BERZE

Tržište kapitala kao sastavni deo finansijskog tržišta, predstavlja faktor globalizacije nacionalnih ekonomija posebno preko svog instrumentalnog dela. Time se omogućava investitorima iz gotovo celog svijeta da brzo i efikasno menjaju strukturu svog investicionog portfolia, pri čemu se misli prvenstveno na investiranje u hartije od vrednosti.
Berza je organizovano tržište na kome se trguje hartijama od vrednosti – akcijama i obveznicama. Zakon predviđa da se trgovanje akcijama može obavljati samo na organizovanom tržištu.
Nekada je često upoređivana sa pijacom, mestom gde se susreću ponuda i tražnja i određuju cene raznih dobara.
Razvoj tehnologije omogućio je da se nekadašnje pravilo trgovanja »uvek na istom mestu i u isto vreme« danas zameni novim: »stalno i svuda«, ali berza i dalje ostaje mesto susreta kupaca i prodavaca hartija od vrednosti. Berza ne kupuje, niti prodaje, samo obezbeđuje uslove za ravnopravnost učesnika trgovanja.

2. POJAM BERZE

Berza prestavlja institucionalizovano razmensko mesto na kojem pojedini članovi obavljaju robnu razmenu ili transakcije hartija od vrednosti, a u cilju sticanja dobiti, i mesto gde se na osnovu njihove ponude i tražnje vrši vrednovanje hartija od vrednosti.
Drugim rečima, berza predstavlja prostor na kome se trguje dugoročnim finansijskim instrumentima.
Poreklo reči BERZA objašnjava se u 2 varijante:
1. Reč BERZA potiče od latinske reči BURSA – kesa. Prvobitne berze bile su tržiste novca, mesto gde se menjao domaći novac za novac drugih zemalja.
2. Reč berza potiče od sastanka trgovaca iz ratnih krajeva koji su se u 14. veku sastajali u Belgiji (Brižu), u to vreme veoma poznate porodice Van der Beurse u čijoj je zgradi obavljana trgovina hartijama od vrednosti.

Danas su berze visoko organizovane institucije, sa specifičnim oblikom inkorporacije, odnosno one su neprofitne institucije, u vlasništvu države, ili učesnika u trgovini. One su ustanove sa javnim ovlašćenjima, odnosno mogu donositi obavezujuća pravila trgovine za učesnike i vršiti kontrolu njihovog ispunjavanja. U tu svrhu, berze donose posebna pravila.

U istorijskom razvoju berze razlikujemo 3 perioda:
Prvi period počinje od 12. veka – to su redovna sastajališta trgovaca i menjača zlatnog i srebrnog novca. Tu su se trgovci obaveštavali o cenama kolonijalne robe i mogućnostima njene nabavke. Ovakva sastajališta su se održavala u Đenovi, Veneciji, Firenci, Parizu...
Drugi period pocinje od 17. veka – to su tzv. berze efekta na kojima se kupuju i prodaju hartije od vrednosti (obligacije, akcije...). U to vreme se povećava broj kapitalističkih preduzeća u vidu akcionarskih društava što je izazvalo organizovanje stalnih tržišnih mesta za trgovinu i ovom vrstom nerealne robe.
Treći period počinje od polovine 19. veka - kada se, zahvaljujući masovnoj proizvodnji, veliki broj sirovina i proizvoda prodaje bez njihovog pristupa i to samo na osnovu standardne oznake kvaliteta.

3. ELEMENTI BERZE

Tri elementa definicije berze
1. Mesto
2. Predmet
3. Način

Berza se razlikuje po tome čime se trguje i kako se trguje.
Predmet trgovine nije prisutan na mestu trgovanja pa zato mora biti podložan tipizaciji i standardizaciji. Kod novca i hartija od vrednosti to nije problem, međutim, sa robom je nešto drugačije – standardizaciji su podložne sirovine i proizvodi prvog stepena obrade. Finalnim proizvodima se ne može trgovati na berzi. Postupkom standardizacije postiže se da predmet trgovine bude po svim osobinama istovetan u najmanjim količinama kako i u najvecim.
Na berzi se trguje na reč, ova reč je svojevremeno bila obezbedjena poverenjem i ugledom malobrojnih trgovaca koji su učestvovali u transakcijama. Razvojem trgovine ovo poverenje se institulizuje i biva zamenjeno mrežom pravila po kojima se trguje – uzansima. Svako ko želi da trguje na berzi mora unapred da ih prihvati.
Berza je mesto na kome se trguje tipiziranom robom po unapred utvrdjenim pravilima.
Globalna berza sve vise marginalizuje odredjeno mesto na kome se odvija trgovina i ona postaje sveobuhvatna putem mrežnog povezivanja.
U donosenju uzansa i standarda vezanih za trgovinu berze su dobrim delom samostalne, isto kao u kontroli njihove primene i sankcionisanja odstupanja od njih. U tu svrhu pri berzama rade posebni berzanski sudovi – arbitraže.
Sama suština berze ostala je ista, jos od vremena flamanskih trgovaca zadržala je svoje osnovne kumulativne elemente:
• trgovina bez uzorka – na reč,
• poverenje i njegova zastita,
• odredjeni uslovi trgovanja jednaki za sve učesnike.

4. PRINCIP RADA BERZE

Organizacija berze slična je koncentričnim krugovima u čijem centru se nalazi sama berza sa svojim službama, pratecim organizacijama i institucijama. Kada je nastajala prvo je oformljen prvi krug trgovaca, a zatim se formirao njegov centar i periferija. Neposredni trgovci i dalje predstavljaju ključni mehanizam berzanskog trgovanja. Na velikom broju berzi postoji tačno propisan broj mesta za ove ekskluzivne igrače koji se zakupljuje na godisnjem nivou. To su boksevi iz kojih broker komunicira sa svojom brokerskom kucom u vezi daljih poslova. Na parketu se nalaze i pultovi i tačno se zna kojom se hartijom ili predmetom trgovanja trguje za kojim pultom. Ovo dovodi do brže i jednostavnije realizacije poslova. Ne retko je predmet trgovanja odvojen i vremenom tako da se tačno zna u kom vremenu se trguje kojim materijalom (Madjarska berza).
Svaki naredni krug igrača kako se udaljuje od centra ima manje prava u procesu berzanskog trgovanja. Prvi u drugom krugu trgovanja oko berzanskog centra nalaze se opet berzanski posrednici, ali bez prava učešća na zvaničnim berzanskim sastancima i zaključivanje poslova na njima. I ova grupa igrača mora, pre pristupanja trgovini da zadovolji stroge kriterijume vezane za poslovnu pouzdanost. Učesnici u drugom krugu služe kao veza šireg tržista sa ovlašćenim igračima na berzanskom parketu. Treci, po redu, su savetnici za investiranje u terminske ugovore, a četvrti, firme koje upravljaju otvorenim računima za investiranje. Odmah iza prvog kruga, na nekim manje razvijenim tržistima dolazi otvoreno tržiste. Na kome ovlašćeni posrednici nalaze klijente. Na taj način, prikupljaju se slobodna sredstva na tržistu i preko sistema berzanskog poslovanja kanališu u odredjenim pravcima. Sa druge strane ovog lanca nalaze se preradjivači, krajnji potrošači i primarni proizvodjači kojima berza donosi slične pogodnosti u poslovanju.

4.1. Berzanski poslovi

Ciklus trgovine na berzi obuhvata tri osnovne faze. Prva faza se realizuje van berze, u odnosima investitora i berzanskog posrednika-člana berze. Ovaj odnos se uspostavlja otvaranjem računa hartija od vrednosti i računa novčanih sredstava budućeg investitora kod berzanskog posrednika, kao i davanjem naloga za kupovinu ili prodaju određenog finansijskog instrumenta. Druga faza predstavlja realizaciju naloga, odnosno kupovinu ili prodaju finansijskog instrumenta na berzi ili OTC tržištu i utvrđivanje cene finansijskih instrumenta. Treća faza ponovo prenosi ciklus van berze u obračunsku instituciju (klirinška institucija), gde se obavlja obračun.

Trgovina na berzi, u ranijem periodu, obavljala se neposrednim odnosom budućih investitora i berzanskog posrednika, fizičkom razmenom papira za novac. Savremena trgovina pretpostavlja da investitor koristi račun hartija od vrednosti kod berzanskog posrednika. Investitor daje instrukciju berzanskom posredniku da kupi ili proda određeni finansijski instrument, i ova instrukcila se naziva nalog (Order). Koji će nalog dati, zavisi od investitora, odnosno od njegove investicione strategije.

Registracija hartija od vrednosti i dobijanje dozvole za prodaju odnosno kotacija istih na berzi i u okviru zvaničnog berzanskog tržišta je postupak koji je definisan u okviru svake berze. Drugim rečima, formiranje cene po kojoj se finansijski instrument prodaje ili kupuje na berzi, polazeći od naloga klijenata, zove se kotacija. Cilj ovog postupka je da potencijalne investitore zaštiti od informacione asimetrije, odn. Lažnih informacija koje može plasirati emitent činom emisije hartije od vrednosti.
Dozvola za prodaju efekata na zvaničnom berzanskom tržištu izdaje se na pismeni zahtev emitenta koji se uvek podnosi zajedno sa odabranom bankom kao posrednikom.
Nakon izvršene registracije i izdate dozvole za prodaju, pristupa se uvođenju efekata na berzu, što podrazumeva:
• utvrđivanje berzanskog kursa,
• realizaciju kupoprodajnih naloga po zvaničnom berzanskom kursu,
• objavljivanje kursa po kojem se vrši kotacija efekata.

Potrebno je razlikovati berzanski kurs kod prve prodaje efekata (emisioni berzanski kurs), koji se utvrđuje na osnovu procene ponude i tražnje, od berzanskog kursa kod druge i svake dalje prodaje koji se formira na osnovu efektivne ponude i tražnje na berzi.
Takođe postoji distinkcija između berzanskog kursa jednog efekta i njegove tržišne vrednosti, koja može biti jednaka kursu, ispod ili iznad kursa.
Berzanski kurs predstavlja odnos ponude i tražnje za konkretnim efektom na tačno utvrđenoj bazi i to tačno u određeno vreme, a njegova tržišna vrednost je ustvari cena po kojoj se efekat kupuje i prodaje na svim drugim mestima i na sve druge načine.
Utvrđivanje berzanskog kursa se uvek odnosi na konkretan efekat, berzu, konkretno radno vreme berze i na konkretne uslove, pravila i običaje. Osnov za utvrđivanje kursa su berzanske knjige u kojima se evidentiraju svi nalozi za kupovinu ili prodaju prijavljeni od strane ovlašćenih berzanskih učesnika. Na bazi ovakve evidencije odgovorno lice na berzanskom pultu utvrđuje kotacioni kurs.
Nakon utvrđivanja berzanskog kursa, odnosno kotacije određenog efekta, odgovorno lice na berzi je obavezno da ovako utvrđen kurs učini javnim.
Objavljivanje berzanskog kursa se vrši u berzanskim biltenima, novinama ili dostavljanjem berzanskog izveštaja na određeno mesto koje je dostupno javnosti. U današnjim, savremenim uslovima poslovanja, sve kotacije sa jedne berze se elektronski prenose u zajednički kompjuterski centar iz koga se vrši dalja distribucija svim zainteresovanim učesnicima – članovima tog centra.

4.2. Status osnivača i funkcija trgovaca na berzi

Berza je takva instiucija kod koje je funkcija trgovca-posrednika odvojena i stavljena iznad statusa osnivača-vlasnika. Kod vecine berzi ovo se poklapa, a ako ne status osnivača stoji u drugom planu. Najveća korist koju neko preduzeće kao osnivač berze može da ima je ulazak u prvi krug trgovanja bilo direktno bilo preko ovlašćenih igrača. Dividenda se retko raspodeljuje akcionarima i to takodje podstiče država radi ulaganja u stalni razvoj berzanskog tržista koje je od vitalne važnosti za privredu i ekonomiju zemlje.
Ukoliko bi se, na osnovu uloge vlasnika, izvlačila korist ovo jednostavno tržiste bi prestalo da postoji jer jedinu povlasticu koju ono priznaje je umešnost trgovanja i pouzdanost poslovanja. Članu berze je osnovna korist sto bolja organizacija trgovanja iz koje on vuče dobit za sebe igrajuci na berzi. Ako, znači želi uspesno da posluje mora da ostvari dobit na berzi i pre godisnje podele dividendi na osnovu posedovanja akcija berze.
Sukob je čest izmedju vlasnika i članova. Prvi uvek misle da su dividende niske a drugi imaju osecaj da su njihovi poslovni interesi potisnuti u drugi plan. To se dešava sve dok se status vlasnika i posrednika ne spoje u jedno.

4.3. Centar zajedničkog poslovanja

Za sve berze karakteristično je to da u svom centru razvijaju obračunsku i garancijsku funkciju, kontrolu predmeta poslovanja i učesnika u trgovanju, mehanizam prikupljanja, obrade i isticanja ponude i tražnje i njihovo uparivanje, uključujuci i zaključivanje transakcija. Osim ovih opstih funkcija na robnim berzama se razvijaju i posebne funkcije obezbedjivanja, skladištenja robe i njegovog pretovara…

4.4. Kontrola trgovanja

Kontrola trgovanja je nastala zbog sigurnosti trgovanja i na njoj dan-danas počiva. Pravila ponašanja na berzi veoma su striktna i obuhvataju svaku pojedinost, od samog isticanja ponude i tražnje i zaključivanja poslova, do etičkog kodeksa posrednika.
Nadležni berzanski organi vode računa o primenjivanju i poštovanju uzansa i reaguju veoma rigorozno pri svakom njihovom narušavanju. Sto se same berze tiče, najveca kazna je isključenje iz trgovanja, ali zahvaljujuci državi kazna za prestupe na berzi povlači i mnoge oštrije mere za koje su nadležni državni organi.
Arbitraža predstavlja neku vrstu prvostepenog berzanskog suda, čije odluke važe za igrače na berzi. Članove arbitraže obično biraju osnivači berze, a često su naimenovani i od strane državnih organa.
Kontrola se ne zaustavlja samo na onima koji trguju vec i obuhvata i ono čime se trguje. Sigurnost trgovanja zahteva da se tačno zna kojeg kvaliteta je ono čime se trguje i za to postoje posebna radna tela odnosno listing. Na osnovu stava ovih komisija hartije se uvode u trgovanje. Hartije koje izdaju države uvek se smatraju najkvalitetnijim i na američkim berzama se nazivaju "blue chips" po plavim žetonima.

4.5. Poslovi na reč

Razvitak poslovanja zahtevao je postavljanje kontrole kvaliteta i kvantiteta da bi zaista bila omogucena trgovina na reč. Berza angažuje mnoge agencije za procenu kvaliteta, u okviru nekih se nalaze i sami organi procene kvaliteta. Drugi imperativ berzanskog poslovanja je brzina i efikasnost. On je učinio da se od kontrole robe ode dalje i postave kriterijumi kvaliteta i količine da bi odredjena roba bila predmet trgovanja na berzi. Tako se došlo do standardizacije predmeta trgovanja koja se razvijala paralelno sa obimom trgovine.
Manipulacija predmetom trgovanja obuhvata, kao veoma važan deo i način smeštanja robe, njeno formiranje u osnovne količine koje je berza propisala kao standardne, zatim način otpreme i preuzimanje robe. Ovo je u berzansku igru uvelo i ovlašćena skladišta koja sa robom postupaju u skladu sa berzanskim standardima.

4.6. Spontanost nastanka

Jedna reč koja najbolje opisuje nastanak berze je spontanost. Berza je formirana kao potpuno prirodno potrebna organizacija zarad saradnje i ostvarivanja interesa njenih učesnika. Počevši da se sastaju i obrazuju krug poverljivih ljudi koji su bili garancija sigurne trgovine, ne razmišljajuci o obrazovanju jezgra tj. institucije koja je dosla kao odgovor na proširivanje trgovine i neophodnosti za propisivanjem standarda i uzansa trgovanja. Na taj način je ugušena spontanost koja je sada promenila oblik u sigurnost i poverenje.
Njen osnovni smisao je usavršavanje procesa trgovanja. Svako iskakanje ostavlja ovaj osetljiv mehanizam bez sadržaja. Zaostajanje za razvojem okolnog tržista, neodgovaranje na izazove koje ono dnevno postavlja pred svoje aktere, postepeno guši berzu.
Ona mora do kraja da ispunjava osnovni razlog svog nastanka: omogućavanje sopstvenim igračima da trguju jednostavnije, sigurnije i efikasnije. Bez toga ova institucija gubi svoj smisao.

4.7. Uskladjenost sa okruženjem

Nužnost razvoja koji je bio uskladjen sa okruženjem je očigledna. Jedno vreme je zavisila od predmeta trgovanja u neposrednom okruženju da bi se u savremenom svetu pretvorila u svetsko tržiste na kome se razmenjuju sve vrste materijala kojima se trguje svuda u svetu. Razlog za to je pokretljivost tržista, dobra komunikacija i svodjenje geografskih barijera na najmanju mogucu meru. Klasičan primer njujorska i londonska berza.
Veliki je značaj i same berze za njeno okruženje. Osnova za trgovinu je bila standardizacija predmeta i procesa trgovanja. To je donelo velike blagodati svim učesnicima na tržistu, a takodje i stvaranje dodatnih finansijskih instrumenata za zadovoljavanje potreba učesnika tržista, tako smo dobili standardizovane terminske ugovore a kasnije finansijske derivate fjučerse i opcije.

4.8. Država i berza

Berza je prvobitno nastala bez pomoci države, ali bez nje nije mogla da se razvija. Država je omogucila dva ključna principa sigurnost i poverenje.
U okviru berze država se pojavljuje dvojako. Preko državnih i paradržavnih formacija, fondova i preduzeca ona direktno učestvuje u trgovini i to onim predmetima i u vremenu kada je to ključno za funkcionisanje privrede u celini. U tom nastupu država svakako uživa mogucnosti drukčijeg pristupa procesu trgovanja, ali se u osnovi podvrgava osnovnim pravilima berzanskog poslovanja.
Drugi način ulaska države na berzu je u ulozi kontrolora. Ova delatnost je postala neophodna jer su dogadjanja na berzama poprimila multiplikatorski efekat. Kao sto utiče na usavršavanje okruženja, isto tako su bile moguće negativne pojave koje su pretile da se prošire u koncentričnim talasima na celu ekonomiju. Primer: krah njujorške berze i britanski zakon Bubble Act kojim država preuzima na sebe kontrolu.
Vremenom odnosi izmedju države i berze postaju složeniji što je stvorilo neophodnost formiranja posebnih organa-posrednika izmedju države i berzi – Komisije.
Njena nadležnost je zaštita šireg okruženja od onoga sto se dešava na berzi, ali i zastitu berze od preterane regulacije države. Postoji prag koji država ne sme preći a to je autonomnost berze kao institucije koja sama reguliše osnovne pojedinačne odnose i institucionalizuje ih. Berza i država su dva sistema koji su prepliću ali ni jedan ne sme da bude hijeararhijski nadredjen drugom jer to ugrožava njihove osnovne funkcije.

4.9 Poverenje medju igračima

Poverenje i sigurnost su dva pojma koja u sebi sažimaju suštinu berzanskog načina trgovanja. Ta dva pojma predstavljaju procese i stanja koja su važna za svaku organizaciju u protivnom nema prosperiteta. Berza na podnosi nikakvo medjustanje ili drugačiju organizaciju. Ona je kao savršen proizvod i jedino takva može da funkcioniše.
Kako je država iskoristila pravo da institualizuje silu tako je berza institualizovala poverenje i sigurnost. Tu nastaje prekretnica od spontanog, prijateljskog poverenja, ka instituciji poverenja kao osnovnoj odlici tog načina i mesta trgovanja. Taj proces, kasnije, postaje složeniji i biva preuzet od strane posebnih organa berze, a prema zahtevima koje namece razvoj tržista.
Neposredna institucializacija poprima oblik zbirki pravila, preuzetih iz prava, kao i nastalih ad hoc – na parketu, zatim berzanskim pravom i autonomnim berzanskim sudstvom – arbitražom.

4.10. Sigurnost poslovanja

U procesu institualizacije sigurnosti mogu se razlikovati dva procesa:
Prvi podrazumeva napor onih koji su se udružili u berzu da osiguraju svoju delatnost i netržisne rizike svedu na minimum, u tom smislu izgradjuju se propratne delatnosti: provera emitentovih hartija od vrednosti, kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe, osiguranje – i ugradjuju ih u pravila berze.
Drugi je vezan za aktivnost države prema berzi. Velike krize, pronevere, slomovi, koje su ugrožavale berze u samoj njihovoj osnovi, udarajući na poverenje onih koji igraju na berzi kao i na samu sigurnost poslovanja povukle su državu da se uključi u neke oblasti koje su se do tada smatrale domenom autonomnog berzanskog prava. Taj proces je počeo osnivanjem Komisije za hartije od vrednosti (SEC – Securities and Exchange Comission) koja se preslikala u druge nacionalne sisteme.

4.11. Špekulativne operacije

Špekulacija postoji kada investitor investira u finansijski instrument za koji pretpostavlja da ce mu doneti prinos veci od tržišnog usled delovanja nekih spečifičnih faktora ili tržišnih okolnosti. Špekulaciija koristi razlike u ceni istog finansijskog instrumenta u različitim vremenskim periodima.
Kupovina i prodaja finansijskih instrumenata na kredit je uobičajena pojava na razvijenom finansijskim tržištima, ali s obzirom da su izvor profita ukoliko investitor predvidi tržišna kretanja, mogu biti i izvor manipulacija na tržištu.
Kupovina finansijskih instrumenata na kredit vrši se preko računa investitora kod berzanskih posrednika. Investitoru se odobrava odredjeni kredit u odnosu na ukupna sredstva na njegovom računu, što znači da je on dužan da drži sredstva u likvidnom obliku. Taj likvidni deo sredstava se naziva margina i predstavlja delimično pokriće za kupovinu finansijskih instrumenata. Propisi obično zahtevaju odredjen iznos pokrića, odnosno margine. Kupovinom finansijskog instrumenta na kredit, investitor može da ostvari veliki profit, ali može da pretrpi i gubitak s obzirom da se korišćenjem kredita povećava rizik ulaganja. Investitor se odlučuje za ovakvu kupovinu ako očekuje rast cena, a u slučaju da očekuje pad cena, prodavaće finansijske instrumente na kredit.
Prodaja finansijskih instrumenata na kredit je prodaja instrumenata koje investitor ne poseduje u trenutku prodaje, već ih pozajmljuje od berzanskog posredika da bi mogao da ih isporuči u roku. Znači, on ih je pozajmio, prodao po odredjenoj ceni, a zatim sačekao pad cene, kupio ih po nižoj ceni, vratio brokeru ili nekom drugom berzanskom posredniku i zadržao razliku u ceni i tako ostvario prihod. Prodaja na kredit je tipična kada na tržištu počinje duže opadanje cena (Bear market).
Ova prodaja je regulisana propisima i pravilima berzi. Ona mora biti označena na nalogu koji innvestitor popunjava dajući instrukcije berzanskom posredniku da proda taj instrument. Ovako se postiže transparentnost tržišta, odnosno daje se mogućnost ocene ponašanja investitora.
Iako su mehanizmi prodaje i kupovine strogo regulisani, mogućnost špekulativnog ponašanja nije ukinuta, niti je ono nestalo sa berze.
Danas se, medjutim, špekulacije više sele sa berzanskog na tržište derivatima.

4.12. Manipulacije na berzi

Na početku bih napomenula da berze zabranjuju transakcije investitora ili berzanskih posrednika koje imaju za cilj uticaj na ponudu, tražnju ili cene finansijskih instrumenata, nasuprot zakonima. Zabranjeno je i korišćenje insajderskih informacija.
Insajderi su lica koja su tesno povezana sa odredjenim preduzecima i njima je najsrtože zabranjeno da trguju (insajder trejding). Najblaža kazna za insajder trejding jeste povraćaj profita. Druga moguća kazna je plaćanje penala koji iznose trostruki ostvareni profit. Kazna takodje može biti i do 10 godina zatvora u zavisnosti od umešanosti. Sve ove mere prati oduzimanje celokupne imovine.
Fiktivna prodaja je transakcija u kojoj nema promene vlasništva, već se vlasnik sporazumeva sa kupcem da izvrše simuliranu kupoprodaju po ceni koja je iznad trenutne na tržištu. Ova kupoprodaja na tržištu stvara privid aktivnosti koja se registruje u berzanskim izveštajima i može navesti druge investitore da ulažu, pošto je stvorena iluzija da cena akcije raste. Investitor će tako kupiti akciju po višoj ceni od stvarne.
Suprotni nalozi su oblik manipulacije koji vrši investitor davanjem naloga za kupovinu i prodaju iste akcije kod više različitih brokera (jednima da kupuju a drugima da prodaju) i tako se stvara privid trgovine. Cena koja se formira ovim putem ne odgovara ravnotežnoj.
Glasine, ako su namerne, takodje mogu izazvati rasti ili pad cene akcija. Ako investitor kupi neke akcije jer očekuje rast cene i namerava da ih potom proda, a do tog rasta ne dolazi, onda može da raširi glasine o dobrim poslovnim rezultatima preduzeća u nadi da će cena akcija skočiti. Isto tako, ako je investitor prodao odredjene akcije očekujući njihov pad, a do pada ne dolazi, on može početi sa širenjem negativnih glasina o firmi, akcijama itd. u nadi da će do pada što pre doći.
Pulove stvaraju učesnici na tržištu obrazujući alijanse se podelom dužnosti i realizovanog profita. Na primer, pul organizovan u cilju izazivanja rasta cena, prvo okuplja sve krupnije vlasnike i otkupljuje akcije od sitnijih, da bi stekao kontrolu nad ponudom odredjene akcije. Zatim stimulišu tržište tako što otkupljuju preostale akcije da bi podigli cenu. Ostali investitori kupuju akcije jer očekuju dalji rast cene. Medjutim, kada akcije dostignu nivo koji pul smatra pogodnim on prodaje deo akcija i time obara cenu što inicira prodaju i od strane drugih vlasnika, zatim ih po tako sniženoj ceni ponovo kupuje i lansira glasine i povoljne analize o emitentu da bi došlo do ponovnog rasta cena. Tada dolazi do faze distribucije, ondosno prodaje akumulisanih akcija. Pul ostvaruje profit i napušta tržište te akcije iza čega sledi slom cena.
Korner pretstavlja kreiranje monopolske situacije u raspolaganju odredjenim akcijama, tako da ih investitori mogu isključivo kupovati od monopolskog vlasnika i po višoj ceni.
Još jedan od kanala manipulacije danas je i Internet, jer je nemoguce proveriti informacije o firmama koje nude svoje akcije, posebno zato što se ne može sa sigurnošću odrediti njihova adresa, kao i zbog činjenice da je moguće istovremeno slanje mnogih poruka, najčešće lažnih.
Po pravilima, sve od navedenih mehanizama manipulacije je zabranjeno.
U našoj zemlji, 1989 godine došlo je do formiranja Savezne komisije za hartije od vrednosti i berze. Formirano je tržište novca i tržište kapitala – Beogradska berza. 1994. godine je donet zakon koji menja zakon iz 1989. godine, a potom je 2002 godine donet zakon o tržištu hartija od vrednosti koji se smatra najcelovitijim i najobuhvatnijim. Na osnovu ovog zakona se Komisiji za hartije od vrednosti daju još veća ovašćenja.

4.13. Prestanak rada berze

Berza može prestati na više načina i to je:
1. kada skupština berze odluči o prestanku berze,
2. kada se broj akcionara smanji ispod zakonom propisanog broja, a berza u roku od 3 meseca ne ispuni zakonom propisane uslove u pogledu broja akcionara,
3. ako organ koji je doneo rešenje o izdavanju dozvole za osnivanje i dozvolu za rad berze, utvrdi da je rešenje dato na osnovu lažnih podataka i
4. kada se kontrolom poslovanja berze utvrde nepravilnosti u radu, zbog kojih je organ koji je izdao dozvolu za rad berze oduzeo izdatu dozvolu.
U navedenim slučajevima, pokreće se postupak likvidacije berze, odnosno berza ide u stečaj, a u skladu sa Zakonom o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji. Iz stečajne mase prvo se podmiruju obaveze berze, a ostatak pripada akcionarima srazmerno njihovom učešću u imovini berze.

5. VRSTE BERZI

Prvo su nastale berze hartije od vrednosti. Ovo umnožavanje hartija je vezano za velike trgovačke poduhvate koji su se finansirali prikupljanjem sredstava preko hartija koje su bile garancija. Kada su se trgovci vratili sa putovanja oni su predlozili poveriocima da im daju kamatu i da podele sa njima dobit naspram učesća i da nastave sa obrtanjem novaca poverioca. Pošto je to tada bilo vrlo unosno ljudi su pristajali i tako postajali učesnici u preduzeću, a tako se formirala i prva vlasnička hartija od vrednosti akcija. Robne berze su prve formirale terminske ugovore.

Berze se dele:
1. prema vrsti artikla kojim se na njima trguje na:
a) berze hartije od vrednosti., (efektne berze) tržiste kapitala
b) devizne berze gde se uskladjuje ponunda i tražnja deviza i utvrdjuje devizni kurs valuta
c) robne ili produktivne berze kao tržiste odredjenih tipiziranih proizvoda
d) berze usluga kao tržiste osiguranja i iznajmljivanja brodskog prostora
2. prema obliku poslovanja na:
a) berze za promtne (spot, kasa) poslove i
b) berze za terminske i specijalne terminske poslove (fjučersi, svopovi, opcije)
3. prema prisutnosti na:
e) berze na kojima su učesnici prisutni
f) kompjuterske berze
4. prema sedistu na:
g) inostrane
h) domaće

U svetu postoje tri osnovna tipa berzi:
1) Anglo-saksonski tip berze. Privatna institucija na akcionarskoj osnovi (Londonska i Njuorška berza).
2) Francuski tip berze. Osniva se po posebnom zakonu i ima javno-pravni karakter. Država bira njihove članove i dobrim delom učestvuje u poslovima rukovodjenja i upravljanja (Pariska berza, karakteristična jos za Španiju, Italiju, Belgiju, Portugal itd.).
3) Mesoviti tip berze zastupljen u Nemačkoj i Švajcarskoj (Frankfurt, Cirih, Beč).
Država ih osniva, rukovodi njima i vrši nadzor nad njihovim radom. Broj članova nije ograničen i članovi mogu biti samo banke i druge finansijske organizacije.

5.1. Efektne berze (tržište kapitala)

Prva efektna berza osnovana je u Amsterdamu 1678. godine. Na efektnim berzama se prodaju i kupuju razne vrste vrednosnih papira kao sto su akcije ackionarskog drustva i državne obligacije i drugi hartije od vrednosti.
Poslovi koji se zaključuju na berzi mogu biti:
- promptni
- terminski
Promptni poslovi se zaključuju sa ciljem da se izvrse odmah, a terminski poslovi se zaključuju sa ciljem da se izvrše nakon izvesnog roka, termina.
Terminski poslovi na berzi efekata su takvi poslovi u kojima se obaveze prodavca i kupca ne izvršavaju odmah (promptno) nakon zaključivanja ugovora, već u nekom kasnijem roku koji je unapred označen i fiksiran ili jednog dana u okviru nekog budućeg perioda.
U svakom terminskom berzanskom poslu kao ugovorni partneri stoje jedan naspram drugog oni koji očekuju pad kursa (besisti) i oni koji očekuju povećanje kursa (hosisti).
Ako se očekuje skok kursa, tada se kupuje akcija na rok, s tim sto se do roka može postupiti obratno, tj. prodaje se akcija i tako se celi posao pretvara u naplatu, tj. isplatu kursne razlike.
Najčešće se terminski poslovi i zavrsavaju isplatom tzv. kursne razlike i zato se ovi poslovi zaključuju iz špekulativnih razloga. Svako može da prodaje efekte koje i ne posjeduje, ali da o roku isplati ili naplati kursnu razliku.
Poslovi na efektivnim berzama se zaključuju preko velikog broja berzanskih posrednika tzv. brokera. Zainteresovani poslovni ljudi i društva, za svega nekoliko minuta, mogu da npr. putem telefona kupe ili prodaju vrednosne papire koji se kotiraju na berzama
Na kraju svakog berzanskog sastanka se, prema utvrđenim pravilima berze, izdaju službena saopštenja o cenama koje su kotirane u toku rada berze.
Te cene, sređene prema posebnom postupku u vidu odredenih pregleda, nazivaju se berzanska kotacija.
Najčešće se izdaju dnevne kotacije a podaci za dnevne kotacije se nalaže u berzanskim dnevnicima u koje su upisani svi poslovi koji su zaključeni na berzama.
U dnevnim kotacijama se ne unose pojedinačne cene svakog artikla koji je predmet kupoprodaje, već se upisuje srednja vrednost ili kursevi utvrdeni prema posebnom postupku.
Berzanska kotacija, preko berzanskih izvještaja, omogućava uvid najširem broju interesanata o kretanju berzanskih cena artikala koji su predmet trgovanja na berzi.

5.2. Devizne berze (devizno tržiste)

Devizne berze u pojedinim zemljama je različito organizovano. Za Francusku, Italiju, Nemačku, Austriju devizno tržište je obično smešteno u berzi koja se nalazi u zgradi gdje se nalazi berza vrednosnih papira.
Devizno tržiste u Velikoj Britaniji, Svajcarskoj, SAD, Kanadi organizovano je kao medubankarsko tržište i bez berzanskih posrednika.
Preko ovlašćenih banaka obavlja se kupovina i prodaja deviza.
Ovlašćene banke na medubankarskom deviznom tržistu kontaktiraju putem sredstava za prenos vesti, telefona, telefaxa, interneta i neprestano su u vezi sa finansijskim centrima u svetu.
Na međubankarskom deviznom tržistu, usled delovanja zakona ponude i tražnje, utvrduju se kursevi deviza.
Na deviznom tržistu uspostavljaju se odosi između:
1. Onih koji kupuju i prodaju devize sa jedne strane i banke sa druge strane
2. Odnosi izmedu ovlašćenih banaka koje učestvuju na deviznom tržistu
3. Odnosi izmedu ovlašćenih banaka i banaka u inostranstvu

Zaključivanje deviznih poslova na deviznom tržistu obavljaju brokeri kao posrednici.Oni ne mogu poslove zaključivati u svoje ime i za svoj račun.
U ovlašćenim banakama, koje učestvuju na deviznom tržistu, kupovinu i prodaju deviza obavljaju posebni trgovci devizama tzv. dileri. Poslovi se zaključuju kao promptni i kao terminski.
Prompt je kod deviza 2 dana od zaključenja ugovora a terminski poslovi su oni koji su duži od 2 dana i obično kod njih je rok 1 mesec, 2, 3 i 6 meseci.

5.3. Robne berze

Robne berze su stalna tržišta robom prema standardnoj oznaci
Prodaja prema standardnoj oznaci karakteristična je za masovnu i standardizovanu robu (sirovine i polupreradevine).
Ovde je bitno naglasiti da je kvalitet robe u toj mjeri određen da za prodaju te robe nije bitan preduslov predhodnog podnošenja njenog uzorka.
Roba ovakvih svojstava naziva se berzanskom, jer su njene standardne oznake prihvaćene od većeg broja berzi.
Ta roba je npr. egipatski pamuk, kineski čaj, brazilska kafa, američka pšenica.

Berze, kao institucije organizovanog tržišta kapitala, predstavljaju samostalne organizacije koje poseduju sopstveni poslovni prostor (zgradu), članstvo i poslovna pravila. Najveća od njih je Njujorška berza hartija od vrednosti.

5.4. NYSE ( New York Stock Exchange )

Njujorška berza je najpoznatija i već dugo najveća berza na svijetu. Gotovo 80% američkog poslovanja hartijama od vrednosti se vodi na NYSE. Na njoj, da bi se kotirao finansijski intrument, njegov emitent mora imati:
• prihod pre poreza u prethodnoj godini od najmanje 2,5 mil $, ili za prethodne 3 godine ukupno,
• neto fiksnu aktivu od najmanje 18 mil $,
• najmanje 1,1 milion emitovanih akcija u posedu investitora, dok njihova ukupna tržišna vrednost mora biti najmanje 18 mil $,
• najmanje 2 hiljade akcionara, od kojih svaki mora imati najmanje po 100 akcija, ili najmanje 2.200 akcionara sa prosečnim obimom mesečne trgovine od 100.000 akcija.

Imajući u vidu navedene uslove, koji svakako održavaju i snagu američke privrede, nije ni čudo što je Njujorška berza najveća na svetu. Prema nekim podacima, u toku 2001. godine, prosečan dnevni promet na ovoj berzi je iznosio 1.240,0 miliona akcija, a vrednost prosečne dnevne trgovine bila je 42,3 milijardi dolara.
NYSE okuplja 2.798 kompanija čije su hartije od vrednosti primljene na trgovinu, sa oko 51 milion individualnih investitora i 2000 institucionalnih investitora koji su kupci i prodavci ovih hartija od vrednosti.
NYSE deluje na aukcijskom principu, gde brokeri trguju jedan sa drugim na osnovu otvorenog licitiranja.

5.5. ISE London – International Stock Exchange of London

ISE London drži reputaciju međunarodnog finansijskog centra. Međunarodna berza hartija od vrednosti u Londonu ima na kotaciji više stranih preduzeća nego bilo koja druga berza na svetu. Strah da će velika međunarodna preduzeća i investitori postupno napuštati London doveo je do odluke sredinom 1980-ih o deregulaciji ove berze poznate pod nazivom ¨Big Bang¨. Efekti koji su se postigli ovom odlukom su:
1. Ukidanje troškova fiksne provizije,
2. Otvaranje londonskog tržišta vanjskim posrednicima vrednosnim papirima, posebno američkim i japanskim,
3. Pomak prema elektronskom tržištu. Sistem automatskog kotiranja berzovnih deonica deluje pomoću centralnog kompjutera koji pokazuje cene, veličinu tržišta i transakcije o kojima izveštava pretplatnike Berzovne – TOPIC teletext informacijske službe.

5.6. TSE – Tokyo Stock Exchange

TSE ili tokijska berza, kao i mnoge druge japanske berze, organizovana je na članskoj osnovi, a pristup članstvu se postiže kupovinom mesta. Do 1987. godine tokijska berza je bila neliberalna u formiranju novih mesta, pa je alternativni put bio kroz kupovinu deonica preduzeća članova.
Ipak, nakon 1987. godine, TSE sledi trendove drugih berzi u dozvoljavanju pristupa udaljenim prekomorskim organizacijama.
Članstvo na svim japanskim berzama klasifikovano je u tri tipa:
1. redovni članovi – koji trguju hartijama od vrednosti za svoje klijente ili za svoj račun,
2. ''saitori'' članovi – slični su malim brokerima u Njujorku. Oni deluju kao posrednici članova i ne mogu trgovati za svoj račun,
3. specijalni članovi – koji obavljaju transakcije na TSE koje se ne mogu obavljati na drugim područnim berzama.

Bitno je napomenuti da kod nas u zemlji postoje već duži niz godina samo 2 berze. To su beogradska berza i novosadska berza.

5.7. Beogradska berza

Stara beogradska berza
Stara beogradska berza je prvobitno osnovana 21. novembra 1894. godine. Prve transakcije na ovoj berzi su obavljene u januaru 1895. godine. Bila je ključni činilac ekonomskog sistema preko koga su regulisani unutrašnji i spoljni ekonomski tokovi u Kraljevini Jugoslaviji. Na njoj se trgovalo hartijama od vrednosti, robom i devizama sa ostalim berzama u regionu Podunavlja.
Poslednji sastanak održan je 4. aprila 1941. godine a zvanično berza prestaje sa radom 1953. godine, kao nepotrebna institucija.

Obnovljena delatnost

Beogradska berza je institucija tržišta kapitala, osnovana po drugi put 1989. godine, nakon 48 godina pauze i 95 godina od osnivanja prve Berze pod imenom Jugoslovensko tržište kapitala, na osnovu Zakona o tržištu novca i tržištu kapitala. Ime Beogradska berza uzima ponovo 1992. godine. Današnja Berza je pravni sledbenik nekadašnje Berze sa kraja XIX veka.
1994. godine se donosi Zakon o berzama, berzanskim posrednicima i berzanskom poslovanju, te beogradska berza usklađuje poslovanje sa njim.
Članovi Beogradske berze su berzanski posrednici, brokeri i dileri, čija se sedišta nalaze u svim većim gradovima Srbije.
Na Beogradskoj berzi za trgovanje akcijama predviđeni su metodi preovlađujuće cene, kontinuiranog trgovanja i metod minimalne cene, rezervisan za akcije iz portfelja Akcijskog fonda. Trgovanja akcijama su svakodnevna, a trgovanje se obavlja po strogim pravilima, u okviru elektronskog sistema za trgovanje BELEX.
Osnovna opšta akta Beogradske berze predstavljaju Statut i Pravila Berze doneti na IV sednici Skupštine Berze dana 15. aprila 1997. godine.
Statut Beogradske berze objavljen je u Službenom listu SRJ broj 3/98.
Pravilima Beogradske berze utvrđeni su poslovi koje obavlja Mešovita berza, Beogradska berza a.d. Beograd, uslovi i način obavljanja ovih poslova, kao i druga pitanja u vezi sa radom Berze. Saglasnost na Pravila Beogradske berze dali su organi nadležni za izdavanje dozvole za rad berzi.

5.8. Novosadska berza

Na osnovu Zakona o javnim berzama od 3. novembra 1886, a u cilju unapredjenja, olakšanja i regulisanja trgovinskog prometa u Novom Sadu je 5. marta 1921 godine osnovana berza. Njen službeni naziv je bio ¨Novosadska produktna i efektna berza¨. Predmet trgovine na ovoj berzi bile su razne robe, naročito poljoprivredne. Berza je funkcionisala do 1941. godine.
Produktna berza Novi Sad obnovljena je Rešenjem i Uredbom Izvršnog veća Skupštine NR Srbije decembra 1958 i januara 1959 godine. Prvi zvanični berzanski sastanak održan je 29 maja 1959 godine i taj dan se obeležava kao dan "Produktne berze" Novi Sad. Promet na Produktnoj berzi od ponovnog osnivanja 1959 do danas je preko 16 miliona tona robe.

ZAKLJUČAK

Da bi se mogle iskoristiti sve prednosti i eliminisati slabosti finansiranja pomoću hartija od vrednosti, potrebno je stvoriti institucionalni okvir. A to se odnosi na postojanje kontinuelnog tržišta hartija od vrednosti kako bi se obezbedila likvidnost hartija od vrednosti. Organizovano tržište kapitala doprinosi da se ograničena dugoročna finansijska sredstva alociraju na najbolje raspoložive investicione alternative. Takođe, funkcija berze je i da utvrđuje i publikuje cene hartija od vrednosti. Organizovano tržište kapitala pruža mogućnost velikim i progresivnim preduzećima da direktno animiraju štednju pojedinaca, drugih preduzeća i i finansijskih institucija za svrhe finansiranja njihovih kapitalnih ulaganja.
Našoj zemlji je potreban moderan i efikasan finansijski sistem, koji će bez poteškoća komunicirati sa svetom, ali će istovremeno biti odraz naših potreba i našeg nivoa razvijenosti. Potrebe naših privrednih subjekata će nakon okončanja procesa privatizacije privrede rasti a upotreba hartija od vrijednosti će imati presudan značaj.
Da bi se dostigli pomenuti ciljevi uslovi su stabilan novac, razvijena struktura finansijskih institucija (komercijalne banke, štedionice i zajednicki fondovi), finansijske kompanije, raznovrsni brokeri i dileri, institucionalni investitori (penzioni fondovi ), osiguravajuća društva i sl.

LITERATURA

1. Dugalić Veroljub, Štimac Milko, Osnove berzanskog poslovanja, 2006. Beograd
2. Mićović Miodrag, Berzanski poslovi i hartije od vrednosti, 2003. Kragujevac
3. Kulić Mirko, Finansijska tržišta, 2003. Beograd
4. Erić Dejan, Finansijska tržišta i instrumenti, 2003. Beograd
5. Beogradska berza, Promene i tendencije na svetskom tržištu kapitala u 2004. godini, 2004. Beograd
6. Dragan Krasulja, Milorad Ivanisević, Poslovne finansije, 2006. Beograd

Lokacije:
www.privatizacija.co.yu/New/Zakoni/ZakonOBerzama/ZoB2.html
www.projuris.org/berze.html
www.belex.co.yu/
www.proberza.co.yu

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD