Institucionalni oblici preduzeca
Subjekti u poslovanju, mogu biti razliciti, ali se ipak, s aspekta uloge koju imaju, mogu podeliti na subjekte u užem smislu, pod kojim se prevashodno podrazumevaju poslovne organizacije koje su u našem pravu istovremeno i pravna lica, i subjekte u širem smislu, kakva su fizicka lica, država ili medunarodne organizacije. Poslovne organizacije mogu biti razliciti tipovi preduzeca, društava, grupacija preduzeca kao što su holdinzi, multinacionalna preduzeca, pulovi, skrivena udruženja i sl., ali i razne druge organizacije i asocijacije. Fizicka lica su pojedinci koji imaju svojstvo subjekta prava i poslovanja. Pored ova dva subjekta pojavljuje se i država i razne medunarodne organizacije i asocijacije koje se mogu pojaviti i kao partneri u poslovanju, ali i kao faktori razvoja ili ogranicenja poslovanja. Na privredne subjekte svaki uticaj može se odraziti kao pozitivan, ali i kao krajnje negativan.
U poslovnim odnosima subjekti mogu biti razliciti. Medjutim, pored svih
razlicitosti postoji nešto što im je zajednicko - subjekti poslovanja
su nosioci odredjenih prava i obaveza i nalaze se u odredjenom poslovnom
odnosu, bez obzira koju ulogu i položaj u njemu imali. Dakle, u pitanju
mogu biti ona "lica" koja, kumulativno, imaju sledeca svojstva:
da se mogu pojaviti kao nosioci prava i obaveza i da su to takva lica
koja stupajuci u odredjene poslovne odnose u suštini obavljaju neku
od aktivnosti poslovanja, odnosno da su u vezi sa njom.
Znaci, ukoliko neko "lice" ne ispunjava jedan od ova dva uslova
nece imati svojstvo poslovnog subjekta. Nosioci prava i obaveza, u vecini
prava, moraju imati pravnu i poslovnu sposobnost. Pod pravnom sposobnošcu
podrazumeva se sposobnost nekog lica da bude subjekt prava. Poslovna sposobnost
znaci da to lice može stvarati, izjavom volje, prava i obaveze, dakle,
vršiti pravne poslove. Drugi, pak, uslov znaci da je nužno da
oni obavljaju odredjenu delatnost i da se pojavljuju u obavljanju neke
od aktivnosti koje sacinjavaju poslovanje i, naravno, da u tim aktivnostima
stupaju u takve odnose koji imaju osobenosti poslovnih.
U toku poslovanja odredjeni subjekti mogu stupiti u pravni promet. Ti odredjeni
subjekti su pravna lica, odnosno preduzeca, društva i složeni
oblici njihovih udruživanja. Kod nas ucešce u pravnom prometu
zahteva ispunjenje odredjenih pretpostavki - pravni subjektivitet, jer
se samo pravna lica mogu pojaviti kao nosioci prava i obaveza u pravnom
prometu prema trecim licima za razliku od drugih prava u kojima se pored
pravnih lica pojavljuju i nepotpuna pravna lica ili predpravna pravna
lica (americko pravo poznaje partnership i trust, dok su u engleskom pravu
to uncorporate association, u našem ranijem pravu javna trgovacka
društva, tajna društva) i za koje važi poseban pravni režim.
Ovakav stav našeg prava prouzrokuje da su ugovori instrumenti na
osnovu kojih se odvija pravni promet, pravni poslovi i pravne radnje.
Nacin istupanja, pak, zavisi od statuta, pravila ili ugovora o osnivanju
ili sporazuma, odnosno ugovora o udruživanju. U svakom slucaju, naše
pravo danas ne poznaje kategotiju "unutrašnjeg pravnog prometa",
kao što je to bilo u vreme Zakona o udruženom radu, vec je pravni
promet jedinstvena kategorija i u njemu je svako preduzece ili društvo
nosilac prava i obaveza prema trecim licima.
TRŽIŠTE I OBLICI PREDUZECA
Poslovni subjekti obavljajuci razlicite poslovne akcije i operacije, stupajuci
u razne obligacione odnose, vršeci razne usluge: bankarske, kreditne,
berzanske, osiguravajuce, komisione, zastupnicke, posrednicke, transportne,
skladišne i mnoge druge mahom su vezani za pojavljivanje na tržištu
i medusobne poslovne odnose koji tamo nastaju. Dakle, tržište
se pojavljuje kao "prostor" u kome se krecu robe, ljudi, kapital,
usluge i na kome poslovni subjekti stupaju u odredjene odnose preduzimajuci
odredjene poslovne aktivnosti. Iako se ne može u potpunosti predvideti
koji ce se poslovi odvijati i kakvi ce se poslovni odnosi povodom kretanja
robe, ljudi, kapitala i usluga uspostavljati ipak je vremenom dolazilo
do dva gotovo suprotstavljena zahteva sve vece potrebe za slobodom tog
kretanja i sve jasnije kristalizacije potreba da se neki odnosi i poslovi
usmere i regulišu.
Tako se u vecini zemalja, a i na medunarodnom planu, pokušavaju spreciti
odredjena ponašanja poslovnih subjekata kao što su: nelojalna
konkurencija; monopolisticko delovanje; špekulacije; ogranicavanje
tržišta; zakljucivanje zabranjenih (protivzakonitih), nemoralnih
i fiktivnih ugovora; zakljucivanje poslova opasnih za ljudsko zdravlje,
nacionalnu sigurnost, moral. Ovakva ponašanja, zbog opšteg znacaja,
regulišu se i sankcionišu odgovarajucim aktima države kako
bi se na taj nacin obezbedila njihova dovoljna "jacina" i snaga.
Pri tome, ukoliko se radi o federalnim državama, ova ponašanja
mahom su regulisana saveznim (federalnim) propisima i/ili dopunjena sa
njima uskladenim propisima federalnih jedinica, a gotovo zanemarljivo
malo lokalnim. Istine radi, postojali su pokušaji, kod nas ali i
u mnogim drugim zemljama, da se ovaj nacin regulacije modifikuje zbog
navodnog sve veceg mešanja države u poslove i poslovne odnose.
Medjutim, usled izuzetnog znacaja ovih oblika ponašanja za ukupnost
nacionalne privrede i poslovanja odustalo se od deregulacije ove materije
i ona je i dalje ostavljena pod patronatstvom državne regulative.
Kod nas su razlozi deregulacije bili nešto drugaciji: u vreme samoupravnog
socijalizma postojala je tendencija da se ovi oblici ponašanja fleksibilnije
regulišu više samoupravnim, manje državnim aktima, a u
poslednje vreme postoji tendencija da se ova materija reguliše republickim
propisima sa namerom da se oduzme ili ogranici nadležnost savezne
države i republike dobiju vece ingerencije u ovoj važnoj oblasti.
I pored svih ovih tendencija za ocekivanje je da ce se one ubrzo usaglasiti
i da ce savezna država i dalje imati regulativnu funkciju u ovoj
materiji.
Poslovni subjekti, drugim recima, mogu svojom voljom birati poslovne aktivnosti
koje ce preduzimati i odnose u koje ce stupati, ali moraju voditi racuna
o propisanim zakonskim uslovima i opštim uslovima poslovanja, dobrim
poslovnim obicajima, trgovackim pravilima i nacelima lojalne konkurencije,
nemonopolistickog ponašanja, nešpekulativnosti i drugim poželjnim
oblicima tržišnog ponašanja i sve svoje aktivnosti realizovati
na nacin kojim se ne nanosi šteta drugim poslovnim subjektima i potrošacima.
Oblici preduzeca su:
- privredno društvo,
- društveno preduzece i
- javno peduzece.
Privredno društvo osniva se kao društvo lica ili društvo
kapitala (kompanija, korporacija).
Društvo lica osniva se kao ortacko društvo ili komanditno društvo.
Društvo kapitala osniva se kao akcionarsko društvo ili društvo
sa ogranicenom odgovornošcu. Akcionarsko društvo se osniva ugovorom
o osnivanju, a ako ga osniva jedan clan odlukom o osnivanju.
Zadruge ( po Zakonu o zadrugama (Službeni list SRJ, br. 41/96 i 12
/98, Službeni glasnik SRS br. 57/89, Službeni glasnik RS, br.
46/95) ), zadruga je oblik organizovanja fizickih lica u kojoj oni, poslovanjem
na zadružnim principima dobrovoljnosti i solidarnosti, demokraticnosti,
ekonomskog ucešca,jednakog prava upravljanja, samostalnosti, zadružnog
obrazovanja i meduzadružne saradnje, ostvaruju svoje ekonomske, socijalne
i kulturne interese. (cl.1) Zadruge se osnivaju kao zemljoradnicke, stambene,
potrošacke, zanatske, zdravstvene omladinske studentske i ucenicke,
kao i druge vrste zadruga za obavljanje proizvodnje prometa robe i vršenja
usluga, u skladu sa zakonom. Zadruge se mogu osnivati i kao štedno
kreditne zadruge. Za osnivanje, organizaciju, poslovanje i nacin upravljanja
štednokreditnih zadrugama, primenjuju se odredbe saveznog zakona
kojim se ureduju banke i druge finansijske organizacije.
- Zemljoradnicku zadrugu može osnovati najmanje 10 zemljoradnika
i drugih fizickih lica koji imaju u svojini ili po drugom osnovu koriste
zemljište, objekte ili sredstva za rad u poljoprivredi.
- Stambena zadrugu može osnovati najmanje 30 fizickih lica.
- Potrošacku zadrugu može osnovati najmanje deset fizickih lica.
- Zanatsku zadrugu može osnovati najmanje deset fizickih lica koja
imaju strucnu spremu potrebnu za obavljanje poslova iz delatnosti zadruge.
- Zdravstvenu zadrugu može osnovati najmanje deset fizickih lica,
od kojih najmanje jedno mora biti lekar.
- Omladinsku i studentsku zadrugu može osnovati najmanje deset fizickih
lica (studenti, ucenici, i nezaposlena lica).
- Ucenicku zadrugu mogu osnovati škole i domovi ucenika.
- Drugu vrstu zadruge može osnovati najmanje deset fizickih lica.
OKRUŽENJE PREDUZECA
Iz karakteristika preduzeca kao tehnološkog i otvorenog ekonomskog sistema proizilazi da su odnosi sa okruženjem osnovna pretpostavka njegovog funkcionisanja i razvoja. Isto kao i preduzeca tako je i njegovo okruženje podložno promenama što dovodi do menjanja medusobnih, meduzavisnih direktnih i indirektnih odnosa. Okruženje je faktor opstanka i efikasnosti funkcionosanja i efektivnosti razvoja preduzeca. Kreiranje adekvatnog poslovno-društvenog ambijenta u kojima preduzeca normalno posluju, rastu i razvijaju se, je permanentan zadatak svake vlade ukoliko želi da obezbedi ekonomski rast i prosperitet zemlje.
Van svake sumnje je da je razvijeni tržišni ambijent polazna tacka i pretpostavka za izgradnju tržišnog sistema. Treba znati da se institucionalna rešenja i privredno-sistemski mehanizmi u uspešnim privredama najrazvijenijih zemalja sveta (Japan, SAD, Nemacka...) medusobno se bitno razlikuju. Tako dolazimo do zakljucka da ne postoji univerzalni model privrede koji se može primeniti na neku drugu zemlju.
Neposredno okruženje cine interni i eksterni stakeholderi. Interni stakeholderi su: zaposleni, akcionari i odbor direktora koji imaju najdirektnije interese u biznisu preduzeca. Eksterni stakeholderi su: potrošaci, konkurencija, dobavljaci, vlade, finansijske institucije, sindikati, mediji i specijalne interesne grupe.
Analiza i predvidanje okruženja treba da omoguci da se prepoznaju
podsticajni i ogranicavajuci faktori i dimenzionira njihov uticaj na buduce
poslovanje preduzeca. Koraci u analizi okruženja kojima ce se, polazeci
od opšteg ka pojedinacnom, doci do konkretnih saznanja o šansama
i opasnostima za buduce poslovanje preduzeca su:
1. Pregled uticaja okruženja;
2. Ocena prirode okruženja u smislu promena koje se mogu ocekivati
i projektovanje njihovog razvoja u buducnosti;
3. Strukturna analiza glavnih komponenti okruženja;
4. Identifikovanje konkurentske pozicije, kako u pogledu pristupa resursima,
tako i kada je rec o šansama za promenu tržišnog ucešca;
5. Identifikovanje glavnih šansi i opasnosti u odnosu na koje ce
preduzece graditi svoju strategiju reagovanja
Eksterno okruženje
Poslovno i tržišno okruženje se može sagledati dvojako:
- u kontekstu tržišne privrede i
- u kontekstu globalnih opšte važecih, a ne i specificnih uslova
koji definišu okruženje u svakoj specificnoj privredi.
U analizi okruženja se polazi od toga da se eksterna sredina permanentno i neprestano menja i da povremeno prolazi kroz bitne promene kao i da okruženje može drasticno uticati na efikasnost preduzeca i njegov rast i razvoj.
Prema Stoneru i Frimanu komponente eksternog okruženja cine:
- input-i (resursi iz okruženja, sirovine i rad koje preduzece
uzima iz svoje sredine),
- output-i (transformisani input-i u vidu proizvoda i usluga koje preduzece
vraca okruženju)
- elementi sa direktnim dejstvom (elementi eksternog okruženja preduzeca
koji direktno uticu na aktivnosti preduzeca i njegovu efikasnost i efektivnost)
- elementi sa indirektnim dejstvom ( elementi eksternog okruženja
koji uticu na klimu u kojoj se odvijaju poslovne i razvojne aktivnosti
preduzeca ali ne uticu direktno na samo preduzece).
Na osnovu iznetog zakljucujemo da preduzeca nije samo sabi dovoljno i da ne može poslovati samostalno, vec mora razmenjivati resurse sa okruženjem od cega zavisi njegov opstanak. U kojoj meri ce to biti efikasno i na koji nacin ce preduzeca stupiti u te veze zavisi od internih ali i eksternih faktora.
Dejstvo eksternih faktora na preduzece zavisi od toga kakvu ulogu zainteresovana
grupa stejkholdera za rezultate i ponašanje preduzeca ima u odredjenom
trenutku, naravno od izuzetne važnosti je i to o kakvom tipu okruženja
je rec. Pojedini naucnici su, polazeci od porasta složenosti i neizvesnosti
razvili cetiri tipa okruženja :
- mirno slucajno okruženje (okruženje je stabilno i nepromenljivo
sa ravnomerno distribuiranim resursima),
- mirno okruženje (okruženje je stabilno ali su resursi koncentrisani
na odredjenim lokacijama),
- uznemireno reaktivno (okruženje ja nestabilno sa koncentrisanim
resursima i velikim brojem konkurenata; lokacija je manje znacajna od
sposobnosti preduzeca da odgovori konkurentskim izazovima),
- turbulentno oktuženje (broj preduzeca i veze medu njima permanentno
rastu; istovremeno rastu i kontakti izmedu društvenih, ekonomskih,
politickih i tehnicko-tehnoloških sfera).
Logican zakljucak donet na osnovu ove podele je da preduzeca najlakše
efikasno i efektivno posluju u mirnom,a najsloženije i najneizvesnije
u turbulentnom okruženju.
Stejkholdere koji direktno iz okruženja deluju na poslovanje preduzeca
cine:
- potrošaci (razmenjujuci novac kao resurs za proizvode i usluge
najdirektnije uslovljavaju poslovne rezultate preduzeca),
- dobavljaci (preko cena, kvaliteta i rokova isporuke, sirovina, usluga,
energije i opreme kao input-a preduzeca direktno odreduju nivo njegove
ekonomije; tipovi tržišta input-a su vrlo bitni za karakter
dejstva ove vrste faktora),
- država i njeni organi (ovaj uticaj se najbolje vidi u odnosu izmedu
biznisa i vlade SAD; da bi država obezbedila dejstvo tržišnog
mehanizma konsekventno sprovodi antitrustovske zakone i reguliše
preduzeca od javnog interesa; prevelikom regulacijom sputava se tržišna
efikasnost, dok se deregulacijom zemlja i privreda vracaju na tzv. Zakon
džungle),
- posebne interesne grupe (potrošaci i advokati okruženja održavaju
trnd koji se zove specijalne interesne grupe koje koriste razne politicke
procese kako bi ostvarili korist; glavni predstavnici su „zeleni“
i „potrošacki advokati“ koji zastupaju interese gradana,
odnosno potrošaca),
- mediji (mogu da deluju vrlo pozitivno ali i vrlo negativno na ekonomiju
preduzeca preko svojih reklama ili anti-reklama),
- sindikati (kroz kolektivno pregovaranje oko plata, uslova rada, radnog
vremena i tome slicno biva i jednoj ili drugoj poziciji),
- finansijske institucije (bez njihove podrške preduzece ne može
efikasno poslovati zbog nedostatka obrtnog kapitala, niti pak rasti i
razvijati se bez bez kapitala za investicije),
- konkurencija (zavisno od tipa i razvijenosti tržišta preduzece
može bez vecih napora da efektivno i efikasno posluje ali isto tako
njegova ekonomija može trpeti velike udare konkurentnih preduzeca
na tržištu).
Eksterni faktori koji indirektno deluju na preduzece to uglavnom cine
tako što stvaraju klimu koja može da pogoduje ali i da ne odgovara
preduzecu i tako da uticu na stvaranje nove zainteresovane grupe za rezultate
konkretnog preduzeca. Sve indirektne faktore možemo grupisai u cetiri
osnovne kategorije:
- društveni,
- ekonomski,
- politicki i
- tehnološki.
Pod sociokulturnim varijablama koje uticu na poslovanje smatramo demografsku strukturu, životni stil i društvene vrednosti.
Ekonomske varijable cine ekonomsku sredinu i u to spadaju plate, cene input-a, konkurencija, mere fiskalne politike koje se odnose na konkretno preduzece. Kao znacajni ekonomski indikatori uzimaju se i visina nacionalnog dohotka i društvenog proizvoda, štednje, investicija, cene, plate, zaposlenost, produktivnost i vladine regulativne aktivnosti. Sve ove varijable su sklone promenama koje mogu biti strukturne i ciklicne.
Politicke varijable podrazumevaju prirodu politickih procesa i politicke klime, koje pojedine interesne grupe koriste za svoje ciljeve. Uticaj politike na privredne subjekte je naglo povecan sa razvojem medija. Politicka klima može nedvosmisleno da stvori uslove koji ce pogodovati ili štetiti odredjenom preduzecu.
Tehnološki uticaj se ogleda kroz tempo i intenzitet tehnološkog razvoja odredjene industrijske grane ili uopšte stvara uslove za direktnije uticaje na tehnološku osnovu konkretnog preduzeca.
Tri modela odnosa preduzeca i eksternog okruženja
Postoje tri osnovna modela odnosa preduzeca i njegovog eksternog okruženja, i to su:
- Okruženje kao izvor resursa (i informacija),
- Okruženje kao selekciona sredina,
- Okruženje kao osnova zavisnosti.
Okruženje kao izvor resursa- Svako preduzece se susrece sa dva problema:
1) zavisnošcu povodom kriticnih resursa, i
2) neizvesnošcu uslovljenom nedovoljnom kolicinom informacija.
Preduzece je visoko zavisno od okruženja:
* ukoliko potrebni resursi nisu univerzalno raspoloživi,
* ukoliko potrebni resursi nisu distribuirani pod jednakim uslovima,
* ukoliko rastuca integracija narušava postojece odnose.
Okruženje je veoma neizvesno i teško za razumevanje:
* kada je visoko diferencirano,
* kada je nestabilno,
* kada postoji veliki broj veza izmedu njegovih elemenata.
Okruženje kao selekciona sredina-Prema ovom modelu, karakteristicne
su tri faze:
1) faza varijacija,
2) faza selekcije, i
3) faza održanja.
U fazi varijacija nastaju razlicite vrste organizacionih formi kao posledica razlicitih odgovora na promene u okruženju. U fazi selekcije preživljavaju one organizacione forme koje se bolje prilagodavaju na uslove okruženja. U fazi održanja odredjene organizacione forme ostaju u životu uprkos promenama u okruženju i pojavi novih organizacionih formi zahvaljujuci dobroj prilagodenosti.
Okruženje kao osnova zavisnosti- Ovaj model polazi od predpostavke da je preduzece u zavisnosti prema okruženju. Zavisnost ima razlicite vidove kao što su zavisnost: od dobavljaca, od potrošaca, od konkurenata i od regulatora.
Analiza internog okruženja
Analiza internog okruženja koja ima strategijske implikacije bazira
se na konceptu tzv. «lanca vrednosti» razvijenog od strane
M. Potera. Lanac vrednosti predstavlja tehniku pogodnu za identifikovanje
izvora konkurentske prednosti iz preduzeca. Izvori konkurentske prednosti
su prednost u troškovima i diferenciranje.
Lanac vrednosti sadrži dve grupe aktivnosti koje se strategijski
razlikuju:
1) primarne aktivnosti i
2) aktivnosti za podršku.
Postoji pet kategorija primarnih aktivnosti i to:
1) ulazna logistika,
2) operacije,
3) izlazna logistika,
4) marketing i prodaja i
5) usluge.
Ulazna logistika obuhvata aktivnosti kao što su prijem, kontrola
kvaliteta, reklamacije i vracanje dobavljacima, skladištenje, interni
transport, izdavanje materijala i sl.
Operacije obuhvataju aktivnosti koje su povezane sa transformacijom inputa
u output. U pitanju su aktivnosti kao što su mašinska obrada,
montaža, kontrola kvaliteta, pakovanje, održavanje opreme.
Izlazna logistika obuhvata aktivnosti koje su povezane sa skladištenjem gotovih proizvoda, organizacijom transporta, opremom i sl.
Marketing i prodaja obuhvataju odgovor na zahteve tražnje i stvaranje tražnje.
Usluge obuhvataju aktivnosti koje služe za održavanje ili uvecanje vrednosti proizvoda za kupce. U pitanju su aktivnosti kao što su instaliranje, obuka, održavanje, isporuka rezervnih delova i sl.
Zakljucak
Efikasno poslovno okruženje zavisi od inicijative razlicitih lokalnih, nacionalnih i medunarodnih aktera. Lokalno poslovno okruženje ce sa strane privatnika ukljuciti, osim samih preduzetnika, i udruženja preduzetnika, finansijske institucije koje se bave mikro kreditima, banke, udruženja knjigovoda, kompanije za osiguranje i reosiguranje, agencije za istraživanje tržišta, a sa javne strane lokalne vlasti i privredne komore.
Lokalno poslovno okruženje mora biti integrisano i na nacionalnom
i medunarodnom nivou sa medunarodnim kreditnim institucijama, donatorima,
Agencijom za privatizaciju, Agencijom za strana ulaganja, Fondom jednakosti,
Republickim Institutom za razvoj i Republickim Biroom za tržište
rada.
Od dobre saradnje sa okruženjem zavisi celokupna kako naša tako
i svetska ekonomija.
Literatura
• Vujovic Slavoljub, „Osnove finansijskog menadžmenta“, Megatrend, Beograd, 2006.godine
• Lajovic Dragan, „Preduzetnicko restrukturiranje“, CID, Podgorica, 2006.godine
• Nikolic Milenko i dr., „Ekonomika preduzeca“, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002.godine
• http/www.cqm.co.yu
• http/members.lycos.co.uk
• http/pravo.fon.bg.ac.yu
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi