OSTALI SEMINARSKI RADOVI - FINANSIJSKI MENADŽMENT - |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Kratkoročni izvori finansiranja
Upravljanje
novčanim sredstvima u preduzeću počiva na načelu rentabilnosti i na načelu
likvidnosti preduzeća. S obzirom na značaj i jednog i drugog načela, preduzeće
treba da pronađe najpovoljniju kombinaciju za održavanje svoje likvidnosti
uz istovremeno ostvarivanje i rentabilnosti u svom poslovanju i za ostvarenje
oba načela preduzeće ima podjednak interes jer oba mogu stimulativno delovati
na tok poslovanja preduzeća.
Do sadašnja praktična iskustva ukazuju na to da i u najlikvidnijim i najrentabilnijim
preduzećima često nedostaju novčana sredstva. U takvim slučajevima menadžment
preduzeća je u obavezi da pronađe nove izvore novčanih sredstava, u što
kraćem roku, uz što povoljniju cenu kapitala (kamatu).
2. KRATKOROČNI IZVORI FINANSIRANJA
2.1. UKALKULISANE OBAVEZE
Ukalkulisane obaveze predstavljaju akumulirane troškove preduzeća koji
se jedan vremenski period ne plaćaju. Najveći deo tih akumuliranih troškova
(obaveza) proizilazi iz zarada radnika i plaćenih poreza i doprinosa.
Ukoliko se racionalno isplaćuju (u dužem vremenskom intervalu) one mogu
biti besplatan izvor kratkoročnog finansiranja preduzeća. Primera radi,
ukoliko akcionarsko društvo ’’Veterinarski zavod’’ iz Subotice isplaćuje
zarade dvonedeljno u približno istom bruto iznosu od po 200.000 din (150.000
din neto iznos zarada i 50.000 iznos doprinosa) uz pomoć poslovne banke
’’Vojvođanska banka’’ a.d. Novi Sad, Glavne filijale Subotica, uz kamatu
od 12% na godišnjem nivou, a ima objektivnu moghućnost da isplatu izvrši
na kraju meseca u bruto iznosu od 400.000 din, postavlja se pitanje, šta
je sa finansijskog stanovišta za preduzeće povoljnije. Pri dvonedeljnom
načinu isplata zarada preduzeće ’’Veterinarski zavod’’ iz Subotice, imaće
likvidni odliv putem ukalkulisanih obaveza od 50.000 din, a na ime zarada
likvidni iznos odliva sredstava od 150.000 din (50.000 + 150.000 din).
Opredeljenjem menadžmenta preduzećća, da se zarade isplaćuju jednom mesečnom
stvoriće se besplatni kratkoročni izvori koji se mogu upotrebiti za finansiranje
proizvodnje. Godišnje uštede pri promeni intervala isplate neto zarada
(jednom umesto dva puta mesečno) iznosiće 200.000 din (za pola meseca
jer se na kraju meseca svakako isplaćuje svih 200.000 din). S obzirom
da su uštede 15-esto dnevne, nužno je dotični iznos pomnožiti sa 6 meseci
(kao da je pun mesečni iznos uštega) što godišnje iznosi 1.200.000 din
(200.000 din x 15 dana x 12 meseci).
Zbog ušteda u isplati ukalkulisanih obaveza (poreza i doprinosa) na isti
iznos od 200.000 din (odnos neto zarade i ukalkulisanih obaveza 1:0,7)
za isti vremenski period (kao u prethodnom slučaju) godišnje uštede iznosile
bi 1.200.000 din.
Ako se pretpostavi da je dotično preduzeće upravo ovaj iznos neto zarada
i ukalkulisanih obaveza kreditno obezbeđivalo po godišnjoj stopi od 12%,
tada su prisutne uštede i po ovom osnovu od 144.000 din (1,200.000 din
x 12%). Dakle, pravilnim upravljanjem ukalkulisanim obavezama, ukupne
uštede za dotično preduzeće iznose 1,344.000 din (1,200.000 din zarade
i ukalkulisanih obaveza + 144.000 din kamater na kreditna sredstva).
Napred navedene uštede po osnovu ukalkulisanih obaveza na ime zarada posebno
će se akumulirati (povećati) ukoliko se od strane fiskalne – poreske politike
poveća procenat izdvajanja za poreze i doprinose. Menadžment preduzeća
istovremeno treba da vodi računa o optimalnom roku odlaganja isplata zarada,
jer svako predugo odlaganja (bez obzira na finansijske efekte preduzeća)
može proizvesti kontra efekat na radni moral zaposlenih. Plaćanje raznih
zakupnina (koje imaju karakter ukalkulisanih obaveza) u dužem vremenu
takođe može imati pozitivnih finansijskih efekata na rezultat preduzeća.
Dakle, sve raspoložive oblike obaveza, preduzeće treba da koristi, ekonomski
posmatrano, razumno u cilju sopstvenog finansiranja, uz što manje kreditno
zaduživanje i moguće produženje roka njihovog likvidnog izmirenja. Poreske
uštede u razvijenim zemljama tržišnog tipa privređivanja imaju posebnu
stimulaciju za onj menadžment preduzeća koji dotične obaveze uspe svesti
na zakonski minimum. Interes je i menadžmenta i vlasnika kapitala da se
poreske obaveze svedu na zakonski minimum u momentu likvidnog plaćanja.
2.2. BANKARSKI KREDITI
2.2.1. Jednokratni krediti
Jednokratni krediti su kratkoročnog karaktera koje odobravaju poslovne
banke svojim komitentima, čiji je kreditni bonitet pouzdan. U praksi
se po pravilu ova vrsta kredita odobrava onim preduzećima kojima su finansijska
sredstva potrebna samo za jedan vremenski period, u ’’špicevima’’ finansijskog
ulaganja radi obezbeđenja neophodnih zaliha materijala, odnosno održavanja
tekuće likvidnosti.
Primera radi, preduzeće ’’Fidelinka’’ a.d. iz Subotice (žitomlinska organizacija)
otkupljuje godišnji rod merkantilne pšenice u količini od 10.000 tona,
po ceni 10 din/1 gk u kreditnom iznosu od 100 miliona dinara, sa rokom
dospeća kredita na 90 dana. Kreditom se otkupljuje količina pšenice potrebne
za godišnju proizvodnju dotičnog preduzeća i stvaraju realne pretpostavke
njene kontinuelne proizvodnje, kao i obezzbeđenja tržišta sa prehrambenim
proizvodima. Jednokratni kredit se pravno formalizuje u vidu avalirane
menice (koju avalira poslovna banka), koju potpisuje konkretno preduzeće
i prodaje nekom drugom preduzeću – dobavljaču sirovina. Meničnom obavezom
definišu se uslovi kreditiranja, rok trajanja kredita i visina kamatne
stope, premija za rizik kreditiranja i sl. Visina premije za rizik kreditiranja
je promenljivog karaktera i zavisi od procenjenog poslovnog i finansijskog
rizika potencijalnog dužnika. Jednokratni kredit se ne može produžavati
o roku svog dospeća, te stoga upravo i imaju karakter specijalnog aranžmana.
U prezentiranom hipotetičkom primeru, preduzeće ’’Fidelinka’’ a.d. Subotica
je avaliralo menice kod poslovne banke, ’’Vojvođanske banke’’ a.d. Novi
Sad, Filijala Subotica, izvršilo plaćanja pšenice poljoprivrednom preduzeću
Z.Z. ’’Nova Brazda’’ Đurđin, koje je indosiralo menice na preduzeće ’’Azotara’’
a.d. Subotica radi kupovine veštačkog đubriva. Preduzeće ’’Azotara’’ podnelo
je menice na eskont kod ’’Vojvođanske banke’’ u Subotici, koja je eskontovala
menice (uz eskontnu proviziju) i likvidno pustila u tečaj novčana sredstva
na tekući račun preduzeća ’’Fidelinka’’ a.d. Subotica. Po dospeću avaliranih
menica, žitomlinsko preduzeće ’’Fidelinka’’ a.d. Subotica pbezbedilo je
likvidna sredstva za iskup menica, te na taj način izvršilo povrat novcčanih
sredstava ’’Vojvođanskoj banci’’ a.d. u Subotici, koja su bila angažovana
po osnovu eskonta menica.
U konkretnoj praksi su moguće i druge varijante kreditiranja, počev od
klasičnog odobravanja kredita žitomlinskom preduzeću ’’Fidelinka’’ a.d.,
pa preko robno-komercijalnih zapisa koje izdaje poslovna banka, radi otkupa
ponuđenog roda pšenice.
2.2.2. Kreditna linija
Kreditna linija predstavlja ugovor između poslovne banke i privrednog
subjekta (preduzeća), kojim se utvrđuje iznos neosiguranih kratkoročnih
finansijskih sredstava, koja će biti stavljena jedan vremenski period
na raspolaganje komitentu (preduzeću) poslovne banke. Ugovor o kreditnoj
linije ne garantuje kredit budućem dužniku, već nagoveštava da će poslovna
banka, ako bude u finansijskoj mogućnosti, odobriti kredit komitentu (preduzeću)
kako bi dotični koristio kredit do određenog limita. Ugovor o ovakvoj
vrsti kredita sklapa se najčešće na period od godinu dana i podložan je
jednogodišnjem obnavljanju. Odobravanjem kreditne linije poslovne banke
eliminišu potrebu da ispituju svaki put kreditnu sposobnost komitenta,
kada isti traži kredit. Pre otvaranja kreditne linije komitent je dužan
podneti poslovnoj banci zahtev za otvaranje kreditne linije i finansijska
dokumenta (plan novčanih sredstava, plan bilansa stanja i uspeha, poslednji
finansijski izveštaj o poslovanju i sl.). Na osnovu dobijenih finansijskih
dokumenata, poslovna banka izvodi ocenu o stvarnoj potrebi komitenta za
kreditnom linijom i njegovom sposobnošću da otplati kredit pod dogovorenim
uslovima.
Kamatna stopa za kreditnu liniju se ugovara na nivou primarne kamatne
stope. Svaka promena primarne kamatne stope ima direktnog uticaja na poslupljenje
(rast stope) ili pojeftinjenje (pad stope) kreditne linije. Kamata se
može naplatiti od strane poslovne banke po dospeću kredita ili unapred
(avansno). Ukoliko se kamata plaća po dospeću kredita, tada je efektivna
(stvarna) kamatna stopa jednaka ugovorenoj kamatnoj stopi. Ukoliko se
kamata plpaća unapred, tada je efektivna (stvarna) kamatna stopa veća
od ugovorene kamatne stope. Krediti po kojima se plaća unapred nazivaju
se u teoriji diskontnim kreditima.
Primera radi, preduzeće ’’Sever – Holding’’ a.d. Subotica (elektromotorni
kompleks) koristio je kreditnu liniju u iznosu od 10.000.000 dinara, na
godinu dana kod ’’Zepter’’ banke a.d. Beograd, filijala Subotica, uz kamatnu
stopu od 10% na godišnjem nivou. S obzirom da je kamata plaćena na dan
dospeća kredita, preduzeće ’’Sever – Holding’’ a.d. je platio poslovnoj
banci iznos kamate od 1.000.000 dinara. Efektivna kamatna stopa bila je
identična ugovorenoj kamatnoj stopi. Dakle,
Međutim, da je preduzeće ’’Sever – Holding’’ a.d. imalo obavezu da plati kamatu unapred svojoj poslovnoj banci, godišnji troškovi kamata ostali bi indentični kao u prethodnom slučaju (1.000.000 din). Promena bi nastala kod efektivne kamatne stope, iz razloga što bi ista porasla s obzirom da bi predzueće koristilo ne 10.000.000 din, već samo 9.000.000 din u toku godine. Efektivna kamatna stopa bi iznosila:
Dakle, efektivna kamatna stopa je za 1,1 poena viša od ugovorene kamatne
stope (11,1% - 10,0% = 1,1%).
Kreditnom linijom poslovna banka određuje maksimalni iznos kredita, koji
komitent može da koristi u bilo kojem trenutku. Tehnički posmatrano, moguće
je da ukupna zaduženost preduzeća bude veća od maksimalnog iznosa odobrenog
kredita, međutim, saldo korišćenog kredita ne bi smeo biti veći od veličine
kreditne linije.
Na hipotetičkom primeru preduzeća ’’Sever – Holding’’ a.d., kreditna linija
u periodu od 6 meseci izgleda:
Kumulativna zaduženost preduzeća ’’Sever – Holding’’ a.d. iz Subotice,
u periodu od šest meseci iznosila je 12.000.000 din, i ako je ugovoreni
maksimalni iznos kreditne linije iznosio 10.000.000 din. Međutim, prosečan
saldo kredita nije ni u jednom mesecu dostigao iznos koji je veći od ugovorenog
iznosa kreditne linije.
Ugovorom o kreditnoj linije između poslovne banke i komitenta (preduzeća)
treba predvideti odredbe kojih se mora pridržavati komitent dok traje
dotični ugovor. Nejznačajnije odredbe su:
1. zadržavanje postojeće poslovne orijentacije preduzeća;
2. držanje kompenzacionog salda gotovine;
3. povremena otplata ukupnog duga;
4. zadržavanje (nemenjanje) menadžerske strukture korisnika kreditne linije;
5. namensko trošenje sredstava kreditne linije.
Poslovna banka ima pravo da opozove ugovor o kreditnoj liniji ukoliko
dođe do promena u poslovnoj orijentaciji korisnika kredita, promena u
njegovom rukovodećem (menadžment) timu, promena u poslovnoj aktivnosti
za čije je finansiranje kreditna linija namenjena.
Da bi se poslovna banka zaštitila od mogućih finansijskih promena kod
korisnika kredita, ona u većini slučajeva uslovljava preduzeće da drži
kompenzacioni saldo gotovine (novčanih sredstava) na računu depozita po
viđenju u utvrđenu procenu od ukupnog iznosa kredita. Praktična iskustva
ukazuju da se kompenzacioni saldo kreće od 10 do 20% od iznosa kredita.
Činjenica je da kompenzacioni saldo poskupljuje kreditnu liniju, ali se
tako u određenim slučajevima čini najefikasnijim sredstvom korišćenja,
i to u slučajevima nedostatka kratkoročnih izvora finansijskih preduzeća.
Primera radi, trgovinsko preduzeće ’’Contakt impex’’ iz Subotice sklopilo
je ugovor sa poslovnom bankom ’’Continental’’, filijala u Subotici, o
korišćenju kreditne linije u iznosu od 1.000.000 din uz kamatnu stopu
od 8% na godišnjem nivou i kompenzacioni saldo gotovine od 20% od iznosa
kredita. Na osnovu napred navedenih uslova preduzeće ’’Contakt impex’’
može efektivno koristiti godišnje samo 800.000 din kredita, jer je razlika
od 200.000 din zadržana kao kompenzacioni saldo, kod gotovine na čekovnom
računu. S obzirom da će se koristiti (biti u funkciji) 800.000 din, preduzeće
’’Contakt impex’’ je dužno platiti poslovnoj banci (’’Continental’’ banci)
kamatu u iznosu od 80.000 dinara (1.000.000 x 0,08) što će efektivnu (stvarnu)
kamatnu stopu podići sa 8% na 10% (80.000 : 800.000 din) odnosno, za 2
poena više od utvrđene kamatne stope.
Da bi poslovna banka bila sigurna da će njen komitent odobrenu kreditnu
liniju nmamenski koristiti za finansiranje kratkoročnih ili sezonskih
potreba, banka zahteva od korisnika kredita da u celini izmiri kredit
jednokratno u toku godine. Tada je, saldo kredita kod njenog komitenta
jednak nuli u toku određenog broja dana u poslovnoj godini. Praktična
iskustva su pokazala da je izuzetno korisno za poslovnu banku da zahteva
od korisnika kredita da kvartalno analizira saldo kredita i obuzda finansijske
’’strasti’’ komitenta u vezi transformisanja kratkoročnog izvora u dugoročni
izvor finansiranja.
Obustavljanje kreditne linije vrši se nakon toga što poslovna banka analizira
godišnji izvešta o poslovanju dužnika. Visina odobrene kreditne linije
zavisi od procene kredibiliteta dužnika i kreditnih potreba dužnika. Kreditna
linija obično ima tretman sezonskog, odnosno privremenog finansiranja.
Banka kreditor može postaviti kao uslov svom komitentu da se u određenom
vremenskom periodu, u toku godine, zadužuje dva meseca, a tek potom može
da vrši otplatu kredita.
Ukoliko se odobrena kreditna linija produžava, tada se komitent – dužnik
obaveštava pismeno.
2.2.3. Revolving krediti
Revolving kredit predstavlja garantovanu kreditnu liniju. Poslovna banka
potpisivanjem ugovora o revolving kreditu preuzima na sebe obavezu da
će svom komitentu staviti na raspolaganje iznos finansijskih sredstava,
bez obzira na trenutni nedostatak novčanih sredstava i njenu nelikvidnost.
Praktična iskustva ukazuju da se revolving krediti, u određenim slučajevima,
odobravaju i na duži period od godinu dana. Revolving (obnavljajući) kredit
predstavlja zakonsku obavezu banke da produži kredit do maksimalnog iznosa.
Sve dok je ugovor o revolving kreditu na snazi, poslovna banka je u obavezi
da produži kredit kad to od nje traži kreditirano preduzeće. Ukupan iznos
kredita ne može biti viši od maksimalno određenog revolving kredita. Za
revolving kredit je karakteristično da se često odobrava na rok, na godinu,
pa do tri godine. S obzirom da na ovaj način kratkoročni kredit prelazi
u srednjoročni kredit, obračunava se viša kamatna stopa od 25 do 50% u
odnosu na kratkoročni kredit u okviru kreditne linije. Revolving kredit
se odobrava preduzeću kada isto nije sigurno kolika će biti njegova potreba
za novčanim sredstvima u budućem periodu. Koristeći sporazum o revolving
kreditu, potencijalni korisnik kredita može koristiti kredit kada prođu
određene neizvesnosti oko poslovnih aranžmana. Sadržina ugovora o revolving
kreditu može biti takva, da se po dospeću kredita preostali deo kreditnih
obaveza pretvori u srednjoročni kredit. Revolving kredit obezbeđuje lorisniku
kredita maksimalnu finansijsku fleksibilnost.
Ugovor o revolving kreditu, pored redovne kamatne stope predviđa i posebnu
proviziju ukoliko se kredit ne koristi u celini iznosa garantovanog kredita.
Posebna provizija najčešće iznosi od 1 do 5 % i obračunava se na prosečan
godišnji saldo neiskorišćenog kredita. Smisao ugovaranja posebne provizije
i njenog obračunavanja jeste da se stimuliše komitent (preduzeće) da pažljivo
planira svoje potrebe za finansijskim sredstvima. Na taj način stvara
se i mogućnost u poslovnoj banci, da svoj kreditni potencijal rasporedi
što je moguće ravnomernije i racionalnije.
Primera radi, preduzeće ’’Kvit-podium’’ iz Beograda sklopilo je ugovor
o revolving kreditu sa ’’Vojvođanskom bankom’’ a.d. Novi Sad, Glavna filijala
Subotica, na iznos od 2.000.000 din, uz godišnju kamatnu stopu od 10%
i proviziju na prosečno neiskorišćen saldo kredita od 5%. Ukoliko preduzeće
’’Kvit-podium’’ iz Beograda u celini iskoristi raspoloživi kredit, troškovi
finansiranja (kamata) iznosiće 200.000 din (2.000.000 x 0,10) godišnje.
Ukoliko prosečno iskorišćenje kredita od preduzeća ’’Kvit-podium’’ bude
150.000 din, troškovi finansiranja iznosiće 150.000 din (1.500.000 x 0,10)
+ provizija na prosečni neiskorišćeni saldo kredita od 25.000 din (500.000
x 0,05). Dakle, troškovi finansiranja revolving kredita opteretiće preduzeće
’’Kvit-podium’’ iz Beograda za iznos od 175.000 dinara. Na ovaj način
poslovna banka je stavila komitentu likvidni iznos mogućeg revolving kredita,
a za svaki neiskorišćeni dinar obračunala je posebnu proviziju i u određenom
iznosu nadoknadila svoj napor vezan za permanentno držanje tekuće likvidnosti.
Praktična iskustva ukazuju da je revolving kredit skuplji izvor od kreditne
linije. Revolving kredit je daleko manje rizičan izvor finansiranja za
preduzeće s obzirom da njegovu tekuću raspoloživost garantuje poslovna
banka.
Posebno pravo nad sredstvima daje pravo poveriocu da raspolaže sa sredstvima
koja se mogu identifikovati pomoću serijskih brojeva ili tekućeg računa.
Kod ovog oblika kreditnog aranžmana poverilac mora imati poverenje u dužnika,
što znači da je dužnik u obavezi da svaku promenu oko sredstava prijavi
poveriocu na vreme. Ukoliko dužnik proda takvo sredstvo (koje je pod zalogom)
automatski stiče obavezu da iz tog novčanog priliva otplati srazmeran
deo kratkoročnog kredita sa pripadajućom kamatom. Dužnik ima pravo da
umesto polaganja novčanog priliva položi novu zalogu u nekim drugim sredstvima
iste vrednosti. U cilju kontrole ponašanja dužnika, poverilac može da
izvrši proveru sredstava koja su ugovorena kao zaloga.
Kratkoročni kredit koji se odobrava na bazi skladišnice predstavlja zalihu
sirovine ili robe kao kolateralnog obezbeđenja poverioca. Za ovu vrstu
kredita je karakteristično da omogućava poveriocu držanje potpune kontrole
nad zalogom za odobreni kredit. Između poverioca i dužnika uspostavlja
se čvrst pravno-ekonomski odnos tako da dužnik ne može prodati uskladištenu
robu bez pismene saglasnosti poverioca. Poverilac može dati pismenu saglasnost
dužniku da proda robu (zalihu) ako je ovaj delom ili u celini otplatio
kredit.
S obzirom da se skladišnicom obezbeđuje sigurnija zaloga, poverilac je
spreman odobriti dužniku veći iznos kratkoročnog kredita nego što je to
slučaj kod ostalih oblika kratkoročnog obezbeđenja.
S obzirom da je interes poverioca da u roku naplati dati kratkoročni kredit,
njegovo opredeljenje je na relaciji obezbeđenja zaloge sredstava čija
se konvertibilnost u gotovinu u najvećoj meri poklapa sa rokom dospeća
kredita. U praksi su stoga najviše primenjiva kao kolateralno obezbeđenje
sledeća obrtna sredstva: 1. potraživanja od kupaca, 2. zalihe, 3. kratkoročne
hartije od vrednosti.
Primera radi, ako su potraživanja od kupaca naplativa za 90 dana, a kratkoročni
kredit odobren na vremenski rok od 60 dana, ista se ne mogu prihvatiti
kao adekvatan oblik zaloge poveriocu i obrnuto.
Činjenica je, da poverilac ne odobrava kratkoročni kredit u punom iznosu
u vrednosti zaloge. Po pravilu, kratkoročni kredit se odobrava procentualno
od vrednosti zaloge i kreće se od 30 do 90% i to u zavisnosti od vrste
ugovorenog prava raspolaganja ponuđenom zalogom dužnika. Iz toga proizilazi
da je zaloga skoro dva puta veća od odobrenog kredita.
Što se tiče poslovnih banaka, važi pravilo da će iste pre odobriti neosigurani
kratkoročni kredit dobrim dužnicima, nego osigurani kratkoročni kredit
lošijim dužnicima.
2.3. UPRAVLJANJE OSTALIM KRATKOROČNIM IZVORIMA FINANSIRANJA
Kratkoročni krediti se mogu odobriti dužniku od strane poverioca i na
osnovi zaloge hartija od vrednosti. Te hartije od vrednosti su: akcije,
obveznice i avali nekog trećeg pravnog ili fizičkog lica. Za poverioca
su posebno interesantne akcije i obveznice koje glase na donosioca, kao
i akcije i obveznice kojima se trguje na organizovanom tržištu kapitala.
U takvim slučajevima poslovne banke odobravaju kratkoročne kredite i do
90% od tekuće tržišne vrednosti akcije ili obveznice.
Kratkoročni krediti odobreno na bazi hartija od vrednosti imaju od 2 –
5% veću kamatnu stopu od primarne kamatne stope. Kratkoročni krediti odobreni
dužniku po osnovu avala trećeg lica u direktnoj su zavisnosti od boniteta
avaliste i mogućeg njegovog zaduživanja. Dakle, ukoliko dužnik postane
kreditno nesposoban, tada otplatu kredita preuzima njegov avalista.
Praktična iskustva ukazuju da avalista može biti kupac, dobavljač ili
veliki akcionar (po broju i vrednosti akcije) kome je od posebne važnosti
opstanak i prosperitet preduzeća dužnika. Cena kredita odobrenog po osnovu
avala veća je od 2 – 5% u odnosu na primarnu kamatnu stopu.
Primera radi, građevinsko preduzeće ’’Razvoj-Janić’’ iz Subotice podnelo
je kreditni zahtev svojoj poslovnoj banci ’’Hipo Alpe Adria’’ a.d. Beograd,
Filijala Subnotica na iznos kratkoročnog kredita od 10.000.000 din, uz
kamatnu stopu od 10% na godišnjem nivou i rok povratak kredita za 60 dana.
Pretpostavimo, da je preduzeće ’’Razvoj-Janić’’ iz Subotice trenutno kreditno
nesposobno (zbog nelikvidnosti svojih kupaca i tekućih obaveza prema banci),
tada se dotičnom preduzeću ne može odobriti kratkoročni kredit bez zaloge
dugoročnih hartija od vrednosti, ili avala nekog trećeg lica.
S obzirom da su akcija preduzeća’’Razvoj-Janić’’ po vrednosti nedovoljne
(iznose 8.000.000 din) za osiguranje kratkoročnog kredita, preduzeće se
obraća svojim kupcima i pronalazi kupca poslovnog prostora – trgovinsko
preduzeće ’’Star’’ iz Subotice koje je spremno dati aval i prihvatiti
kredit ukoliko ne bude u preduzeće ’’Razvo-Janić’’ da izmiri obavezu po
dospeću.
Odobravanjem avala od strane preduzeća ’’Star’’ iz Subotice, dužniku preduzeću
’’Razvoj-Janić’’, poslovna banka odobrava preduzeću ’’Razvoj-Janić’’ na
poslovni-račun kratkoročni kredit. Vršeći procenu budućih poslovnih aktivnosti
preduzeća ’’Razvoj-Janić’’, poslovna banka se opredeljuje da odobri maksimalno
mogući kredit u iznosu od 9.000.000 din. Kamatna stopa na tako osiguran
kredit veća je za 5% iznad primarne kamatne stope (iznosi 10%) i iznosi
15% na godišnjem nivou.
Bez obzira što je kamatna stop uvećana, i bez obzira što je stvorena obaveza
prema preduzeću ’’Star’’, da se proda poslovni prostor (po povoljnim uslovima),
preduzeće ’’Razvoj-Janić’’, dobijanjem kratkoročnog kredita isti izuzetno
upošljava putem nabavke repromaterijala pre poskupljenja i ostvaruje u
celini posmatrano pozitivan finansijski efekat – profit. Dakle, dobrim
poslovnim odnosima sa preduzećem ’’Star’’ preduzeće ’’Razvoj-Janić’’ uspešno
rešava svoju finansijsku likvidnost, istovremeno stvara mogućnost da preduzeće
’’Star’’ dođe do povoljnog poslovnog prostora, a ’’Hipo Alpe Adria’’ u
Subotici da naplati kamate u većem iznosu nego što je primarna kamatna
stopa.
Ukoliko bi preduzeće ’’Razvoj-Janić’’ bilo u nemogućnosti da za 60 dana
izmiri svoje dospele obaveze prema poslovnoj banci, tada bi poslovna banka
dospele obaveze u roku naplatila od preduzeća ’’Star’’ iz Subotice.
2.4. KOMERCIJALNI PAPIRI
Komercijalni papiri predstavljaju kratkoročne hartije od vrednosti, kao
što su neosigurane menice koje emituju preduzeća sa visokim kreditnim
bonitetom. Pored toga njih emituju najčešće velika preduzeća sa visokom
finansijskom sngom. Emitovane menice ulaze u platni promet i dospevaju
na naplatu nakon nekoliko dana, a najduže do devet meseci. Menice mogu
kupovati druga preduzeća, poslovne banke, kompanije za osiguranje, sa
ciljem da plasiraju svoja privremeno ’’slobodna’’ finansijska sredstva
u hartije od vrednosti radi ostvarivanja što većih prinosa. Za komercijalne
papire se može reći da spadaju u hartije od vrednosti visokog rejtinga,
jer ih izdaju preduzeća koja imaju finansijsku snagu. Komercijalni papiri
se prodaju uz diskont (popust) koji umanjuje njihovu nominalnu vrednost.
Rizik kupovine komercijalnog papira zavisi od preduzeća koje ih emituje,
odnosno prodaje. Stoga se troškovi finansiranja ne mogu standardizovati,
već su fluktirajući (promenljivi) od slučaja da slučaja.
Karakteristike komercijalnih papira jesu, da su njihove prinosne stope
po pravilu niže od primarne kamatne stope (koja se obračunava na kratkoročne
kredite). Upravo iz tih razloga preduzeća koje emituju komercijalne papire
može da pribavi kratkoročne izvore finansiranja po nižoj ceni nego što
bi bila cena zaduživanja kod poslovnih banaka. Prinos od prodaje komercijalnih
papira zaračunava se i plaća u procentu od njihove nominalne vrednosti
do dana njihovog dospeća, bez obzira da li su pribavljena finansijska
sredstva potrebna ili nisu potrebna preduzeću. Kamata na kratkoročne kredite
(koje odobrava poslovna banka) plaća se na ostatak duga, te tako bankarski
kredit manje opterećuje dužnika nego što to vremenski posmatrano čini
komercijalni papir. Razlog zašto komercijalni papiri nisu dominantan izvor
finansiranja leži u činjenici da preduzeća (potencijalni njihovi kupci)
često kalkulišu sa uveravanjem kako treba da razviju konkretan poslovni
odnos (dugoročno posmatrano) sa svojom poslovnom bankom.
Primera radi, preduzeće proizvođač veštačkog đubriva treba da emituje
komercijalne papire u nominalnoj vrednosti od 1 milion dinara, sa rokom
dospeća od 90 dana i da iste proda poslovnoj banci u vrednosti od 980.000
din. Po isteku 90 dana (roka njihovog dospeća) donosilac komercijalnih
papira naplaćuje njihovu nominalnu vrednost u iznosu od 1 milion dinara.
Trošak finansiranja komercijalnog papira predstavlja razliku između nominalne
vrednosti i njihove prodate vrednosti (1.000.000 – 980.000 = 20.000 din)
To znači, da troškovi finansiranja preduzeća iz dotičnog izvora iznose
8,16% na godišnjem nivou (20.000 : 980.000) x (360 : 90 dana).
Dakle, komercijalni papiri često mogu zameniti žiralni novac kod preduzeća
i mogu biti u funkciji plaćanja obaveza dotičnog preduzeća, pod uslovom
da su isti prihvaćeni od strane partnera u poslovnom odnosu, da su legalno
emitovani i legalno prodavani na finansijskom tržištu.
2.5. POTRAŽIVANJA OD KUPACA KAO KOLATERALNO OBEZBEĐENJE
Potraživanja od kupaca se mogu založiti prodati radi obezbeđenja kratkoročnih
izvora finansiranja preduzeća. Kod zaloge potraživanja od kupca, poverilac
ima pravo odobriti (selekriati) potraživanja i zahtevati da ista predstavljaju
zalogu za odobreni kratkoročni kredit. U takvim slučajevima poverioci
izostavljaju potraživanja čije su mogućnosti naplate neizvesne. S obzirom
da poverila sam vrši proveru boniteta budućeg dužnika, on u zavisnosti
od boniteta određuje i iznos kredita (od 70 do 90% od realne vrednosti
založenog potraživanja).
U praksi postoje slučajevi, u kojima budući dužnik raspolaže većim brojem
računa kupaca sa relativno malim prosečnim iznosom novčanih sredstava.
U takvim slučajevima poverilac se ne opredeljuje na selekciju potraživanja
jer bi ista bila i suviše skupa uz postojanje mogućnosti pogrešnog izbora
potraživanja. Umesto toga, poverilac se opredeljuje da od budućeg dužnika
preuzme sva potrživanja od kupaca sa pravom opšteg raspolaganja nad istima.
Praktična iskustva ukazuju da uz takav oblik zaloge poverilac odobrava
budućem dužniku manje iznose kratkoročnog kredita. Visina odobrenog kredita
kreće se do 50% u odnosu na knjigovodstvenu vrednost ukupnih potraživanja.
Ako se preduzeće obrati sa kreditnim zahtevom poslovnoj banci da joj odobri
kratkoročni kredit nudeći pri tom potraživanja od kupca kao zalogu, banka
je u obavezi da utvrdi da li pojedinačni iznosi na računima kupaca založno
pokrivaju iznos traženog kratkoročnog kredita. Banka je takođe dužna da
proveri kreditni bonitet (pomoću kreditnih standarda) svakog kupca. Kod
provere boniteta kupaca, prvo se proverava prosečan period naplate potraživanja
u odnosu na kreditne uslove koji se nude kupcima. Ako se preduzeće obrati
poslovnoh banci za kratkoročni kredit u fiksnom iznosu, tada će poslovna
banka izvršiti selekciju potraživanja od kupaca i odobriti ono potraživanje
koje može poslužiti kao najbolja zaloga za traženi fiksni iznos kredita.
Primera radi, preduzeće ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice, podnosi kreditni
zahtev poslovnoj banci (‘‘Pro credit’’ banci) da odobri kratkoročni kredit
na rok od 60 dana u iznosu od 200.000 din, sa kamatom od 15% na godišnjem
nivou. Kao zalogu nudi 9 računa od svojih kupaca u iznosu od 220.000 dinara.
Potraživanja od kupaca imaju sledeće karakteristike:
Ukoliko je dotično preduzeće ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice odobrilo kreditne
uslove svojim kupcima od 2% kasa-skonto, naplativost za 10 dana, sa konačnim
dospećem obaveze neto 30 dana od dana fakturisanja, poslovna banka izuzima
iz kolateralnog obezbeđenja potraživanje kupca pod rednim brojem II (čija
je prosečna naplata 60 dana) zatim, rednim brojem III, rednim brojem V,
i rednim brojem IX. Ostala potraživanja od kupaca su interesantna za poslovnu
banku i iznose 180.000 din. S obzirom da kupci preduzeća ’’Star’’ d.o.o.
iz Subotice mogu izvršiti povrat dela prodate robe (zbog reklamacije)
ostvariti kasa-skonto (zbog gotovinskog popusta), poslovna banka je u
obavezi da napravi valjanu procenu očekivanog smanjenja novčanog priliva
od naplate potraživanja od kupca.
Poslovna banka će tu procenu izvršiti na osnovu iskustva iz ranijeg perioda
poslovanja sa preduzećem ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice. Procena se vrši
u fiksnom procentu i to u vrednosti selektirane kolateralne zaloge. Ako
pretpostavimo da iskustvena procena iznosi 3% to značo da će se kolateralna
zaloga izvršiti ne na 180.000 dinara nego na 174.600 dinara (180.000 x
3% = 5400 din). S obzirom da poslovna banka može odobriti kratkoročni
kredit u procenu od 50 do 90% od kolateralne zaloge, opredeljenje je ‘‘Pro
credit’’ banke iz Subotice da taj procenat iznosi 86%. To znači da će
poslovna banka preduzeću ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice odobriti kratkoročni
kredit u iznosu od 150.156 dinara (174.600 x 86%).
Tok naplate potraživanja od kupaca preduzeća ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice,
poslovna banka može regulisati tako da se njegovi kupci ne obaveštavaju
o kolateralnoj zalozi, te da se naplata potraživanja i dalje vrši ko dotičnog
preduzeća uz njegovu obavezu da istu o naplati prenese na račun svoje
poslovne banke. Poslovna banka se može dogovoriti sa preduzećem ’’Star’’
do.o.o iz Subotice da se njegovi kupci obaveste o kolateralnoj zalozi,
što podrazumeva da kupci svoje uplate na ime izmirenja obaveza prema dobavljaču,
vrše direktno na račun poslovne banke.
Ugovorena kamata između preduzeća ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice i poslovne
banke ’’Pro credit’’ veća po iznosu od primarne kamate i to za 3% (12%
+ 3% = 15%). Kamata se ne naplaćuje fiksno na iznos odobrenog kratkoročnog
kredita do roka njegovog dospeća, već na deo umanjene glavnice onako kako
se založeno potraživanje smanjuje otplatom kredita. Dakle, preduzeće ’’Star’’
d.o.o. iz Subotice će svojoj poslovnoj banci platiti u masi manju kamatu
nego pto bi to bio slučaj da nije osiguran kratkoročni kredit. Pored kamate
poslovna banka će naplatiti od dotičnog preduzeća bankarsku proviziju
(naknadu) u procentu od 1% i to od iznosa odobrenog kredita.
2.6. ZALIHE KAO KOLATERALNO OBEZBEĐENJE
Zalihe kao instrument obezbeđenja u uslovima kratkoročnog finansiranja
preduzeća široko su primenljive u praksi. Njihova atraktivnost počiva
u činjenici, da im je tržišna vrednost veoma često veća od knjigovodstvene
vrednosti. S obzirom da se zalihe procenjuju po knjigovodstvenoj vrednosti,
one predstavljaju atraktivan oblik kolateralne zaloge. Naime, njihovom
prodajom se u celini mogu izmiriti sve obaveze dužnika nastale po kratkoročnom
kreditu. Treba istaći, da nisu sve zalihe podjednako prihvatljive kao
instrument osiguranja kredita. Razlika između zaliha prisutna je zbog
njihovih fizičkih karakteristika i njihove potencijalne realizacije.
Preduzeće koje uzima kratkoročni kredit ponudi će kreditoru (poslovnoj
banci) sve vrste zaliha, dok se kreditor (poslovna banka) opredeljuje
za one zalihe koje su najbrže naplative, a to su zalihe gotovih proizvoda
i robe. Poslovna banka kao kreditor izbegavaće zalihe lako pokvarljive
robe i zalihe sa posebnim uslovima uskladišćenja. Za kreditora su interesantne
zalihe kao instrument osiguranja kredita, koje ne izazivaju velike troškove,
odnosno koje se mogu relativno brzo pretvoriti iz robnog u novčani oblik.
Pravo poverioca na raspolaganje zalihama može biti po pojedinačnim ili
ukupnim zalihama.
Pojedinačne zalihe kao kolateralna zaliha sastoje se od skupocenih predmeta
koji ostaju na raspolaganju preduzeću radi obavljanja njihove redovne
poslovne aktivnosti (to mogu biti npr. dijhamantsku noževi za brušenje
kamena ili sečenje gvožđa i sl.). U praksi ove zalihe kupuje preduzeće
dužnik, lageruje u skladište, a poverilac (poslovna banka) vrši njihovo
plaćanje dobavljaču i svojim dužnikom (kupcem zaliha) potpisuje ugovor
o kreditu i osiguranju kredita.
Neophodno je pojedinačno evidentirati založene primerke zaliha sa njihovim
opisom i serijskim brojevima. Preduzeće – dužnik, može pre povrata kratkoročnog
kredita takve zalihe prodati uz obavezu da poslovnoj banci otplati dug
i kamatu srazmerno vrednosti prodatih zaliha. Za iznos otplate duga skida
se od strane poverioca (poslovne banke) pravo raspolaganja sa dotičnim
zalihama.
Ukoliko poverilac preuzme pravo raspolaganja sa ukupnim zalihama tada
preduzeće kupac poseduje relativno stabilan nivo zaliha, čiji pojedinačni
primerci nemaju visoke cene. S obzirom da su ograničene realne mogućnosti
provere svih zaliha od strane poverioca (davaoca kredita) visina kratkoročnog
kredita se odobrava do 50% od knjigovodstvene vrednosti prosečnih godišnjih
zaliha. Kamata kao cena kapitala na takve kratkoročne kredite kreće se
od 1-5% iznad primarne kamatne stope.
Kratkoročni kredit na osnovu potvrde o uskladištenju zaliha (skladišnice)
pružaju poveriocu (poslovnoj banci) maksimalnu sigurnost u vezi obezbeđenja
povrata kreditnih sredstava. Poverilac je dužan selektirati zalihe, izdvojiti
zalihe i iste poveriti na čuvanje javnom skladištu u mestu ili van mesta
dužnika. Izdvojene zalihe mogu se skladištiti i u posebnom magacinu dužnika,
pri čemu su zalihe pod kontrolom (ključem) poverioca. Obaveza skladištara
jeste, da ne dozvoli otuđivanje zaliha koje su predmet kolateralne zaloge,
odnosno koje su zapisane u skladišnici i to bez pismene saglasnosti poverioca.
Na takve zalihe poverilac može odobriti dužniku kratkoročni kredit do
90% od knjigovodstvene vrednosti zaliha evidentiranih u skladišnici. Po
otplati dela kredita poverilac je dužan da izuzme svoje pravo na raspolaganje
jednim delom zaliha i omogući dužniku da te zalihe otuđi ili koristi u
svoje redovne poslovne aktivnosti. Karakteristika takvih zaliha jeste
da su prenosive.
U praksi se poslovne banke često služe sa navedenom klauzulom i uskladištene
zalihe prodaju trećem licu, tako da to lice postaje novi poverilac u odnosu
na kreditnog dužnika. Na taj način poslovne banke veoma često održavaju
svoju tekuću i perspektivnu likvidnost. Visina kamatne stope se kreće
od 3-5% iznad primarne kamatne stope. Obaveza dužnika jeste, da izmiri
troškove uskladištenja zaliha, koje se kreću od 1-3% od iznosa osiguranog
kredita. Obaveza dužnika jeste, da plati premiju osiguranja kako bi se
obezbedila naknada u slučaju oštećenja ili uništenja zaliha.
Tipičan primer ovakvog oblika kolateralne zaloge jeste odobravanje kratkoročnog
kredita preduzeću ’’Budućnost’’ a.d. iz Subotice od strane ’’Meridian
bank’’ a.d. Novi Sad, filijala Subotica, u iznosu od 200.000 din, uz godišnju
kamatnu stopu od 12%, i rok dospeća kredita na naplatu od 90 dana. Preduzeće
’’Budućnost’’ a.d. (fabrika nameštaja) pre povlačenja kratkoročnog kredita
izdaje potvrdu (skladišnicu) poslovnoj banci (’’Meridian bank’’ u Subotici)
o stavljanju na raspolaganje gotovih proizvoda (radnih stolova i stolica)
ukoliko dotično preduzeće na vreme ne izmiri svoj dug prema banci. Poslovna
banka vrši izbor ponuđene zalihe i opredeljuje se za tri vrste radnih
stolova i stolica: ’’A’’, ’’B’’, ’’C’’. S obzirom da poslovna banka ne
poseduje adekvatan skladišni prostor, opredeljuje se, da zalogu robe iznese
u poseban skladišni prostor (odvojen od druge robe) koji je stavljen pod
njenu kontrolu sistemom ključa. Istovremeno pravnu aktivnost upisa zaloge
poslovna banka sprovodi u Opštinskom sudu u Subotici.
Nakon ovakvog obezbeđivanja poslovna banka odobrava preduzeću ’’Budućnost’’
a.d. Subotica iznos kredita u procentu od 90%, što konkretno iznosi 180.000
dinara. Po isteku 30-og dana od odobravanja kratkoročnog kredita, preduzeće
’’Budućnost’’ a.d. Subotica otplaćuje ’’Meridian banci’’ u Subotici 50.000
din kredita, da bi poslovna banka za taj iznos oslobodila preduzeće od
svog prava na raspolaganje sa delom proizvoda koji se nalazi u zalozi.
Po isteku 90-og dana (preiod dospeća kredita), preduzeće ’’Budućnost’’
a.d. Subotica vrši povrat preostalog kratkoročnog kredita poslovnoj banci
i stiče uslov brisanja zaloge iz sudskih akata. Ako se preduzeće ’’Budućnost’’
a.d. odluči da zalogu proda po povoljnoj ceni pre vremena dospeća kredita,
tada ono o istoj traži saglasnost poverioca, koji donosi uslovnu odluku
nakon uverenja da je na tržištu postignuta povoljna cena i da se iz naplaćenog
potraživanja može izmiriti celokupni dug i pripadajuća kamata na dotični
dug. Viškom slobodnih novčanih sredstava (po povratu duga i isplati kamate)
preduzeće ’’Budućnost’’ a.d. Subotica samostalno raspolaže.
Ukoliko preduzeće ’’Budućnost’’ a.d. Subotica ne može izmiriti dug prema
poslovnoj banci u momentu njegovog dospeća, tada se od strane ’’Meridian
banke’’ pristupa javnoj licitaciji, odnosno prodaji gotovih proizvoda
koji su pod zalogom (često po nižoj ceni) radi namirivanja potraživanja
poverioca.
Preduzeće ’’Budućnost’’ a.d. u toku korišćenja kratkoročnog kredita ima
obavezu da redovno izmiruje kamatu poslovnoj banci u iznosu od 15% (12%
primarna kamatna stopa + 3% uvećana kamatna stopa) na godišnjem nivou,
da snosi troškove uskladišćenja zaliha gotove vode od 2% i troškove premije
osiguranja u iznosu od 1%, što ukupno iznosi 18% (12% + 3% + 2% + 1%).
2.7. FINANSIRANJE DOBAVLJAČKIM KREDITOM
Dobavljačkim kreditom kupac koristi obavezu prema dobavljaču kao kratkoročni
izvor finasiranja. Ovaj kredit se može nazvati I trgovačkim ili komercijalnim
kreditom, pošto on podrazumeva uzimanje robe na kredit koji kupac mora
vratiti u određenom roku.
Kreditne uslove određuje dobavljač. Uslovi plaćanja razlikuju se s obzirom
da li se radi o ponuđenim kasa-skontom ili ne. Kasa-skonto predstavlja
popust koji prodavac daje kupcu u slučaju plaćanja odmah pri preuzimanju
robe ili pre ugovorenog roka plaćanja. Kada dobavljač kupcu ne odobrava
kasa-skonto kupac ima interesa da obavezu plati poslednjeg dana kreditnog
perioda.
Kada dobavljač nudi kasa skonto za prevremeno plaćanje tada kupac može
da bira da iskoristi kasa-skonto plaćanjem u diskontnom roku ili da plati
poslednjeg dana. Tada kupac snosi trošak finasiranja ovim kreditom jer
je u pitanju oportuitetni trošak koji je nastao zbog toga što kupac nije
iskoristio mogućnost plaćanja manje cene za kupljenu robu.
ZAKLJUČAK
Teorijska i praktična iskustva ukazuju da je moguće definisati rešenje
likvidnosti koje neće ugroziti rentabilnost preduzeća, uz uslov da se
radi o stabilnim partnerima (preduzeću i banci) koje će se međusobno finansijski
ispomagati. Dakle, uslov je da preduzeće vodi zdravu finansijsku politiku,
da ima dobru finansijsku situaciju i finansijski posmatrano stabilnu poslovnu
banku.
U uslovima kada je priliv manji od odliva novčanih sredstava, razlika
bi se pokrivala iz finansijskih sredstava poslovne banke. U uslovima kada
je priliv veći od odliva novčanih sredstava, razliku bi preduzeće uplaćivalo
na račun kod poslovne banke. Za ekonomiju zaliha se često kaže da je direktno
zavisna od poslovnih poteza koje povlači menadžment preduzeća. Svako ubrzanje
obrta zaliha direktno utiče na smanjenje ciklusa gotovine i smanjenje
troškova preduzeća. Kratkoročni izvori finansiranja neophodni su za pribavljanje
obrtnih sredstava u vidu gotovine, kratkoročnih hartija od vrednosti,
potraživanja od kupaca i zaliha u svim njihovim pojavnim oblicima. U toku
redovnog poslovanja najveći deo nastaje spontano.
LITERATURA
1. dr Vunjak, Nenad, Finansijski menadžment, Ekonomski fakultet, Subotica, 2005.
2. dr Krasulja, Dragan; dr Ivanišević, Milorad, Poslovne Finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006.
3. dr Vunjak, Nenad, Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Subotica, 1991.
4. dr Pušara, Kostadin, Poslovne finansije, VPŠ, Novi Sad, 2000.
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi