Finansijsko tržište predstavlja deo finansijske infrastrukture u okviru koje se suceljavaju odnosi i tražnje novcanih sredstava, u cemu ucestvuju bankarski i drugi finansijski posrednici. Razvoj tog ambijenta, poslova i poslovnih ambijenata koji se u njemu odvija u uskoj su medusobnoj zavisnosti, i to od nastanka finansijskog tržišta, do današnjih dana u kojima se finansijsko tržište sve više osamostaljuje, internacionalizuje i diversifikuje.
U analizi funkcionisanja ovog tržišta bitno je navesti glavna obeležja, slicnosti i razlike izmedu nacionalnog i medunarodnog finansijskog tržišta, da bi se mogla objasniti suština internacionalizacije finansijskih transakcija i nastanka spojnog finansiskog tržišta.

MEÐUNARODNO I NACIONALNO FINANSIJSKO TRŽIŠTE

Finansijsko tržište izražava strukturu i odnose mnogobrojnih razlicitih ali, istovremeno, medusobno povezanih specijalizovnih tržišta novca, deviza i kapitala. Širina ovog pojma upucuje da se ono ne može svesti, kao što je to cesto slucaj, na tržište kapitala odnosno dugorocnih finansijskih poslova. U tom slucaju tržište kratkorocnih poslova bilo bi monetarno tržište ili tržište novca. Isprepletanost i meduzavisnost izmedu ova dva tržišta sve više ukazuje da je rec samo o dvojakom ispojavanju jednog sistema, pogotovo što nastaje sve veci broj hibridnih odnosa koji se ne mogu kruto svrstati ni u prvi ni u drugi segment finansijskog tržišta posmatranog u širem smislu.
Razvoj finansijskog odnosa i instrumenata na tom tržištu daje sve raznovrsnije mogucnosti izbora nacina i oblika pribavljanja i plasiranja sredstava i njihovog rocnog, kamatnog i sigurnosnog odredenja. Sa razvojem finansijskog tržišta sve je više nekonvencionalnih oblika finansijskih odnosa i instrumenata u kojima klasicni kreditni poslovi predstavljaju samo pocetnu fazu.
Poslovni rizici, kao posledica promena u tržišnoj, novcanoj, dohodnoj i socijalnoj sferi, i težnja da se postižu što povojniji finansijski rezultati, jesu osnovni motivi za neprekidno kombinovanje i spekulativno razmišljanje kako najbolje uložiti i oploditi finansijsku imovinu. Tako dolazi do neprekidnog prelivanja finansijske imovine iz jednog oblika u drugi i njenog sve veceg raslojavanja. Vlasnici finansijske imovine nastoje da obezbede takav sastav sredstava koji ce im omoguciti da što brže i što sigurnije transformišu sredstva, ili da pribave dodatna sredstva pod najpovojnim uslovima.
Brzi razvoj novih odnosa i instrumenata na finansijskom tržištu, uz vec dugotrajan i izrazit proces davanje slobode tome tržištu od strane državnih zakonodavnih organa, doveo je do brisanja granica izmedu kratkorocnih i dugorocnih odnosa poslova na ovom tržištu. Gubi se granica izmedu tržišta novca i tržišta kapitala, pa se oba podvode pod pojam finansijskog tržišta, dok se izrazi tržište novca i tržište kapitala sve više koriste za isticanje kvalitativno razlicitih ali meduzavisnih i neodvojivih segmenata jedinstvenog finansijskog tržišta.
Determinanta rocnosti sredstava osnova je za raspoznavanje tržište novca i tržište kapitala. U razvijnom finansijskom tržištu sve više se govori o tržištima pojedinih finansijskih instrumenata. Danas na savremenom finansijskom tržištu vec postoji tržište obveznica, roll over tržište kredita, tržište obligacija i tržište deonica. Osim njih, postoje raznovrsna tržišta državnih hartija od vrednosti i tržišta hipoteka sa mnoštvom izvedenih kolaterarnih tržišta.
Brojni finansijski instrumenti emituju se na primarnim tržištima novca i kapitala. Osim toga, njihov znatan deo kruži na posebnim sekundarnim tržištima, na kojima se dalje pretvaraju i transformišu. Berze predstavljaju samo jedan segment sekundarnog tržišta, a postoje i drugi delovi na kojima se obavlja promet velikog dela hartija od vrednosti i finansijskih instrumenata najrazlicitijih obeležja.
Treba imati svakako u vidu postojanje klasicnog bankarskog kreditnog tržišta, koje predstavlja osnovu na koju se nadograduju specijalizovana tržišta raznih nekreditnih oblika. Klasicno tržište takode je ukljuceno u sveopšti proces diversifikacije, o cemu svedoce njegova najuocljivija obeležja, kao što su izdavanje brojnih sertifikata o depozitu, bankarskih nota i obligacija, bankarskih akcepata. Razvijeni sistem medubankarskih kreditnih odnosa i rastuca uloga banaka na finansijskom tržištu ukazuju na širinu spektra savremenog finansijskog tržišta.
Svetsko finansijsko tržište izražava celokupnost brojnih, manjih ili vecih medunarodnih tržišta novca i novcanog kapitala, pri cemu je medunarodno samo ono finansijsko tržište koje je dostupno samo ucesniku, nezavisno iz kog prostora potice i kakve ima finsijske potrebe. Prema tome, svetsko finansijsko tržište je zbirni izraz ukupne ponude i tražnje novcanog kapitala, ukljucijuci njegove raznovrsne segmente koji nastaju izmedu pojedinih nacionalnih finansijskih tržišta i interaktivno uticu funkcionisanje domicilnih finansijskih tržišta. Polazeci od obima i vrste finansijskih poslova koji se obavljaju na pojedinim tržištima, može biti rec o manje ili više razvijenim nacionalnim finansijskim tržištima. Na osnovu njihovog prometa sa inostranstvom mogu se podelilti na: velika, razvijena, i mala, relativno nerazvijena medunarodna finansijska tržišta, ova tržišta posluju u medunarodnim finansijskim sedištima.
U velika nacionalna finansijska tržišta ubrajaju se: tržišta SAD, Japana, Velike Britanije i Švajacarske. Ona su vec odavno stekla obeležja medunarodnih finansijskih tržišta. Velika nacionalna tržišta u Nemackoj, Francuskoj, Holandiji i Italiji takode su poprimila i neka medunarodna obeležja. Taj proces je na svi navedenim, pa i mnogim ostalim tržištima u razvoju i poprima sve brži tempo.
Srpko nacionalno finansijsko tržište ne spada u razvijena finansijska tržišta. O njegovoj nerazvijenosti govori cinjenica da su bankarski kredit i bankarski depozit prakticno jedini oblici pribavljanja sredstava na finansijskom tržištu u zemlji.

INTERNACIONALIZACIJA FINANSIJSKIH TRŽIŠTA

Internacionalizacija finansijskih tokova je razložna posledica internacionalizacije proizvodnje. Obim finansijskih tokova velikih transnacionalnih korporacija postao je toliki da im je svaki nacionalni tržišni prostor, osim svetskog, suviše mali. Na tu okolnost narocito deluje prostorna neravnomernost stvaranja i korišcenja viškova novcanih fondova na nivou svetske privrede.
Neophodno je razgraniciti pojmove tradicionalnog i savremenog svetskog finansijskog tržišta. Prvo je nastalo kao posledica razvoja medunarodne razmene i stranih ulaganja, a drugo predstavlja sasvim novu pojavu.
Razvijenije zemlje su u svom domicilnom prostoru imale razvijeno finansijsko tržište na kome je bilo mogucnosti za kreditiranje i za druge finansijske poslove sa inostranstvom. Takvo medunarodno finansijsko tržište se zove tradicionalno, jer njega cine pojedini delovi nacionalnih tržišta podvrgnuti nacionalnoj kontroli i zakonodavstvu. Tek sa pojavom evrodolarskog tržišta može se govotiti o savremnom medunarodnom finansijskom tržištu. To novo tržište razlikuje se od starog po nizu osobenosti, pri cemu se najcešce navodi okolnost da se savremeno svetsko finansijsko tržište razvijalo van finansijskih tržišta pojedinih zemalja, i to kao uporedno tržište na koje se nije odnosila regulativa nijedne zemlje. Osobenosti tog tržišta su specificnost nacina na koji se obrazuju i plasiraju novcani fondovi, kao i konkuretnost i elasticnost prema promenama.
Naziv evropsko tržište potekao je od njegove prvobitne lokacije u Evropi i nominiranosti sredstava u americkim dolarima. To tržište danas nije iskljucivo evropsko, a nije iskljucivo dolarsko, iako evropske banke i dolari imaju dominatnu ulogu. Razvitak tog novca medunarodnog tržišta bio je izuztno brz, jer je pocetkom osamdesetih godina premašilo ma kog tradicionalnog medunarodnog finansijskog tržišta. Posmatramo li novo i tradicionalno tržište kao celinu, podaci ukazuju da je ono 1986. godine premašilo po velicini svako pojedinacno nacionalno i finansijsko tržište, osim americkog.
Novi finansijski poslovi na savremenom tržištu, zaobilaze neposredan uticaj nacionalnih monetarno – finansijskih vlasti. Kao primer može se navesti da tržište za dolarske zajmove, obligacije ili depozite u Evropi ne podpada pod americku bankarsku regulaciju i propise koji se odnose na hartije od vrednosti. Evrodolarsko tržište nije deo uhodanih domacih finansaijskih sistema, premda sigurno postoji veza izmedu evrotržišta i finansijskih tržišta najrazvijenih zapadnih zemalja tržišne ekonomije. Evrobankarski krediti i evroobligacije nisu jedini oblici transakcija na evrotržištu, najnoviji oblici evrokomercijane hartije od vrdnosti i evrodeonice.
Teško je predvideti dalji tok dogadaja u oblasti medunarodnih finansijskih odnosa. Razvitak poslova na evrotržištu je bio brz da su posle gotovo beznacajnog pocetka, transakcije na tom tržištu doživele veliki skok, u poredenju sa 1970. godinom obim evrokreditnih odnosa se 1975. godine se ucetvorostrucio, a 1985. godine je 35. puta veci.
Svakako je važno naglasiti znacaj promena nije samo u kretanju obima medunarodnih finansijskih poslova vec i u njihovoj strukturi i sadržini.
Jugoslavija se od šezdesetih godina prošlog veka, zahvaljujuci rastu privrednih veza sa inostranstvom, sve više ukljucivala u proces internacionalizacije finansijskih poslova. Medutim, njeno mesto i uloga u savremenom svetskom finansijskom tržištu su i dalje zanemarljivi. To je posledica, u prvom redu, malog udela naše zemlje u svetskoj trgovini, a i sigurno nerazvijenost poslova i instrumenata na domacem finansijskom tržištu.

STRUKTURA MEÐUNARODNOG I NACIONALNOG FINANSIJSKOG TRŽIŠTA

Novcano – devizne berze predstavljaju mesta na kojima se odvija znatan deo finansijskih transakcija koje pripadaju organizovanom sekundarnom tržištu kapitala. U zbivanja na berzama ukljucene su banke, i to ne samo investicione i mešovite nego i komercijalne.
Pojam tržišta kapitala cesto se povezuje sa poslovima na berzanskim tržištima. Stavljanja znaka jednakosti izmedu ta dva pojma sigurno je pogrešno, buduci da se tržište kapitala ne može svesti iskljucuvo u okviru berzanskog tržišta. Primarne i sekundarne transakcije na berzama samo su jedan deo tržišta kapitala. Pribavljanje i plasiranje kapitala samo se delimicno odvija na berzama emitovanjem deonica. Drugim delom je zastupljeno u bankama, a trecim na raznim primarnim tržištima obligacija. Navodeci šta odreduje determinaciju berze, možemo kazati da ona predstavlja celokupnost organizovanih i neorganizovanih sekundarnih tržišta deonica, obligacija svih takozvanih hibridnih oblika mobilizacije i plasmana novcanog kapitala. Berzu cini ukupnost brojnih tržišta kapitala:
1. organizovane berze koje cesto nose ime grada u kojem imaju sedišta;
2. sva tržišta na kojima se obavljaju transakcije hartije od vrednosti koje nekotiraju na berzi a na kojima se negociranje obavlja neposrednom pogodbom izmedu kupaca i prodavaca ili izmedu posrednika;
3. tržišta na kojima se obavljaju transakcije neclanova berze hartijama od vrednosti koje kotiraju na berzama;
4. neorganizovano tržište na kome se poslovi obavljaju neposredno izmedu preduzeca i velikih individualnih investitora;
5. mnogobrojna medunarodna sekundarna tržišta hartija od vrednosti za koja uslugu pružaju posebne klirinške kuce ili pojedine berze, a cesto i same banke.
Ovim ukazivanjem navedeni su samo neki oblici koji se javljaju na tržištu kapitala, to jest nisu obuhvaceni ostali elementi bankarskih potencijala. Nisu obuhvaceni ni razni investicioni fondovi, namenski fondovi, specijalizovane ustanove ( penzijski fondovi, osiguravaljuca društva, stambene banke ). Svi ti oblici raspolažu znatnim sredstvima i prevazilaze svoje uske poslovne zone, pojavljujuci se na tržištu kapitala, a u nekim slucajevima i u medunarodnim okvirima.

MEÐUNARODNE DEONICE

Medunarodne deonice nastale su posle liberalizovanja propisa o izvozu kapitala, uz postojanje želje imaoca tog kapitala da proširi portfelj medunarodnih hartija od vrednosti koje su vec cinile obligacije i note. Taj proces je najuocljiviji u velikim korporacijama ulagaca iz Velike Britanije i SAD. Velike transnacionalne privredne i finansijske aglomeracije krenule su u poslove sa medunarodnim deonicama ne samo zbog povecanja kapitala nego i da bi lakše prodrle na druga nacionalna robna i finansijska tržišta.
Razvojem privredne strukture u pojedinim zemljama struktura finansijskih tržišta vremenom postaje sve složenija i razlicitija. Zato su sve teža jasna razgranicavanja na pojedine tržišne segmente, što otežava i medunacionalna poredenja. Sve su manje uocljive razlike izmedu primarnih, emisionih i sekundarnih transakcija na savremenim finansijskim tržištima. Sredstva se sve više pribavljaju i plasiraju na razlicitim sekundarnim tržištima, a ne samo na klasicnom emisionom primarnom tržištu i tržištu hartija od vrednosti. Vremenom je izbrisana granica izmedu bankarskog tržišta i tržišta hartija od vrednosti, a sa tim u skladu i granica izmedu komercijalnih, investicionih banaka i trgovine hartijama od vrenosti, to jest izmedu delatnosti koje su prilicno isprepletane.

STATISTICKI PRIKAZ POJAVA

Statisticki prikaz pojava na finanisjskom tržištu njie zadovoljavajuci, jer se i dalje u vecini slucajeva zasniva na tradicionalnim. Zbog toga cesto nisu moguca medunarodna poredenja, jer se u razvijenim zemljama pokušava da se obuhvatno prate novostvoreni finansijski instrumenti i odnosi. Na osnovu takvih, zvanicno objavljenih podataka teško je tacno utvrditi strukturu pojedinih finansijskih tržišta, to jest onemoguceno je rašclanjavanje osnovnih transakcionih komponenti, što se odnosi kako na institucionalizovana tržišta, tako i na slabo pregledna neformalna tržišta. Na institucionalizovanim sekundarnim tržištima podacima su obuhvaceni samo takozvani gornji slojevi. Teško se može steci uvid u to šta se na to tržištu odvija u okviru ostalih odnosa izmedu finansijskih ucesnika.
Kad je rec o važnijim svetskim finansijskim tržištima, kao što su SAD, Japan ili Velika Britanija, jedno od pitanja koje se samo po sebi namece jeste utvrdivanje njihove relativne velicine prema konkurentskim tržištima. Medutim, gotovo da je nemoguce precizno izvesti takva poredenja. Pre svega, izuzetno su velike razlike u sastavu pojedinacnih nacionalnih finansijskih tržišta, one nisu smanjene ni posle najnovije snažne internacionalizacije i deregulacije svetskih finansijskih tokova. Cak i kada bi iz naziva finansijskih oblika moglo zakljuciti da je moguce poredenje, postoje znatne razlike od zemlje do zemlje. Osim institucionalnih, izražene su i funkcionalne razlike. To su odnosi kako na razvijenost neposrednih finanisjkih veza medu subjektima, tako i na obim i domet harija od vrednosti, njihovo emitovanje, upis plasmana i na kretanje na sekundarnim tržištima.
Razlicitosti prilika, tradicije i iskustva u pojedinim zemljama uslovile su i razlicite finansijske sisteme, drugacije koncepije njegovog razvoja i otud proisteklu razlicitu državnu regulativu. Na finansijske tokove utice i osobenost položaja centralne banke i sprovodenja mera monetarno – kreditne politike. Uz to, razlicita je politika prema javnom dugu kao važnom odredujucem elementu novcanih odnosa i novcanih tržišta. U mnogim zemljama su nacionalni i internacionalni elementi finansijskog tržišta toliko isprepleteni da to dodatno otežava njihovo razdvaljanje radi poredenja. Zato bi za poredenje pojedinih nacionalnih finansijskih tržišta bilo neophodno raspolagati velikim brojem pokazatelja i odgovaraljucih pondera, što veoma komplikuje postavljeni zadatak i stavlja pod znak pitanja dobijene rezultate. Da bi se dobila orijentaciona, gruba slika, može se koristiti nekoliko globalnih velicina, kao što su: oroceni depoziti ili sredstva banaka, bankarski krediti i slicno. Ukrštanjem tih podataka sa velicinom društvenog proizvoda, kao pokazateljem relativnih odnosa ekonomskih snaga, dolazi se do raznih nelogicnosti na koje upucuju neka dosadašnj istraživanja.
Istraživanja koja su polazila od sredstava depozitnih banaka takode upucuju na nepouzdanost poredenja, pre svega jer se time ne obuhvataju sva sredstva i svi finansijski posredici. Teorijski posmatrano, najpouzdanije merilo za poredenje bila bi stopa rasta pojedinih kreditnih stopa rasta pojedinih kreditnih oblika. Ogranicavajuce okolnosti ovog pokazatelja jesu kursne deformacije koje analizirane velicine veštacki povecavaju odnosno smanjuju.

LITERATURA:

BANKARSTVO – TEORIJA I PRAKSA
PROF. DR. VOJIN BJELICA

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE | FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU | OPERATIVNI I STRATEGIJSKI MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA | SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD