MENADZER BUDUCNOSTI | SEMINARSKI RAD IZ MENADZMENTA

OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ MENADŽMENTA

Još...

MENADŽER BUDUĆNOSTI

Profil menadžera preduzeća sutrašnjice treba posmatrati u dinamičnom razvoju privrede i društva. Osnovni mu je zadatak da predvidjajući budući tok razvoja, strategijski primeni dostignuća, tehnoloških inovacija, stvarajući nove prilike za povoljnije poslovne transformacije.
Vodjenje i organizovanje poslovanja preduzeća sutrašnjice ostvaruje se na temelju koncepcija, strategijskih načela, preduzetničke filozofije, savremenih metoda i tehnika „bioenergetskog“ organigrama i informatičkog algoritma u procesima tehnoloških i društvenih inovativnih promena. To su procesi automatizicije i kibernetizacije privredjivanja koji zahtevaju inovirani profil menadžera preduzeća. Odlučujući elementi tog inoviranog profila menadžera su celovitost karakternih svojstava, visok nivo menadžerskih i organizacionih znanja (presek tipičnih crta profesije), visok stepen strategijskog preduzetništva i marketinškog rizika, te sposobnost aplikacije inovacija.
Menadžer sutrašnjice mora znati inovativno razmišljati, stvarati i aplicirati inovacije. Znanja potrebna menadžeru ne mogu se steći odjedanput; potrebno je kontinuirano obrazovanje za nove situacije. S toga, menadžer sutrašnjice treba dobro ovladati znanjem vezanim uz inovativno poslovanje. To znači da bi menadžer sutrašnjice uz diplomu odgovarajućeg fakulteta, morao pohadjati i seminare za inoviranje znanja i veština, te postdiplomske studije iz menadžmenta.
Od inovirane uloge top menadžmenta očekuje se da će na temelju rezultata istraživanja vezanih uz projekte u preduzeću, ali i uz one spolja, veliki deo vremena provede u kreiranju strategije razvoja tehnologije , saradnika, privredjivanja, odnosno planiranja dugoročnog razvoja preduzeća. Ostali fond vremena rasporedjuje se na organizovanje inovacija, delegiranje poslova i ovlašćenja saradnicima, na koordiniranje saradnika, te kontrolisanje procesa i akcija, a manji se deo ostavlja za operativne poslove i operativno odlučivanje. Profil srednje linije menadžmenta osposobljava se za organizovanje i kontrolisanje, a niže za kontrolisanje i operativne poslove.
Savremeni profil menadžera karakteriše liderstvo, kreativnost, preduzetništvo i rizičnost. Profil menadžera ima sličnost sa profilom srpskog trenera:
• sposobnost autorativnog vodjenja tima kao celine,
• korišćenje sposobnosti pojedinca radi učvršćivanja karika u lancu tima,
• profesionalnost,
• motivisanje saradnika za osećanjima za dobru medjusobnu saradnju i
• rasporedjivanje ljudi prema stvarnim sposobnostima, prema sklonosti i spremnosti.

Chester Bernard napominje da uspešan menadžer stalno pita: “Na koje načine mogu pridoneti efikasnosti organizacije gde radim“?
Uspešan menadžer mora poznavati: područje rada (delatnost, branšu, preduzeće), specijalističke elemente poslovanja (monetarni, devizni, porezni, obrazovni i celokupno ekonomsko-finansijski sastav), te sredine u koje se preduzeće nalazi. On mora moći kreirati strategiju, definisati i rešavati probleme, voditi timove, komunicirati i ophoditi se s ljudima, odlučivati, uveravati, dokazivati i pregovarati, delegirati, kontrolisati, u poslu riskirati i preuzimati odgovornost. Da bi menadžer besprekorno obavljao široki i raznoliki dijapazon delokruga rada, on mora biti: emotivno stabilan, strategijski kreativan, praktično mudar, brz logičar, samouveren i nepokolebljiv, kada je reč o odabranoj metodi i poduzetničkom predlogu, vrsni vodja i koordinator timova u procesima rada, moralan, kulturan u ophodjenju i demokratski nastrojen.
U fazi nastanka, preduzeću je potreban agresivni starter, rizičar, svestrani ekspert, kreator, inovator, dinamični preduzetnik, ekstrovertna osoba. Uz zrelost preduzeća ide stabilni ekspert, odlučni promoter, usavršitelj promene, konsolidator poslovanja, stabilizator inovativnih procesa, tvorac sporazuma s partnerima i saradnicima. Starosti preduzeća potrebni su radikalniji zaokreti i reorganizacija.
Pitanjima futurologije u oblasti menadžmenta danas se bave poznati svetski futuristi, konsultantske firme i univerziteti, ne bi li otkrili kako će izgledati menadžer budućnosti, koji će kvalitet posedovati i šta će biti njegova motivacija za rad? U tom smislu postoji serija napisa koji tretiraju ovu problematiku. U knjizi „The Managing of Change“ Bejsli i Kuk iznose svoje gledanje na buduće aktivnosti menadžera i kažu da u odnosu broja menadžera i broja radnika povećava se broj menadžera da bi se izašlo u susret izmenama u orijentaciji menadžmenta. Pomenuti autori osobito insistiraju na profil budućeg menadžera za kojeg kažu da će podsticati razilaženje u pogledima, tolerisati konflikte i uvek biti spreman za prihvatanje novih ideja, načina rada i mišljenja.

Alvin Toffler smatra da će organizacija budućnosti tražiti ljude koji će brzo učiti kako bi snagom svog intelekta mogli da razumeju novonastale promene, probleme, odnosno takve osobe koje će imati maštu za iznalaženje novih rešenja, predloga i sugestija.
Komentari koji su se nakon objavljivanja pomenutih knjiga pojavili u britanskoj naučnoj i stručnoj javnosti, kao i kod vodećih menadžera u toj zemlji, pokazuju da postoje veike oprečnosti na iznete stavove, ali i neslaganja sa mnogim budućim projektima.
U poznatom globalnom časopisu “The Financial Times“ iz 1980. godine, objavljen je članak pod naslovom: “The Manager as a Paragon of All Virtues“ u kojem su navedeni rezultati do kojih je došao tim sastavljen od vodećih evropskih i američkih poslovnih ljudi i akademika. Oni su istraživali menadžment i obrazovanje u svetlu stalnih promena pod pokroviteljstvom “The Europian Fondation for Managment Development“ kao i “The American Assembly of Colegiate School of Business“. Njihova istraživanja otkrila su da menadžer budućnosti mora biti diplomata, odnosno čovek “preporoda“, onaj koji donosi odluke, pregovara, ubedjuje, zalaže se za konsenzus, strateg, koordinator i planer. On takve osobine mora posedovati, jer u budućnosti će se, pored značaja koji će se pridavati ekonomskim i tehnološkim faktorima, mnogo veći značaj od onog koji se pridavao u prošlosti, pridavati socijalnim i tehnološkim faktorima koji utiču na organizaciju.
Posle Drugog svetskog rata menadžer je definisan kao “neko ko odgovara za rad podredjenih.“ Iskazano drugim rečima, menadžer je bio “boss“, “šef“, a sam menadžment je značio nivo, moć i vlast. Nakon 1950.g. definicija menadžera se već bitno izmenila u smislu da je to osoba koja je “odgovorna za izdavačko praktično delovanje ljudi“. Prava, pak, definicija menadžera je da je to onaj ko “odgovara za primenu i praktičnu izvodjačku stranu znanja“.

Savremeni menadžeri, onako kako ih vide zapadni privedni stručnjaci, su osobe koje su veoma prilagodljive, mada su često vezane za svoj kulturni krug, ali i vrlo aktivne u domenu podsticaja. Od njih se sve više zahteva, podjednako na domaćem i spoljenem planu, da izvršavaju jednostavne krajnje kompleksne zadatke. Menadžer budućnosti to treba da radi u preduzeću koje je danas dva do tri puta veće nego što je bilo pre 15 godina. Rukovodjenje u novom ambijentu se poistovećuje sa primenom scenarija po kome bi preduzeće trebalo da deluje u narednih pet do deset godina, odnosno izradi vizije budućnosti.
Od menadžera-lidera budućnosti imperativno se zahteva posedovanje latentnog nezadovoljstva sa postojećim stanjem, odnosno prisustva stalnog nemira i težnji ka promenama, inicijativi i spremnosti za preuzimanje odgovornosti. Kompleksnost u odnosima preduzeće-okolina, manifestovaće se kroz raznovrsnost proizvoda, tržišta i mnogostrukosti medjusobno isprepletanih odnosa. Da bi se takav komplemerat naraslih varijabli kontrolisao, potrebni su menadžeri znatno šireg hoizonta obrazovanja koji vladaju većim brojem instrumenata rukovodjenja.
Menadžer XXI veka mora biti vanserijska ličnost čije će radne navike i intelekt značiti kompatibilnost sa sredinom u kojoj živi i tehnologijom koju bude primenjivao. Njegov rad će se odvijati u društvu koje će biti mnogo pluralnije i demokratskije nego što je danas, a ekonomija mnogo više zasnovana na preduzetništvu, kreativnosti i inovativnosti. U takvom okruženju generalne karakteristike menadžera biće antropocentrizam, dakle, menadžeri će biti okrenuti prema čoveku, vodiće mnogo više računa o njegovim individualnim svojstvima i kvalitetima zašta će im biti potrebno mnogo više znanja iz psihologije i socijalne patologije.
Sa godišnjeg savetovanja menadžera Jugoslavije održanog u Budvi 1994.g. izdvajamo sledeće poruke koje se odnose na menadžera budućnosti.

“Preduzeće i institucije budućnosti predstavljaće otvorene sisteme-organizme medjusobno povezane specifičnim projektnim formama i mrežnim strukturama. U takvim sistemima informacije postaju sve važniji resurs i komunikaciono sredstvo, a poznavanje informatičke tehnologije preduslov za efektno i efikasno upravljanje sisemima. Uloga menadžera je od posebnog značaja i to kako na nivou preduzeća i privednih sistema, tako isto i na nivou društvenih službi, javnih institucija i državnog aparata u celini. Menadžer XXI veka mora biti otvorena ličnost širokih horizonta, profesionalnih i ličnih interesovanja koja u maksimalnoj meri integriše osobine profesionalca, poduzetnika i lidera. Profesionalna znanja moraju biti interdisciplionarne prirode, što savremenom menadžeru daje karakter “generaliste“.
Preduzetnički duh podrazumeva inovativnost, kreativnost, nezavisnost, hrabrost i spremnost na preduzimanje rizika u vezi sa prepoznatim poslovnim šansama. Liderska svojstva uključuju sposobnost izgradnje vizije, formulisanje misije, mobilizacije i motivacije saradnika za realizaciju razvojnih opredeljenja. Etičke osobine jednog lidera predstavljaju elemenat bez kojeg se ne može govoriti o uspešnom menadžeru XXI veka. U procesu izgradnje menadžera za XXI vek neophodno je uključivanje svih društvenih resursa i njihovo integrisanje u opštu strategiju razvoja. Ovi programi moraju biti zasnovani na prethodno utvrdjenim potrebama (training needs).

LITERATURA

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi