Bankarski poslovi Банкарски послови су они послови који обављају банке. Банкарско пословање је привредна делатност чији је основни предмет пословања промет новца. Банкарски послови се закључују између банкарских организација у вези са прометом новца и услуга са новцем.
Банкарско пословање обављају банке и друге финансијске организације – субјекти банкарског пословања. Постоје пословне банке и централна банка одн. Народна банка Србије.
Основни извор права у погледу банкарски послова су Закон о облигационим односима (члан 1035-1088) Законом о банкама и другим финансијским организацијама. На банке се примењује и општи правни режим који је важећи за привредне субјекте (Закон о привредним друштвима).
Банке се оснивају као акционарска друштва која морају имати мининум два оснивача, између којих се склапа уговор о оснивању, којим се утвђује износ оснивачког капитала и друга питања везана за пословање и рад банке, затим се врши упис у привредни регистар, а поред тога банке морају да поднесу захтев НБС за дозволу за рад.

Банкарски послови су:
- депозитни;
- кредитни;
- девизни, девизновалутни и мењачки послови;
- емисиони послови;
- депо – послови;
- послови са ефектима;
- гаранцијски послови;
- послови платног промета.

За своје обавезе банка одговара целокупном својом имовином, а њени оснивачи одговарају за обавезе банке само до висине уложеног капитала (оснивачки капитал). Основачки капитал мора бити најмање 10.000.000. € у новчаном и неновчаном облику, што утврђује процењивач.
Као врсте банака постоје и специјализоване банке које могу бити:
- депозитне;
- заложне;
- хипотекарне;
- извозне и сл.

2. ВРСТЕ БАНКАРСКИХ ПОСЛОВА

Према положају банке према клијенту, банкарски послови могу бити:
- АКТИВНИ – банка се појављује у улози повериоца, а клијент у улози дужника; обавља се промет од банке према клијенту;
- ПАСИВНИ – банка се појављује у улози дужника. Овим пословима банка прикупља новчана средства да би могла да послује;
- НЕУТРАЛНИ – то су услужни послови банака у којима се банка не појављује ни у улози дужника ни у улози повериоца, већ за стручне услуге које пружа клијентима узима одређену провизију.

АКТИВНИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ

КРЕДИТНИ ПОСЛОВИ

Уговором о кредиту банка се обавезује да кориснику кредита стави на располагање уговорени износ новца, а корисник се обавезује да банци плати камату и да примљени износ врати у време и на начин како је одређено уговором. Ова врста уговора је формалне природе, јер мора бити закључена у писменој форми. Банке у пракси користе за кредитне аранжмане унапред припремљене одговарајуће формуларе, па се зато такви уговори сматрају уговорима по приступу.

Зависно од врсте, кредити се разликују:

Према дужини трајања кредити могу бити:
• краткорочни (2 године),
• средњерочни (од 2-5 година), и
• дугорочни (преко 5 година).

Према делатности дужника кредити се деле на:
• занатске;
• комуналне;
• земљорадничке и др.

Према економској употреби и намени кредити могу бити:
• производни, и
• потрошни.

Према улози и функцији камате, кредити могу бити
• каматни и
• бескаматни (провизија).

Према начину враћања кредити могу бити:
• једнократни
• оброчни и
• амортизациони.

Потрошачки кредити се дају грађанима и предузећима.
Хипотекарни кредит је када се за обезбеђење враћања кредита као гаранција даје хипотека.
Стамбени кредити се дају за стамбене потребе.
Кредит са текућег рачуна се може дати до износа кредитне способности (зависно од очекиваних прихода) и углавном су са високим каматним стопама.
Акцептни кредити – не одобрава новчана средства, акцептира меницу коју је на банку издао њен клијент ради повећања бонитета и квалитета клијентове менице. Акцептирана меница најчешће се користи у кредитне сврхе, банка је главни менични субјект, рок доспелости менице је рок враћања кредита.
Рамбурсни кредит – је краткорочни банкарски кредит у спољнотрговинској размени. Банка отвара кредит увознику уз покриће робних доккумената,а ставља на раслполагање извознику новчана средства.
Ванкулациони кредит – уз обавезу корисника кредита да код банке депонује документа са којима се располаже робом кад кредит буде враћен банка враћа робна документа примаоцу кредита.

ХИПОТЕКАРНИ КРЕДИТ

Хипотекарни кредит је дугорочни кредит који се одобрава уз обезебеђење хипотеком на непокретној ствари (понекад и покретне- авион, брод).
Право залоге на непокретној ствари - уписује се у земљишне књиге право власништва повериоца за износ кредита који је по правилу мањи од тржишне вредности непокретности.
У уговору се прецизира износ кредита, висина каматне стопе, рок враћања, начин исплате (фиксна, ануитетска), право отказивања (отказни рок 6 месеци).
Банка нема право отказа осим у изузетним ситуацијама ако клијент не плаћа или ако умањује вредност непокретности.
Банка има право да своје потраживање наплати принудним путем (лицитација).

КОНЗОРЦИЈАЛНИ КРЕДИТИ

Обезбеђују се новчана средства више банака за финансирање великих инвестиционих објеката (међубанкарска сарадња између најмање две банке).
Конзорцијум нема својство правног лица,а уговор о конзорцијуму садржи:
• циљеве оснивања банке;
• банку која у име конзорцијума руководи радом;
• органе управљања;
• временски рок;
• начин сношења ризика.
Конзорцијални кредит може имати две врсте карактера:
• повремени – код појединачних инвестиција (нафтоводи, путеви и др.) и
• трајни – дугорочни специјализовани послови.
Код конзорцијалног кредита се ризик равномерно распоређује на све чланице.

УГОВОР О КРЕДИТУ НА ОСНОВУ ЗАЛОГЕ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

Корисник овог кредита залаже банци хартије од вредности за његово обезбеђење.
Док траје уговорени рок за коришћење кредита заложене хартије од вредности се налазе у поседу банке али банка њиме не располаже.
Враћањем кредита престаје заложно право банке за хартије од вредности.

СТЕНД – БАЈ КРЕДИТИ

Стенд – бај кредит је који треба да уследи у случају потребе. Овај кредит се користи у међународном банкарском пословању (Светска банка, ММФ и др.). Ако се средства не користе, или се не користе у потпуности, корисник само плаћа провизију приправности (цена којом се плаћа резервација за кредитну своту која је одређена а није искоришћена). Ако се кредит искористи у пуном износу следи класичан кредитни аранжман. Стенд – бај кредити пружају кориснику правну и економску сигурност.

ЛОМБАРДИНИ ПОСЛОВИ

Ломбардни послови су посебна врста новчаног кредита који банка даје клијенту. Обезбеђује се неком покретном ствари (роба, драгоцености, ХоВ, итд.) које су гаранција клијента.
То је краткорочни банкарски кредит који је регулисан Законом о облигационим односима, састављен у писаној форми, где банка продаје заложене ХоВ и др. у циљу подмирења својих потраживања, ако клијент не врати кредит у року доспелости.

РЕЛОМБАРДИНИ ПОСЛОВИ

Реломбард је новчани кредит који банка, која је дала реломбардни кредит узима од друге банке уз поновно залагање ствари које је заложио њен клијент.
Кредит је мањи од вредности залога.
Каматна стопа је виша и даје се и за правна и за физичка лица.

ЕСКОНТНИ ПОСЛОВИ

Есконтни послови су посебна врста банкарских послова у којима се појављују елементи уговора о кредиту и уговора о купопродаји недоспелих ХоВ и других потраживања према трећим лицима. Ако је несташица новчаних средстава клијент уступа банци недоспела потраживања и недоспеле ХоВ, с тим да му банка одмах одобрава новчана средства у номиналном износу ХоВ који је намењен за ДИСКОНТ. Обично се користе краткорочне ХоВ, а висина новчаног износа зависи од бонитета ХоВ.
РЕЕСКОНТ – Банка откупљена недоспела потраживања и Хартије од Вредности продаје другој банци или лицу, пре доспелости, уз одређен дисконт.
Есконт и реесконт су значајан инструмет монетарне политике централне и емисионе банке и имају директан утицај на количину новца у промету.

ПАСИВНИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ

Код пасивних банкарских послова банка је дужник у односу на свог клијента. Банка прикупља новчана средства да би пословала.
Пасивни банкарски послови су:
- новчани депозит;
- уговор о депоновању ХоВ;
- улог на штедњу;
- банкарски текући рачуни;
- издавање ХоВ;
- емисиони послови.

УГОВОР О НОВЧАНОМ ДЕПОЗИТУ

Уговор о новчаном депозиту се склапа у домаћим и страним средствима плаћања у складу са законским прописима. Уговором банка прима а депонент полаже одређени износ. Банка је депозитар, располаже новцем и дужна је да га врати према договореним условима. Она клијенту пружа услуге у погледу чувања новца и располагања њиме за рачун клијента. Банка отвара рачун путем којег се књиже сва потраживања и дуговања са депонентом између банке и депонента и депонента и трећег лица.
Две су врсте депозита:
• по виђењу, и
• орочени (са или без отказног рока, са или без намене).
Ако није уговорено сматра се да је по виђењу. Ако је са дужим отказним роком банка издаје сертификат ( ХоВ, преносива ).
Банка је дужна да врши исплате у границама расположивих средстава и да обавештава депонента о променама на рачуну, а крајем сваке године достави извештај и стању на рачуну.
Уговором се утврђује висина камате коју је банка дужна да плаћа депоненту, ако питање камате није уговорено плаћа се законска камата.

УГОВОР О ДЕПОНОВАЊУ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

Банка се обавезује да ће уз накнаду преузети од депонента одређене Хартије од Вредности ( акције, обвезнице и др. ) ради њиховог чувања и вршења права и обавеза које депонент по основу тих хартија има.
Банка наплаћује настале камате, дивиденду, главницу и све суме за депоновање ХоВ кад доспеју за наплату и ставља на располагање депоненту, враћа их или плаћа депоненту по захтеву.

УЛОГ НА ШТЕДЊУ

Банке прикупљају слободна новчана средства грађана:
• на штедњу ( улози );
• текући рачуни грађана.
Улог је новчани износ који улагач (штедиша) даје банци под уговореним условима. Банка прима и чува новчана средства грађана и исплаћује камату.
Улози могу бити:
• По виђењу (нижа каматна стопа);
• Орочени (већа могућност пласмана, већа каматна стопа).
Банка је обавезна да доспели штедни улог на захтев улагача исплати у целини или делимично.
„Камата на камату“ – улагач има право, па се неисплаћена обрачуната камата приписује главници, и камата се даље обрачунава на нову главницу.
Штедна књижица:
• На име доносиоца и шифру;
• Квалификовани легитимациони папир.

УГОВОР О БАНКАРСКОМ ТЕКУЋЕМ РАЧУНУ

Банка се обавезује да отоври посебан рачун и да прима уплате и врши исплате у границама његових средстава и одобреног кредита (писмени облик уговора ). Новчана средства се остварују уплатом депонента и наплатом на рачун депонента. Банка може да врши исплате до износа одобреног кредита ( зависи од депонентових прихода).
Депоненти могу имати више текућих рачуна код исте банке (активни и пасивни салдо ових рачуна се међусобно пребијају).
Располагање на текућем рачуну:
• Корисник у сваком тренутку и у потпуности располаже сопственим салдом;
• Располагање позитивним салдом у корист депонента уговором може бити условљено протеком отказног рока.
Банка наплаћује провизије и накнаде посебних трошкова за услуге у своју корист са текућег рачуна депонента.
О променама на текућем рачуну банка обавештава депоненента преко извода са салдом. Депонент може поднети приговор у року од 15 дана од дана добијања извода.

ЕМИСИОНИ ПОСЛОВИ

Рад централне и емисионе банке је издавањеновчаница и кованог новца као законског средства плаћања. Емисиона банка гарантује куповну могућност новчаница и кованог новца у њиховим номиналним износима. Емисиони посао је инструмент монетарне политике земље којим се утврђује укупна количина новца у оптицају и утиче на стабилност привредних односа у једној земљи.

НЕУТРАЛНИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ

Неутрални банкарски послови су услужни послови банака. Ту спадају:
- Уговор о сефу
- Банкарске гаранције
- Инкасо послови
- Послови акредитива
- Уговоро факторингу, форфетингу и др.

УГОВОР О СЕФУ

Банка кориснику ставља на употребу сеф заодређени период, а корисник плаћа одређену накнаду. Банка обезбеђуеј надзор над сефом и држи га у исправном и употребљивом стању. Приступ сефу има корисник или пуномоћник. Има две браве ( два кључа – корисник и банка), што се зове сакључарство.
Корисник сефа плаћа накнаду банци, а ако је не плати у року од месец дана од писмене опомене, банка може да раскине уговор и да наложи кориснику да испразни сеф.
Банка има првенствено право наплате из вредности у сефу.
Уговор о сефу је банкарска тајна.

БАНКАРСКА ГАРАНЦИЈА

Банка се обавезује према примаоцу гаранције да ће му за случајда му треће лице не испуни доспелу обавезу, измири ту обавезу, ако за то буду испуњени услови утвђени у гаранцији. Банка је у овом случају јемац.
Банкарска гаранција се изражава у новцу чак и код неновчаних обавеза. Корисник може пренети права из гаранције на друго лице, под условом да пренесе своје обавезе у вези са обезбеђивањем потраживања.
Овај документ представља једноставни приредни посао јер гаранција иам само једног гаранта, бнака која по налогу клијента издаје гаранцију трећем лицу – клијентовом пословном партнеру.
Постоје и сложени пословикада више банака са различитим нивоима гарантује за поједине обавезе.

ИНКАСО ПОСЛОВИ

Банка преузима обавезу наплаћивања потраживања у земљи или иностранству за клијента и за то наплаћује уговорену накнаду.
Банка је пуномоћник клијента јер ради у његово име и за његов рачун.
Банка може обављати послове: наплаћивање меница, чекова, обвезница и других ХоВ, робни документарни инкасо (складишница, товарни лист и др. ), и нвчане и документарни инкасо (чекови, акције, дивиденде и др. ).

ПОСЛОВИ АКРЕДИТИВА

Банка се прихватањем захтева свог клијента обавезује да ће кориснику акредитива исплатити одређену своту ако буду испуњени услови наведени у налог уза отварање акредитива.

За обезбеђење документарног акредитива банци се подносе одговарајући документи према условима акредитива.
Опозив – акредитивна банка може у сваком тренутку опозвати или изменити акредитив на захтев налогодавца или на сопствену иницијативу ако је то у интересу налогодавца.
Неопозиви акредитив се издаје у случају да се сложе све заинтересоване стране ( налогодавац, банка и корисник)

3. ПЛАТНИ ПРОМЕТ ( ПОЈМОВИ )

За послове платног промета потребно је разликовати и знати значење следећих појмова:

• Клијент – физичко и правно лице које има рачун код банке
• Рачуни код банака за обављање платног промета – текући, жиро и други рачун, укључујући и рачун за извршење једне трансакције плаћања, отоврен на основу уговора између клијента и банке, могу бити динарски рачуни и рачуни у другој валути.
• Обрачунски рачун – означава рачун банке који се води у централној банци, преко кога се врши плаћање и обрачунавање међубанкарских плаћања.
• Интерни међубанкарски трансфер – рачуни клијената могу бити у истој или различитим банкама и по том основу трансфери у случају плаћања могу бити интерни и међубанкарски трансфери и клиринзи.
а) Интерни трансфер у платном промету – пренос средстава између дужника и повериоца када су њихови рачуни у истој банци,
б) Међубанкарски трансфер у платном промету – пренос средстава између дужника и повериоца када су њихови рачуни у различитим банкама,
в) Клиринг – размена и обрада међубанкарских налога за плаћање, ради обрачуна билатералних и мултитералних нето износа које свака банка фугује, или које се свакој банци дугују за поравнање налога за плаћање укључених у сваки клириншки дуг
Обрачун – измиривање обавеза банке настале у међубанкарском плаћању.
Учесници интерном трансферу су: налогодавац, иницијална банка, одредишне банке и прималац.
Учесници у међубанкарском трансферу: налогодавац, иницијална банка, одредишна банка и прималац, а може бити укључена и једна или више посредничких банака.
Иницијална банка – банка која има први налог за плаћање којим се иницира трансакција плаћања.

Пријемна банка – свака банка која прими налог за плаћање пошиљаоца.
Одредишна банка – означава банку идентификовану у налогу за плаћање, односно која у трансакцији плаћања прима последњи налог за плаћање.
Банка посредник – пријемна банка која није ни иницијална ни одредишна банка.
Дужник – физичко или правно лице које врши плаћање у трансакцији плаћања.
Поверилац – физичко или правно лице које прима плату у трансакцији плаћања.
Пошиљалац – физичко или правно лице које прима плату у трансакцији плаћања.
Налогодавац – пошиљаоц првог налога за плаћање којим се иницира трансакција плаћања, у трансферу одобрења налогодавца је дужник, а у трансферу задужења поверилац
Прималац – правно или физичко лице чија банка прими последњи налог за плаћање у трансакцији плаћања. У трансферу одобрења
Налог за плаћање – безусловна инструкција дата банци да изврши плаћање или наплати одређени износ новца са назначеног рачуна.
Облици налога плаћања могу бити: у писаној форми, електронски или усмени.
а) Усмени налог за плаћање банка и клијент морају претходно уговорити уговором о отварању и вођењу рачуна.
б) Електронски пренос налога – пренос налога телекомуникацијским путем иил физичком испоруком трака, дискета и сличних носилаца података.
в) Налози за плаћање – испостављају се на јединственим инструментима платног промета чији је облик, садржај и начин коришћење прописан законом
-Трансакција плаћања- пренос повериоца новчаних средстава са рачуна дужника или на рачун повериоца. Трансакција плаћања може бити трансфер одобрења или трансфер задужења.
-Трансфер одобрења- је трансакција плаћања коју иницира дужник који издаје налог за плаћање банци
-Трансфер задужења- је трансакција плаћања коју иницира поверилац, на основу овлашћења које дужник даје својој банци и свом повериоцу. У трансферу задужења поверилац својој банци даје инструкције да наплати средства са рачуна дужника.

4. НОСИОЦИ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА

Носиоци функција платног промета су централна банка, пословне банке и поште. Платни промет са иностранством могу да обављају само пословне банке које добију овлашћење од централне банке преко средстава плаћања (девизе, фективни страни новац и стране хартије од вредности) и инструменти плаћања (акредитиви, платне картице, менице, чекови, банкарски и финансијски документи наплативи у страној валути).

Пословне банке обављају следеће послове платног промета:

1) воде рачуне правних и физичких лица која обављају делатност, извршавају интерне и међубанкарске трансакције плаћања са тих рачуна и на те рачуне;
2) воде рачуне физичких лица која не обављају делатност, извршавају интерне и међубанкарске трансакције са тих рачуна и на те рачуне;
3) учествују, за рачуне које воде, у међубанкарском клирингу и обрачуну извршених плаћања;
4) утврђују за сваког клијента дневни промет и о томе их посебно извештавају;
5) примају од физичких лица уплате у корист рачуна који се воде у другој банци;
6) примају уплате у корист рачуна физичких лица који се воде у тој банци;
7) обављају готовинска плаћања;
8) обаваљају благајничко – трезорске послове и обазбеђују смештај и чување готовог новца у оквиру благајничког максимума;
9) примају и плаћају чекове по текућим рачунима физичких лица;
10) организују издавање платних картица и плаћање платним картицама и другим инструментима плаћања.

5. СПЕЦИЈАЛНИ ИНСТРУМЕНТИ УНУТРАШЊЕГ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА

Инструменти унутрашњег платног промета су обрасци који се користе за спровођење новчаних трансакција. У нашој земљи прописима је утврђен облик, садржина и начин употребе. Постоји неколико врста инструмената платног промета:
1) готовински инструмент платног промета – налози за уплату и исплату са рачуна
2) безготовински инструмент платног промета су обрасци којима се даје налог за обрачун и пренос средстава са рачуна на рачун – општи налог за пренос, интерни налог за пренос, акцептни налог, обрачунски чек
3) специјални инструменти плаћања су меница, акредитив и циркуларно кредитно писмо.

6. НАЧИНИ БЕЗГОТОВИНСКОГ ПЛАЋАЊА

1) Компензација – билатерална и мултителарна
2) Асигнација – је измиривање обавезе преко три субјекта. Асигнант је дужник, асигнат је нови дужник,а асигнатор је прималац. Наплаћивање дуга асигната асигнатору преко асигната
3) Цесија – уступање потраживања са једног повериоца на другого тако да дужник дугује новом повериоцу. Цедент је стари поверилац, а цесиконар је нови поверилац, а цезус је дужник.

7. ПРИНЦИПИ ПОСЛОВАЊА БАНКЕ

А. ЛИКВИДНОСТ – способност банке да измири своје обавезе
Б. СОЛВЕНТНОСТ – равнотежа између прилива и одлива средстава
В. СИГУРНОСТ – плати и наплати
Г. СЕФИКАСНОСТ
Д. РЕНТАБИЛНОСТ (добит)

ЛИТЕРАТУРА:

ФИНАНСИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ – скрипта за „Вишу школу за пословне секретаре и менаџмент“, Сремски Карловци Аутор: др Драгослав Јеринић

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE | FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU | OPERATIVNI I STRATEGIJSKI MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA | SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD