EKONOMICNOST POSLOVANJA
Ekonomski
principi poslovanja su odredene norme ili pravila koja se primenjuju u
poslovanju i radu preduzeca i drugih ekonomskih subjekata, u svrhu racionalnog
ostvarivanja njegovih ekonomskih ciljeva. Ekonomski uspešno poslovanje
se ostvaruje onda kada se tim poslovanjem ostvaruju unapred postavljeni
ekonomski ciljevi preduzeca. Stepen uspešnosti ostvarivanja ciljeva
preduzeca izražava efikasnost njegovog poslovanja.
U osnovi ekonomske efikasnosti preduzeca je njegova težnja da svojom
delatnošcu ostvari maksimalni rezultat uz minimalna ulaganja potrebnih
faktora materije, energije i vremena.
Ekonomski ciljevi i zadaci su deo ukupnih ciljeva i zadataka preduzeca.
Efikasnost poslovanja preduzeca je upravo proporcionalna ostvarenim rezultatima.
Veci rezultati podrazumevaju i vecu efikasnost pod uslovom da su ulaganja
za te rezultate ostala ista ili nisu povecana u vecem obimu od obima rezultata.
Zbog nemogucnosti sintetickog, zbirnog izraza efikasnosti poslovanja teorija
i praksa ekonomije preduzeca afirmišu odredene ekonomske principe
poslovanja preduzeca. Najznacajniji principi su: produktivnost, ekonomicnost
i rentabilnost.
Ekonomicnost predstavlja jedan od širih instrumenata kontrole ekonomske
uspešnosti poslovanja preduzeca, jer ona održava odnos preduzeca
prema ukupnim troškovima.
Ekonomicnost predstavlja ekonomski princip poslovanja preduzeca koji obezbeduje
maksimalan proizvodni rezultat uz minimalno trošenje elemenata proizvodnje.
Smisao kontrole putem ekonomicnosti jeste identifikovanje mesta u preduzecu
u kojima se dolazi do povecanih troškova, nesprovodenja propisanih
principa poslovanja, kao i neefikasnosti poslovanja.
Ostvarenje vecih rezultata uz smanjeno trošenje elemenata, postiže
se kvalitetnijim poslovanjem preduzeca, jer povecanje ekonomicnosti u
širem smislu oznacava povecanje bogatstva društva.
1. POJAM I ZNACAJ EKONOMICNOSTI
Ekonomicnost predstavlja ekonomski princip poslovanja koji obezbeduje
maksimalni proizvodni ucinak uz minimalno trošenje komponenata proizvodnje.
Ekonomicnost izražava stepen efikasnosti trošenja u preduzecu
kroz zahtev da se sa utrošenim sredstvima ostvari što veci proizvodni
ucinak. Suština ekonomicnosti je u štednji i ekonomisanju elemenata
proizvodnje preduzeca.
Ekonomski cilj poslovanja predzeca je da obezbedi pozitivnu razliku izmedu
ostvarene vrednosti u vidu rezultata poslovanja i utrošenih vrednosti
(troškova) za dati obim proizvoda i usluga.
Ekonomicnost je kompleksniji pokazatelj od produktivnosti rada, jer obuhgvata
racionalnije korišcenje ne samo živog rada vec i sredstava za
rad i predmeta rada. Princip ekonomicnosti je parcijalni ekonomski princip,
jer po svom ekonomskom znacenju doprinosi ostvarenju osnovnog ekonomskog
principa – ostvarenje maksimalnih rezultata reprodukcije u minimalnim
ulaganjima.
Ekonomicnost je jedan od širih instrumenata kontrole ekonomske uspešnosti
poslovanja preduzeca, jer ona odražava odnos preduzeca prema ukupnim
troškovima. Smisao kontrole putem ekonomicnosti jeste identifikovanje
mesta u preduzecu u kojima se dolazi do povecanih troškova, nesprovodenja
propisanih principa poslovanja, kao i neefikasnosti poslovanja.
Znacaj ekonomicnosti ogleda se u smanjivanju troškova preduzeca.
Time se smanjuje i cena koštanja proizvoda ili usluga. Smanjivanjem
cene koštanja povecava se nekurentnost preduzeca na tržištu
i stvara mogucnost smanjivanja prodajnih cena proizvoda.
2. FAKTORI EKONOMICNOSTI
Na sve elemente ekonomicnosti deluju brojni faktori, ponekad sa razlicitim
i suprotnim dejstvom. To su faktori koji deluju na rezultat (proizvodnju),
sredstva za rad, predmete rada i radnu snagu.
Faktori koji deluju na produktivnosti su istovremeno i faktori ekonomicnosti.
Oni su i brojniji, jer je ekonomicnost širi princip od produktivnosti.
Sa stanovišta uslovljenosti i dinamike ekonomicnosti, osnovni uticajni
faktori su:
- Prirodni;
- Društveni;
- Tehnicko-tehnološki;
- Organizacioni.
2.1. PRIRODNI FAKTORI
U mnogim preduzecima prirodni uslovi deluju na velicinu utroška i troškova. Izuzetni primeri za to su u rudarstvu, poljoprivredi, šumarstvu, prehrambenoj industriji i drugim delatnostima. Cene materijala za reprodukciju, takode trpe uticaj ovih faktora. One se u krajnjoj liniji, formiraju na tržištu, pa se mogu tretirati kao komponente ekonomicnosti koja se formira pod dejstvom društvenih faktora.
2.2. DRUŠTVENI FAKTORI
Ovi faktori dejstvuju prema meri ekonomske politike, politike cena, carina i slicno – koje se javljaju kao objektivan faktor sa stanovišta troškova prteduzeca.
Država svojim zakonskim i drugim propisima, formira ukupni pravni i ekonomski ambijent i uslove privredivanja u preduzecima. Mere koje se donose u obliku propisa deluju kao objektivno uslovljeni faktor sa stanovišta ekonomije i troškova preduzeca. Direktni uticaj ovih mera države na cenu koštanja preduzeca ogleda se preko poreza, akciza, taksi, carina i dr.
2.3. TEHNICKO – TEHNOLOŠKI FAKTORI
Ovi faktori deluju kao objektivni faktori na troškove, a time i
na ekonomicnost. Oni se nalaze u samom preduzecu, predstavljaju uslove
proizvodnje i deluju u procesima proizvodnje.
Tehnicko – tehnološki faktori deluju na sva tri elementa proizvodnje
koji ugraduju u proizvodnju. Tako kvalitet materijala utice na velicinu
utroška materijala. Oni deluju na trošenje sredstava za rad:
preko kvaliteta tih sredstava, njihovih radnih svojstava, veka trajanja
materijala koji se obraduje pomocu sredstava za rad.
Ekonomijom predmeta rada, uz pomoc tehnicko – tehnoloških faktora,
ostvaruju se uštede u materijalu prilikom projektovanja i konstrusanja,
kao i uštede u neposrednoj proizvodnji. Uštede u proizvodnji
se ostvaruju smanjivanjem kvarova, otpadaka i škarta, smanjivanjem
utroška pomocnih materijala i sl.
2.4. ORGANIZACIONI FAKTORI
Celokupna organizacija preduzeca u datom vremenu i uslovima –
uslovljava funkcionisanje preduzeca i deluje na ekonomicnost preko svih
faktora preduzeca: materijala, sredstava za rad i radne snage.
Mere koje preduzece preduzima odnose se na uštede u trošenju
svih faktora, vecu motivaciju za rad, potpunije korišcenje naucnih
dostignuca, kao i organizacione mere adaptacije na promene u prirodnom
i ekonomskom okruženju.
3. METODE UTVRÐIVANJA EKONOMICNOSTI
Ekonomicnost se izražava kao odnos rezultata i ulaganja. Ona se može
utvrdivati naturalno i finansijski (vrednosno), ali iskazuje se posebno
i za svaki element preduzeca.
NATURALNI IZRAZ EKONOMICNOSTI
Naturalno utvrdivanje ekonomicnosti uzima za osnovu fizicki obim proizvodnje
i njen odnos prema fizickim utrošcima predmeta rada, sredstava za
rad i radne snage.
Naturalni izraz ekonomicnosti predstavlja odnos ostvarene proizvodnje
u fizickim pokazateljima i fizickih utrošaka elemenata proizvodnje.
S obzirom dsa su ukupni utrošci zbir utrošaka sredstava za rad,
predmeta rada i radne snage – to je ekonomicnost izražena naturalno,
sledeca:
Gde je:
Q – kolicina proizvoda
Usr – utrošci sredstava za rad
Upr – utrošci predmeta rada
Urs – utrošci radne snage
Ovakav model samo izražava smisao ekonomicnosti i ona se pomocu
njega ne može prakticno meriti. Tim modelom se ne može meriti
ni proizvodnja, osim ako je u potpunosti homogena.
U praksi preduzeca, pristupa se parcijalnom izražavanju ekonomicnosti
pojedinih elemenata. Narocito je znacajno pracenje ekonomicnosti predmeta
rada odnosno utrošenog materijala.
Ona se izražava kao odnos fizicke kolicine proizvoda (Q) i utroška
materijala (Um):
Potrošnju najveceg broja i vrsta materijala jednostavno je utvrditi
ili je izracunati, a poželjno je utvrditi i normative utroška,
gde god je to moguce. Stavljanjem u odnos stvarnih utrošaka sa normiranim,
dobija se slika ekonomicnosti trošenja materijala u preduzecu:
Em= gde Umn predstavlja normirane troškove materijala
Parcijalni izraz ekonomicnosti upotrebe sredstava za rad, po analogiji
se iskazuje na sledeci nacin:
Usr – predstavlja utroške sredstava za rad.
Ovako izražena parcijalna ekonomicnost nema prakticno znacenje, niti
je ekonomski upotrebljiva za preduzece. U praksi nije moguce izmeriti
utrošak sredstava za rad po jedinici proizvoda, niti postoji vidljiva
korelacija izmedu utroška sredstava za rad i proizvoda.
Parcijalna ekonomicnost radne snage izražava se:
Gde je: Urs – utrošci radne snage.
Ovako iskazana ekonomicnost radne snage predstavlja zapravo produktivnost
rada. Iako predstavljaju iste kvantitativne velicine (produktivnost radne
snage i njena ekonomicnost) – znacajno je njihovo ekonomsko diferenciranje.
U pojmu produktivnost težište je na proizvodnoj snazi radnika
i stalnom podizanju njegove proizvodne moci, a u ekonomicnosti se insistira
na ekonomisanju radnom snagom, dakle uštedama u njenom trošenju.
U smislu ekonomicnosti, radna snaga se podreduje i uklapa u ekonomiju
svih faktora, odnosno globalnu ekonomicnost preduzeca.
4. VREDNOST ISKAZIVANJA EKONOMICNOSTI
Vrednosno iskazivanje ekonomicnosti svodi se na odnos vrednosti ostvarene
proizvodnje i troškova elemenata proizvodnje. Vrednosni izrazi proizvodnje
i utroška omogucuju kvantitativno izražavanje ekonomicnosti
kako globalno, tako i u parcijalnim velicinama
Novcani izraz ostvarenih rezultata (vrednosti) može se razlicito
iskazati. Kod modela produktivnosti iskazan je tržišnom cenom
proizvoda, cenom koštanja i norma casovima.
Kod vrednosnog utvrdivanja ekonomicnosti bitno je odabrati realan izraz
vrednosti proizvodnje, odnosno takav kvantitativni ekonomski izraz koji
ce obuhvatiti ukupnu ostvarenu vrednost i ukupna trošenja.
U iskazivanju vrednosti proizvodnje kod merenja ekonomicnosti koriste
se: tržišna cena, prosecna tržišna cena, standardna
cena, ukupan prihod i dr.
Ctr – tržišna cena (suma),
T – masa ukupnih troškova.
Pošto tržišne cene za istu proizvodnju bivaju više ili niže, odnosno predstavljaju razlicite velicine – to deformiše realnu sliku ekonomicnosti. Stoga se koriste prosecne tržišne cene za odredeni vremenski period (planski period):
Cpr – prosecna cena (suma)
U praksi najcešce korišcenje izraza vrednosti su standardne cene:
Cst – standardna cena (suma)
Suma vrednosti u modelu ekonomicnosti se može iskazati i preko ukupnog prihoda iz poslovanja preduzeca. Na taj nacin prikazana ekonomicnost je:
Up – ukupan prihod preduzeca
Iznos ukupnog prihoda ovde sacinjava zbir prihoda preduzeca od prodatih
proizvoda (umnožak, kolicina i cena), prihoda od finansiranja i vrednosnih
prihoda preduzeca.
Na ovaj nacin i šire posmatrana – ekonomicnost izražava
ukupna poslovanja preduzeca, obuhvata sve njegove faze i poslovne aktivnosti.
Predhodni nacin izražavanja ekonomicnosti obuhvataju samo oblast
proizvodnje, odnosno osnovne delatnosti preduzeca.
O ekonomicnom poslovanju preduzeca može se govoriti ako je ostvaren
ucinak ekonomicnog trošenja sredstava za rad, predmeta rada, tudih
usluga i racionalnog raspolaganja radnom snagom.
ZAKLJUCAK
Ekonomska pravila organizovanja preduzeca kao ekonomskih subjerkata zasnivaju
se na ekonomskim zakonitostima i principima. One se ispoljavaju u mogucnostima
stvaranja vece proizvodne od utrošene vrednosti. To znaci da preduzeca
kao ekonomski subjekti svojim poslovanjem treba da ostvare vece rezultate
od ulaganja.
Efikasnost poslovanja, kao izraz stepena uspešnosti preduzeca u ostvarivanju
ciljeva izražava se istovremeno i kao stepen njegove uspešnosti
u podmirivanju svojih i širih ekonomskih potreba. Deo tih potreba
podmiruje se na tržištu, koje svojim zakonitostima odreduje
konkurentsku poziciju svakog preduzeca na tržištu.
Znacaj ekonomicnosti ogleda se u smanjivanju troškova preduzeca.
Time se smanjuje i cena koštanja proizvoda i usluga. Smanjivanjem
cene koštanja povecava se konkurentnost preduzeca na tržištu
i svaka mogucnost smanjivanja pojedinih cena proizvoda. Sa manjim prodajnim
cenama povecava se potrošnja i u vecoj meri podmiruju potrebe potrošaca
na tržištu, cime se postice jedan od ciljeva preduzeca.
Povecanom potrošnjom stvaraju se uslovi za vecu proizvodnju, a time
i razvoj preduzeca. Na ovaj nacin, ekonomicnost višestruko utice
na kvalitet ekonomije poslovanja preduzeca, njegov stepen razvoja i usluga
na tržištu.
LITERATURA
1. Prof. dr. Rajko Uncanin – POSLOVNA EKONOMIJA, Beograd, 2005. godine,
2. Prof.dr. Momcilo Živkovic – EKONOMIKA POSLOVANJA, Beograd, 2003. godine,
3. Prof. dr. Ž. Kostic, prof.dr. M. Milojevic – EKONOMIKA PREDUZECA, Beograd, 1996. godine
4. Grupa autora – EKONOMIKA I ORGANIZACIJA PREDUZECA, Valjevo, 2002. godine.
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi