NAKNADA KAO IZVOR SREDSTAVA
Izvori finansiranja je sintagma koja oznacava izvore finansijskih sredstava
(u širem smislu i izvore sredstava) ali i one specificne izvore koji
u pravnom i racunovodstvenom smislu nisu izvori sredstava (npr. novcana
sredstva amortizacije, neraspodijeljena dobit u toku obracunskog perioda
i sl.).
Sintagma izvori sredstva oznacava sve pravna i fizicka lica, ukljucujuci
i vlasnike preduzeca (deonicare deonickog preduzeca) od kojih preduzece
nabavlja sredstva bilo kojeg pojavnog oblika, bilo koje namene i na bilo
koji rok.
Sintagma izvori finansijskih sredstava odnosi se samo na one izvore sredstava
od kojih preduzece pribavlja sredstva u novcanom (finansijskom) obliku.
Osim vlasnika preduzeca, izvori finansiranja su banke i druge finansijske
organizacije, osiguravajuce kompanije, druga preduzeca itd. Kao izvor
finansiranja može se pojaviti i država.
Sredstva koja se koriste u poslovanju poticu iz nekog izvora ( pravnog,
fizickog lica, korisnika tudih sredstava – banka), a izvori sredstava
se razvrstavaju prema sledecim kriterijumima :
- Prema nacinu pribavljanja sredstava;
- Prema nameni;
- Prema mogucnosti raspolaganja kapitalom.
Prema nacinu pribavljanja sredstavadelimo na spoljašnje (eksterno)
i unutrašnje finansiranje. Spoljašnje ili eksterno finansiranje
može biti:
- Ulaganje kapitala vlasnika ili više suvlasnika
- Prirast kapitala na osnovu izdatih deonica
- Prirast kapitala na osnovu primljenih dotacija bez obveze vracanja
- Prirast kapitala za potrebe sanacija preduzeca
- Prirast kapitala na osnovu ugovora o zajmu
- Prirast kapitala na osnovu izdatih obveznica, blagajnickih zapisa i
drugih vrednosnih papira
- Ne preuzimanje dividendi od strane deonicara (postaje trajni kapital
poduzeca).
Unutrašnje finansiranje može biti:
- Preduzece ostvaruje u uslovima kada samo poveca iznos trajnog kapitala
iz ostvarene dobiti;
- “Tiho samofinansiranje” ima karakter internog financiranja;
- Preduzece ostvaruje povecanje realne vrednosti sredstava, a to nije
iskazano u poslovnim knjigama, odnosno iskazuje nižu vrednost (ubrzano
otpisivanje sredstava, nepotrebno otpisivanje nenaplativih potraživanja,
preuranjeno otpisivanje alata i sitnog inventara).
Prema nameni izvori sredstava mogu biti:
- Izvori dugotrajne imovine
o nematerijalna imovina
o materijalna imovina
o dugotrajna finansijska imovina
o dugorocna potraživanja
- Izvori kratkotrajne imovine
o zalihe
o proizvodnja u toku
o kratkorocna potraživanja
o novac u banci i blagajni.
S obzirom na mogucnost raspolaganja kapitalom izvori sredstava mogu biti:
- Trajni izvori sredstava, tj. kapital preduzeca (predstavlja obvezu
prema vlasnicima kapitala);
- Dugovi, tj. izvori sredstava s obvezom vracanja (predstavljaju obvezu
prema privrednim subjektima cija su sredstva korišcenja).
2. JAVNI PRIHODI
2.1. Priroda i karakter javnih prihoda
Izvršavanje brojnih i obimnih funkcija i zadataka koje u savremenirn
uslovima ima država nužno nalaze postojanje odgovarajucih materijalnih
sredstava. Naime, da bi mogla uopšte da pristupi izvršavanju
brojnih i obimnih javnih rashoda, savremena država mora da raspolaže
odgovarajucim javnim prihodima.
Prihodi države, javni prihodi, imaju brojne karakteristike: 1) da
se ubiraju (iskazuju), po pravilu, u novcu, 2) da se ubiraju redovno godišnje,
3) da trošenje ne dovodi u pitanje postojecu imovinu (izuzetno, realni
porezi na imovinu) i 4) da služe podmirivanju troškova koji
imaju opšti karakter.
U savremenim uslovima i sistemima, javni prihodi se pojavljuju u razlicitim
oblicima i pod raznim nazivima kao što su porezi, takse, doprinosi,
naknade, parafiskalni prihodi.
Struktura javnih prihoda znatno se razlikuje od zemlje do zemlje, u zavisnosti
od mnogih faktora ekonomsko-socijalne i politicke prirode. U najvecem
broju zemalja porezi se pojavljuju kao osnovni i najvažniji vid prihoda.
2.2. Klasifikacije javnih prihoda
Kako postoji veliki broj oblika, vrsta i podvrsta javnih prihoda koji
u savremenoj, tržišno orijentisanoj privredi stoje na raspolaganju
državi, više je nego sigurno da je teško snaci se bez odgovarajucih
klasifikacija i sistematizacija javnih prihoda. Najcešce se u teoriji
javnih finansija pojavljuju sledece vrste dvostrukih klasifikacija javnih
prihoda:
1) originarni (izvorni) - derivativni (izvedeni),
2) javnopravni - privatnopravni,
3) namenski - nenamenski,
4) poreski - neporeski,
5) od stanovništva - od pravnih lica,
6) prihodi širih DPZ - prihodi užih DPZ,
7) povratni - nepovratni,
8) prihodi u novcu - prihodi u naturi i
9) redovni - neredovni.
Klasifikacija, podleže daljem grupisanju pojedinih vrsta javnih prihoda.
Originarni (izvorni) javni prihodi su prihodi koje država ostvaruje
svojom ekonomskom aktivnošcu ili po osnovu prava vlasništva.
Derivativni prihodi su prihodi koje država ostvaruje po osnovu svoje
suverene vlasti tj. na osnovu fiskalnog suvereniteta. Znaci u ovom slucaju
je kriterijum podele nastanak i nacin utvrdivanja javnih prihoda.
Prihodi od stanovništva su prihodi koje placaju gradani iz svojih
prihoda odnosno dohotka i iz imovine za podmirivanje javnih rashoda. Prihodi
od pravnih lica su prihodi koje placaju privredni subjekti i drugi oblici
pravnih lica iz prihoda (dobiti) koje ostvaruju po osnovu ekonomske aktivnosti
i iz imovine. Jasno je da je u ovom slucaju kriterijum klasifikacije kategorija
subjekata od kojih se ostvaruju javni prihodi.
Period koji se prikupljaju mogu pripadati širim odnosno užim
društveno-politickim zajednicama. U ovom slucaju, u unitarno uredenim
državama postoji podela na prakticno dve vrste prihoda (prihodi države
kao celine i prihodi lokalnih kolektiviteta), a u federativno uredenim
državama postoje bar tri vrste prihoda (prihodi federacije, prihodi
država-clanica federacije i prihodi lokalnih kolektiviteta). Cini
se da je i ovde primenjeni kriterijum klasifikacije jasan - vrste i broj
društveno-politickih zajednica.
Prihodi savremenih država se po pravilu prikupljaju u novcu, vrlo
retko ili skoro nikako u naturi. U savremenim uslovima prihodi u naturi
se uglavnom pojavljuju u vidu vanrednih prihoda odnosno u formi poklona,
odnosno po osnovu nasledivanja. Medutim, za pojedine vrste obveznika javnih
prihoda i u izuzetnim prili¬kama može se uvesti obaveza placanja
javnih prihoda u naturi (poljoprivrednim proizvodima) odnosno cinjenjem
(radom).
Najvecu pažnju svakako valja posvetiti podeli javnih prihoda na redovne
i neredovne.
Redovnim prihodima se smatraju oni javni prihodi koji se kontinuirano,
u odredenim vremenskim intervalima prikupljaju i iz izvora koji se redovno
i neprestano ekonomski obnavljaju. Nasuprot njima, neredovnim javnim prihodima
se smatraju prihodi koje država ostvaruje ad hoc, neredovno, da bi
se pokrili rashodi koji se izuzetno javljaju, vrlo cesto iz izvora koji
se ne obnavljaju.
Redovni javni prihodi mogu biti dvojaki: nefiskalni (privredni odnosno
javni) i fiskalni prihodi.
Nefiskalni javni prihodi se mogu ostvariti po više osnova: u vidu
poklona, tzv. domenski prihodi to jest prihodi od državne imovine,
prihodi koje ostvaruju državne ustanove, odnosno prihodi koje ostvaruju
državna preduzeca. Državne ustanove i državna preduzeca
mogu biti osnovani na nekomercijalnoj ili komercijalnoj osnovi, a razlozi
njihovog osnivanja mogu biti najmanje trojaki po svom karakteru. Naime,
državne ustanove ili državna preduzeca se mogu osnovati: 1)
iz finansijskih razloga, kako bi država ostvarila odgovarajuce prihode,
2) iz ekonomskih razloga, kada država osim ostvarivanja prihoda želi
da ostvari i odgovarajucu proizvodnju za koju, na primer nije zainteresovan
privatni sektor i 3) iz socijalno-politickih razloga, kada država
želi da ostvari odgovarajuce, na primer populacione ili zdravstvene
ciljeve.
Fiskalni javni prihodi mnogo su važniji za savremenu državu.
U pitanju su javni prihodi koji se radikalno razlikuju od prethodnih,
jer njih država ostvaruje van tržišnog procesa, prinudnim
putem, prinudnim prisvajanjem kupovne snage fizickih i pravnih lica, potcinjenih
njenom fiskalnom suverenitetu, u visini koju autonomno utvrduje na osnovu
politickih kriterijuma. U ovu grupu javnih prihoda se ukljucuju tri osnovne
vrste javnih prihoda:
1) porezi,
2) takse i
3) doprinosi.
No, ovoj grupi ce se, iz pedagoških i preglednih razloga, pridodati
i grupa parafiskalih prihoda, bližih svakako po svojim karakteristikama
pravim fiskalnim javnim prihodima nego nefiskalnim javnim prihodima.
Neredovni javni prihodi spadaju u one javne prihode koji nemaju veci bilansni
znacaj. Mogu se izdvojiti dve velike skupine neredovnih javnih prihoda:
vanredni javni prihodi i javni zajmovi.
U vanrednim okolnostima (rat, velike elementarne nepogode, nesrece i slicno)
savremena država traži vanredne javne prihode radi podmirenja
vanrednih javnih rashoda. Vanredni javni prihodi imaju izuzetno veliki
varijabilitet pojavljivanja (ratna odšteta, primarna emisija, reparacije,
pokloni i slicno). Medutim, u vanrednim okolnostima se kao neredovni javni
prihodi mogu uvesti i vanredni porezi (povecanje postojecih poreskih stopa,
uvodenje jednokratnog poreza, porez na ratnu dobit).
Posebna i cesto korišcena vrsta neredovnih javnih prihoda jeste otudivanje
nepokretne i pokretne državne imovine. Kada je rec o nepokretnoj
imovini radi se o zgradama (poslovnim i stambenim), zemljištu, šumama
i slicno, dok je, kada je u pitanju pokretna imovina spektar nešto
širi jer se radi o mogucnosti prodaje opreme, mašina i uredaja
ali i ratnih sredstava. Medutim, država može biti i vlasnik
hartija od vrednosti, bilo domacih bilo inostranih, pa i one mogu biti
predmet otudenja.
Javni zajam (kredit) je u poslednje vreme veoma korišcen neredovni
javni prihod. On predstavlja korišcenje dela javnih prihoda buducih
generacija unapred. Inace, brojne su mogucnosti i razne vrste javnog zaduživanja
bilo u zemlji, bilo u inostranstvu.
3. NAKNADE KAO IZVOR SREDSTAVA
3.1. Pojam i karakteristike naknada
U našem zakonodavstvu naknade se po prvi put uvode u sistem javnih
prihoda 1991. godine i to u Zakonu o javnim prihodima i javnim rashodima.
Odredbama ovog zakona clan 12. i clan 16. ustanovljene su sledece naknade
:
- Naknade za korišcenje dobara od opšteg interesa;
- Naknade za korišcenje gradskog gradevinskog zemljišta;
- Naknade za korišcenje komunalnih dobara od opšteg interesa.
Na osnovu Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima naknade se mogu
uvoditi na dva nivoa: na nivou republike i kao lokalne naknade. Republicke
naknade se ureduju zakonom, a lokalne naknade se razraduju odlukama opština.
Glavne karakteristike naknada su:
- Predstavljaju vrste parafiskalnih prihoda;
- Predstavljaju destinirani oblik javnih prihoda;
- Visina naknade se utvrduje shodno troškovima održavanja i
unapredivanja upotrebnih svojstava tih dobara;
- U principu nije moguce individualizirati stepen korišcenja tih
dobara;
- Placaju je samo odredene kategorije obveznika;
- One nisu samo prihod budžeta javno-pravnog tela.
3.2. Naknade za korišcenje dobara od opšteg interesa
Pravni osnov za uvodenje naknade za korišcenje dobara od opšteg
interesa je razlicit, ali je u vecini slucajeva osnova za uvodenje ove
naknade zakon kojim se regulišu pitanja svih dobara od opšteg
interesa. U dobra od opšteg interesa spadaju: vode, šume, putevi,
zemljišta, prirodni lekoviti faktori i rudna blaga.
Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima shodno prethodno pobrojanim
dobrima od opšteg interesa uveo je sledece naknade za korišcenje
dobara od opšteg interesa :
- Naknada za korišcenje voda;
- Naknada za korišcenje šuma;
- Naknada za korišcenje puteva;
- Naknada za korišcenje zemljišta;
- Naknada za korišcenje prirodnog lekovitog faktora;
- Naknada za korišcenje rudnog blaga.
3.2.1. Naknada za korišcenje voda
Zakonska regulativa propisuje uvodenje naknada za korišcenje i zaštitu
površinskih, podzemnih i mineralnih voda. Ove naknade obuhvataju
sledece:
- Naknada za korišcenje voda;
- Naknada za zaštitu voda;
- Naknada za korišcenje mineralnih voda;
- Naknada za navodnjavanje;
- Naknada za odvodnjavanje;
- Naknada za izvaden materijal iz vodotoka;
- Naknada za korišcenje vodoprivrednih objekata i vršenje drugih
usluga.
Kompletan iznos naknada za korišcenje voda kao i naknada za zaštitu
voda i 90% za korišcenje mineralnih voda predstavljaju prihod Fonda
za vode.
Celokupan prihod naknada za navodnjavanje, odvodnjavanje, korišcenje
vodoprivrednih objekata i vršenje drugih usluga, kao i 60% za izvadeni
materijal iz vodotoka prihodi su javnog vodoprivrednog preduzeca.
Prihod opštine na cijoj se teritoriji vrši eksploatacija voda
predstavljaju preostala sredstva (10% naknade za korišcenje mineralnih
voda i 40% naknade za izvadeni materijal iz vodotoka).
3.2.2. Naknada za korišcenje šuma
Zakon o šumama propisuje naknade za korišcenje šuma i
šumskog zemljišta. Na osnovu ovog zakona uvedene su tri vrste
naknada:
- Naknade za poseceno drvo;
- Naknade za korišcenje šumskog zemljišta za zakup;
- Naknade za korišcenje šuma i šumskog zemljišta za
ispašu.
Visinu naknade utvrduje Fond za šume, a placaju ih korisnici. Raspodela
iznosa za naknade je sledeca: 60% ide budžetu Republike a 40% budžetu
opštine na cijoj teritoriji je šuma odnosno šumsko zemljište.
Ovakva raspodela važi za sve tri vrste naknada.
Zakonom je propisana i obaveza da korisnici preduzeca i druga pravna lica
izdvajaju odredena sredstva za reprodukciju šuma. Novcana sredstva
koja se izdvajaju po ovom osnovu utvrdena su zakonom. Prihodi po osnovu
sredstava za reprodukciju šuma dele se na dva dela: 90% pripada preduzecu
koje gazduje šumom, a 10% ide Fondu za šume.
3.2.3. Naknada za korišcenje puteva
Zakon o putevima propisao je sledece naknade za korišcenje istih
:
1. Naknada za puteve-obracunava se i naplacuje u ceni derivata nafte;
2. Naknada za puteve-koja se placa za vozila na motorni pogon koja koriste
gas ili drugu energiju;
3. Godišnja naknada za drumska motorna vozila, traktore i prikljucna
vozila;
4. Godišnja naknada za vozila na motorni pogon koja nisu obuhvacena
predhodnom stavkom;
5. Naknada za vanredni prevoz;
6. Naknada za postavljanje natpisa u zemljišnom pojasu;
7. Posebna naknada za upotrebu puta, njegovog dela i putnog objekta;
8. Naknada za zakup odredenog dela zemljišnog pojasa i drugog zemljišta
koje pripada javnom putu;
9. Naknada za korišcenje poljoprivrednog zemljišta koje pripada
javnom putu;
10. Naknada za prikljucivanje prilazog puta na javni put;
11. Naknada za postavljanje instalacija na put;
12. Naknada za izgradnju i korišcenje komercijalnih objekata na koje
je omogucen pristup sa puta van naseljenog mesta;
13. Zbirna naknada za inostrana vozila.
Sredstva iz tacke 1. u iznosu od 95% naplacene naknade na putevima van
autoputa, celokupan iznos naplacene naknade na autoputu kao i naknade
pod tackama 2. i 13. idu na racun Direkcije za puteve.
Sredstva iz tacke 1. u iznosu od 5%, naplacene naknade na putevima van
autoputa kao i sredstva pod tackama 3. i 4. predstavljaju prihod opštine.
Sredstva od tacke 5. do tacke 12. (naknada za korišcenje magistralnih
i regionalnih puteva) cine prihod Direkcije za puteve, a sredstva ostvarena
od naknada za korišcenje lokalnih i nekategorisanih puteva predstavljaju
prihod opštine.
3.2.4. Naknada za korišcenje zemljišta
Zakon o pooljoprivrednom zemljištu uveo je naknadu za trajnu ili
privremenu promenu namene korišcenja poljoprivrednog zemljišta.
Obveznik ove naknade je investitor, a visina naknade se utvrduje u zavisnosti
od katastarske klase zemljišta. Za prvu katastarsku klasu zemljišta
zakon je predvideo petostruki iznos katastarskog prihoda sa tog zemljišta.
Izuzetak od ovog zakona predstavljaju sledeci slucajevi:
- Izgradnja porodicne stambene zgrade;
- Izgradnja ekonomskih objekata;
- Izgradnja objekata za odbranu od poplave;
- Izgradnja objekata za odvodnjavanje i navodnjavanje zemljišta;
- Izgradnja objekata za uredenje bujica.
3.2.5. Naknada za korišcenje prirodnog lekovitog faktora
Uredenje ovog pitanja reguliše Zakon o banjama. Obveznici naknade
su korisnici prirodnog lekovitog faktora koji od nadležnog organa
lokalne samouprave dobijaju pravo da koriste ovo dobro od opšteg
interesa.
Prihod od ove naknade pripada budžetu opštine na cijoj teritoriji
se nalazi prirodni lekoviti faktor. Odluka po kojoj bi ova naknada bila
uvedena u sistem prihoda još uvek nije donešena.
3.2.6. Naknada za korišcenje rudnog blaga
Naknada za korišcenje rudnog blaga ustanovljena je normativno i
reguliše je Zakon o rudarstvu. Visinu naknade odreduje Vlada Republike.
Prihodi po osnovu ove naknade dele se na dva dela i to 80% pripada budžetu
Republike, a 20% ide opštini na cijoj se teritoriji vrši eksploatacija
mineralnih sirovina.
Zakonom je takode propisano da se placa naknada i za korišcenje podataka
i dokumentacije osnovnih geoloških istraživanja. Visina naknade
iznosi 5% od realne izvedenih istraživanja. Sredstva ostvarena od
ove naknade su prihod Republike.
3.3. Naknada za korišcenje gradskog gradevinskog zemljišta
Gradevinsko zemljište je zemljište na kome su izgradeni objekti
i zemljište koje služi redovnom korišcenju tih objekata,
kao i zemljište koje je u skladu sa zakonom namijenjeno za izgradnju
i korišcenje objekata. Gradevinsko zemljište može biti
u državnoj i u privatnoj svojini.
Naknada za korišcenje gradevinskog zemljišta:
1. Propisana Zakonom o planiranju i izgradnji
2. Potvrdena Zakonom o finansiranju lokalne samouprave
3. Veoma razlicita praksa obracuna i naknade u opštinama i gradovima
u Srbiji
4. Relativno bitna stavka lokalnih budžeta sa 6,3% ukupnih prihoda
lokalnih zajednica
5. Standardni kriterijumi obracuna: površina objekta, lokacija (zona),
namena.
Visina naknade iz st. 1 i 2. ovog clana, utvrduje se u zavisnosti od obima
i stepena uredenosti zemljišta, najveceg planom dozvoljenog indeksa
izgradenosti, njegovog položaja u naselju, opremljenosti zemljišta
objektima društvenog standarda, saobracajne povezanosti zemljišta
sa lokalnim, odnosno gradskim centrom, radnim zonama i drugim sadržajima
u naselju, odnosno pogodnostima koje zemljište ima za korisnike.
Bliže kriterijume, merila, visinu, nacin i rokove placanja naknade
iz st. 1 i 2. ovog clana, propisuje opština, odnosno grad, odnosno
grad Beograd.
Naknada se obicno ne placa prema površini predmetnog zemljišta,
vec prema površini na njemu izgradenog objekta. Naizgled, ovo je
pogrešan pristup pošto se ne zasniva na površini zemljišta
koje korisnik koristi, pa da se njime u potpunosti negira sama suština
koncepcije naknade za korišcenje zemljišta.
Vrednost zemljišta, i na slobodnom tržištu, direktno zavisi
od urbanistickih uslova, odnosno od namene i površine planiranog
ili postojeceg objekta, pa je vrednost parcele na kojoj je predvidena
individualna stambena izgradnja znatno manja nego parcele na kojoj je
predvidena izgradnja objekta kolektivnog stanovanja.
Što se lokacije kao kriterijuma tice ona prvo meri faktor lokacionih
pogodnosti, što je svakako važan cinilac vrednosti zemljišta
i što je normalan osnov zahvatanja rente.
Koristeci razne kriterijume (poput opremljenosti i slicno) na svaki nacin
se pokušava doci do tržišne cene, ali da se ona ne spomene
kao parametar. Kriterijum lokacije bi, po Zakonu, trebalo da reprezentuje
i komunalnu i drugu opremljenost lokacije, na osnovu pretpostavke da je
na boljim lokacijama opremljenost viša nego na slabijima. Medutim,
ova pretpostavka povremeno nije zadovoljena, pošto stara gradska
jezgra, koja imaju najbolje lokacione pogodnosti, cesto imaju slabiju
komunalnu i drugu infrastrukturu od novijih periferijskih delova grada.
Prilikom odredivanja visine naknade za korišcenje zemljišta
neke opštine i gradovi razlikuju kategoriju namene objekta na nacin
koji ne polazi samo od tipova namene koji su od znacaja za vrednost zemljišta
– to bi bile namene koje se standardno ukljucuju u regulacione planove
(stambena, poslovna, proizvodna) – vec ukljucuju i socijalne i razvojne
elemente, davajuci posebne podsticaje proizvodnim delatnostima.
Što se tice naknada za uredenje gradevinskog zemljišta, u prakticno
svim odlukama lokalnih zajednica navodi se da se naknada obracunava prema
stvarnim troškovima uredenja i opremanja.
3.4. Naknada za korišcenje komunalnih dobara od opšteg interesa
Naknadu za korišcenje komunalnih dobara od opšteg
interesa utvrduje lokalna samouprava. Tako na primer prema Odluci Skupštine
Grada Beograda u komunalna dobra od opšteg interesa spadaju :
- Ulice;
- Trgovi;
- Objekti javne rasvete;
- Autobuske i železnicke stanice;
- Parkovi;
- Zelene i rekreativne površine;
- Otvorene plaže.
Ova naknada se placa na licna primanja, neto prihod od delatnosti, neto
prihod od autorskih prava, patenata i tehnickih unapredenja i katastarskih
prihoda od poljoprivredne delatnosti i šumarstva. Zakon o porezu
na dohodak gradana utvrduje osnovicu i stopu od 4%. Sredstva ostvarena
od ove naknade cine priohd budžeta grada.
ZAKLJUCAK
U ovom seminarskom radu smo se bavili temom naknada kao izvorom sredstava.
U uvodnom delu obradili smo pojam izvora sredstava što podrazumeva
finansijska sredstava (u širem smislu i izvore sredstava) ali i one
specificne izvore koji u pravnom i racunovodstvenom smislu nisu izvori
sredstava. Sintagma izvori sredstva oznacava sve pravna i fizicka lica,
ukljucujuci i vlasnike preduzeca (deonicare deonickog preduzeca) od kojih
preduzece nabavlja sredstva bilo kojeg pojavnog oblika, bilo koje namene
i na bilo koji rok.
U drugom delu rada smo objasnili pojam javnih prihoda i klasifikovali
iste dok smo se u trecem delu rada bazirali na zadatu temu.
U savremenim uslovima i sistemima, javni prihodi se pojavljuju u razlicitim
oblicima i pod raznim nazivima kao što su porezi, takse, doprinosi,
naknade, parafiskalni prihodi.
Struktura javnih prihoda znatno se razlikuje od zemlje do zemlje, u zavisnosti
od mnogih faktora ekonomsko-socijalne i politicke prirode. U najvecem
broju zemalja porezi se pojavljuju kao osnovni i najvažniji vid prihoda.
Kako postoji veliki broj oblika, vrsta i podvrsta javnih prihoda koji
u savremenoj, tržišno orijentisanoj privredi stoje na raspolaganju
državi, više je nego sigurno da je teško snaci se bez odgovarajucih
klasifikacija i sistematizacija javnih prihoda. Najcešce se u teoriji
javnih finansija pojavljuju sledece vrste dvostrukih klasifikacija javnih
prihoda: originarni (izvorni) - derivativni (izvedeni); javnopravni ¬–
privatnopravni; namenski – nenamenski; poreski – neporeski;
od stanovni¬štva - od pravnih lica; prihodi širih DPZ -
prihodi užih DPZ; povratni - nepo¬vratni; prihodi u novcu - prihodi
u naturi i redovni - neredovni.
U našem zakonodavstvu naknade se po prvi put uvode u sistem javnih
prihoda 1991. godine i to u Zakonu o javnim prihodima i javnim rashodima.
Odredbama ovog zakona ustanovljene su sledece naknade:naknade za korišcenje
dobara od opšteg interesa; naknade za korišcenje gradskog gradevinskog
zemljišta; naknade za korišcenje komunalnih dobara od opšteg
interesa.
Kompletan iznos naknada za korišcenje voda kao i naknada za zaštitu
voda i 90% za korišcenje mineralnih voda predstavljaju prihod Fonda
za vode. Celokupan prihod naknada za navodnjavanje, odvodnjavanje, korišcenje
vodoprivrednih objekata i vršenje drugih usluga, kao i 60% za izvadeni
materijal iz vodotoka prihodi su javnog vodoprivrednog preduzeca. Prihod
opštine na cijoj se teritoriji vrši eksploatacija voda predstavljaju
preostala sredstva (10% naknade za korišcenje mineralnih voda i 40%
naknade za izvadeni materijal iz vodotoka).
Visinu naknade za korišcenje šuma odreduje Fond za šume,
a placaju ih korisnici. Raspodela iznosa za naknade je sledeca: 60% ide
budžetu Republike a 40% budžetu opštine na cijoj teritoriji
je šuma odnosno šumsko zemljište. Prihodi po osnovu sredstava
za reprodukciju šuma dele se na dva dela: 90% pripada preduzecu koje
gazduje šumom, a 10% ide Fondu za šume.
Što se tice naknada za korišcenje puteva veci deo ide Direkciji
za puteve a manji lokalnoj samoupravi (opštinski budžet). Sve
to u zavisnosti koja vrsta puteva se koristi.
Zakon o pooljoprivrednom zemljištu uveo je naknadu za trajnu ili
privremenu promenu namene korišcenja poljoprivrednog zemljišta.
Obveznik ove naknade je investitor, a visina naknade se utvrduje u zavisnosti
od katastarske klase zemljišta.
Prihod od naknade za korišcenje prirodnog lekovitog faktora pripada
budžetu opštine na cijoj teritoriji se nalazi prirodni lekoviti
faktor.
Prihodi po osnovu naknade za korišcenje rudnog blaga dele se na dva
dela i to 80% pripada budžetu Republike, a 20% ide opštini na
cijoj se teritoriji vrši eksploatacija mineralnih sirovina. Zakonom
je takode propisano da se placa naknada i za korišcenje podataka
i dokumentacije osnovnih geoloških istraživanja i iznosi 5%
od realne vrednosti istraživanja i pripada budžetu Republike.
Naknadu za gradskogradevinsko zemljište placaju neposredni korisnici
prema kvadratnom metru stambenog ili poslovnog prostora, odnosno prema
kvadratnom metru zemljišta koje se koristi za odgovarajucu delatnost.
Ova naknada predstavlja prihod organa lokalne samouprave.
Naknadu za korišcenje komunalnih dobara od opšteg interesa utvrduje
lokalna samouprava. Zakon o porezu na dohodak gradana utvrduje osnovicu
i stopu od 4%. Sredstva ostvarena od ove naknade cine priohd budžeta
grada.
LITERATURA
1. Prof. dr Miroslav Dincic, prof. dr Jovan Savic, prof. dr Žarko Ristic, „Poreska i carinska politika“, Cacak 2006.
2. Propisi:
- Zakon o vodama, „Službeni glasnik RS“
- „Službeni list RS“ br. 46/91, 83/92, 53/93, 54/93, 60/93, 67/93, 48/94, 54/96
- „Službeni glasnik RS“, br. 46/91, 52/91, 53/93, 48/94, 42/98
- „Službeni glasnik RS“, br. 49/92, 53/93, 48/94, 46/95, 54/96
- „Službeni list grada Beograda“, br. 19/94, 23/94, 4/95
- „Službeni list grada Beograda“, br. 20/98
3. internet adrese:
- ww.unizd.hr/LinkClick.aspx-link=nastmat%2Ffinanciranje+poduzeca.PPT&tabid=1187&mid=2285
- http://www.google.ba/search-q=parafiskalni+prihodi&sourceid=navclient-ff&ie=UTF-8&rlz=1B2GGFB_enYU206YU207&aq=t
- www.fabus.edu.yu/prezentacije/download.php-fname=....
- http://www.mfin.sr.gov.yu/srl/403/
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi