NASTANAK I RAZVOJ BERZI
ŠTA JE TO BERZA?
Berza je mesto na kome se kupuje i prodaje, prvi je odgovor koji se skoro
uvek cuje na pitanje „Šta je to berza?“ Naravno, ovaj
odgovor je tacan, ali je i toliko i širok, ako je drugaciji i mogao
da bude. Po cemu bi se, onda, berza razlikovala od pijace, ili bilo koje
prodavnice, ili od tržišta u celini? A upravo u toj razlici
leži suština kao institucije.
Razlika se sastoji u tome cime se trguje i kako se trguje. Predmet trgovine,
da bi se njime moglo trgovati bez uzorka, mora biti podložan tipizaciji
i standardizaciji. Kod novca i hartija od vrednosti ništa lakše.
Sa robom je vec drugacije - standardizaciji su podložne sirovine
i proizvodi prvog stepena obrade. Finalnim proizvodima, zbog njihove raznolikosti,
ne može se trgovati na razvijenim berzama.
Odsustvo uzorka iz trgovine, zbog cega je nužno došlo iz potrebe
za što jednostavnijim procesom trgovine, kako bi se kapital što
brže obrtao, a zahvaljujuci tipizaciji i standardizaciji predmeta
trgovanja, vodi nas do odgovora na sledece kljucno pitanje po kome se
berza razlikuje od drugih tržišnih institucija. Na berzi se
dakle, trguje na rec. Ova rec je svojevremeno bila obezbedena poverenjem,
ugledom maloprodajnih trgovaca koji su ucestvovali u berzanskim transakcijama,
i koji su se svi medusobno poznavali. Razvitkom trgovine ovo „poverenje“
se institucionalizuje i biva zamenjen mrežom pravila po kojima se
trguje ( uzansama ), a koje svako ko želi na berzi da trguje, mora
unapred da ih prihvati.
Tako smo došli do odredenja berze kao mesta na kome se trguje, ali
tipiziranom robom i po unapred utvrdenim pravilima.
MESTO TRGOVANJA
Definicija berze sadrži tako tri osnovna elementa: mesto na kojem
se trguje, predmet trgovanja i nacin trgovanja. Prvi element, mesto trgovanja,
razvijao od tržnice do globalne elektronske mreže. Pocetak je
bio isti, od antike do novog veka, kada su trgovci otvoreni prostor gradskih
trgova i sajmišta zamenili prvo gostionicama, a zatim i posebnim
zgradama. Sve do pocetka 20. veka, za svaku berzu mogla se kao sinonim
upotrebiti adresa zgrade u kojoj je smeštena. Uvek na istom mestu
i u isto vreme, bilo je pravilo koje pratilo berzansku trgovinu.
Nagli razvoj kompjuterske tehnologije dozvolio je, od pocetka sedamdesetih
godina prošlog veka, da se pomenuto pravilo pocne zamenjivati novim:
stalno i svuda. Kako bi svojim clanovima obezbedile što povojnije
uslove za poslovanje, razvijene berze pocele su da se povezuju kompjuterskim
vezama, koje su dozvolile da se svake od njih može trgovati na bilo
kojoj drugoj berzi koja se nalazi u mreži. Jedna od poznatijih berzanskih
mreža je GLOBEX, koju su stvorile dve cikaške i po jedna pariska
i londonska berza, a ciji je pun naziv: Globalna berza, govori sam za
sebe o smanjivanju znacaja odredenog mesta za sadašnji stepen razvoja
berzanske trgovine.
VRSTE BERZI
Sama suština berzi, i pored ukupnog postepenog razvoja tržišta
i trgovine, kao i same institucije berze, pa i pored naglog razvoja posle
1970. godine, ostala je ista. Upravo zbog toga, berze se ne bi mogle deliti
istorijski ili po stepenu ovladanosti tehnologijom berzanske trgovine.
Vec su prvi sastanci u kuci flamanskih trgovaca imali sve one elemente
koje, u suštini, imaju i današnje berze. Te elemente: trgovina
bez uzorka, na rec, poverenje i njegova zaštita, odredeni uslova
trgovanja jednaki za sve ucesnike, treba posmatrati kumulativno.
Jedina moguca smislena podela ostaje, tako, podela po vrstama predmeta
trgovine na berzi, što nas odmah vodi do podele na dve grupe: berze
hartije od vrednosti i robne berze. Iako je izvesnije da u samom pocetku
trgovine stoji razmena roba, dakle, konkretne vrednosti, prve berze bavile
su se nekom vrstom dokumenata, odnosno znaka vrednosti, svojevrsnim hartijama
od vrednosti izdatim na osvovu robe. Vratimo li se razmatranju o samim
pocecima berzanske trgovine, lako cemo zamisliti i da je prva transakcija,
koja bi se mogla nazvati berzanskom, bila transakcija vezana za hartiju
/ znak vrednosti - najverovatnije neka vrsta pismene obaveze o buducoj
naplati u robi ili novcu, koja promenila vlasnika pre roka dospeca. Mnogo
kasnje, umnožavanjem takvih hartija ( ovoga puta pravih ) i broja
transakcija njima, na jednom mestu, nastaju i prve institucuje koje se
mogu nazvati berzom.
TERMINSKI UGOVORI
Pretecom robnih berzi mogu se smatrati veliki vašari i sajmovi,
na kojima se, izmedu ostalih stvari, prodavala i roba, pa i ona koja se
danas smatra berzanskom. Osnovna razlika izmedu sajmova i berzi leži
u tome što se u njima trgovalo na osnovu uzorka, odnosno robe na
licu mesta. Na berzama se, medutim, trguje robom na nevideno. Prelazni
oblik od sajma ka berzi bio je puštanje u promet, opet, dokumenata,
ali ovoga puta o posedovanju robe.
Same te hartije imale su, tako, realnu podlogu u robi cinjenici da ce
posednik odredene hartije moci da se namiri u robi. Teško bi bilo
danas povuci jasno razgranicenje izmedu perioda kada se trgovalo robom
preko hartija - robnih dokumenatai perioda kada su se javili trgovci koji
su se specijalizovali da promecu sama ta robna dokumenta.
To je dovelo do toga dnevno robno tržište nije bilo, a pogotovo
nije u modernom dobu, preovladujuce kao predmet delatnosti robnih berzi.
Štaviše, retke su berze koje su ga razvijale i zadržale
u dominatnom obliku - od velikih, na primer London Metal Exchange, dok
je mnogo cešci primer terminskog trgovanja kao osnovnog razloga nastanka
berze - kao što pokazuje slucaj Chikago Board of Trade- a.
Robno - berzansko tržište pri kraju 20. veka je prevashodno
terminsko, cime je krug razvoja institucije berze zatvoren - institucija
koja je pocela, i razvijala se u pocetku, na smanjenju rizika u termiskom
poslovanju, vrhunac razvoja doživljava na istom polju. Valja napomenuti
kao kuriozum i da su robne berze kreirale terminske ugovore - finansijske
derivate sa nerobnom podlogom ( devize, indeksi).
NASTANAK I RAZVOJ BERZI
Trgovinski poslovi koji bi se i u modernom smislu mogli nazvati berzanskim, odnosno oni koji su imali sve elemente poslova koje i danas susrecemo na berzama, mnogo su stariji od samih berzi. Za svaki posao, šta više, za svaki elemenat modernog berzanskog trgovanja, može se naci pandan u nekoj predhodnoj epohi.
KAPITALIZACIJA OCEKIVANJA
Prateci razvoj elemenata berzanskog poslovanja mnogo jasnije razotkrivamo
i same razloge nastanka institucije berze. Jedan od osnovnih razloga jeste
premošcavanje vremenskog perioda od ulaganja do profitiranja, što
bi se u dve reci moglo oznaciti kao: kapitalizacija ocekivanja.
Još su na glinenim plocicama zabelešene prve termisnke transakcije,
odnosno obaveza jedne strane da svoje dugovanje namiri odredenom robom
u nekom bududem periodu. Ova bi se transakcija, po sadašnjoj klasifikaciji
berzanskih poslova, mogla svrstati u hedžing, a te se pisane obaveze
mogu smatrati prvobitnim oblikom onoga što se danas naziva forvard
ugovor, odnosno prost rocni ugovor o kupoprodaji neke robe. U trenutku
kada je poverilac- posednik dokumenta o buducoj isporuci robe - preprodao
taj dokumenat da bi zaradio na razlici u ceni dobili smo i prvi posao
koji bi se mogao nazvati berzanskom špekulacijom.
PRIKUPLJANJE KAPITALA
Podjednako važan razlog nastanka onoga što prepoznajemo kao
berzansko trgovanje bilo je prikupljanje manjih suma kapitala koje su
se nalazile u više ruku, kako bi se ta sredstva koncentrisala radi
finansiranja skupih poslova. Primer za ovu delatnost može se još
naci kod Fenicana, u cijim se gradovima - lukama trgovci prikupljali sredstva
od sugradana da bi opremili lade za prelazak preko mora i nabavku robe
u tada dalekim krajevima. Oni koji su polagali novac za ovaj poduhvat
dobijali su potvrdu o ucešcu u delu buduceg brodskog tovara. Ovo
je bilo tim lakše što su Fenicani prvi usavršili fonetski
alfabet ( svakako i zbog lakšeg zapisivanja obaveza u trgovini ),
pa je zapisivanje podataka koji su cinili ovakve potvrde, kao i njihovo
prometanja od izdavanja do prispeca broda, bilo je jednostavno.
Fonetski alfabet u rukama predanih fenicanskih trgovaca postaje, tako,
sredstvo unapredenja poslovanja. To ukazuje na još jednu pretpostavku
razvoja berze: njen napredak tesno je vezansa napretkom sredstava komunikacije.
Kad kod je na ovom polju napravljen iskorak – železnica, telegraf,
telefon, kompjuteri, i pogotovo internet – naglo se širila
i delatnost berzi.
LIKVIDNOST TRŽIŠTA
Likvidnost tržišta, odnosno potreba da se obezbedi stalna mogucnost
trgovanja, mogla bi se uzeti kao još jedan razlog postepenog uoblicavanja
berze. Još i Novi zavet, da ne idemo dalje, pominje menjace novca
( koje Hrist isteruje iz hrama ), a koji bi bili pretece današnje
devizne berze. Analizirajuci ovu pricu na nacin neoubicajen za njena dosadašnja
tumacenja, videcemo da je ocigledno da su ti trgovci- menjaci novca sastajali
na odredenom mestu, unapred poznatom ( u hramovima ), uvek u isto vreme
i da su poslovali po zajednickim pravilima, utvrdujuci odnose - kurseve
izmedu odredenih valuta.
Svi pojedini elementi berzanskog poslovanja sklopili su se u jednu celinu
tek mnogo kasnije. Nastanak institucije berze u modernom obliku vezuje
se, po skoro opšteprihvacenom mišljenju, za porodicu Van den
Boerse iz Briža. Sasatanci trgovaca, njihovih priljatelja i partnera,
u kuci porodice Van den Boerse, mogu se smatrati prvim berzanskim sastancima
na kojima su zakljucivani poslovi hartijama od vrednosti i robom. Prica
o berzi, kao nacinu organizovanja i unošenja reda i pravila u trgovanje.
OD OBICAJA DO ZAKONA
Ni sama pravila u trgovini, utvrdena izmedu odredene grupe trgovaca,
kao nezaobilazni uslov berze, nisu morala cekati flamansku renesansu da
bi bila izmišljena. Kao obicajno pravo postojala su otkada i sama
trgovina, ali su izgleda, prvi put obeležena na sastancima rimskih
collegium merctorum- a, na kojima su utvrdeni elementi ponašanja
na tržištu obavezni u odredenom periodu za sve clanove.
Stari Rim je vrhuncu zabeležio i mnogo organizovanije oblika trgovanja,
od sezonskih sastanaka žitnih trgovaca. Oni su vezani za instituciju
forum vendalium-a, odnosno gradskih trgovackih središta - posebnih
trgova na kojima su se svakodnevno sastajali trgovci. Ustaljena praksa
sastajanja na jednom mestu dozvolila je i da se formiraju prva pravila
trgovanja, ali prvi standardi robe. Konacno, kao najviši domet ovog
oblika organizovanja trgovine, sklapani su i ugovori na rok, po kojima
je roba prodavana unapred.
I srednji vek doneo je razvitak odredenih elemenata kasije objedinjenih
u celinu institucije berze. Poništena rasparcavanjem tržišta,
dostignuca antike pocela su da se ponovo pojavljuje sa njegovim oživljavanjem.
Do XI i XII veka trgovacke veze izmedu raznih delova Evrope vec su toliko
postale žive, da su trgovci sami poceli da se organizuju kako bi
lakše poslovali. U Francuskoj i Engleskoj, vec u XIII veku, trgovci
primenjuju posebna pravila u medusobnom poslovanju. Potonji su ta pravila
grupisali u Zakon trgovaca ( Law Merchant ), koji im je davao samostalnost
i u arbitriranju.
POVERENJE I SIGURNOST
Ova pravila, nastala su iz obicajnog trgovinskog prava, naslonjena i
na pravila kojih su se pridržavali anticki trgovci, a pre svega rimski,
unose u organozivano trgovanje dva principa, kasnije nerazdvojna od razvoja
institucije berze: poverenje i sigurnost. Ova dva principa postaju neophodni
uslov berzanskog nacina trgovanja, nešto bez cega je ono nezamislivo.
I dok je poverenje i njegovo negovanjeostalo stvar same berze i njenih
clanova, kao odlika njihovih medusobnoh odnosa, dotle je razvijanje i
obezbedivanje sigurnosti postepeno prelazilo sa berze na šire institucije,
do same države i njenih organa.
Ono što izdvaja sastanke flamanskih trgovaca od XVI veka pa nadalje,
jeste ipak, to što su se od tog vremena stekli uslovi da se svi ti
pojedinacni elementi grupišu na jednom mestu. Istovremeno i potpuno
nezavisno, institucija slicnog tipa pocela je da radi i u Japanu, što
govori u prilog tezi da su prve berze nastajale skoro spontano, onda kada
se na tržištu pokazala potreba za organizovanjem trgovine. Predmet
trgovine u Japanu bio je u najvecem obimu bio pirinac i to u dnevnim (
spot ) i rocnim ( terminskim ) poslovima. Dokumenti termiske trgovine
po svojoj sadržini bili su skoro istovetni sadašnjim forvardima.
SPONTANOST
Razvoj berzi i trgovine, na njima je stvar razvoja samog tržišta.
Berza je i nastala iz samog tržišta, iz njihovih potreba. Tako
se uporedo sa tržištem i ekonomijom nastavio njen razvoj. Zbog
toga se nastanak, širenje i razvoj berzi i poslovanja na njima poklapaju
sa širenjem i osvajanjem novih tržišta, kako prostorno,
tako i tehnološki.
Upravo i naglo širenje tržišta u novom veku prouzrokuje
razvoj berzi i njihovo širenje po gradovima Zapada. Time se podvlaci
na još jedan nacin, osnovna karakteristika u njihovom nastanku -
spontanost. Kao ni samo tržište, ni berza kao institucija ne
trpi diktate izvan ekonomske sfere, vec sve što se na njoj radi,
i u vezi sa njom pre svega, mora biti zasnovano na potrebama tržišta,
odnosno trgovine, koja na odrecenom nivou sama rada ovu instituciju.
Tipican primer za ovo jeste nastanak najvece svetske berze, Njuroške
berze hartije od vrednosti ( New York Stock Exchange ). Njen pocetak vezuje
se za situaciju nastalu posle nastalu posle americkog rata za nezavisnost,
tokom koga su izdavane razne hartije od vrednosti - obveznice, radi prikupljanja
sredstava za vodenje rata. Neuredena trgovina ovim hartijama stvarala
je teškoce onima koji su se u nju upuštali, jer je bilo potrebno
obilaziti ceo grad i luku da bi se odredena hartija kupila ili prodala.
Rešenje je bilo na dohvat ruke: trgovci koji su se bavili hartijama
dogovorili su se da se uvek u odredeno vreme sastaju pod velikim platanom
u ulici kasnije poznatoj kao Njall Street i sparuju ponudu i tražnju.
Ništa više, i ništa manje: jednostavno, efikasno i spontano.
KAKO BERZA RADI?
Organizacija berze slicna je koncetricnim krugovima, u cijem centru se nalazi sama berza sa svojim službama i pratecim organizacijama i institucijama, koje su neophodne da bi se ostvario i održao berzanski nacin trgovanja. Od tog centra širi se, krug po krug, razliciti akteri u lancu berzanskog trgovanja. Akteri u krugu najbližem centru najmalobrojni su u odnsu na ostale krugove, ali imaju najveca prava, kada je rec o trgovanju na berzi. Najširi krug predstavlja samo tržište na kome je berza iznikla i na kome deluje. Stepen ovlašcenja opada u svakom narednom krugu, onako kako se on udaljava od centra. Kao kada se baci kamen u vodu: talas koji se stvori odmah do kamena je najjaci i najmanji, a prema periferiji raste u širinu , ali mu snaga opada.
KRUG PRE CENTRA
U nastanku institucije berze prvo je ocrtan krug, pa je tek za njim nastajao
centar. Taj prvi krug su cinili trgovci - posrednici, koji su pocinjali
da se sastaju uvek na istom mestu i u isto vreme, i ujedno odredujuci
pravila po kojima ce trgovati. Osobina ovog kruga jeste da je on od pocetka
bio zatvoren, odnosno da je pristup u njega ogranicen i povezan ispunjavanjem
razlicitih uslova. Tako je jedno od prvih pravilana koja su pristali osnivaci
Njujorške berze hartije od vrednosti ( NYSE - New York Stock Exchange
) bilo to da ce trgovati samo izmedu sebe, te da ce oni koji su van njihovog
kruga žele sa nekim iz tog kruga da trguju morati to da ucine preko
njih.
Tako je nastalo cuveno mesto na berzi, koje se godišnje prodaje,
odnosno zakupljuje. Na velikom broju berzi propisan je tacan broj mesta
ovlašcenih igraca, i ako neko želi da posluje na njoj, mora
da zakupi neko od tih mesta, naravno uz predhodno ispunjavanja sledecih
uslova. Kupovinom - zakupom mesta ulazi se u eksluzivni krug posrednika
specijalizovanih za berzanske predmete trgovanja, preko kojih se odvija
sav promet berze. To, takode, znaci bezuslovno prihvatanje strogih pravila
trgovanja, kako izmedu samih igraca na berzi, tako i izmedu njih i njihovih
klijenata.
Jedino ovlašceni igraci, oni koji su, po ispunjavanju zadatih uslova
i prihvatanu posebnih berzanskih pravila, i još ako su uspeli da
zakupe mesto na berzi, imaju pravo pristupa takozvanom bezanskom parketu
– sali za trgovanje, koje srce berzanke aktivnosti. Svaki ovlašceni
berzanski posrednik ima posebno mesto u toj sali - boks, obicno duž
njenog ruba, sa koga može direktno da komunicira sa sedištem
svoje firme, odakle mu stižu nalozi i koje on na parketu izvršava.
Na parketu ima više pultova, mesta za trgovinu odredenim predmetom
trgovanja. Tako se na primer, aluminijumom trguje uz jedan pult, a bakrom
uz drugi, na Njujorškoj terminskoj berzi metala ( COMEX - Commodity
Exchange ).
STATUS I FUNKCIJA
Berza je institucija kod koje je funkcija trgovaca - posrednika odvojena
i stavljena iznad statusa osnivaca vlasnika. Kod najveceg broja berzi
ovo dvoje se poklapa, a i kad nije tako, status bi trebalo da se nalazi
u drugom planu. Kod mnogih berzi država je, bilo direktno, bilo preko
posebnih preduzeca i agencija, postala suvlasnik. U svim tim slucajevima,
medutim, berzu uvek cini prvi krug ovlašcenih igraca - oni predstavljaju
uslov bez koga ova institucija jednostavno ne postoji. Ukoliko bi se na
osnovu vlasništva, a ne na osnovu uloge ovlašcenog posrednika,
izvlacile odredene povlastice, ovaj jednostavan mehanizam kupovine i prodaje
prestao bi da radi - jedino povlašcenje koje berza može da istrpi
jeste ono nastalo na umešnosti trgovanja i pouzdanosti poslovanja.
Savremene berze, zbog znacaja koji imaju za nacionalne ekonomije, i same
države podržavaju u tom pravcu. Tako zakonodavci, na direktne
i indirektne nacine, teraju osnivace da eventualnu dobit koju berza iskazuje
reinvestiraju, a ne daje dele kroz dividende. Najveca korist koju neko
preduzece može da ima od berze svodi se, i na ovaj nacin, na ulazak
u ono što cini njenu suštinu - ulazak u prvi krug trgovanja,
bilo direktno, bilo preko ovlašcenih igraca, i trgovinu u njemu.
Funkcija vlasnika, ako se odvoji od clanstva, polazi sasvim od suprotne
logike. Vlasnika zanima samo dividendai ništa više. Reinvestiranje
tu dolazi u obzir samo do minimalne granice, onoliko koliko je potrebno
da se berza održava u životu. Naravno, to se ne može jednostavno
odrediti, tim pre što vlasnik koji ne igra na berzi ne može
da zna kako ona treba da funkcioniše i šta joj je sve za to
potrebno.
Otuda i stalni sukob izmedu vlasnika i clanova. Prvi uvek misle da su
dividende uvek niske, a drugi imaju osecaj, i to sa pravom,da njihov poslovni
interes biva potisnut u drugi plan. Ovaj je sukob nemoguce trajno i sistematski
razrešiti, osim ako se funkcija ( posrednika ) i status ( vlasnika
) ne spoje u jedno. Ljubljanska robna i terminska berza doživela
je da je ovaj sukob paralisao rad berze, iako sa stanovišta samog
berzanskog poslovanja uspešan, te je ona, pod pritiskom vlasnika
nezadovojni visinom prihoda, morala da potraži drugacije oblike organizovanja.
Nažalost, pocetkom 1998. godine ova Berza je prestala da postoji.
CENTAR ZAJEDNICKOG POSLOVANJA
U samom centru zajednickog poslovanja nalazi se niz posebnih službi,
koje sve služe osnovnom cilju berze: što jednostavnija i efikasnija
trgovina. Po redosledu nastajanja, centar berze nalazi se na drugom mestu,
a pocinje da se razvija tek kada narasli obim trgovanja prisili posrednike
da deo poslova zajednicki obavljaju. Postepeno se u njega preslelilo sve
ono što nije trgovina sama, tako da danas centar svake berze mora
obezbedi sve ono što je neophodno da bi trgovcima ostalo jedino da
se na parketu pogadaju oko cene. Za sve berze karakteristicno je da u
svom centru razvijaju obracunsku i garancijsku funkciju, kontrolu predmeta
trgovanja i ucesnika u trgovanju, te mehanizam prikupljanja, obrade i
isticanja ponude i tražnje i njihovo uparivanje, ukljucujuci i zakljucivanje
transakcija. Osim ovih opštih funkcija, na robnim berzama razvijaju
se i posebne - obezbedivanje skladištenja robe i njnog pretovara.
Prva u redu tih zajednickih funkcija, izmeštenih iz delokruga berzanskih
igraca, bila je obracunska. Posebnim službenicima poveravan je posao
vodenje racuna za transakcije koje su trgovci napravili na berzi. Kasnije,
ti službenici preuzimaju kompletno vodenje racuna svih koji na berzi
trguju, primenjujuci dnevno saldiranje. Ovaj proces je poceo relativno
kasno i postepeno se razvijao: u Cikagu su se prvi službenici pojavili
tek krajem 19. veka, dok je Americka berza hartija od vrednosti ( AMEX-
American Exchange ) ovu službu objedinila od pojedinacnih privatnih
racunovoda tek kada je 20. vek vec bio dobro odmakao.
KLIRINŠKA KUCA
Klirinška kuca je posebna institucija u okviru sistema berzanskog
poslovanja, sa osnovnom namenom da ucini finansijski deo berzanskih transakcija
jednostavnim i sigurnijim. Na kraju svakog poslovanog dana svaka transakcija
u trgovini zavodi se u berzanskoj klirinškoj kuci. U tom poslu, klirinška
kuca pojavljuje se kao suprotna strana svakom pojedinacnom ucesniku u
trgovanju, u svakoj pojedinoj transakciji, i na taj nacin oslobaca i kupce
i prodavce od daljih direktnih obavezajednih prema drugima - njihovo je
da zakljuce posao, dogovorivši se o ceni i kolicini predmeta trgovanja.
Kao druga strana u svakoj transakciji - konacan kupac svakom prodavcu
i konacan prodavac svakom kupcu - klirinška kuca je garant u trgovanju.
Tako se ucesnici u trgovini lišeni brige o poslovnom bonitetu suprotne
strane u trgovini. Svaka clanica je obavezna da dnevno uskladuje visinu
fondova uplacenih kod klirinške kuce, i to u zavisnosti od broja
i vrednosti transakcija koje zakljucuje i koje joj klirinška kuca
sravnjuje. Depoziti uplaceni za osiguranje pojedinacnih transakcija (
margine ), garancijski fondovi i stala sredstva koja se vode kod klirinške
kuce stoje na raspolaganjuza trenutno poravnjanje poslova.
Narastanje obima trgovine, i njegovo usložnjavanje ( jedan ugovor
u razvijenim berzama može se i pedeset puta preprodati pre dospeca
), kao i niz kriza i krahova izazvanih nedovoljnom obezbedenošcu
trgovine, ucinile su da se uz berze pojave prvi zaceci klirinških
kuca. To su, isprva, bili specijalizovani cinovnici, bilo berzanski, bilo
nezavisni, za vodenje racuna igraca. Kako se sa prostog racunovodstva
prelazilo i na prikupljanje garancijskih depozita, tako su nastajale i
posebne organizacije za posebnu vrstu finansijskog posredovanja i obezbedenja
- klirinške kuce.
Uz najstarije berze došlo je prilicno rano do osnivanja klirinških
kuca. Tako je u Londonu 1775. godine osnovana Bankers Clearing House,
kao prva institucija ove vrste na svetu. Klirinška kuca je osnovana
u SAD 1853. godine, pod nazivom New York Clearing HouseAssociation, a
u Parizu posluje Chambre de Compensation od 1872 godine. Beogradska berza
je formirala svoj obracunski otsek tridestih godina 20. veka.
U to vreme, racuni su se svodili po kursevima koji su utvrdivani svaki
sedam dana. U modernom dobu to se na berzama radi najmanje jednom dnevno,
po završetku dnevnog trgovanja.
LITERATURA:
- SRPSKO BERZANSKO POSLOVANJE
MILKO ŠTIMAC
preuzmi seminarski
rad
u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi