Osnovne funkcije u menadžment procesu
i njihov znacaj na putu ostvarenja poslovnih ciljeva
Menadžment
je nauka i veština upravljanja ljudima.
Finansijski menadžment je ucenje koje se bavi
svim pitanjima vezanim za probleme novca, njegovo stvaranje, tokove, ulaganje,
trošenje, brojna i složena delovanja u privredi, tokove profita
uopšte. Finansijski menadžeri uce
kako da zarade novac, ali i kako da ga zadrže. Kroz finansije
se može zaraditi mnogo više, nego u bilo kojoj drugoj sferi
proizvodnje ili pružanja usluga. One pokazuju kako se može raditi
manje, a zaraditi mnogo više. Finansijski menadžment je velika
šansa za savremeni poslovni svet. Danas u svetu se troši mnogo
više na finansije nego na trgovinske transakcije. Mora se uzeti u
obzir i cinjenica da nepoznavanje finansija može uništiti bilo
koju kompaniju, pa se iz tog razloga mora obratiti jako velika pažnja
da li posao sa finansijama, u izvesnom subjektu, je poveren pravom finansijskom
menadžeru.
U novije vreme u svetu se stavlja veliki akcenat na istraživanja
na svim poljima ljuckog života i rada. U oblasti ekonomije su naveliko
prošireni vidici, došlo je se do mnogo novih metoda i nacina
za povecanje profitabilnosti i uvecanja kapitala nastalog radom i uslugama.
Sama menadžerska revolucija i razdvajanje svojine nad kapitalom od
kompetencija vodenja preduzeca. To u stvari je odvajanje kompetencija
vlasnika od kompetencija profesionalnih upravljaca, odnosno menadžera.
U današnje vreme bitan uslov za opstanak a po mogucstvu i napredak
je da u privrednom subjektu budu zaposlene osobe koje poseduju potrebna
znanja za pracenje savremenih tokova i trendova u oblasti kojom se bave.
Od velikog broja upravljackih potrba jednog subjekta u ovom radu ce mo
se potruditi da obradimo materiju vezanu za upravljanje novcem. Po mnogim
teoreticarima oblasti delovanja finansijskog menadzmenta i ljudskog faktor
su dve osnovne i nerazdvojive komponente za uspešan rad jednog subjekta.
Sam pojam finansijskog menadžmenta jako veliki a našu pažnju
u ovom radu usmerice mo na osnovne funkcije u menadžment procesu
i njihov znacaj na putu ostvarenja poslovnih ciljeva.
Iako je tema složena i kompleksna potrudi ce mo se da je prikažemo
što sažetije i time u kratkim crtama prikažemo razloge
zašto finansijska funkcija treda da bude ako ne prva, ono tik uz
prvu. Vlasnici i menadžeri moraju znati da je finansijski kapital
skupo ekonomsko dobro i da se kroz njegovo upravljanje može daleko
više zaraditi nego što je to moguce u bilo kojoj drugoj funkciji
u preduzecu. To potvrduje i praksa razvijenih zemalja, gde se sve veci
akcenat daje na plasiranje novca i ubiranje kamate, a sve manje na primarni
sektor, koji se premešta u nerazvijena podrucja. Kao što navodi
profesor Vujovic „Vlasnik kapitala može biti svako (pismena
i neoismena osoba, stara ili mlada, itd.), kao što se i do kapitala
može doci na razne nacine, ali znati problematiku finansija ili biti
menadžer za finansije ne može svako.“
1. Finansijski menadžment
Finansijski menadžment, najkrace receno, jeste upravljane novcanim
poslovima poslovnog subjekta, (preduzeca, organizacije, institucije itd.).
[ I str.47] Ovu definiciju sam uzeo iz razloga što najkrace opisuje
tako kompleksnu materiju kao što je finansijski menadžment.
Veliki broj definicija govori isto na malo proširen i složeni
nacin. Na primer : Finansijski menadžment jeste jedna od esencijalnih
ljudskih aktivnosti savremenog sveta. Kao takav, finansijski menadžment
se obicno definiše kao proces kreiranja finansijskih uslova za efikasno
postizanje odabranih finansijskih ciljeva. [ III str.311] . Kroz ove definicije
gledano izvodi se jednostavan zakljucak da je cilj svakog finansijskog
menadžera isti, stvaranje profita. Kao i svaka druga operativna funkcija
i finansijski menadžment ima iste poglede, za ostvarivanje vrhunskog
cilja preduzeca profit u dugom roku, jer bez ostvarenja tog cilja ugrožava
se ne samo rasti razvoj vec i opstanak preduzeca. U stvari, funkcija finansijskog
menadžmenta treba da doprinese povecanju produktivnosti znanja u
oblasti finansija, efektivnost i efikasnost u obavljanju poslova sa što
manje angažovanog kapitala.
Razvoju funkcije finansijskog menadžmenta je u bitnoj meri doprineo
i razvoj nauke o finansijama. Mikrofinansije su tek pocetkom XX veka pocele
da se proucavaju kao posebna naucna disciplina, a do tada su se proucavale
u okviru makroekonomije. Narastanjem finansijskih inovacija, preduzeca
su se suocila sa potrebom vecih finansijskih sredstava, cime su otvorena
pitanja upravljanja likvidnošcu i njenog održanja, kao i optimalnom
nacinu finansiranja preduzeca. Pomak se dešava sa velikom ekonomskom
krizom 30tih godina prošlov veka, mada do prve polovine prošlog
veka funkcije finansijskog menadžera su bile veoma skromne i svodile
su se na uzimanje sredstava neophodnih za funkcionisanje preduzeca. O
pravom zamahu i razvoju mikrofinansija može se govoriti od sedamdesetih
godina, kada dolazi do daljeg razvoja tehnika i metoda, proliferacije
finansijskih posrednika i finansijskih inovacija, razvoja primarnog i
sekundarnog tržišta kapitala, globalizacije svetske privrede
i internacionalizacije i globalizacije finansijskog tržišta.
Poznavanje finansijskih instrumenata, tehnika i troškova je jedan
od najvažnijih zadataka top, ali i funkcionalnih menadžera.
Medutim, upravo je ovo glavni nedostatak menadžmenta. Top menadžeri
cesto zapostavljaju poznavanje finansija i potcenjuju njihov uticaj na
dugorocni uspeh kompanije. Finansijski menadžer mora da poznaje i
ekonomsku teoriju i teoriju finansija, kako bi bio u mogucnosti da donosi
smislene sa stanovišta ciljeva preduzeca finansijske odluke.
Od strane mnogih teoreticara nema velikog odstupanja u definisanju funkcija
finansijskog menadžmenta, one bi bile:
1. Finansijsko planiranje,
2. Finansijska organizacija,
3. Izbor finansijskih kadrova,
4. Finansijsko rukovodenje i
5. Finansijska kontrola.
Mada u literaturi se srece i drugacije mišljenje po pitanju funkcija.
Izvesno proširenje ove šeme nalazimo kod profesora Vujovica.
Po njegovom mišljenju trebalo bi još da se doda funkcija odlucivanja.
Svakodnevna prakticna iskustva ukazuju na potrebu za ovom funkcijom, jer
bez funkcije odlucivanja, jednostavno, nema pravilnog funkcionisanja nikakvih
funkcija, nema ocekivanih rezultata poslovanja.On objašnjava da u
svim funkcijama menadžmenta pravilno donošenje ima ozbiljan
znacaj što je u mnogome tacno. Ukratko receno, odlucivanje je posao
kojim se daje pecat svim poslovima. A i njegov stav po pitanju pojma predvidanja
može da se gleda kroz dešavanja na globalnom nivou i tokovima
u svetskoj privredi. Jednostavno, svaki posao vezan za finansiranje zahteva
predvidanje finansiranja pre bilo kakvog upuštanja u konkretnije
radnje. [ I str.47,48 ] U pojedinoj literaturi srecemo naglašenu
funkciju nadzora, neretko se ovaj pojam kod pojedinih autora poistovecuje
sa pojmo kontrole. U inostranoj, a i domacoj literaturi pravi se razlika
izmedu nadzora i kontrole. Naspram racunovodstvenog nadzora kao posebnog
oblika nadzora koji se ostvaruje kao kontrola, inspekcija i revizija,
dalje razmatrajuci navedenu problematiku pod nadzorom cemo podrazumevati
jednu od menadžerskih funkcija koja konceptualno ima zadatak da rešava
uocene probleme prilagodavanja i kordinaciju u preduzecu. Naime, prema
opštoj teoriji menadžmenta, nadzor podstice proces menadžmenta.
Iz toga sledi da nema ni efikasnog finansijskog menadžmenta bez finansijskog
nadzora u svim funkcionalnim podrucijima u preduzecu. To podrazumeva da
mehanizmi nadzora moraju da funkcionišu u svim delovima poslovnog
sistema. Prikaza cemo i šematsku sliku profesora Vujovica.
U ovoj šemi nema stavke finansijske komunikacije iako je i sam Vujovic
navodi kao bitnu komponentu. Komunikacije su potrebne u svim sektorima
pa i u finansijama da bi se odredili finansijski ciljevi preduzeca, da
se naprave finansijski planovi, da se organizuju ljudski i finansijski
resursi, da se odaberu finansijski kadrovi za ostvarenje postavljenih
finansijskih cilljeva i da se vrši finansijska kontrola u obavljanju
finansijskih poslova.
U savremenim finansijama preduzeca finansijski menadžment jeste važan
segment iz razloga što treba da ostvari tri kljucna funkcije:
1Finansijska analiza i planiranje
- Transformaciju sirovih podataka u one koji mogu da posluže
za finansijsku analizu na bazi koje bi se donosile odluke koje su u funkciji
poboljšanja performansi preduzeca,
- Evaluacija potrebnih povecanih i smanjenih finansijskih sredstava,
- Odlucuje o povecanju ili smanjenju finansijskih sredstava.
Ovu funkciju finansijski menadžment ostvaruje narocito analizom gotovine
(cash flows) u prošlosti i procenama cash flows u buducnosti.
2.Donošenje investicionih odluka
- Utvrdjivanje optimalnog anivoa tekuce imovine,
- Da li iizmeniti, promeniti ili otkloniti pojedine fiksne troškove
i na koji nacin to uraditi?
3.Donošenje finansijskih odluka
- Mix kratkorocnih i dugorocnih sredstava,
- Koja je najbolja kombinacija kratakorocnih i dugorocnih sopstvenih i
pozajmljenih izvora finansiranja u datom trenutku.
Povodom svega nabrojanog sledi zadatak finansijskog menadžmenta da
uskladuje finansijske operacije preduzeca i tržište kapitala.
Zato je i važno pitanje povezivanja profita, rizika i vremena kod
finansijskog menadžmenta u oblasti 1.finansiranja preduzeca u razlicitim
fazama životnog ciklusa firme, 2.optimalna struktura kapitala firme,
3.vrednovanje preduzeca, 4.dividende i cene akcija i prinosa, 5.gotovinskih
tokova i likvidnosti i 6.finansijskog planiranja i kapitaliskog budžeta
U teoriji finansijskog menadžmenta vec je primetno da je najveca
šansa za povecanje produktivnosti u znanju u oblasti finansijskog
menadžmenta, finansijskog marketinga i finansijskog inžinjeringa,
pri cemu se pod produktivnosti podrazumeva efikasnost i efektivnost u
obavljanju finansijskog posla sa što manjim obimom angažovanih
sredstava.
Iz tog razloga, s pravom se postavlja pitanje dali je finansijski menadžment
nauka ili umetnost. U teoriji i praksi finansijsko menadžerstvo jeste
umetnost, ali i organizovano znanje tj. nauka.
Znacaj finansija i finandijskog menadžmenta u procesu poslovanja
je jako veliki. Postavlja se pitanje kod mnogih teoreticara u procesu
stvaranja novog proizvoda u organizaciji kojim redosledom se grupišu
organizacione strukture. S pocetka proizvodnje vecih razmera bila je samo
proizvodnja. Kasnije se dodaju i dve nove funkcije marketing i finansije.
Dugo se ljudski resursi nisu smatrali bitnom funkcijom. Ako se uzme u
obzir da na pocetku procesa reprodukcije je covek sa novcem i znanjem
tada se s punim pravom objedinjuju te dve funkcije u jednu zajednicku
funkciju.
Mada se mogu izvesti razlicite formulacije globalne strukture finansijskog
mehanizma, ona se u suštini može odrediti sa nekoliko kljucnih
determinantni.Finansijski mehanizam, u funkcionisnaju privrednog sistema,
cini po svojim institucionalnim determinantama jedinstvo:
- finansijskih institucija;
- finansijskih instrumenata;
- finansijskih tokova i
- odgovarajucih mera monetarno-kreditne i fiskalne politike.
Razvijen i efikasan finansijski mehanizam namece se posebno kao nužnost
razvoja privrednog sistema, u kome se polazi od potrebe da tržište
i racionalni ekonomski kriterijumi budu u punoj meri prisutni i u finansijskoj
sferi. Pri tome, za racionalno funkcionisanje finansijskog mehanizma odlucujuci
znacaj imaju finansijske institucije, finansijski instrumenti, finansijska
politika kao i razvijenost finansijskog tržišta u globalu i
posebno pojedinih (posebnih) delova.
2. Menadžment proces i njegove funkcije
Jednu od najstarijih, a u isto vreme i najboljih definicija menadžmenta
dala je Meri Parker Folit (Mary Parker Follett). Za ovog pionira organizacije
i menadžmenta, menadžment je „umetnost ostvarivanja ciljeva
posredstvom drugih ljudi“, odnosno orkestriranje ljudi, rada i sistema,
kako bi se postigli definisani ciljevi.
Polazeci od ideja, razradom , dolazimo do plana, na osnovu koga se predvida
dalji tok aktivnosti i dalje utvrduje poslovna politika, program, ciljevi,
razvija poslovna strategija. Drugi cinilac predstavlja stvari i sredstva.
Pristupa se organizaciji onoga što je planirano. Treci cinilac cine
ljudi u organizaciji. Zajedno sa ljudskim faktorom, uslov funkcionisanju
svim ostalim ciniocima jeste novac.
Aktivnosti menadžera u ovoj oblasti usmerene su u tri pravca:
- prvi pravac se odnosi na izbor strucnih i odgovornih saradnika i
njihovo usmeravanje, strucno usavršavanje i rasporedivanje;
- drugi pravac se odnosi na preduzimanje aktivnosti u domenu utvrdenih
zadataka, sprovodenje ili realizaciju planiranog i funkcionisanje organizacije
(definisanje zadataka, podela uloga, donošenje odluka, koordinacija
i sl.).
- treci pravac odnosi se na kontorlu procesa rada, ocenu rezultata rada,
sistem nagradivanja i kažnjavanja .
U finansijskom menadžmentu, u praksi, ni jedna od funkcija se ne
može primenjivati nezavisno od ostalih. Menadžer može proci
kroz svih pet-šest funkcija tokom jednog dana i ponoviti sve sledeceg
dana, ili pak, menadžer, npr. može provesti mesece u planiranju
pre nego što se razvije organizacija i popuni osobljem. Menadžment
proces se može stalno ponavljati, a menadžeri stalno biti angažovani
u izvršavanju svojih funkcija, pa se zbog toga ovaj proces naziva
menadžment proces [ I str. 64 ].
2.1. Finansijsko planiranje
Na globalnom planu gledano planiranje predstavlja definisanje ciljeva
koji se žele ostvariti. U finansijskom menadžmentu to posmatramo
kao prvu fazu u procesu upravljanja koja predstavlja predvidanje sa planiranje.
Finansijsko planiranje predstavlja vid iskazvanja raznih vrsta planova
u vrednosnim pokazateljima. Plainiranje finansijskih sredstava sintezuje
se u finansijskom planu preduzeca, koji obuhvata celokupan sistem proširene
reprodukcije. Finansijski plan je instrument poslovne politike. Funkcije
planiranja su informativno kordinirajuce funkcije, na bazi informacija
o finansijskom poslovanju preduzeca, kordiniraju se sve finansijske aktivnosti
u procesu donošenja kljucnih finansijskih odluka.
Obicno svaki posao koji se planira ima i svoju finansijsku stranu i valja
je na vreme predvideti i planirati. Ukratko kazano, finansijsko planiranje
je predvidanje i planiranje priliva i odliva novcanih sredstava. [ I str.
65 ]
Finansijsko planiranje obuhvataju izradu mesecnih, kvartalnih, godišnjih,
petogodišnjih (srednjorocnih) i dugorocnih finansijskih planova,
utvrdivanje planova materijalnih troškova i amortizacije, planova
realizacije, planova prihoda i rashoda, planova investicija, kreditnih
planova, zatim, raznih predracuna. Kratkorocno planiranje se odnosi na
finansiranje likvidnosti, dok se dugorocno planiranje odnosi na investiciona
ulaganja. Plan novcanih tokova obuhvata stanje novcanih sredstava na pocetku
godine, prilive i odlive novcanih sredstava tokom godine i stanje novcanih
sredstava na kraju godine. U oblasti finansijskog planiranja jedan od
bitnih instrumenata finsnsijskog menadžmenta je ste planski bilans
uspeha i planski bilans stanja. Ako se želi doci do takvog planskog
bilansa uspeha i stanja koji ce maksimalno približiti potrebno mogucem,
ovo planiranje mora biti u takvom procesu da se ispitaju sve mogucnosti
ostvarenja što boljeg finansijskog položaja. Finansijsko planiranje
u procesu izrade finansijskih planova obuhvata sve relevantne ekonomske
i finansijske pokazatelje, obim i strukturu finansijskih sredstava, troškove,
amortizaciju, cene, investicije, akumulaciju, finansijske tokove, udruživanje
sredstava itd.
2.2. Finansijsko organizovanje
Finansijsko organizovanje predstavlja drugi elemenat finansijskog menadžmenta.
Svako organizovanje predstavlja povezivanje ljudi radi ostvarivanja nekakvih
ciljeva, a i dokazano je da zajednicki organizovan rad efikasniji od parcijalnog
rada svakog pojedinca. Njegova suština je u definisanju zadataka,
podelu uloga, utvrdivanje mera i merenja rezultata, utvrdivanje pravila
rada, ukljucujuci komunikacije, odlucivanje i rešavanje konflikata.
Zavisno od velicine organizacije utvrduje se kako ce se i u kolikoj meri
organizovati finansika služba. U velikim privrednim subjektima ona
iziskuje veci broj službenika a u pojedinima cak i razvijanje posebnog
sektora zbog obima i složenosti posla.Pošto ne postoji pravilo
o organizovanju finansijske službe vec se formira prema potrebama,
treba uzeti u obzir njenu tesnu vezu sa racunovodstvenom funkcijom.
2.3. Izbor finansijskih kadrova
Ljudi su najkvalitetniji resurs sa kojim raspolaže jedna orgaizacija,
ludski resursi su faktor od koga zavisi sve u svakoj organizaciji. Od
tretmana i upravljanja ljudskim resursima , zavisi efikasnost funkcionisanja,
ali i ekonomija svake organizacije. I pored toga što menadžment
istice važnost ljudi u uspešnosti, evidentno je da tu postoje
još uvek velike rezerve, narocito u prakticnom odnosu prema organizaciji
u kojoj ljudi žive i rade.
Planiranje u vezi sa ljudskim resursima je predvidanje potrebe zaljudima
i spajanje pojedinca sa organizacijom. Odabir radne snage je kriticna
faza u obezbedenju organizacije kvalitetnim ljudima. U njoj se mogu odbaciti
kvalitetni a primiti nekvalitetni. Po prijemu , menadžment mora posebnu
pažnju da usmeri na pretvaranje novoprimljenog u efikasnog pojedinca,
što se utvrduje merenjem ucinka i analizom njegoviih sposobnosti,
kao i ponašanjem. Zadržavanje radne snage se ostvaruje pružanjem
zadovoljavajucih licnih primanja, naknada, povlastica, itd. Svi pobrojani
elementi direktno uticu na produktivnost rada u organizaciji, a time poboljšavaju
ukupnu ekonomiju organizacionih sistema.
Naj jednostavnije receno, najefikasnija ekonomija u korišcenju ljudskog
resursa se ostvaruje postavljanjem „Pravog coveka na pravo mesto“.
Ništa jednostavnije, ali praksa pokazuje da je to veoma složena
delatnost. [ IV str. 382 ]
2.4. Finansijsko rukovodenje
Menadžeri rukovode (komanduju ili daju instrukcije) zaposlenima.
Rukovoden je alokacija ponašanja pojedinaca i grupa u toku rada ka
definisanom cilju. Menadžeri ne samo da moraju biti eksperti u oblasti
kojom rukovode vec moraju posedovati veštine komuniciranja, efikasno
povezivati motivaciju i rukovodenje.
Finansijsko rukovodenje kao funkcija je znatno uži pojam od upravljanja
ali bez obzira na obim posla jako bitna funkcija. Njen zadatak je da usmerava
sve zaposlene koji rade na poslovima sa novcem ka ostvarenju finansijskih
ciljeva. Upravljanje je proces ciji zadatak jeste da kreira i ostvaruje
poslovnu politiku optimalnog finansijskog plasmana uz ocuvanje pune likvidnosti,
tj. sposobnosti preduzeca da sve dospele obaveze isplacuje na nacin i
u rokovima koji su utvrdeni ugovorima ili zakonom. Kao optimalno plasiranje
finansijskog kapitala smatra se ono koje u datim uslovima obezbeduje da
se ovaj oplodava po najvišoj mogucoj stopi rentabilnosti uz najniže
troškove i rizik. Dok rukovodenje kao funkcija koja proistice iz
upravljanja ima za potrebno da usmerava i podstice zaposlene u sektorima
koji svojim radom donose potrebne informacije za kvalitetno upravljanje.
Iz tog razloga rukovodenje ima saradnju sa racunovodstvom i ona se ogleda
kroz aktivnu i pasivnu saradnju.
Da bi osoba rasporedena na poslove finansijskog rukovodenja uspešno
obavljala svoj posao potrebno je da poseduje tehnicke, konceptualne i
humane veštine. Odnosno da poseduje osnovna tehnicka znanja u radu
sa finansijama odnosno novcem, poznavanje organizacijskih poslova i rad
sa ljudima.
2.5. Finansijska kontrola
Kontrola je elemenat menadžmenta kojim se uporeduju planirani tokovi
i procesi u sistemu sa njihiovim ostvarenjem. Njom se u stvari proverava
ucinak u odnosu na postavljene ciljeve. Svaki zaposleni koji zna da se
njegov posao ne kontroliše sklon je devijantnom ponašanju. Smisao
kontrole nije da pronade grešku vec da se ona ne bi desila. Bez obzira
koliko bila mala ili beznacajna kasnije može da izazove veliku komplikaciju.
Sa stanovišta finansijskog menadžmenta kontrola se posmatra
kao institucija, služba, sektor ili komisija zakonski definisana.
Finansijska kontrola i racunovodstvena funkcija su neminovnost savremenog
nacina poslovanja, od njihovog rada zavi funkcionisanje svih ostalih funkcija.
Finansijska kontrola se najcešce deli na: internu i eksternu; stalnu
periodicnu i povremenu; predhodnu i naknadnu; predkontrolu, kontrolu u
toku i kontrola po završetku rada.
Na osnovu prethodnog opšteg pristupa kontroli, finansijska kontrola
je plansko, organizovano i strucno proveravanje/kontrolisanje finansijskog
poslovanja i istovremeno utvrdivanje stanja. Finansijska kontrola je organizovana
strucna delatnost usesredena na ispitivanje i ocenjivanje poslovanja firme,
stanja kretanja finansijskih sredstava i odstupanja u procesu plasiranja/korišcenja,
tj. sagledavanje ne/pravilnosti u finansijskom poslovanju.
2.6. Finansijsko odlucivanje
Finansijsko upravljanje podrazumeva upravljanje na osnovu finansija. U
konkretnom privrednom subjektu stvoriti sistem finansijskog upravljanja
znaci utvrditi finansijsku politiku kao polazište. Ako se finansijska
politika shvati kao stvaralacko odlucivanje o osnovnim finansijskim ciljevima
a pri tome se uzmu osnovna nacela koja dominiraju u finansijskom upravljanju:
racionalno finansiranje, likvidnost, sigurnost, rentabilnost, udruživanje
sredstava itd. proizilazi da je u uskoj korelaciji sa finansijskim odlucivanjem.
Odlucivanje je deo aktivnosti vodenja finansijske politike po pitanju
organizacije kao sistema. Finansijsko odlucivanje, pored svog stvaralackog
karaktera, ima i strucni znacaj. U finansijskom odlucivanju, kao i u odlucivanju
u opšte, ima više dimenzija. Tu su u prvom redu izvorne osnovne
i izvedene odluke u okviru razvojne finansijske politike i sl. Finansijsko
odlucivanje se temelji na odredenim nacelima a to su :
- nacelo racionalnog finansiranja,
- nacelo rentabilnosti,
- nacelo sigurnosti i
- nacelo likvidnosti.
Nacelo racionalnog finansiranja implicira pribavljanje finansijskih sredstava
najpovoljnijom kombinacijom sopstvenih i tudih resursa. Nacelo rentabilnosti
implicira ulaganje finansijskih sredstava u one ekonomske poslove koji
najviše uvecavaju uložena sredstva. Nacelo sigurnosti podrazumeva
ulaganje finansijskih sredstava u ekonomske poslove koji obezbeduju najsigurniji
povracaj uloženih sredstava uz najniže nivoe rizika. Nacelo
likvidnosti implicira sposobnost preduzeca da raspoloživim finansijskim
sredstvima u svakom vremenskom trenutku udovolji dospele obaveze placanja,
pošto se likvidnost u užem smislu meri odnosom priliva i odliva
novcanih sredstava.
Sa stanovišta finansijske politike bitna je i finansijsku snagu.
Finansijska snaga reprezentuje sveukupnost finansijskih odnosa koji proisticu
iz racionalnog pribavljanja, korišcenja i vracanja finansijskih sredstava
i koji se ostvaruju na nacelima rentabilnosti, sigurnosti i likvidnosti.
Finansijska snaga preduzeca i jeste trajna sposobnost finansiranja i placanja,
i ocuvanja i povecanja imovine.
2.7. Finansijski marketing
Finansijski marketing implicira problematiku prikupljanje (mobilizacuje),
kocentraciju, distribuciju i alokaciju finansijskih resursa (novcanih
sredstava). Znajuci da "marke" znaci tržište a "ing"
aktivnosti, finansijski marketing možemo tretirati kao niz aktivnosti
na finansijskom tržištu koje doprinose efikasnijem i efektivnijem
zadovoljavanju ciljeva subjekata.
Osnovni ciljevi i zadaci finansijske funkcije ogledaju se kroz pribavljanje
finansijskih sredstava za normalno i kontinuirano odvijanje poslovnog
procesa preduzeca, kroz racionalno i efikasno korišcenje novcanih
sredstava i kroz kontrolu u kružnom toku novca. Iz ovih ciljeva i
zadataka finansijske funkcije proizilaze zadaci finansijskog marketinga,
koji se odnose na pribavljanje finansijskih sredstava, na finansijsko
upravljanje novcanim sredstvima i na usmeravanje finansiranja iz eksternih
i internih izvora.
Iznalaženje izvora finansiranja jeste važan problem finansijskog
marketinga. Odnos izmedu internih i eksternih finansijskih resursa od
presudnog je znacaja za stabilnost i vitalnost finansijske politike preduzeca,
za politiku likvidnosti i za strategiju dugorocnog razvoja. Posebnu pažnju
mora da posveti finansiranju tudim sredstvima, narocito u uslovima visoke
i rastuce inflacije i visoke i rastuce kamatne stope. Razlog je što
se tudim sredstvima raspolaže u odredenom vremenskom roku i pod uslovima
vezanim za iste.
Finansijski marketing možemo posmatrati sa više instanci ali
da pomenemo par osnovnih kao što su:
- aktivnosti skoncentrisane na problematici utvrdivanja kvantuma raspoloživih
novcanih sredstava i na planiranju istih
- pribavljanje novcanih sredstava za standardno finansiranje preduzeca,
odnosno za tekuce poslovanje.
- inkorporira probleme finansiranja i radi na iznalaženju optimuma
potrebnih sredstava za tekuce poslovanje.
- rešava problem finansiranja zaliha gotovih proizvoda i kupaca,
gde se uspostavlja kordinacija finansijske i komercijalne funkcije.
- problematika vracanja pozajmljenih finsnsijskih sredstava kako bi se
ocuvao potreban nivo likvidnosti i solventnosti.
2.8. Finansijski informacioni sistemi
Informacija reprezentuje novi kapacitet povecanja znanja, koji reducira
neizvesnost i rizik donošenja pogrešne odluke i povecava verovatnocu
donošenja prave odluke. Informacija je resurs preduzeca koji olakšava
donošenje prave odluke. [ III str. 478 ] Finansijski informacioni
sistem predstavlja podsistem zadužen da obezbeduje i dostavlja informacije
finansijskom menadžmentu.
U današnjim uslovima se u privrednim subjektima formiraju informacioni
sistemi na nivou cele firme. Oni služe da prikupljaju informacije
na jedno mesto a da potom svaki sektor preuzima ono što njemu treba.
U informacionim sistemima postoje baze podataka koje su pohranjene sa
internim i eksternim podacima, koje cine informacioni potencijal.
U procesu donošenja finansijskih odluka poseban znacaj imaju informacije
o odnosu novcanih sredstava i potraživanja prema tekucim obavezama;
o odnosu sopstvenih sredstava i ukupnog duga, zatim, o odnosu dobiti prema
ukupnoj realizaciji, odnosu dobiti prema sopstvenim sredstvima i odnos
dobiti prema ukupnim sredstvima. Finansijsko informisanje ima zadatak
da pruži blagovremen i precizne informacije iz domena osnovnih aktivnosti
finansijskog menadžmenta, tj. sa podrucija finansijskog planiranja,
finansijske organizacije, finansijske analize i finansijske kontrole.
Zakljucak
Finansijski menadžment je deo opšteg menadžmenta, ucenje
koje se bavi svim pitanjima vezanim za probleme novca, njegovo stvaranje,
tokove, ulagaanje, trošenje, brojna i složena delovanja u privredi,
tokove profita uopšte, a pre svega za njegovu raspodelu, preraspodelu,
oblike, istrumente i subjekte njegovog trošenja, za brojna i složena
delovanja u privredi i društvu.
Nepoznavanje finansija može uništiti bilo koju kompaniju, a
menadžment može doci u sukob sa zakonom. Zato se kroz finansije,
menadžeri uce kako da zarade novac, ali i kako da ga zadrže.
Kroz finansije se može zaraditi mnogo više, nego u bilo kojoj
drugoj sferi proizvodnje ili pružanja usluga. One pokazuju kako se
može raditi manje, a zaraditi mnogo više.
Finansijski menadžment je velika šansa za savremeni poslovni
svet. U buducnosti ova vrsta menadžmenta ce sve više dobijati
na znacaju. Vec se danas pokazuje da se u svetu troši preko dvadeset
puta više na finansije nego na trgovinske transakcije. Finansijski
menadžeri su ti koji danas dominiraju svetom, dok su ostali menadžeri
u drugom planu. Ako se uzme u obzir kompleksnost funkcije i mogucnosti
koje pruža kvalitetan finansijski menadžer on mora da poseduje
osobine i preduzetnika i strucinjaka.
Kod nas to još nije zaživelo u tolikoj meri kao u razvijenom
svetu i funkcija finansijskog menadžera i menadžmenta još
nije na potrebnom nivou, vremenom ce se stvari promeniti jer sva kretanja
ne pitaju dali mi hocemo ili necemo.
Literatura:
I Mr. Slavoljub Vujovic, „Osnove Finansijskog Menadžmenta“ Beograd 2005.
II Dr. M. Dedovic, Dr. S. Milacic, „Finansijski Menadžment“ Leposavic 2005.
III Dr. Ž. Ristic, Dr. S. Komazec, „Finansijski Menadžment“ Beograd 2000.
IV Dr. Ž. Radosavljevic, Dr. R. Tomic, „ Menadžment u modernom biznisu“ Novi Sad 2006.www. nbs.co.yu
www.emagazin. co.yu
Kljucne reci
Efikasnost - sposobnost da se posao obavi na pravi nacin.
Efektivnost - sposobnost da se rade prave stvari.
Finansijsko planiranje - definisanje ciljeva koji se žele ostvariti.
Finansijsko organizovanje - definisanja zadataka, podelu uloga, merenja rezultata utvrdivanje pravila rada, ukljucujuci komunikacije.
Izbor finansijskih kadrova - faktor od kojega sve zavisi u svakoj organizaciji.
Finansijsko rukovodenje - alokacija ponašanja pojedinaca i grupa u toku rada ka definisanom cilju.
Finansijska kontrola - da li se posao odvija po planu i ciljevi ostvaruju u skladu sa planiranim.
Finansijsko odlucivanje - izražavanje stava pod uticajem emocija, znanja, mudrosti i veštine, u odredenom poslu.
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi