada posao po obimu ili složenosti prevazilazi normalni radni potencijal jednog izvršioca. Izvršenjem podele rada na nivou izvršilaca dolazi do povecanja produktivnosti i životnog standarda. Ona se izvšava sve dok je potrebno obezbediti adekvatan proizvodni proces, neophodan za funkcionisanje nekog preduzeca. Podela rada se odvija u 2 osnova:
1. kvantitativno – po obimu
2. kvalitativno – po strucnosti

Kvantitativna podela se vrši kada obim posla preraste radni kapacitet pojedinca. Tada se mogu uraditi 2 stvari:
- pristupiti prekovremenom radu
- podeliti jedan posao na više izvršilaca cime se dobija na efikasnosti

Kvalitativna podela nastala je kao potreba za visokom strucnošcu kadrova. Nastala je usled „kumulacije“ znanja na svim nivoima. Manifestuje se u 2 nivoa:
1. izvršni – proizvodni nivo
2. nivo celine sa odgovarajucim reperkusijama na nižim nivoima

Npr. cest je slucaj da nekadašnje radnike VK profila, danas, u savremenim proizvodnim sistemima zamenjuju radnici obrazovani za samo jedan profil iz svega što je objedinila VK kvalifikacija. Zato se zapošljavaju radnici kvalifikovani samo za profil bravara, limara, zavarivaca, montera... Zavisno od velicine PPS-a nastaju i razlicite podele rada. Kod manjih preduzeca postoje 3 sektora:
- tehnicki
- komercijalni
- finansijski
Kod vecih preduzeca podela obuhvata:
- marketing
- razvojni
- tehnicki
- proizvodni
- finansijski
- kadrovski sektor

Ove dve podele omogucavaju izdeljenost na nivou celine. Dakle, normalno je da se kod vecih preduzeca, gde su veci obimi posla, podela rada ima više nivoa pocev od vrha ka dnu. Kakva je razudenost podele rada u nekoj firmi, takva je i angažovanost njenih izvršilaca. Kod vecih preduzeca obicna razudenost primenjuje se usled velikog obima posla. Razvojem nauke i novih tehnologija dolazi se do angažovanja strucnih lica i njihovog zapošljavanja u taj PPS, cime se povecava broj kadrova (zaposlenih), a samim tim i sektora.
Podela rada vrši se još i prema vertikalnom i horizontalnom principu. Vertikalna podela ili podela po dubini specijalizovana je za pojedine faze rada. Dubina posla znaci utvrdivanje broja faza poslova koje se obavljaju u okviru nekog posla. Horizontalna podela rada ili podela po širini podrazumeva broj operacija koje se ponavljaju i koje obavlja1 radnik.
Sam vrh u obimu i brzini proizvodnje, kao i efektivnosti, PPS je doživeo uvodenjem proizvodnih traka. Ona se prvo pojavila u automobilskoj industriji (kompanija Ford) da bi se tokom godina proširila i na druge industrije. Traka je obezbedivala niske troškove rada, visoku efektivnost i dosta zaposlenih, koji rade upravo kao radnici u proizvodnji i predstavljaju radnike na proizvodnoj traci. Za proizvodnu traku karakteristicno je tzv. usitnjavanje posla.
Tokom godina razvoja ove vrste kapaciteta došlo se na dužinu trajanja neke operacije rada (npr. u konditorskoj industriji) za samo 2 sec. po 1 pokretu. Pošto je posao na traci veoma ustaljen i zahteva maksimalnu pažnju u cilju što bolje produktivnosti, vremenom dolazi do problema kod ranika koji za njom rade. To su: monotonija, bol u ledima, psiho fizicki problemi i sl. Da bi se to izbeglo može se pristupiti sledecem:
- rotacijom posla (pomeranjem svakog izvršioca duž trake)
- proširenjem posla
- obogacivanjem posla (raznovrsne aktivnosti koje ne moraju uvek da budu vezane za proizvodnju)
- uvodenjem cestih odmora i pauza

Uslov svakog PPS-a, da bi funkcionisao, jeste da proizvodna traka gotovo neprestano mora da radi, a sa druge strane moraju se otkloniti problemi radnika na traci na koje se oni žale. To se može postici:
- automatizacijom i robotizacijom proizvodnih traka (u bogatijim zemljama)
- prenosom proizvodnih traka u nerazvijene zemlje, gde je jeftina radna snaga
Robotizacija se još uvek ne uvodi intenzivno jer je još uvek veoma zahtevna u ekonomskom pogledu, a takode automatizacijom se smanjuje broj ljudstva, pa samim tim veci deo radnika bi ostao bez posla.
Sa druge strane premeštanjem starijih kapaciteta proizvodnih traka u manje razvijene zemlje, došlo bi do razvoja novih tržišta na tim podrucijima tzv. „malih tržišta“ a samim tim došlo bi do proširenja konkurencije.
Zato ostaje na menadžeru da nade pravo rešenje kako bi sve strane bile zadovoljne.

3. Raspon menadžmenta

Raspon menadžmenta je moguci broj podredenih u odnosu na jednog nadredenog menadžera, u efektivnom ostvarivanju pracenja nadzora i koordinacije rada. On se manifestuje kao ogranicenje u struktuiranju organizacije preduzeca na svim nivoima, ali sa nejednakim intenzitetom. Raspon menadžmenta uzrokuje tzv. vertikalnu podelu rada. To podrazumeva:
- udaljavanje viših nivoa od neposrednih zbivanja na izvršnim radnim mestima
- produživanje linija komuniciranja sa rizikom deformacija prenetih poruka u oba smera
Raspon menadžmenta gradi pirmidalnu strukturu PPS-a. Imalo je ranijih pokušaja da se ova struktura preobrazi u neku drugu, ali se u tome nije uspelo jer piramidalnu strukturu proiziskuje stalno proširenje obima proizvodnje. Istraživanja Joan Woodward potvrduju sve ovo. Po njenim istraživanjima, razlicit je raspon menadžmenta gledano na vrstu proizvodnje (pojedinacnu, velikoserijsku, procesnu). Broj nivoa raste od pojedinacne preko velikoserijske, do procesne.

Na nivou celine raspon menadžmenta zavisi od broja preduzeca. Zato se uocavaju razlike koje su uslovljene:
1. višim stepenom strucnosti izvršilaca
2. stepenom usitnjene podele rada
3. stepenom automatizacije

Na osnovu rezultata istraživanja utvrdeno je da je struktura piramide neizbežna. Pri tom, zavisno od velicine raspona menadžmenta, razlikuju se mogucnosti:
1. piramide sa vecom visinom, za manji raspon menadžmenta
2. piramide sa manjom visinom, za veci raspon menadžmenta

Veca visina piramide sa sobom nosi:
- vecu centralizaciju ovlašcenja
- duže komunikacione linije
- veci broj menadžmentskog kadra
Manja visina piramide karakteriše:
- vecu centralizaciju ovlašcenja
- krace komunikacione linije
Iskustvo je pokazalo daje bolja organizacija kod piramidalne strukture sa manjom visinom.

Teze:

1. Podela rada, organizovanje i raspon menadžmenta
2. Organizaciona kultura,metod i stil rada menadžera
3. Komuniciranje i pregovaranje

Literatura:

1. V.Bulat, Industrijski menadžment, ICIM, Kruševac, 1999. god
2. M. Grujic, Menadžment, Svetlost, Cacak, 2003. god.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD