B E R Z A

Današnji trend, u svetu kao i kod nas, pokazuje da sve više finansijskih institucija obavlja svoje aktivnosti na razlicitim tržištima, nudeci široku lepezu finansijskih usluga. Pa ipak neke razlike izmedu finansijskih institucija su se još uvek zadržale.
Kao ucesnici na tržištu kapitala u svim zemljama gde postoji i funkcioniše ovo tržište javljaju se
• Investitori, vlasnici kapitala u ulozi prodavaca,
• Preduzetnici, korisnici kapitala u ulozi kupaca,
• Posrednici,
• Država u ulozi regulatora i kontrolora.

POSREDNICI – kvantitativno posmatrano ova grupacija ucesnika je najmalobrojnija, ali kvalitativno posmatrano posrednici kao ucesnici na tržištu kapitala, zbog velikog uticaja na obim realizacije ponude i tražnje, zauzimaju najvažnije mesto naspram ostalih ucesnika u tržišnim odnosima.
U zemljama u kojima postoji neadekvatno razvijen posrednicki sektor, uprkos znacajnom nivou formirane ponude i tražnje za finansijskim sredstvima, stepen efikasnosti tržišta kapitala je mali i neadekvatan iskazanoj ponudi i tražnji.

Ako bismo kao kriterijum podele posrednika uzeli njihovu organizaciono-finansijsku strukturu, onda bismo sve posrednike kao ucesnike tržišta kapitala mogli da svrstamo u sledece 3 gupe:
1. BERZE, kao specijalizirane institucije tržišta kapitala
2. institucionalne investitore – osiguravajuca društva, penzioni fondovi i investiciona društva
3. banke i druge bankarske organizacije, kao posrednici izmedu investitora i korisnika kapitala.

Važno je istaknuti da se pomenuti posrednici kao ucesnici na tržištu kapitala mogu javiti u ulozi investitora, korisnika kapitala, komisionara ili cistog posrednika, ali samo u nekoj od ovih uloga, što zavisi od stanja i ukupnih odnosa na tržištu kapitala.

BERZE

Berza prestavlja institucionalizovano razmensko mesto na kojem pojedini clanovi obavljaju robnu razmenu ili transakcije hartija od vrednosti, a u cilju sticanja dobiti, i mesto gde se na osnovu njihove ponude i tražnje vrši vrednovanje hov.
Drugim recima, berza predstavlja prostor na kome se trguje dugorocnim finansijskim instrumentima.
Rec koja oznacava lokaciju za specificnu funkciju trgovine, u srednjevekovnoj Holandiji bila je ime familije Van der Burse, u cijoj je zgradi obavljana trgovina vrednosnim papirima.
Danas su berze visoko organizovane institucije, sa specificnim oblikom inkorporacije, odnosno one su neprofitne institucije, u vlasništvu države, ili ucesnika u trgovini. One su ustanove sa javnim ovlašcenjima, odnosno mogu donositi obavezujuca pravila trgovine za ucesnike i vršiti kontrolu njihovog ispunjavanja. U tu svrhu, berze donose posebna pravila.

Berze mogu biti robne, produktne, efektne i mešovite. Produktne berze su one na kojima se vrši prodaja odredenih vrsta roba kao što su poljoprivredne, industrijske i dr. robe; na efektnim berzama se obalja promet trgovackih efekata, odnosno hartija od vrednosti kao što su akcije, obveznice koje emituje država, menice, valute pojedini zemalja. Mešovite berze predstavljaju kombinaciju robnih i efektnih berzi, gde se istovremeno trguje i robom i hartijama od vrednosti.
U svetu se pojavljuju specijalizovane robne berze koje su specijalizovane za tacno odredene robe. Tako na primer Londonska berza je poznata za obojene metale, kao i za vunu i za pamuk, a takode postoji i njujorška berza za vunu i pamuk.
Kod nas je posebno afirmisana produktna poljoprivredna berza u Novom Sadu koja je pocela sa radom još 1958. godine.

U SRJ donet je poseban Zakon o berzama, berzanskom poslovanju i berzanskim posrednicima 1994. godine. Ovim zakonom se ureduje osnivanje i poslovanje berzi i berzanskih posrednika. Zakonom je predvidena delatnost berzi i i utvrduje da se na njoj trguje žiralnim novcem, menicom, cekom, akcijama, i drugim hov, kao i devizama, kapitalom, zlatom i dr. plemenitim metalima, robom i finansijskim derivatima.
Ovim zakonom se predvida da se kod nas može osnovati finansijska i robna berza, s tim što ako se trgujejednom vrstom tržišnog materijala, osniva se specijalizovana berza, a kada se trguje sa više vrsta tržišnih materijala osniva se mešovita berza.
Berza se osniva kao akcionarsko društvo, s tim što finansijsku berzu mogu osnovati banka, poštanska štedionica, osiguravajuce društvo, savezna država, kao i republika clanica.
Robnu berzu mogu da osnivaju pravna lica koa su registrovana za poslove proizvodnje i prometa robe, savezna država i republika clanica. Strana banka, ili neko drugo strano pravno lice, može biti osnivac finansijske, odnosno robne berze pod uslovima reciprociteta.

Statutom berze se utvrduju posebno: naziv i sedište berze, predmet, organizacija i nacin poslovanja, nacin donošenja akta berze, sastav, nacin izbora i nadležnost organa upravljanja i rukovodenja berzom, uslovi za sticanje clanstva na berzi, kao i mnogi drugi parametri vezani ya celokupno postojanje berze.
Berze poseduju i svoja odredena pravila. Tim pravilima se utvrduje narocita vrsta poslova i uslovi i nacin njihovog obavljanja, uslovi koje moraju da ispune ucesnici u trgovini na berzi, nacin utvrdivanja i odredivanja kamatne stope, kursa, odnosno cena, nacin i uslovi izvršenja obaveza, itd.
Imovinu berze obezbeduje osnivac, odnosno akcionari berze. Ona može biti u novcanom (novcani deo kapitala) i nenovcanom obliku (zgrade, oprema, i druga sredstva).
Kao organi berze pojavljuju se: skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor. U skladu sa statutom berze, berza ima mogucnost obrazovanja i drugih organa.

Institucionalna evolucija beleži nekoliko osnovnih faza u razvoju finansijsih tržišta. Prva faza je bila oznacena Napoleonovim Zakonodavstvom, drugu fazu je oznacilo donošenje zakona o hov i trgovini hov u SAD, 1933-1934, trecu usvajanje engleskog Zakona o finansijskim uslugama iz 1986.god BIG BANG na osnovu cega je sprovedena reforma berzanske trgovine, posebno sa aspekta demonopolizacije položaja ucesnika u njoj, i na kraju cetvrtu, engleski Zakon o finansijskim uslugama i tržištima, promovisan 2000. god, koji reguliše celinu finansijskih usluga.
Paralelno sa evolucijom finansijskog tržišta dešavale su se i neprestane promene u položaju posebnih finansijskih institucija poznatih pod nazivom berzanski posrednici. Oni su imali strogo naglašen monopolski status u Napoleonovom zakonodavstvu.
Danas je funkcija berzanskih posrednika u vecini zemalja relativno demonopolizovana i propisana je obavezna korporativna organizacija.
Prava i obaveze berzanskih posrednika najpre su regulisana kroz trgovacko zakonodavstvo, u odredbama koje su se odnosila na ugovor o nalogu. Zatim , regulativa je proširena i uoblicena u zakone koji su regulisali sekundarno tržište finansijske aktive, ili posebne zakone o efektnim ili robnim berzama, što je dovelo do postepenog diferenciranja u položaju berzanskih posrednika na berzama efekata i robnim berzama.
Nakom ovoga možemo zakljuciti da su lica koja trguju na berzi clanovi berze ili berzanski posrednici. Oni moraju ispunjavati odredene uslove u pogledu oblika organizacije, imovinskog statusa, obaveza prema berzi itd. Ove uslove propisuju državni organ, berzanska komisija ili sama berza
Razliciti su nazivi za berzanske posrednike, u USA to su Brokeri i Dileri, u UK to su Brokeri i Jobberi, Makler u Nemackoj; u zakonodavstvu kraljevine Srbije to je bio Senzal.
Berzanski posrednici su brokeri, ukoliko posluju u ima i za racun klijenta, ili dileri, ako mogu poslovati i u svoje ime i za svoj racun. Pojedine berze dalje rašclanjavaju ove funkcije. Tako na primer na njujorškoj berzi, komisioni broker izvršava naloge klijenata za utvrdenu proviziju. Berzanski broker deluje po nalogu komisionog brokera na parketu berze, ukoliko ovaj ima veliki obim naloga za izvršavanje. Trejderi su dileri koji na parketu rade u svoje ime i za svoj racun, koristeci privremene razlike u ceni hartija. Specijalisti su brokeri koji izvršavaju ogranicene naloge komitenata ili komisionih brokera ili dileri, koji trguju hov tacno odrecene vrste, igrajuci ulogu Marker Mejkera, odnosno moraju u svakom momentu biti spremni da kupe ili prodaju hov za koju su specijalizovani, cak i u slucaju velikih kolebanja u ponudi i tražnji.

Najviše pažnje posvecujemo efektivnim berzama na kojima se trguje dugorocnim hartijama od vrednosti. Ni na jednoj efektnoj berzi u svetu, u okviru zvanicnog berzanskog prometa, nije dozvoljeno trgovanje sa svim hartijama od vrednosti, vec samo sa onim za koje su prethodno dobili dozvolu od stalne i nadležne berzanske komisije.

Da bi se trgovalo odredenim finansijskim instrumentom, a berze trguju uglavnom akcijama i obveznicama, taj instrument mora najpre biti primljen na berzu. Prijem se naziva Listing. Uslovi za prijem su strogi.

Kao primer možemo dati Njujoršku berzu (New York Stock Excange), kao najpoznatiju i dugo vremena najvecu berzu na svetu. Gotovo 80% americkog posovanja hartijama od vrednosti se vodi na NYSE. Na njoj, da bi se kotirao finansijski intrument, njegov emitent mora imati:
• prihod pre poreza u prethodnoj godini od najmanje 2,5 mil $, ili za prethodne 3 godine ukupno,
• neto fiksnu aktivu od najmanje 18 mil $,
• najmanje 1,1 milion emitovanih akcija u posedu investitora, dok njihova ukupna tržišna vrednost mora biti najmanje 18 mil $,
• najmanje 2 hiljade akcionara, od kojih svaki mora imati najmanje po 100 akcija, ili najmanje 2.200 akcionara sa prosecnim obimom mesecne trgovine od 100.000 akcija.
Imajuci u vidu navedene uslove, koji svakako održavaju i snagu americke privrede, nije ni cudo što je Njujorška berza najveca na svetu. Prema nekim podacima, u toku 2001. godine, prosecan dnevni promet na ovoj berzi je iznosio 1.240,0 miliona akcija, a verdnost prosecne dnevne trgovine bila je 42,3 milijardi dolara.
NYSE okuplja 2.798 kompanija cije su hartije od vrednosti primljene na trgovinu, sa oko 51 milion individualnih investitora i 2000 institucionalnih investitora koji su kupci i prodavci ovih hov.
NYSE deluje na aukcijskom principu, gde brokeri trguju jedan sa drugim na osnovu otvorenog licitiranja.

Kontrolu nad poslovanjem berze vrši država, najcešce kroz komisiju za hov. Pravilima ovakve institucije utvrduju se uslovi u kojima berza može obustaviti rad, a to su uglavnom neregularni tržišni uslovi. Berza, s druge strane, ureduje prestanak trgovine odredenim instrumentima ukoliko ne budu ispunjeni utvrdeni uslovi za listing.

Berza može biti organizovana, prema metodu trgovine, kao aukciono ili kontinuirano tržište.
Aukciono tržište (Call Market) je berza na kojoj se nalozi klijenata za kupovinu ili prodaju grupišu i izvršavaju simultano uz formiranje jedinstvene cene. Aukcija može biti usmena (izvikivanjem) ili pismena (kroz delatnost specijalista koji usaglašavaju ponudu i tražnju u svojim knjigama). Rezultat aukcije je utvrden kurs instrumenta. Kurs je fiksiran, zato se aukcija cesto naziva i fixing. Na kraju radnog dana utvrduje se prosecan dnevni kurs za pojedini finansijski instrument ukoliko je bilo više dnevnih aukcija.
Drugi metod trgovine je kontinuirano tržište (Continuous Market) u kome se izvršavanje naloga obavlja tokom citavog radnog dana berze. šodno tome, cene se stalno menjaju, održavajuci priliv naloga i njihovu realizaciju. Ovaj metod ne zahteva fizicko prisustvo ucesnika na parketu, vec oni mogu da tguju i iz svojih kancelarija.
Najvece berze evoluirale su u pravcu primene ovog metoda, i time obezbedile ucesnicima komunikacionu povezanost i centralni kompjuter koji automatski uporeduje naloge i formira kurs koji odgovara ponudi i tražnji.
Drugim recima, danas je berza, fizicki posmatrano, samo kompjuterska i komunikaciona mreža.

Pored vec pomenute njujorške berze, vredi pomenuti još i londonsku i tokijsku berzu.

ISE London – International Stock Excange of London

ISE London drži reputaciju medunarodnog finansijskog centra. Medunarodna berza hov u Londonu ima na kotaciji više stranih preduzeca nego bilo koja druga berza na svetu.

TSE – Tokyo Stock Excange

TSE ili tokijska berza, kao i mnoge druge japanske berze, organizovana je na clanskoj osnovi, a pristup clanstvu se postiže kupovinom mesta. Do 1987. godine tokijska berza je bila neliberalna u formiranju novih mesta, pa je alternativni put bio kroz kupovinu deonica preduzeca clanova.
Ipak nakom 1987. godine, TSE sledi trendove drugih berzi u dozvoljavanju pristupa udaljenim prekomorskim organizacijama.
Clanstvo na svim japanskim berzama klasifikovano je u tri tipa:
1. redovni clanovi – koji trguju hartijama od vrednosti za svoje klijente ili za svoj racun,
2. ''saitori'' clanovi – slicni su malim brokerima u Njujorku. Oni deluju kao posrednici clanova i ne mogu trgovati za svoj racun,
3. specijalni clanovi – koji obavljaju transakcije na TSE koje se ne mogu obavljati na drugim podrucnim berzama.

Bitno je napomenuti da kod nas u zemlji postoje vec duži niz godina samo 2 berze. To su beogradska berza i prethodno pominjana novosadska berza.

BERZANSKI POSLOVI

Ciklus trgovine na berzi obuhvata tri osnovne faze. Prva faza se realizuje van berze, u odnosima investitora i berzanskog posrednika-clana berze. Ovaj odnos se uspostavlja otvaranjem racuna hov i racuna novcanih sredstava buduceg investitora kod berzanskog posrednika, kao i davanjem naloga za kupovinu ili prodaju odredenog finansijskog instrumenta. Druga faza predstavlja realizaciju naloga, odnosno kupovinu ili prodaju finansijskog instrumenta na berzi ili OTC tržištu i utvrdivanje cene fin. instrumenta. Treca faza ponovo prenosi ciklus van berze u obracunsku instituciju (klirinška institucija), gde se obavlja obracun.

Trgovina na berzi, u ranijem periodu, obavljala se neposrednim odnosom buducih investitora i berzanskog posrednika, fizickom razmenom papira za novac. Savremena trgovina pretpostavlja da investitora koristi racun hartija od vrednosti kod berzanskog posrednika. Investitor daje instrukciju berzanskom posredniku da kupi ili proda odredeni finansijski instrument, i ova instrukcila se naziva nalog (Order). Koji ce nalog dati, zavisi od investitora, odnosno od njegove investicione strategije.

Registracija hov i dobijanje dozvole za prodaju odnosno kotacija istih na berzi i u okviru zvanicnog berzanskog tržišta je postupak koji je definisan u okviru svake berze. Drugim recima, formiranje cene po kojoj se finansijski instrument prodaje ili kupuje na berzi, polazeci od naloga klijenata, zove se kotacija. Cilj ovog postupka je da potencijalne investitore zaštiti od informacione asimetrije, odn. Lažnih informacija koje može plasirati emitent cinom emisije hov.
Dozvola za prodaju efekata na zvanicnom berzanskom tržištu izdaje se na pismeni zahtev emitenta koji se uvek podnosi zajedno sa odabranom bankom kao posrednikom.
Nakon izvršene registracije i izdate dozvole za prodaju, pristupa se uvodenju efekata na berzu, što podrazumeva:
• utvrdivanje berzanskog kursa,
• realizaciju kupoprodajnih naloga po zvanicnom berzanskom kursu,
• objavljivanje kursa po kojem se vrši kotacija efekata.

Potrebno je razlikovati berzanski kurs kod prve prodaje efekata (emisioni berzanski kurs), koji se utvrduje na osnovu procene ponude i tražnje, od berzanskog kursa kod druge i svake dalje prodaje koji se formira na osnovu efektivne ponude i tražnje na berzi.
Takode postoji distinkcija izmedu berzanskog kursa jednog efekta i njegove tržišne vrednosti, koja može biti jednaka kursu, ispod ili iznad kursa.
Berzanski kurs predstavlja odnos ponude i tražnje za konkretnim efektom na tacno utvrdenoj bazi i to tacno u odredeno vreme, a njegova tržišna vrednost je ustvari cena po kojoj se efekat kupuje i prodaje na svim drugim mestima i na sve druge nacine.
Utvrdivanje berzanskog kursa se uvek odnosi na konkretan efekat, berzu, konkretno radno vreme berze i na konkretne uslove, pravila i obicaje. Osnov za utvrdivanje kursa su berzanske knjige u kojima se evidentiraju svi nalozi za kupovinu ili prodaju prijavljeni od strane ovlašcenih berzanskih ucesnika. Na bazi ovakve evidencije odgovorno lice na berzanskom pultu utvrduje kotacioni kurs.
Nakon utvrdivanja berzanskog kursa, odnosno kotacije odredenog efekta, odgovorno lice na berzi je obavezno da ovako utvrden kurs ucini javnim.
Objavljivanje berzanskog kursa se vrši u berzanskim biltenima, novinama ili dostavljanjem berzanskog izveštaja na odredeno mesto koje je dostupno javnosti. U današnjim, savremenim uslovima poslovanja, sve kotacije sa jedne berze se elektronski prenose u zajednicki kompjuterski centar iz koga se vrši dalja distribucija svim zainteresovanim ucesnicima – clanovima tog centra.

Terminski poslovi na berzi efekata su takvi poslovi u kojima se obaveze prodavca i kupca ne izvršavaju odmah (promptno) nakon zakljucivanja ugovora, vec u nekom kasnijem roku koji je unapred oznacen i fiksiran ili jednog dana u okviru nekog buduceg perioda.
U svakom terminskom berzanskom poslu kao ugovorni partneri stoje jedan naspram drugog oni koji ocekuju pad kursa (besisti) i oni koji ocekuju povecanje kursa (hosisti).

PRESTANAK BERZE

Berza može prestati na više nacina i to je:
1. kada skupština berze odluci o prestanku berze,
2. kada se broj akcionara smanji ispod zakonom propisanog broja, a berza u roku od 3 meseca ne ispuni zakonom propisane uslove u pogledu broja akcionara,
3. ako organ koji je doneo rešenje o izdavanju dozvole za osnivanje i dozvolu za rad berze, utvrdi da je rešenje dato na osnovu lažnih podataka i
4. kada se kontrolom poslovanja berze utvrde nepravilnosti u radu, zbog kojih je organ koji je izdao dozvolu za rad berze oduzeo izdatu dozvolu.
U navedenim slucajevima, pokrece se postupak likvidacije berze, odnosno berza ide u stecaj, a u skladu sa Zakonom o prinudnom poravnanju, stecaju i likvidaciji. Iz stecajne mase prvo se podmiruju obaveze berze, a ostatak pripada akcionarima srazmerno njihovom ucešcu u imovini berze.

Berzanske operacije

Finansijsko trzište je pod uticajem dva osnovna obrasca ponašanja investitora. odredjeni izrazi su postali sastavni deo analiticke terminologije – rec je o ponašanj bikova i ponašanju medveda. Ovi termini su dobili naziv na osnovu nacina na koji napadaju ove zivotinje koji je isti ocekivanju kretanja cena na trzištu (bik napada rogovima odozdo na gore, a ocekuje se rast cene, dok medved koji napada šapama na dole oznacava ocekivani pad cena). Kretanje trzišta oznaceno kao ponašanje bikova, odnosno bull market, predstavlja obrazac ponašanja u kome investitori kupuju finansijske instrumente ocekujuci njiho rast cene, a saglasna akcija investitora zaista dovodi do rasta cena. Kretanje oznaceno kao ponašanje medveda odnosno bear market rezultat je ocekivanja investitora d ace cene finansijskih instrumenata padati. Oni prodaju da bi kupili po nizoj ceni.

Formiranje i kretanje cena

Cene finansijskih instrumenata formirane na sekundarnom trzištu pruzaju investitoru informacije o prinosu finansijskog sredstva koji poseduje ili namerava da kupi, odnosu sa drugim instrumentima, kao i o ocekivanim kretanjima cena.
Formiranje tih berzanskih cena predmet je mnogih teorija, medjutim sva ta teorijska razmatranja su usmerena u dva pravca.:
Teorija cvrste osnove polazi od stava da svaki finansijski instrument ima osnovnu tj. unutrašnju vrednost. Ako trzišna cena odstupa od te vrednosti stvara se osnova njegove prodaje ili kupovine. Ako je trzišna cena viša od unutrašnje vrednosti, odnosno ako je njegova vrednost precenjena, investitori ce ga prodavati a ako je potcenjen, investitori ce ga kupovati u ocekivanju da se njegova trzišna cena izjednaci sa unutrašnjom vrednošcu. Teznja investitora treba da bude baš u pronalazenju tog odstupanja.
Druga teorija, optimisticka je zasnovana na psihološkim pretpostavkama. Investitori ne mogu sa sigurnošcu predvideti buducnost i zato ne treba da vrše procene, vec treba da se oslone na ocekivanja i ponašanje vecine investitora jer ce cena biti baš onakva kakvu ocekuje vecina.
U proceni trzišnih kretanja, investitori koriste posebne tehnike predvidjanja kretanja, kao i niz trzišnih procedura, koje im omogucavaju da ostvare veci prinos od prinosa koji bi se mogao normalno ostvariti.

Predvidjanje kretanja trzišta

Predvidjanja trzišnih kretanja mogu da omoguce investitorima da realizuju vecu dobit. Oko mogucnosti tih predvidjanja teorija nije saglasna. Ona se grana u više pravaca pa tako imamo:
Teorija carlsa Doua, osnivaca Wall Street Journal-a, zasnovana je na predvidjanju kretanja trzišta korišcenjem berzanskih proseka. Na osnovu tih proseka, moze se ustanoviti da na trzištu postoje tri vrste kretanja:
- Primarno kretanje koje moze biti usmereno na bull ili bear ponašanje (Dou je smatrao da je normalno pretpostaviti period od cetiri godine)
- Sekundarno kretanje traje od dve nedelje do mesec ili više dana. Ono se izrazava kroz nagle fluktoacije u cenama u okviru primarnog trenda.
-Svakodnevne promene u cenama koje su uobicajene.
Ova teorija je predvidela berzansku krizu iz 1929. godine. Medjutim, protivnici ove teorije su smatrali da, osim ovog dogadjaja, ona nije uspela da objasni ni jedan drugi i osporili su njeno korišcenje u predvidjanju kretanja trzišta.
Teorija slucajnog kretanja smatra da se buduce kretanje cena na trzištu ne moze predvideti na bazi prethodnog. Cene se mogu menjati i smer promene se moze predvideti ali samo slucajno. Ova teorija smatra da je slucajnost kretanja cena rezultat efikasnosti trzišta, a trzište je efikasno ako:
- svi investitori imaju besplatan pristup informacijama
- svi investitori imaju jednaku sposobnost analize trzišta
- svi investitori prilgodjavaju svoje portfolije trzišnim cenama.

Što se tice ukljucenosti informacija na trzištu, postoje tri vrste trzišta:
1) Trzišta slabe efikasnosti (kakva su uglavnom sva finansijska trzišta) 2) Trzišta pojujake efikasnosti i 3) Trzišta jeke efikasnosti koja postoje samo ako se ukljucuju sve informacije dostupne na trzištu ukljucujuci i javne i insajderske informacije( koje su kaznjive na svim finansijskim trzištima ali cemo o tome malo kasnije).
Tehnicki metodi nastoje da predvide kretanje cena na osnovu prethodnih kretanja. Osnovni grafikoni koje ova analiza koristi su grafikoni znakova i linija.
Fundamentalna analiza smatra da kretanje cena zavisi od faktora opštih ekonomskih kretanja i kretanja poslovanja emitenta, al ii iz politickih okolnosti okruzenja.

Spekulativne operacije

Spekulacija postoji kada investitor investira u finansijski instrument za koji pretpostavlja da ce mu doneti prinos veci od trzišnog usled delovanja nekih specificnih faktora ili trzišnih okolnosti. Spekulaciija koristi razlike u ceni istog finansijskog instrumenta u razlicitim vremenskim periodima.
Kupovina i pridaja finansijskih instrumenata na kredit je uobicajena pojava na razvijenom finansijskim trzištima, ali s obzirom da su izvor profita ukoliko investitor predviditrzišna kretanja, mogu biti i izvor manipulacija na trzištu.
Kupovina finansijskih instrumenata na kredit vrši se preko racuna investitora kod berzanskih posrednika. Investitoru se odobrava odredjeni kredit u odnosu na ukupna sredstva na njegovom racunu, šot znaci da je on duzan da drzi sresdstva u likvidnom obliku. Taj likvidni deo sredstava se naziva margina i pretstavlja delimicno pokrice za kupovinu finansijskih instrumenata. Propisi obicno zahtevaju odredjen iznos pokrica, odnosno margine. Kupovinom finansijskog instrumenta na kredit, investitor moze da ostvari veliki profit, ali moze da pretrti i gubitak s obzirom da se korišcenjem kredita povecava rizik ulaganja. Investitor se odlucuje za ovakvu kupovinu ako ocekuje rast cena, a u slucaju da ocekuje pad cena, prodavace finansijske instrumente na kredit.
Prodaja finansijskih instrumenata na kredit je prodaja instrumenata koje investitor ne poseduje u trenutku prodaje, vec ih pozajmljuje od berzanskog posredika da bi mogao da ih isporuci u roku. Znaci, on ih je pozajmio, prodao po odredjenoj ceni, a zatim sacekao pad cene, kupio ih po nizoj ceni, vratio brokeru ili nekom drugom berzanskom posredniku i zadrzao razliku u ceni i tako ostvario prihod. Prodaja na kredit je tipicna kada na trzištu pocinje duze opadanje cena (Bear market).
Ova prodaja je regulisana propisima i pravilima berzi. Ona mora biti oznacena na nalogu koji innvestitor popunjava dajuci instrukcije berzanskom posredniku da proda taj instrument. Ovako se postize transparentnost trzišta, odnosno daje se mogucnost ocene ponašanja investitora.
Iako su mehanizni prodaje i kupovine strogo regulisani, mogucnost spekulativnog ponašanja nije ukinuta, niti je ono nestalo sa berze.
Danas se, medjutim, spekulacije više sele sa berzanskog na trzište derivatima.

Manipulacije na berzi

Na pocetku bih napomenula da berze zabranjuju transakcije investitora ili berzanskih posrednika koje imaju za cilj uticaj na ponudu, traznju ili cene finansijskih instrumenata, nasuprot zakonima. Zabranjeno je i korišcenje insajderskih informacija.
Insajderi su lica koja su tesno povezana sa odredjenim preduzecima i njima je najsrtoze zabranjemo da trguju (insajder trejding). Najblaza kazna za insajder trejding jeste povracaj profita. Druga moguca kazna je placanje penala koji iznose trostruki ostvareni profit. Kazna takodje moze biti i do 10 godina zatvora u zavisnosti od umešanosti. Sve ove mere prati oduzimanje celokupne imovine.
Fiktivna prodaja je transakcija u kojoj nema promene vlasništva, vec se vlasnik sporazumeva sa kupcem da izvrše simuliranu kupoprodaju po ceni koja je iznad trenutne na trzištu. Ova kupoprodaja na trzištu stvara privid aktivnosti koja se registruje u berzanskim izveštajima i moze navesti druge investitore da ulazu, pošto je stvorena iluzija da cena akcije raste. Investitor ce tako kupiti akciju po višoj ceni od stvarne.
Suprotni nalozi su oblik manipulacije koji vrši investitor davanjem naloga za kupovinu i prodaju iste akcije kod više razlicitih brokera (jednima da kupuju a drugima da prodaju) i tako se stvara privid trgovine. Cena koja se formira ovim putem ne odgovara ravnoteznoj.
Glasine, ako su namerne, takodje mogu izazvati rasti ili pad cene akcija. Ako investitor kupi neke akcije jer ocekuje rast cene i namerava da ih potom proda, a do tog rasta ne dolazi, onda moze da raširi glasine o dobrim poslovnim rezultatima preduzeca u nadi da ce cena akcija skociti. Isto tako, ako je investitor prodao odredjene akcije ocekujuci njihov pad, a do pada ne dolazi, on moze poceti sa širenjem negativnih glasina o firmi, akcijama itd. u nadi da ce do pada šot pre doci.
Pulove stvaraju ucesnici na trzištu obrazujuci alijanse se podelom duznosi i realizovanog profita. Na primer, pul organizovan u cilju izazivanja rasta cena, prvo okuplja sve krupnije vlesnike i otkupljuje akcije od sitnijih, da bi stekao kontrolu nad ponudom odredjene akcije. Zatim stimulišu trzište tako što otkupljuju preostale akcije da bi podigli cenu. Ostali investitori kupuju akcije jer ocekuju dalji rast cene. Medjutim, kada akcije dostignu nivo koji pul smatra pogodnim od projade deo akcija i time obara cenu što inicira prodaju i od strane drugih vlasnika, zatim ih po tako snizenoj ceni ponovo kupuje i lansira glassine i povoljne analize o emitentu da bi došlo do ponovnog rasta cena. Tada dolazi do faze distribucije, ondosno prodaje akumulisanih akcija. Pul ostvaruje profit i napušta trzište te akcije iz cega sledi slom cena.
Korner pretstavlja kreiranje monopolske situacije u raspolaganju odredjenim akcijama, tako da ih investitori mogu iskljucivo kupovati od monopolskog clasnika i po višoj ceni.
Još jedan od kanala manipulacije danas je i Internet, jer je nemoguce proveriti informacije o firmama koje nude svoje akcije, posebno zato što se ne moze sa sigurnošcu odrediti njihova adresa, kao i zbog cinjenice da je moguce istovremeno slanje mnogih poruka, najcešce laznih.
Po pravilima, sve od navedenih mehanizama manipulacije je zabranjeno.
U našoj zemlji, 1989 godine došlo je do formiranja Savezne komisije za hartije od vrednosti i berze. Formirano je trzište novca i trzište kaputala – Beogradska berza. 1994. godine je donet zakon koji menja zakon iz 1989. godine, a potom je 2002 godine donet zakon o trzištu hartija od vrednosti koji se smatra najcelovitijim i najobuhvatnijim. Na osnovu ovog zakona se Komisiji za hartije od vrednosti daju još veca ovašcenja.

Berzanske krize

Do kriza dolazi, po pravilu, iznenada, na vrhuncu optimistickog (Bull) trzišta, a kao posledica javljaju se veliki gubici obicnih investitora jer akcije koje poseduju u trenutku sloma postaju bezvredni papiri.

Berza i transfer svojine

Postoji dosta mogucih oblika transfera svojine. U tom procesu se ponekad transferišu vrednosti izrazene u milijardana dolara. Neki od tih oblika su:
Preuzimanje firme je svaka kombnacija kada se stvara jedna firma od dve ili više postojecih.Razliciti oblici preuzimanja su:
• Fuzija je kada jedna firma prisvoji i aktivu i pasivu druge firme i pri tome ta druga firma prestaje da postoji. Akcije njenih akcionara se isplacuju u godovini ili se menjaju za akcije novonastale firme.
• Konsolidacija je spajanje dve odvojene firme u jednu koja ima poseban pravni status pri cemu obe firme prestaju da postoje.
• Preuzimanje active ili preuzimanje akcija su transakcije kupovine active ili akcija na trzištu.
• Javna ponuda za preuzimanje usmerena je na sticanje odredjenog dela (obicno 51%) akcija firme koju preuzima. Ako su menadzeri firme koja se preuzima saglasni sa preuzimanjem onda se radi o prijateljskoj javnoj ponudi, a ako nisu saglasni onda je rec o neprijateljskoj. Kod ovog drugog oblika, menadzeri mogu mogu primeniti niz postupaka kojima se osujecuje preuzimanje: Sudska zaštita; ptodaja dela aktive koja je najprofitabilnija i zbog koje se preuzimanje i namerava; pozivanje trece firme sa kojom su menadzeri u dobrim odnosima, da ona uputi javnu ponudu za preuzimanje, sa kojom ce menadzeri biti saglasni; obezbedzivanje velike novcane nadoknade menadzerima u slucaju preuzimanja;povecanje duga firme koji dospeva posle završetka preuzimanja itd.

Promena organizacije – preduzeca mogu promeniti oblik organizacije ili oblik svojine. Osnovni oblici su:
• Kreditni otkup je sricanje svih akcija i imovine javne korporacije od male grupe investitora posle cega korporacija postaje zatvorenog tipa.
• menadzerski otkup je otkup firme od strane njenog upravljackog tima.
• otkup od strane zaposlenih
U mnogim zemljama izvršena je privatizacija putem prodaje akcija preduzeca.
U jednom delu preduzeca, za koje je drzava smatrala da su od javnog interesa, ona je zadrzala specijalnu akciju tzv. zlatnu akciju što joj omogucava da spreci buduce otudjivanje imovine bez drzavne saglasnosti.
Dekompozicija firme je podela odnosno prodaja dela imovine firme. Ona ima više oblika:
• Sell – off – firma prodaje deo imovine za gotovinu ili akcije druge firme
• Spin – off – glavna firma raspodeljuje akcije zavisne firme svoim akcionarima, tako da zavisna firma postaje posebno pravno lice
• Split – off – Deo akcionara glavne firme razmenjuje svoje akcije sa akcijama zavisne firme
• Split – up – firma se razbija na niz odvojenih firmi
• Crave – out – predstavlja javnu ponudu akcija zavisne firme koju otkupljuje široki broj akcionara

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD