POCETNA STRANA

 
SEMINARSKI RAD IZ MENADŽMENTA
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ MENADŽMENTA
 

MEНАЏМЕНТ У РАЗВИЈЕНИМ ЗЕМЉАМА И МЕНАЏМЕНТ ЗЕМАЉА У ТРАНЗИЦИЈИ


У последње време сведоци смо бурних и коренитих промена у области друштвено-политичких односа и економских основа приређивања како на домаћем тако и на иностраном плану. Све ове промене захтевају усвајање и развој нове пословне филозофије, развојне стратегије и у складу са тим оспособљеност за пословање на новим основама. Преструктурирање наше привреде и реформисање предузећа поставља и нове захтеве у управљању предузећа. То подразумева прихватање савременог концепта менаџмента који је земљама савремене тржишне економије дао своје позитивне резултате. С обзиром да постоје различити приступи менаџменту, битно је нагласити нјегов развојни аспект, односно одредитига као стварање услова који обезбеђују активности људи на остваривању заједничких циљева одговарајућег процеса рада, као „conditio sine qua non“ опстанку, расту и развоју предузећа.

Историја менаџмента потиче од давнина. Први записи датирају од 5000. године пре нове ере. Тада су Сумери створили слова и почели да чувају записе. Неке од менаџерских активности су настале у тренуцима када је дошло до удруживања и организовања чланова различитих група и племена још у првобитној заједници. Захтеви које су имали у почетку циљ да заштите интересе групе или племена у односу на конкуретске групе и племена неминовно су на површину избацили оне чланове који су били доминатнији и предрођени да доведу остале. Већ у том тренутку долази до појаве одређеног облика менаџмента и менаџметских активности. Проблем проучавања менаџмента постављао је захтев за проналажењем универзалног модела који би објаснио менаџмент као појаву односно научну дисциплину. Тим проблемом бавили су се највећи умови наше цивилизације. Још 400. године пре нове ере о њима је писао Сократ. Кроз временску дистанцу број појава, који је решавао менаџмент праћен правилима, нормама и законитостима енормно се повећавао до данашњих дана када је схваћено да је менаџмент научна област која описује и објашњава појаве у организацијама, њихове односе са околином уз истовремено обезбеђивање потребног знања за предвиђање и вођење ефикасног деловања организације. Појава менаџмента везана је за систематско и организовано деловање чланова људске заједнице. Овакво деловање настало је оног тренутка када су се људи удруживали ради заједничких циљева којима су остваривали различите облике борбе, градње, лова и других облика сарадње. Историја обилује примерима које и данашњи степен развоја не може да објасни (изградња пирамида и других монументалних споменика), а не сумљиво је да су они производ врхунског менаџмента и организације која је захтевала ангажовање великог броја људи. Постојање филозофије менаџмента потврђују дела великих војсковођа (Александар Велики, Јулије Цезар и др.). Као и већина наука и научних дисциплина и менаџмент је доживео максимални развој и практично признање и примену у периоду који је везан за најближу прошлост, а у суштини то је последица огромног напредка и развоја људског друштва у свим областима његовог деловања.Неспорно је да су се многи догађаји у далекој и ближој прошлости као и у садашњости одвијали и одвијају под будним оком и диригенском палицом менаџмента различитих облика и нивоа.
Карактеристичан и веома интересантан запис срећемо 1733. године у Лондону у коме је Џон Форд дефинисо озбиљно упозорење пословним људима које садржи следећа правила:

- не предузимај ништа више од оног са чиме можеш руковати,
- посао обављај са одушевљењем и неуморно,
- окрени своје очи према свом сопстевеном послу и не веруј пуно у послугу,
- буди тачан као сат према странкама
- не веруј само својо меморији, већ увек саћини изводе у погодан подсетник,
- у погодно време контролиши своје послове.


Онај ко поштује изложена правила имаће среће и просперитета у свету.

Многа од ових правила су може се рећи абецеда менаџмента. Нормално треба их прилагодити данашњем времену и адекватно их превести. Ова правила су и данас актуелна и значајна за сваку организацију па и за предузеће уз незнатну модификацију коју захтева специфичност сваке организације.

2. МЕНАЏМЕНТ У СВЕТУ


У протеклих неколико деценија менаџмент је доживео огромну експанзију и присутан је у свим областима човековог стваралаштва, без менаџмента и менаџера данас не можемо замислити ни једну област нити било какав подухват. Али менаџмент као појам још увек ствара недоумицу већини теоретичара, а и менаџерима практичарима због тога различити аутори појмовно одређују менаџмент на различите начине, за једне то је посао који менаџер обавља у оквиру неког пословног система, за друге то је занимање, трећи га третирају као научну дисциплину која има за циљ да систематизује потребна знања из менаџмента и да заинтересоване потенцијалне менаџере припреми за изазове менаџерског деловања.
Менаџмент као појам који се користи у свим областима људског деловања своју примену има у новијем периоду који се везује за период од неколико деценија уназад. То је појам који је настао у Америци и из америчког говорног подручија. Његова непреводљивост на друге језике, па чак и на енглески који се користи у Великој Британији, даје му посебну дозу мистичности и загонетке коју многи покушавају да одгонетну.
Изворно значење речи менаџмент потиче са америчког говорног подручија и интезивно се помиње почетком прошлог века. Овај појам је изведен из енглеске речи „mo manare“ што у преводу значи савладати или водити (владати ситуацијом). Из те чињенице и произилази пракса са наших простора да се ова област поистовећује са управљањем и руковођењем.

Сматра се да су творци савременог менаџмента Фредерик Тејлор и Хенри Фајол који су објавили прве радове из области менаџмента почетком прошлог века.


2.1. СТРАТЕШКИ МЕНАЏМЕНТ


Стратешки менаџмент преставља онај део филозофије пословања и упраављања предузећа чија временска димензија захвата далеку будућност. Он дефинише правце и акције којим се предузеће усмерава и прилагођава променама везаним за окружење и тржиште. Заснован је на јасно дефинисаним циљевима и начину њиховог реализовања као и на могућностима деловања предузећа изван сфере текућег пословања. Стратешки менаџмент се базира на информацијама из окружења, и његова ефикасност битно утиче на ефикасност предузећа у целини. Он омогуђује стратешко одлучивање и поставља и реализује стратегије предузећа. За потребе реализовања својих активности захтева многобројне анализе које се углавном односе на стратешки положај предузећа везан за посматрани период, као и промене и утицаје окружења којима ће предузеће бити изложено. При дефинисању и реализацији стратегија менаџмент предузећа мора водити рачуна и о жељама и захтевима учесника који су битно заинтересовани за судбину и деловање предузећа, а то могу бити:

- власници,
- запослени,
- носиоци пословања,
- пословни партнери,
- конкуренција,
- банке,
- разна удружења,
- синдикати,
- држава.

Осим заинтересованих за положај и деловање предузећа на тржишту поједини од наведених фактора могу и те како да утичу на смер и динамику пословања предузећа. Због изузетног значаја и утицаја стратешког менаџмента на ефикасност пословањ, његово дефинисање и реализација постављене стратегије припадају самом врху тј. Менаџерима највишег нивоа у предузећу (о њима ће бити више речи у даљем тексту) Стратешки менаџмент је свеобухватна и веома сложена филозофија управљања и вођења пословног система кроз временску димензију која сеже у далеку будућност. Из тог разлога евидентно је да ће пословни систем бити изложен различитим утицајима окружења и промена на шта менаџмент има обавезу да адекватно одговори у правом тренутку како би омогућио пословном систему да стално и успешно одговори захтевима тржишта и потребама својих чланова.(запослених и деоничарима)


Стратешки менаџмент намеће захтеве за следећим предусловима и обавезама:

- потреба за лидерима који ће бити способни да сагледају будућност,
- дефинисање визије пословног система,
- дефинисање мисије пословног система,
- утврђивање стратешких циљева,
- формулисање политике пословног система,
- израда и разрада тактичких планова,
- одређивање и реализација утврђених акција и праваца акција
.

Успешност и будућност пословних система су одређени постојањем лидера и његове способности да сагледа будућност и да омогући увећање постојећег капитала у датом систему привређивања и условима који му се намећу. Лидер мора да поседује идеје и моћ којима ће без присиле утицати на остале људе да активно учествују у процесу реализације утврђених циљева. Он је менаџер који осећа промене и који им се лако прилагођава. Од лидера се очекује да буде ефективан што значи да у сваком тренутку може да одговори и да зна зашзо треба или зашто нешто не треба урадити. Сваки лидер иза себе мора да има јак тим односно екипу сарадника која ће га пратити у реализацији циљева који су унапред утврђени.


2.2 НИВОИ МЕНАЏМЕНТА

Уколико менаџмент посматрамо као скуп кадрова који обављају послове управљања предузећем као и односе између њих можемо слободно рећи да се у таквом приступу појављују следећи нивои менаџмента:

- ВРХОВНИ или ТОП МЕНАЏМЕНТ
- СРЕДЊИ МЕНАЏМЕНТ
- ОПЕРАТИВНИ (ИЗВРШНИ) или МЕНАЏМЕНТ ПРВОГ РЕДА (НИВОА).

Број нивоа може битиразличит зависно које иколико предузеће се посматра, или углавном се посматрани нивои могусвести на ова три наведена нивоа.

ВРХОВНИ или ТОП МЕНАЏЕНТ постављење задатке. Најчешће у предузећу чине управни одбор и директор предузећа.Њима припада улога креатора стратегије предузећа и путева њене релизације. Они користе информације из окружења и углавном комуницирју са естерним органима. Њихова делатност се све више орјентише на послове изван предузећа, док послове у предузећу углавном делегирају менаџмент нижих нивоа. Врховни менаџмент креира и контролише активности нижихнивоа, али никако не преузима њихове послове и не бависе извршавањем истих. Успешан врховни менаџмент ће реализацијом својих активности омогућити ефикасно пословањепредузећа, а истовремено не мешањем у реализацију активности хижих нивоа, омогућиће исказивање имогућности за напредовање менаџера нижих нивоа. Понекад се може десити да успешно пословање врховног менаџента буде угрожено неспремношћу менаџмента нижих нивоа да обави своје послове. Једино у том случају врховни менаџмент прузима надлежност нижих нивоа и обавезно смењује менаџере тих, јер постају кочница у пословању предузећа. Постављање других менаџера уместо смењених треба да уследи врло брзо, јер истовремено ангажовање врховних менаџера на више нивоа у дужем периоду може да произведе негативне резултате.Врховни или топ менаџмент се обавезно налазе у свим организационим системима без обзира да ли су то производна предузећа са само једним нивоом менаџмента као и код великих и врло великих предузећа где су заступљени сви нивои менаџмента.
Најзначајнији послови овог нивоа су:

- дефинисање стратегије предузећа
- избор, формулација и разрада планова и циљева,
- кординација рада,
- постављање ефикасне контроле,
- кадровска политика,
- финансиска политика,
- тржишна политика,
- развојна политика,
- представљање предузећа у земљи и иностранству,
- стварање лика предузећа.


СРЕДЊИ МЕНАЏМЕНТ у највећем броју предузећа чини менаџмент на нивоу сектора, служби и одељења, и њега чине припадајући руководиоци сектора, служби и одељења.
Њихов је посао везан за ефикасно извршавање задатака које намеће врховни менаџмент и распоређивање задатака менаџерима нижег нивоа. Информације којима располажу су у њиховој надлежности иуглавном су везане за период до годину дана, за разлику од врховног менаџмента који користи информације окружења и доноси дугорочне одлуке. Менаџери на овом ниву разрађују постављење планове и циљеве и извршиоцима постављају одређена задужења везана за реализацију истих, врше кординацију између вишег и нижих нивоа као и котролу извршавања постављених задатка.

ОПЕРАТИВНИ МЕНАЏ'МЕНТ је менаџмент који се односи на извршење пословних политика предузећа и заснива се на распоређивању послова које извршиоци треба да обаве. Информације које се користе за доношење одлука на овом нивоу су интерне, а одлуке се односе на кратке временске перијоде (дневне, недељне, петнаестодневне, месечне исл). Менаџери на овом нивоу морају вршити котролу извршења постављених задатака, или истовремено морају утицати на мотивисаност запослених. Они су спона између непосредних извршилаца и вишипох нивоа менаџмента у предузеђу и зато је њихова улога још значајнија. Реализација постављених циљева креће са овог места и она фактички трасира пут којим се достижу жељени циљеви.

2.3. ОБЛИЦИ МЕНАЏМЕНТА


Данашњи степен развоја менаџмента указује да је број појава које треба разрезити, као и одређена правила и норме које прате та разрешења у сталном порасту. Менаџмент као наука има задатак да дефинише и разреши новонастале појаве у предузеђу, као и његове односе са окрушењем уз истовремено обезбеђивање потребног фода знања, а све у циљу ефикасности предузеђа. Менаџмент се у нашој терминологији јавља у новије време и дуго је поистовећиван, а истовремено и подређиван терминима као што су управљање и руковођење, што је несумљиво грешка, јер они нису у могуђности да изразе суштину циљева предузећа као и филозофију управљања онако како исту изражава менаџмент.
Основни облици менаџмента су:

- ПРИМАРНИ МЕНАЏМЕНТ
- ПРЕДУЗЕТНИЧКИ МЕНАЏМЕНТ
- КОРПОРАТИВНИ МЕНАЏМЕНТ

Предузетнички менаџмент научна област која описује и објашњава појаве у предузећу, односе са окружењем, обезбеђује неопходан фонд знања за предвиђање и вођење ефикасног пословања.

ПРИМАРНИ МЕНАЏМЕНТ је онај менаџмент који проистиче из човекове потребе да нешто ствар, а то је фактички снага која је и условила развој човечаства. У оквиру свог стваралачког подухвата човек може стварати нови производ или услугу који постају интересантни и другима. Да би реализовао жељени подухват човек улаже одређен напор и реализацијом одређених активности фактички реализује циљ. Реализацију предузетог подухвата прате разне анализе које се односе на оно што је урађено, на активности које треба предузети као и на начине њиховог извршења. Постигнуте резултате упоређује са жељеним и врши корекције у циљу усклађивања наведених резултата. Реализација подухвати захтеви и знатна материјална срества која сам обезбеђује. То намеће потребу да се расходи везани за подухват покрију из прохода које треба остварити реализацијом подухвата. У том случају имамо велики ризик који подухват носи са собом и остваривање прихода углавном зависи од способности појединаца који врши подухват. Уколико подухват успе и производ нађе своје место на тржишту јављају се нови проблеми везани за обезбеђење новца ради повећања,тј набавке материјала, обезбеђивањеа линије за производњу, огранизовања продаје итд. Све ове послове појединац не може да обави сам и он је приморан да ангажује сараднике, што изказује нове активности везане за њихов избор, обуку, увођење у посао, котролу итд. Повећање тражње за таквим производом повећава и број активности, а и ризик који сада није везан само за способности појединца већ се он односи и на тржиште као и на његов рад са помоћницима. У оквирима примарног менаџмента условио је потребу за већим бројем извршилаца, повећањем обима производње, а што је веома важно и за повећаном потребом за новцем како би се предузеће развијало. Предузетник је приморан да ради обезбеђења новчаних срества улази у одређене ортаклуке или аражмане везане за набавку новца. Да би био у могућности да се бави креаторским радом тј. Стварањем нових идеја полако је већину фукцијапрепузтао својим сарадницима. Према Масловљевој теорији мотивације ознова за предузимање подухвата су љутске потребе које чине један хирјерархијски ред (физиолошке, сигурност, љубав, поштовање и самоактуелизација ). Нећемо спорити ову теорију, али морамо рећи да је Маслов заборавио потребу која је покретачка снага за развој човечанства. Она произилази из нужности да човек оствари своје потребе и истовремно да исте покуза да задовољи на други начин. Назовимо ту потребу развојном и пођимо од ње у тумачењу суштине примарног менаџмента. Већина људи, без обзира на степен задовољености сопствених потреба, покушава да разреши своје настале проблеме или да исту ствар из неког разлога другачије оствари. Он предузима подухват који може да доведе до новог производа или нове услуге која неће бити интересантна само њему, него и другима људима. Тај подухват, који је интуитиван, зактева разноврсне напоре и изнад свега вођење активности подухвата, према унапред постављеном циљу. У вођењу подухвата, несвесо или свесно, појединац анализира оно што је до тада остваријо, утврђује шта треба да уради у наредном перијоду, планира начин на који ће то да оствари.. У току остварења, у краћим временским интервалима, поређењем оствареног и замишљеног он долази до сазнања које корективне акције у подухвату треба предузети. Јасно су назначене фазе вођења подухвата и у светкој литератури се те фазе називају фазе менаџмента послова.

ПРЕДУЗЕТНИЧКИ МЕНАЏМЕНТ. Потреба за сталним новинама у пословању створила је нови облик менаџмента који називамо предузетнички менаџмент. Он је настао као потреба борбе против стагнирања у дотадашњем облику менаџмента. Раст тражње за производима повећава активности у производњи, набавци, продаји, као и у новчаним трансакцијама. Подела рада предузећа се развија у току времена, од структуре малог, у коме ради само власник и његова породица, до оне која је развијена и одговара свој сложености и ефикасности рада предузећа. Принципи развоја структуре поделе рада предузећа су универзални и обухватају :

- познавање циљева предузећа,
- делегирање одговорности за разне специфичне процесе рада,
- извор извршилаца,
- смањење извршиочевих задужења добављањем штабних помоћника,
- успостављање нових функција,
- развој координације руководећих функциј


Основна сврха постојања оваквог предузећа је економија којом појединац повећава своје богатство и улагањем у пословање остварује своју друштвену улогу.
Развијена структура предузећа је радна, извршавање улоге сваког појединца има радни карактер, а односи између запослених су првенствено радни односи. Поред власника менаџментом се баве и његови сарадници и зато се под менаџментом понекад подразумева скуп тих људи и односи између њих.

KОРПОРАТИВНИ МЕНАЏМЕНТ настаје оног тренутка када предходни облици менаџмента ни појединачно ни заједнички нису могли да обезбеде потребе за остваривањем нових идеја и стратегија у пословањупредузећа. Као нови организациони облик стварају се корпорације које представљају скупове људи и институција који купују деонице и фактички на тај начин удружују капитал. Деонице им омогућавају да на један специфичан начин управљају предузећем где нису ни власници, ни ортаци а ни запослени. Ово је облик менаџмента који се претпоставља будућности, јер концетрација капитала који кроз деонице обезбеђује корпорација, омогућава перманетну стабилност и развој корпорације, а самим тим и остваривање основног циља који корпоративни менаџмент треба да реализује, а то је стални раст профита везан за дужи временски период.
Организациона структура корпорације је изузетно разуђена и обухвата три основна нивоа. Први ниво је врховни, који се бави проблемима управљања целином, други ниво је функционални, који се бави проблемима управљања линијама производа или функцијама предузећа, и трећи ниво је оперативни. Потпуно је заступљено постојање сарадника на свим нивоима, тако да је број извршилаца који се баве пословима џмента врло велик. Технологија њиховог посла је врло слична и односи се на активности: анализе, дефинисања циљева, планирања, организовања, вођења и контроле, с тим што је предмет тих активности према нивоима различит. Извори моћи менаџмента корпорације су лична експертност за менаџмент, организациони положај и личне особине.


2.4. МЕНАЏЕРИ


Менаџери су они људи који се баве пословима реализације дефинисаних циљева неког организационог система, при чему се користе способности осталих чланова система уз обавезну личну одговорност за реализацију дефинисаних циљева.
Менаџери могу али не морају бити власници предузећа у коме раде. Најновије тенденције у управљању пословним системима обавезно раздвајају функцију власника и функције менаџера. На тај начин створена је категорија професионалних менаџера које чине људи који поседују одређена знања и вештине врхунских квалитета које им омогућавају да успешно воде различите пословне и организационе системе. Развој менаџмента као научне дисциплине и примена истог у свакодневним активностима на свим нивоима и свим областима људског деловања, као и значајних резултата који су проистекли из те примене учинили су да се створи велико интересовање за позив менаџера. Не може се занемарити ни материјална страна овог позива, јер успешни менаџери су данас изузетно плаћени. У интересу сваког власника, без обзира да ли је то појединац или су то акционари је да њихов капитал дају на управљање успешним и доказаним менаџерима који ће својим знањем и способношћу тај капитал учинити још већим и атрактивним.
Менаџери су сви они људи који се баве пословима управљања у организационим системима при чему могу деловати самостално или преко и помоћи других људи. Из функције менаџмента произилази да сваки менаџер ради са људима на реализацији одређених циљева или задатака при чему исте усмерава на одређене послове који су садржани у основним функцијама менаџмента, а то су анализа, дефинисање циљева, планирање, организовање, вођење и контрола.
При обављању послова и задатака у било ком организационом систему чланови тог система обављају менаџерске и неменаџерске послове и активности. Једноставно речено под менаџерским пословима подразумевамо све оне послове који имају за циљ да усмере и учине једноставнијим деловање извршиоца при реализацији одређених операција или задужења.
Сваки посао захтева од менаџера који га обављају да поседују одређене карактеристике које ће им омогућити да буду успешни. Због те чињенице менаџери су обавезни да прте сва достигнућа у области у којој делују и да стално усвршавају своје знање у различитим областима науке и праксе.
Број карактеристика је такорећи неограничен али углавном се своди на следеће карактеристике:

- мора да буде стручан за област менаџмента у којој ради,
- мора да познаје организацију у којој ради,
- мора да познаје привредни сектор у коме егзистира предузеће,
- мора добро да познаје окружење и збивања у њему,
- пожењно је да познаје сродне области,
- да квалитетно решава проблеме,
- да благовремено и квалитетно доноси одлуке,
- да форсира тимски рад,
- да комуницира са запосленима,
- да делегира послове,
- да командује,
- да је способан да уређује и преговара,
- да поседује способност визионара, предвиђања, предузимања иницијацитиве,
- да поседује потребне реторичке способности,
- да поседује дијагностичко умеће,
- да је способан да се прилагоди свакој новонасталој ситуацији
.

Личне карактеристике менаџера су следеће: креативан (способан за стварање нових идеја), адаптиван (прилагођава се свакој новонасталој ситауцији), брзо размишља, поштен, вредан, паметан, амбициозан, самоуверен, емотивно стабилан, комуникативан, интересантан и пријатан у друштву, реторичан, енергичан, флексибилан, ентузијаста, оптимиста, маштовит, јак и стабилан као личност, храбар, агресиван.

 

ЗАКЉУЧАК


Иако је менаџмент појмовно доста тешко објашњив његова нужност, значај и присутност у свим областима човековог деловања и живота је евидентна. Како свака дефиниција менаџмента полази од чињенице да је менаџмент појединаца или групе људи која је усмерена на реализацију унапред постављених циљева, није могуће довести у сумљу тј. нужност и значај постојања менаџмента уопште. Данас се сусрећемо са веома успешним менаџментима и менаџерима у свим областима деловања и жовота. Менаџмент постоји и нопходан је у свим организационим системима, системима које чине људи. Ако желимо да покажемо да је менаџмент нужност свог организационог система, као и да је веома значај за успешност истог најједноставније је то показати на примерима из различитих области. Сви се са правом дивимо умешности и способности цивилизација које су нам оставиле у наслеђе велелепне споменике попут пирамида, сфинга, кинеског зида и других. Ови споменици су још један у низу доказа да је менаџмент присутан у свим областима и периодама човековог постојања. Такве грађевине су настале као резултат постојања изузетног менаџмента и менаџера који су били способни да замисле и реализују наведене подухвате.

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi


SEMINARSKI RAD