Automobilska industrija

Danas je teško zamisliti život bez automobila. Automobil je sastavni deo života velikog broja ljudi i ljudi u velikoj meeri zavise od automobila. Automobil je omogućio prelaženje dugačkih puteva za kratko vreme,brži i lakši transport između gradova i u okviru gradova, i na kraju ljudima povećao efikasnost u smislu uštede vremena. Interesantno je kako je automobil od vozila za odabrane postao dostupan širokom krugu ljudi i u velikoj meri promenio ne samo način života pojedinaca,već i kompletnu ljudsku civilizaciju. Takođe, automobil je uticao na način života mnogih ljudi, i na neki način postao simbol nekog određenog načina života. Uticaj automobila najviše se ogleda u stvaranju posebne kulture i sporta usko vezanog za automobile. Auto sport je danas jedan planetarno najpopularnijih grana sporta, koji kroz mnogobrojna takmičenja i manifestacije spaja veliki broj ljudi različtih starosnih,kulturnih,nacionalnih i etničkih pripadnosti u jednu celinu. Stvoren je jedan potpuno nov vid druženja i zabave među ljudima.
Do prekretnice u polju proizvodnje automobila došlo je u Americi kada je Američki konstruktor Henri Ford uveo proizvodne trake. Njegova inovacija dovela je do revolucije u proizvodnji automobila. Pokretna traka značila je drastično povećanje proizvodnje automobila u jednom danu, a smanjeni su i troškovi proizvodnje. Pre uvođenja pokretne trake bilo je potrebno preko 12 ljudskih radnih časova da bi se proizveo automobil,a posle uvođenja pokretne trake bilo je potrebno samo oko 1 čas i 30 minuta ljudskih radnih časova. To znači da je sa pokretne trake u toku jednog radnog dana na svake 15 minuta silazio novi automobil.

Ford Motor Kompanija

Henry Ford (1863-1947)

Henri Ford rođen je 30. jula 1863.godine. Otac Vilijem i majka Meri bili su farmeri u američkoj saveznoj državi Mičigen. Još od malena Henri pokazuje veliko interesovanje za mehaniku. Sa 16 godina napušta roditeljski dom kako bi izučio mehaničarski zanat. Sa 17 počinje da radi u Detroit Dry Company koja se bavila proizvodnjom gvozdenih brodova, i tu se zadržao četiri godine. Sa 21 godinom vraća se kući i zapošljava u Westinghousu kao demonstratr, montažer i mehaničar njihovih proizvoda za oblast južnog Mičigena. 1891. Henri je počeo da radi kao mehaničar u Detroid Illuminating Company, gde je vrlo brzo postao vodeći inžinjer. Svoj prvi motor na benzin je napravio 1892.godine.Radeći na ovom poslu došao je na ideju o proizvodnji automobila.On je ilustrovao,sto svi istoricari mogu da prepoznaju,snagu dobre,ali jednostavne ideje,koju je ostvario covek usmeren ka jednom cilju,sa neumoljivom voljom.Ford je smatrao da je motor sa unutrasnjim sagorevanjem,kombinovan sa jeftinim benzinom,predstavljao resenje problema seoske izolacije,kao i prigradskog i gradskog prevoza.Postavio je sebi zadatak da projektuje i proizvede automobil koji je lak za voznju,siguran,na koji se potpuno moze osloniti,napravljen od najjacih i najboljih materijala i cija bi se cena postepeno mogla smanjivati putem ekonomije velikih razmera.U slobodno vreme počeo je da radi na tom projektu i 1896. završio je svoj prvi autoomobil i nazvao ga kvadrocikl. 1899. Henri osniva svoju prvu firmu- Detroit Automobil Company. Posle neslaganja sa finansijerima Detroit Automobil Company on napušta tu kompaniju. Početak Henrijevog uspeha predstavlja 10. oktobar davne 1901. godine, kada je u svom novom sportskom automobilu pobedio na trci Grosse Point u Mičigenu, SAD. Kao rezultat te pobede, uspeo je da sakupi značajna finansijska sredstva i u novembru 1901.osnuje firmu Henry Ford Company . Četri meseca kasnije opet odlučuje da napusti firmu. Firma kasnije menja naziv u Cadillac Company. Nekoliko godina kasnije ona se udružuje sa Buick-om i Oldsmobilom, čime je formiran General Motors Comany. Interesantno je to da je Henri Ford imao direktan uticaj na rađanje svog najvećeg konkurenta u narednih sto godina.
1902. Henri osniva novu kompaniju pod nazovom Ford Motor Company. 1908. Ford predstavlja Model T Ford- po ceni od 850 dolara, što je u to vreme bila izuzetno povoljna cena za automobil,i tada je prodao 5.986 primeraka.Do 1916,kada je imao 577.036 prodatih,cenu je spustio na 360 dolara. Pojava Fordovog “modela T” postavila je Ameriku (a samim tim i ceo svet) na točkove, uspešna primena pokretne montažne trake pri proizvodnji ovog modela imala je skoro isti uticaj kao iindustrijska revolucija.Do 1927.godine,kada je serija prekinuta,ukupno je prodao preko 15 miliona modela " T ", ucinivsi njih i njihove rivale standardnom opremom americke porodice.Takodje ga je činilo najprodavanijim automobilom skoro 100 godina. Prodaja legendarnog ”modela T” bila je toliko uspešna da su sve ostale automobilske kompanije u SAD bile pred zatvaranjem. Ford je uspeo u tome posle automatizacije proizvodne linije 1913.godine, jer je tako znatno umanjio cenu automobila koji je “od igračke za bogate postao vlasništvo svakog čoveka na planeti”. Da automatizuje proizvodnu liniju, Ford je smislio posle posete Searsovim pogonima u Čikagu za masovnu proizvodnju poštanskih kutija. 1913. otvorio je svoj prvi pogon za mehaničko montiranje vozila, pre toga automobili su bili ručno montirani. Po uvođenju automatizovane proizvodne linije, svaki radnik je obavljao po jednu operaciju na montaži vozila posle čega bi naredni radnik nastavljao da montira i tako redom do kompletiranja vozila. Ceo radni proces bio je podeljen u 29 operacija koje su obavljali 29 radnika. Efekti su bili iznenađujući. Prosečno vreme izrade jednog dela sa uvođenjem novog postupka skraćeno je sa 20 na 13 minuta. Zanimljivo je to da je na vrhuncu svoje popularnosti, 1925, svakih 5 sekundi po jedan model T silazio sa proizvodne trake. S godinama cena modela T značajno je padala. 1910,1. koštao je 780 dolara, naredne 1912. cena pada na 690 dolara i tako postepeno do 1914. kada pada na svega 360 dolara.
Mehanizacija proizvodnje imala je i svoju negativnu stranu. Raslo je nezadovoljstvo radnika. Konstantno obavljanje jednog te istog posla dovodilo je do velikog zamora i monotonije. Rad u Fordovim fabrikama smatrao je često surovim. Radnici su u velikom broju napuštali Fordove fabrike. Kasnije je nasto pojam „fordizam” koji je bio sinonim za surovu eksploataciju i izrabljivanje radne snage. Da bi obezbedio najbolje radnike za svoje fabrike i sprečio suviše velike fluktacije, Henri Ford 1914. godine donosi odluku o povećanju nadnica sa 2,5 dolara na 5 dolara za desetočasovno radno vreme čie im je omogućio da postanu kupci njegovih automobila. Do 1920.Ford je,isplativsi sve svoje partnere,shvatio da moze da uradi 3 stvari :prvo,da masovnom potrosacu obezbedi kvalitetan proizvod po najnizoj mogucoj ceni ;drugo,da daje najvece plate u industriji i ,u tom trenutku,najvece u istoriji ;i trece,da postane(posle Dzona D.Rokefelera )drugi milijarder nacije.

Intuicija da hrabro prihvati ideje naučnog menadžmenta i time sprovede revoluciju u automobilskoj industriji, ali istovremeno i u američkom društvu, bila je presudna za Fordov uspeh. S druge strane, ono što mu se može prigovoriti jeste konzervativizam i pomanjkanje sluha za prihvatanje promena, što su iskoristili drugi (u prvom redu GM i njegov lider Sloun). Na primer, pošto je uvek bio odbojan prema zajednici bankara, Ford je uporno odbijao spoljne investicije, finansirajući sve aktivnosti isključivo iz prihoda kompanije, a kredite je uzimao samo onda kada drugog izlaza nije bilo.

Kada je umro, 1947. godine, vrednost njegovog udela iznosila je preko 600 miliona dolara. Važnije od toga jeste što je ostavio neizbrisiv pečat na američkoj industriji i društvu, njegovo ime je postalo sinonim za masovnu proizvodnju (pokretna traka) i dalji razvoj teorijemodernog menadžmenta, a njegovi automobili se su se kretali širom sveta, pa i u Srbiji.

Henri Ford je, po izboru magazina Fortune, 2. novembra 2001. godine proglašen za “biznismena XX veka”. Ford je imao veoma jaku konkurenciju u Alfredu Slounu Junioru, koji je kao predsednik Dženeral motorsa postavio temelje uspona ove kompanije do najbolje u svetu, zatim u Tomasu Votsonu, koji je kompaniju IBM transformisao u kompjuterskog džina, kao i Bilu Gejtsu, simbolu informatičke industrije. Ipak - Ford je pobedio.

ZANIMLJIVOSTI

-Model "T" je na velika vrata ušao u Srbiju kada su nam Amerikanci 1916. i 1917. godine isporučili stotinak komada za vojne potrebe. Tim automobilom su se vozili kraljevi Petar i Aleksandar, vojvoda Mišić, Nikola Pašić...
-Henri Ford je svojevremeno ponudio nagradu od 25.000 dolara onome ko mu pokaže kako da uštedi samo jedan šraf u proizvodnji automobila. Da nije bilo Henri Forda, SAD ne bi danas bile ovakve kakve ih znamo. Njegova opsednutost smanjenjem troškova proizvodnje i povećanjem produktivnosti omogućila mu je da napravi prvi automobil koji mogli sebi da priušte obični ljudi, a sve to je dovelo do izgradnje velike mreže puteva i autoputeva, koji su predstavljali začetak današnjeg mobilnog društva. Toje takođe utrlo put programima poboljšanja proizvodnje i upravljanja koji su danas prisutni u automobilskoj industriji.

WILLIAM C. DURANT(1861-1947)

Kompanija General Motors
Zaposlenih: 326.000
Prodaja: $ 185,5 milijardi (2003) vozila

Perspektiva Preduzeća:
General Motors ima dugu tradiciju odgovornosti, integriteta, transparentnost, koji je pomogao da osnuje nasu reputaciju kao lider u korporativne odgovornosti. Mi smo mesto visoke vrednosti na jasnom komuniciranju, i istinitim informacijama o performansama za naše zaposlene, dobavljače, dilere, investitore i klijente.

Ključni datumi:

1892: R.E. Olds osniva Olds preduzeće motornih vozila
1895: Prvi Oldsmobile model je uzet na vožnji.
1900: David Buick osniva fabriku u Detroitu.
1902: Henry Leland proizvodi prvi Kadilak.
1903: William Durant osniva , General Motors Corporation, koja zajedno okuplja Oldsmobile i Buick.
1909: Cadilac i Oakland (preimenovanPontiac)se pridruzuju GM.
1912: GM-uvodi električni Automatski pokretač u automobilima Cadillac.
1918: Chevrolet postaje deo GM.
1923 Alfred Sloun, Jr, je imenovan za predsednika.
1925: Kupljena je autokompanija Vauxhall Motors iz velike Britanije.
1931: Nemačka kompanija Adam Opel je kupljena. .
1940: GM počinje proizvodnju materijala za odbranu.
1950: Svi SAD modeli su dostupni sa automatskim menjačem.
1971: GM dobija 34 odsto udela u kompaniji Isuz motors.
1984: GM- dobija sistem Elektronskih podataka.
1986: Hughes Avion je stecen.
1990: Kompanija dobija 50 odsto udela u Svedskom Saab Automobile AB;Saturnom Korporacija je kreirana kao filijala.
1996: EDS je isključen.
1999: GM dobija 20 odsto udela u Fuji Heavy Industries, proizvođaču Subaru automobile,
2000: GM-dobije 20 odsto udela u "Fijat" Fijat auto banja spa jedinica i zauzima punu kontrolu nad SAAB.

Istorija kompanije:
Korporacija Dženeral Motors (GM) je najveći svetski proizvođač linije vozila.Njen arsenal uključuje marke Chevrolet, Pontiac, GMC, Buick, Cadillac, Saturn, Hummer i Saab.Opel, Vauxhall i GM Holden obuhvataju GM međunarodnu plocicu sa imenom.
Kroz svoj sistem globalnog saveza, GM-ima udela u Isuzu motors Ltd., Fuji Heavy Industries Ltd., Suzuki Motor Corporation, Fiat Auto, and GM Daewoo Auto & Technology. Ostale firme ukljucuju Dženeral motors korporacije i njene filijale omogucavajuci osiguranje GM-kupaca i prodvcima.

19. vek

Početak General Motors Korporacije može se pratiti unazad jos od 1892, kada je R.E Olds prikupio sve svoje uštede za konvertovanje pomorske i industrijske fabriku motora njegovog oca u Olds Motor Vehicle Company za izgradnju kocija.
Godine 1895 prvi model, četvorosed sa benzinskim motorom,koji bi mogao proizvesti pet konjskih snaga, otišao za njegovu probnu voznju..
Olds se pokazao kao inovativni inženjer, dobar biznismen i veoma uspešan sa svojim prvim modelom,koji se inace izgradjeni u veoma malom broju.. Kao rezultat njegovog uspeha, on je osnovao prvu Americku fabriku u Detroitu posvećen isključivo za proizvodnju automobila. Prvi automobil je bio luksuzni modela i koštao je $ 1.200, ali je drugi model bio je uveden u spisak ceni od $ 650 i bila je veoma uspešna. Na prelazu veka Olds je prodala više od 1.400 vozila.
Takođe, tokom ovog vremena, Cadilac Automobil Kompanija je osnovana u Detroitu, koju je osnovao Henry Leland, koji je sagradio auto motor sa iskustvom stečeno u Oldsmobile fabrici, gde je radio do 1901. Oldsmobile je dostigla svoj projektovani cilj proizvodnju 4.000 automobila u jednoj godini. Treći igrač, inženjer David Buick, osnovao je sopstvenu fabriku u Detroitu za to vreme.
Do 1903, u vreme nestabilnosti na tržištu, toliko različitih proizvođača od kojih koji su finansijski najslabija nestali i neki od preostalih preduzeća su bili primorani da formiraju konzorcijum. Wiliam Durant, direktor Buick Motor Company, bio je čovek iza spajanja. On je verovao da je jedini način za automobilske kompanije da rade na dobit je bila da se izbegne dupliranje koji se dogodio kada su mnoge firme proizvodile isti proizvod. Dženeral Motors korporacija je tako formirana, okupljanjem Oldsmobile i Buick u 1903, a pridružili su im se Kadilak i Oklandu (preimenovan Pontiac) u 1909. Pozitivni finansijski rezultati su se odmah videli iz spajanja, i ako je osnivanje preduzeća privuklo malo pažnje.
GM druga US automobilske divizija, Chevrolet, postaje deo korporacije u 1918. Samo su Buick, Oldsmobile, Cadillac, i Oakland nastavili izradu automobila za kratko vreme nakon njihove kupovine od strane GM.. Do 1920 više od 30 kompanija je steceno kroz kupovinu svih ili dela njihovih akcija. Dve su bile preteče većih GM filijala, the McLaughlin Motor Company iz Kanade (koji je kasnije postao Dženeral motors Kanade i Fisher Body Company.
Do 1911 preduzeća su postavili centralno osoblje stručnjaka da koordinira rad u različitim jedinicama i fabrike. GM-ov sistem administracije, istraživanja i razvoja postao jedan od najvećih i najsloženijih u privatnoj industriji.
. Tokom Prvog svetskog rata GM je pokrenulobjekat za proizvodnju ratnog materijala. Bez prethodnog iskustva u proizvodnji vojne opreme, SAD automobilska industrija je završila proizvodnju ratne opreme u roku od 18 meseci. Između 1917 i 1919, 90 odsto proizvodnje kamiona GM je bilo za rat.Do 1920/21.godine General Motors
To je bilo u trenutku kada je Alfred Sloan, Jr, koji je bio predsednik GM prvi put postao povezan sa kompanijom. U 24 godina, Sloan je $ 50.000 investirao u hotelu Hyatt Roller Bearing Company ..Hajat kada je postao deo GM, Sloan je pridružio korporativno upravljanja i postao predsednik 1923. Ekspanzija u inostranstvu je počela brzo, sa 1925 kupljena je auto kompanija Vauxhall Motors iz velike Britanije a 1931 je kupljena Nemačkog Adam Opela. Automobilska proizvodnja nastavljeno posle rata i posleratnog širenja rezultiralo u povećanoj proizvodnji.,od 1950 svi modeli izgrađeni u SAD-u su dostupni sa
Periodu između 1950 i 1956 je bila prosperitetna posebno u Sjedinjenim Državama, sa porastom potražnje za drug,i automobil u porodici. Amerikanci, međutim, su počeli da pokazuju interesovanje pravi u manjim evropskim automobilima. Do 1956, godine smanjenje prodaje, Ford Motor Companы, Krajsler Korporaciju, i GM je izgubio oko 15 odsto u prodaji, a uvoz je gotovo udvostručio svoje prodor na tržište.
1960 su bile teške godine u Detroitu.

Preostali Konkurentska u 1970-80s

Od početka 1980-ih, isporuka je proveo više od $ 60 milijardi redizajniranje većinu svojih automobila i modernizaciju postrojenja koja ih proizvode. Kompanija je takođe dobila dva velika korporacija, Hjuz aviona u 1986, kao i elektronske sisteme podataka (eds), 1984
GM-ov udeo na tržištu opao polako od 1982 do 1992. U 1987 Fordove dobit premašila GM za prvi put u 60 godina. Od 1990 do 1992, korporacija je pretrpela razarajući i sukcesivno godišnje gubitke u ukupnom iznosu od skoro 30 milijardi dolara. Problemi su bezbroj. Prekoračiti proizvodne troškove konkurenata ', zbog visokih troškova rada, overcapacitы i komplikovane procedure proizvodnje. GM-suočava konkurenciji od 25 kompanija, a njegov tržišni udeo pao sa skoro 50 odsto na oko 35 odsto. Uprkos poboljšanja finansijskog učinka, GM-ov udeo SAD tržište automobila nastavio je stalnog pada, pada na nešto više od 31 procenata do 1995. Kompanije severnoameričkih operacija i dalje biti kritikovana od strane posmatrača za svoje nesposobnosti da proizvodi inovativne modele, glacijalnu brzinu svog razvoj novih proizvoda i neefikasnosti svojstvene prikazuju šest kola divizije i GMC Truck Division.
1995 prodaja nacionalne kompanije automobila Iznajmljivanje poslovnog usledio je spinoff EDS-u sledeće godine. Iako i dalje pokušavaju da preokrenu sada tri višedecenijskog pada, isporuka je počela u potrazi za budući rast iz Azije, gde je početkom 21. veka porast prodaje automobila očekuje da nadmaši i Severnoj Americi i Evropi.GM-ov udeo na tržištu porastao u 2001 i početkom 2002 dostigla je 30,9 odsto na američkom tržištu. Ševrolet je takođe počeo da outsell Forda.
Glavni poslovne jedinice: GM-Auto, osiguranje i finansiranje operacije.
GlavniKonkurenti: AmeriCredit Korporacije; Baыerische Motoren Uerke AG, Kredit Prihvatanje Korporacije; Daimler Chrыsler AG, Ford Motor Companы, Ford Kreditne kompanije, Dženeral elektrik kapital korporacije, kompanije General Electric, Honda je Motor Co, Ltd; HJUNDAI motornih Preduzeća; Mazdi motora Korporacije; Micubiši motors korporacija; NISSAN Motor Co, Ltd, PSA, Pežo citron SA, SA Reno, Suzuki motor korporacije, Toыota Motor Corporation, Folksvagen AG

Korišćena literatura:

1. Dr. Dejan Erić, „Uvod u menadžment”, Ekonomski fakultat- Beograd, Viša škola za sportske trenere- Beograd, Čigoja štampa- Beograd, Beograd 2000.
2. Branimir Pavla Inić, „Menadžment 2-lideri, kako postati milioner”, Fakultet za trgovinu i bankarstvo „Janićije i Danica Karić”, Beograd 2004.
3. Internet

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD