Javni sektor U današnjim uslovima konjukturne privrede veoma je važno tačno i potpuno sagledavanje finansijske situacije u preduzeću. U tu svrhu se koristi finansijska revizija javnog sektora čija tačnost i sveobuhvatnost omogućava lakše održavanje finansijske ravnoteže u javnom preduzeću. Funkcija finansijske revizije javnog sektora podrazumeva i adekvatnu informisanost, njen zadatak je da obezbedi informacije za različite korisnike. Nažalost, njen kvalitet, odnosno njena razumljivost, relevantnost, pouzdanost, uporedivost i konzistentnost je na vrlo niskom nivou. Ovo nije začuđujuće, ako se uzme u obzir da su računovodstvo i revizija proizvod ekonomskog i ukupnog društvenog sistema. Međutim, s obzirom da računovodstvo i revizija predstavljaju determinantu razvoja sistema, potrebno je obratiti pažnju na računovodstvenu profesiju i prekinuti sa praksom nezainteresovanosti za istinitim finansijskim izveštavanjem, jer je jedino tako moguće uhvatiti korak sa savremenim uslovima privređivanja, u kojima je situacija potpuno drugačija, odnosno u zemljama tržišne ekonomije računovodstveno – revizorska profesija ima ključnu ulogu. A da bi se pristupilo međunarodnoj finansijskoj zajednici, potrebno je da udruženje računovođa i revizora ispuni neke uslove: računovodstvena profesija mora imati međunarodno priznat plan i program, računovodstvena profesija mora dokazati da sistem edukacije sadrži međunarodni plan i program, itd.

S obzirom na nerazvijenost naše privrede, predložena je skraćena edukacija, a uporedo sa razvojem javnog sektora, Udruženje računovođa i revizora će morati da izvrši temeljnu reviziju svoje politike.

FINANSIJSKA REVIZIJA JAVNOG SEKTORA

Jedan od sektora koji danas prolazi kroz najznačajnije promene je javni sektor. Ove promene nastaju kao posledica privatizacije ključnih područja u privredi jedne zemlje, kao i konkurentskih pritisaka kroz aranžmane tipa konkurentskog tendera.
Doktrina i ideologija reforme novog javnog menadžmenta je u velikoj meri sužena, a faktor koji je doveo do sužavanja je razlika između privatnog i javnog sektora. Prethodno pomenutu razliku još više je zamaglila primena računovodstvenih normi privatnog sektora., što bi značilo da se računovodstvo pomerilo od pasivnog posmatranja i izveštavanja o promenama u raspodeli gotovine, ka analizi i planiranju budućih promena, što je stvorilo pretpostavke za započinjanje ogromnih promena u javnom sektoru i povezanim organizacijama.
Da bi vlada jedne države osigurala održivi privredni rast i društvenu stabilnost, ona mora ispuniti jedan od esencijalnih uslova – ona mora da lansira razumljiv skup međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor (IPSAS), koji treba da omoguće komparaciju između različitih vlada, u različitim delovima sveta. Ipak IPSAS sistem nije svemoguć, ali što se tiče njih, jedno je sigurno – oni mogu na sasvim adekvatan način podržati promenu menadžmenta u javnom sektoru, kao i poboljšati postojeću praksu, te na taj način stvoriti pogodno tlo za reformu javnog sektora.
Posebnu kategoriju privrednih društava predstavljaju javna društva, koja imaju specifičan položaj u ostvarivanju svojih funkcija, kao i specifične probleme sa kojima se bore. Njihov položaj je regulisan kao i položaj svakog drugog privrednog društva, s tim da ona deluju kao društva kapitala čiji su vlasnici država i lokalne jedinice samouprave. Bilansi javnih preduzeća služe da bi se prikazale sve nedorečenosti u njihovom ekonomskom profilisanju. Samim tim neophodno je ukazati na izuzetan značaj koji revizija finansijsko računovodstvenih iskaza javnih preduzeća ima u realizaciji ciljeva upravljanja javnim preduzećem, posebno koji ona ima u implementaciji novog javnog menadžmenta.
Jedan od najvažnijih prioriteta Razvojne strategije kod nas je ubrzanje procesa privatizacije, koja predstavlja najbrži i najefikasniji način privlačenja stranih investicija u mnogo većem obimu.

U okviru reformskog scenarija, predviđenog od strane Razvojne strategije naše zemlje, prisutna je urgentna potreba za inostranim investicijama koje su nam neophodne i zbog povećanja zaposlenosti i zbog naglašene potrebe da tehnološki modernizujemo našu izraubovanu industriju, s osnovnim ciljem podizanja njene konkurentnosti na stranom tržištu. Međutim naša stvarnost je u potpunosti suprotna i sumorna.
Da bi se privukli strani investitori, potrebno je stvoriti poslovni ambijent koji bi bio privlačan za strane investitore. Takav poslovni ambijent bi kod nas vrlo lako, uz malo političke volje, mogao da se stvori.
Stvaranje takvog ambijenta čak predstavlja i neophodnost, jer strane investicije čine praktično jedini raspoloživ izvor i preduslov za ekonomski razvoj. Od svih stranih investicija, najpoželjnije su „green field“ investicije.
Razlog zbog kojeg je funkcija finansijske analize proširena sa analiza koju vrše država i njene institucije troše novac poreskih obveznika na analizu poslovanja javnih kompanija je činjenica da se javni fondovi prečesto zloupotrebljavaju.
Zahvaljujući prethodno navedenom proširenju funkcije finasnijske revizije u poslednje tri godine, analiza finansijskog poslovanja ukazala je na više milionske gubitke „vodećih“ javnih kompanija. Kao i čitav niz nepravilnosti od strane menadžmenta istih.

Savremeni problemi menadžmenta u javnom sektoru

Javna preduzeća predstavljaju specifičan oblik preduzeća koja imaju, u obavljanju svojih delatnosti, posebno apostrofiranu odgovornost i prema javnosti i prema svom osnivaču. Kao rezultat toga na javnom preduzeću stoji posebna odgovornost na informisanju javnosti o radu i poslovanju tih preduzeća. Nakon prethodno navedenog, sledi pojmovno određenje javnog preduzeća, koje „krase“ određene osobenosti, koje nisu tipične za ostala preduzeća:

1. elementarne osobenosti javnog preduzeća,
2. „Augijev sindrom“ – najmanji zajednički imenilac naših preduzeća

Elementarne osobenosti javnog preduzeća

Da bi se uspešno definisalo javno preduzeće, mora se prevazići činjenica da su, u različitim zemljama, različitim delatnostima i granama u okviru pojedinih zemalja, potom i u različitim vremenskim periodima, između javnih preduzeća prisutne brojne razlike. Ove razlike utiču na vrste i institucionalne oblike preduzeća, na njihovu delatnost, na status koji imaju u privrednom sistemu itd.
Javno preduzeće bi se generalno moglo definisati, uz poštovanje prethodno navedenih činjenica, kao preduzeće formirano s osnovnim ciljem obavljanja delatnosti od javnog interesa, pri čemu država, odnosno jedinica lokalne samouprave, vrši, u celosti ili delimično, ulogu „preduzetnika“.
Delatnosi koje su proglašene delatnostima od opšteg interesa, koje su kao takve određene zakonom u sledećim oblastima: proizvodnja, prenos i distribucija el.energije; proizvodnja i prerada uglja; železnički, poštanski i vazdušni saobraćaj; telekomunikacije; proizvodnja, prerada, transport i distribucija nafte i prirodnog gasa, itd. Osim navedenih u javne delatnosti se ubrajaju i delatnosti neophodne za rad državnih organa i organa jedinice lokalne samouprave.
Neke od bitnih zajedničkih karakteristika javnih preduzeća su: obezbeđenje proizvoda i usluga od elementarnog značaja za određenu zajednicu; monopolski ili neki drugi privilegovan status na tržištu stečen uz podršku vlasti; predmet su javnog regulisanja.
Strukturu ciljeva osnivanja i poslovanja javnog preduzeća, definisanih određenim zakonskim odredbama, čine sledeći, i to : obezbeđenje kontinuiranog obavljanja delatnosti od javnog interesa i uredno zadovoljavanje potreba korisnika proizvoda i usluga, stalni razvoj i unapređivanje obavljanja delatnosti od javnog interesa, itd.
Prethodno postavljeni redosled ciljeva može stvoriti pogrešnu sliku, da sticanje profita nije osnovni cilj tih preduzeća, već da za osnovni cilj prilikom osnivanja javnog preduzeća treba postaviti konstantno obavljanje delatnosti od javnog interesa i uredno zadovoljavanje potreba korisnika proizvoda i usluga. Ipak bez obzira na tu tvrdnju, u preduzeću ne bi trebalo da dođe do glorifikacije nekog od ciljeva, već da se svim ciljevima prida jednaka pažnja i skoncentrisanost prilikom njihovog ispunjavanja.

Što se tiče povezanosti finansijskog izveštavanja i zakonske regulative, nema posebnih zakonskih odredbi koje uređuju finansijsko izveštavanje javnih preduzeća. Međutim ako se na početku finansijskog izveštavanja krene sa apostrofiranim i odgovornim zadatkom, u obavljanju delatnosti zbog koje su i osnovana, evidentna je određena specifičnost poslovnog informisanja javnih preduzeća.

Postoje tri različite osobenosti:
1. prva se odnosi na činjenicu da je javnost, u najširem smislu te reči, najveći i najvažniji korisnik tih informacija, što znači, da samim tim, kod javnih preduzeća treba da postoji znatno veći stepen odgovornosti za informacije koje se prezentiraju u finansijsko računovodstvenim iskazima;
2. druga je vezana za potrebu da se kod javnih preduzeća informacije iz finansijsko računovodstvenih iskaza, javnosti moraju prezentirati na adekvatan način i blagovremeno, s ciljem stvaranja pozitivne klime u javnosti o tome da se preduzeće, uz saglasnost osnivača, moralo odlučiti i na preuzimanje nekih nepopularnih rešenja i
3. poslednja se odnosi na činjenicu, da bi javna preduzeća morala da daju podatke, između ostalog, o realizaciji plana zaštite životne sredine. Naime, javnost je zainteresovana da putem adekvatnih informacija i spozna, da li je obavljanjem neke od delatnosti ugrožena životna okolina, a ako jeste, šta se konkretno preduzima da bi se negativne posledice otklonile ili eventualno ublažile.

S obzirom na neospornu činjenice da su se u bilansnim agregatima javnih preduzeća kumulirali brojni problemi, čiji se koreni uglavnom nalaze u ideologiji koju smo uvažavali u proteklih pola veka , kao i od specifičnih okolnosti koje su tipične za aktuelni rad ovih preduzeća, u nastavku ovog rada će biti pojašnjen termin „Augijevog sindroma“, koji je svojstven našim javnim preduzećima, koji predstavlja glavnu prepreku usvajanja filozofije novog javnog menadžmenta, bez čije implementacije u upravljanje našim javnim preduzećima, nema govora o reformi javnog sektora.

„Augijev sindrom“ – najmanji zajednički imenilac naših preduzeća

Jedan od najpoznatijih i najozloglašenijih primera „Augijevog sindroma" je onaj u kome je među deset najvećih dobavljača PTT BiH bilo i jedno anonimno preduzeće, a krajnje je misteriozan i angažman turske kompanije „Netas“, od koje je PTT BiH, bez javnog tendera, slobodnim dogovorom kupio nekoliko stotina javnih govornica, plativši za njih preko 4,2 miliona maraka. Za vladajuću garnituru, javne kompanije su predstavljale neku vrstu rezervnog poluprovodnog budžeta, dostupnog isključivo najužem krugu valadajuće elite. Kako drugačije tumačiti odluku PTT BiH, da kabinetu predsednika pokloni luksuzni automobil BMW 540, sa ugrađenom specijalnom opremom, plaćen 442 hiljada maraka.

Kauzalni odnos između aktivnog poslovnog ambijenta i zaštite interesa investitora

Uzimajući kao osnovu za polazak mesto i ulogu investitora u okviru ukupne nacionalne ekonomije, a naročito na tržištu kapitala, kao jedan od najvažnijih razloga savremenog tržišta kapitala, kao i ukupne regulative u vezi s njim, uzima se očuvanje interesa investitora tj. vlasnika kapitala. Interes investitora mora biti primarno obezbeđen, a sam investitor prilikom ulaganja svog kapitala mora imati osećaj potpune sigurnosti i poverenja u mehanizam tržišta kapitala i države kao regulatora i kontrole tržišta kapitala.
U odnosu na ostale učesnike na tržištu kapitala, investitori zauzimaju primarno mesto i značaj, koji proiziliazi iz činjenice o dvojnosti njihove uloge. A bilo kom slučaju, dođe do situacije da interesi investitora nisu osigurani, u savremenom obliku i na savremenom nivou, tada ne postoji ni minimum verovatnoće za uspešno funkcionisanje tržišta kapitala.
Prilikom obavljanja tržišnih transakcija, korisnici na tržištu kapitala ne mogu imati nikakvu materijalnu štetu, dok potencijalni investitori mogu. Međutim, iako ne mogu zadobiti nikakvu materijalnu štetu, oni mogu, različitim činjenjima i nečinjenjima, izigrati ili zloupotrebiti interes investitora kao poverioca, jer je na njegovoj strani dodatni rizik, bolje poznat kao „rizik povraćaja kapitala i naplate prihoda na osnovu kamate“.
Povrat na investirano (ROI) ili povrat na korišćeni kapital (ROCE), predstavlja vrlo značajnu meru za analizu profitabilnosti.

ROI i ROCE predstavljaju vrlo važana indikator uspešnosti, koji može biti iskorišćen i u preduzeću kao celini, ali i u njegovim delovima. A takođe je važno utvrditi i sa kojim stepenom efikasnosti se koristi i najoskudniji resurs u poslovanju preduzeća – kapital.
Zbog toga je potrebno zaštititi interese investitora od potencijalnog rizika koji dolazi od strane ostalih učesnika na tržištu kapitala.
Različiti faktori koji mogu imati stimulativno i destimulativno dejstvo na investitora, određuju aktivni poslovni ambijent.među najvažnije faktore, na kojima investitori posebno insistiraju, su sledeći:
- politička, ekonomska i monetarna stabilnost;
- administrativna, regularna i stabilna politika kamatnih stopa;
- konzistentan i stabilan monetarni sistem;
- razvijenost i funkcionisanje bankarsko-finansijskog sistema i raskoš njegovog instrumentarija, kao i funkcionisanje tržišta kapitala, a posebno sekundarnog tržišta hartija od vrednosti;
- u definisanju strategije razvoja orijentacija menadžmenta preduzeća prvenstveno u oslanjanju na sopstvene potencijale i snage, putem kontinuiranog istraživanja praćenja i mobilisanja neiskorišćenih resursa u preduzeću;756
- definisana uloga finansijske reizije u strategijskom upravljanju preduzećem;
- definisana uloga finansijske revizije u prihvatanju novog koncepta preduzeća; itd

Navedene determinante čine poslovni ambijent i sigurno je da sa investitorom nema pogađanja oko većeg ili manjeg značaja nekog od faktora, je su svi faktori od podjednake važnosti za investitora. Ukoliko dođe do nedostatka jednog od navedenih faktora, određeni privredni ambijent će postati manje atraktivan, uz porast stope rizika i neizvesnosti povrata na investirani kapital.
Naša zemlja predstavlja zemlju u tranziciji, koja je stavljena u društvo zemalja koje su etiketirane kao zemlje koje predstavljaju visok rizik za strane investitore. Problemi koji se nalaze u našoj ekonomiji se ne mogu lako rešiti, pa čak ni direktnim stranim investicijama. Ti problemi su stvoreni situacijom u kojoj u zemlje tranzicije, među kojima je i naša, ulaze samo pasivne investicije, dok aktivnih skoro da nije ni bilo. A što se tiče krivice, krivicu snose, baš zemlje u tranziciji, je u njihovom zakonodavnom sistemu nije napravljena razlika između aktivnih i pasivnih investicija.
Katastrofalne posledice, koje nastaju kao rezultat ovakve nerazumne, nestručne i neodgovorne politike zemalja u tranziciji, se ogledaju u: propasti nacionalnih ekonomija pod teretom ino-dugova, gubljenju najvrednijih resursa, liberalizaciji sopstvenih tržišta, dok su im tržišta Zapada ostala uglavnom nedostupna, čak i u slučaju da imaju šta ponuditi.
Pored zemalja u tranziciji, i razvijene tržišne ekonomije su izložene konstantnom usavršavanju aktivnog poslovnog ambijenta. Kao primer, navedena je Nemačka, koja, iako je najveća evropska ekonomija, je prisiljena da sprovodi strukturne promene u vođenju nacionalnih kompanija, s konačnim ciljem savladavanja hronične nezaposlenosti i ekonomske stagnacije.

Uloga finansijske revizije u zaštiti i očuvanju interesa investitora

Prilikom odabira područja u koje će investirati, od svih prethodno navedenih determinanti, investitori insistiraju na definisanoj ulozi finansijske revizije u okviru jedne ekonomije. Ona se tiče ispitivanja računovodstvenih iskaza, odnosno ispitivanja godišnjih finansijskih izveštaja sa ciljem davanja mišljenja o tome da li oni objektivno i istinito prikazuju stanje svoje imovine, kapitala i obaveza, kao rezultata poslovanja preduzeća.
Opšte poznata i potvrđena činjenica je da su godišnji finansijski izveštaji finalni proizvod njihovog računovodstvenog procesa. Sva javna preduzeća su dužna da na kraju jedne poslovne tj. finansijske godine sačine i prezentuju godišnje finansijske izveštaje.
Prilikom sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja, svoj uticaj ostvaruje čitav niz zahteva, koji se pre svega, odnose na računovodstveno merenje tj. procenjivanje, kao i, sa druge strane, zahtevi za otkrivanjem, tj. objavljivanjem podataka u propisanoj formi. Osnovni cilj pomenutih zahteva jeste da stvore pretpostavke za fer i pošteno finansijsko izveštavanje brojnih eksternih korisnika, između ostalih i investitora.

Tako, na primer, vrlo opreznu ekonomsku politiku vodila je Slovenija, što joj je donelo višestruke koristi. Naime, ova ranzicijska država je privlačila aktivne ino-investicije, uz zadržavanje u vlasništvu najprofitabilnijih biznisa (telekom, banke, osiguravajuća društva,trgovina), tako da je, na primer, priliv ino-investicija bio dvostruko manji u idnosu na Hrvatsku, ali je zato ino-dug Slovenije bio dva puta manji. Međutim, ostale tranzicijske zemlje su vodile drugačiju ekonomsku politiku u odnosu na Sloveniju, što je i rezultiralo velikim ino-dugovanjima. Tako, na primer, po glavi stanovnika Poljska je privukla 117 dolara inostranih investicija, ali je, istovremeno njen dug premašio 91 milijardu dolara. Po visini ino-investicija u samom vrhu je i Češka (366 dolara po glavi stanovnika), ali je i zaduženost visoka (iznosi 27 milijardi dolara).
Ukoliko postoji želja da se shvati pravi značaj ove funkcije finansijske revizije, neophodno je podsetiti se činjenice da je konstantno prisutna mogućnost od nepodudaranja interesa menadžmenta preduzeća sa interesima investitora, čija je imovina, na taj način izložena gubitku.
Važnost funkcije finansijske revizije u osiguranju osećanja potpune sigurnosit i poverenja u mehanizam tržišta kapitala i države kao regulatora i kontrolora tog mehanizma, postaje evidentna ukoliko se pođe od mesta i uloge investitora u okviru nacionalne ekonomije, a posebno na tržištu kapitala.

Uloga finansijske revizije u implementaciji novog javnog menadžmenta ( NPM)

Odluka o uvođenju obavezne revizije javnog sektora predstavlja izuzetno važan korak u započinjanju reforme javnog sektora, koji, međutim, mora simultano biti praćen vrlo ozbiljnim aktivnostima oko uvođenja novog javnog menadžmenta. Za razliku od zemalja tradicionalne tržišne kapitalističke privrede, izgrađenih institucija, tradicije, celokupne društvene strukture i infrastrukture, naša zemlja se nalazi u predvorju navedenih procesa.

Novi javni menadžment – aktuelna doktrina upravljanja javnim sektorom

Određeni položaj koji se zauzima u državnoj službi, bio je izuzetno cenjen, kako društveno.tako i finansijski. Ipak, to je situacija koja je bila aktuelna u protekla dva veka, sada se situacija promenila.
Najveći problem, sa kojim se trenutno susreće državna služba, uz porast stanovništva i očekivanja ljudi je da sa ograničenim sredstvima mora pružiti više. To je i bio jedan od razlog zbog kojih su državni činovnici počeli da napuštaju svoja radna mesta i odlaze na tržište gde su hteli da se oprobaju i odgovore na izazove koje im komercijalni svet može pružiti. Vlada je isto tako primorana da oponaša poslovni svet i postiže merljive rezultate, koje će ljudi ceniti.
Zahtevanje javnosti za većim poštovanjem njenog mišljenja, kao i uzimanja istog u obzir, sasvim jasno je predstavilo činjenicu da tradicionalni politički ciklusi smene vlasti postaju zastareli. Samo zbog toga je nephodno proizvesti izveštaje koji će biti dostupni ljudima, koji nisu profesionalci iz javnog sektora ili računovodstva, već su predstavnici društva.
Novi principi i prakse finansijskog menadžmenta javnog sektora pozivaju na veću transparentnost i jednostavnije zahteve za formalno izveštavanje. Računovodstvo javnog sektora, kao i pomeranje od računovodstva gotovinskih tokova, ka računovodstvu poslovnih transakcija , materijalizovali su se nametanjem novog javnog menadžmenta, kao trenutno najaktuelnije doktrine u javnom sektoru.
Prema Hood – u, zamena tradicionalnog hijerarhijskog birokratskog modela javnih službi, administracijom koja je okrenuta prema performansi i koja radi u tržišnim uslovima, unapređujući konkurentnost između dobavljača roba i usluga koje vlada sponzoriše, predstavlja suštinu NPM – a. Bazična ideja implementacije NPM – a je bilo uvođenje podsticaja za inovacije i efikasnost od strane javnih službenika.
Uvođenje strateških koncepata i modela odgovornosti u javni menadžment, a ne samo u primenjenoj metodologiji, zasnovanoj na „pozajmici“ od privatnog sektora, predstavlja promenu koja se dogodila u „starom administrativnom“ sistemu. Decentralizovana organizacija je zamenila monolitni strukturu vlade, a mogućnosti za „autsorsing“ i „insorsing“ pojedinih funkcija, otvorilio je linijsko razdvajanje „ključnih“ i „ostalih“ funkcija države, vodeći računa o stanju na tržištu.
Decentralizacija je predstavljala svako javno telo kao menadžera, koji će za ono što uradi polagati račune, da će mu performanse biti objavljene i da će od njih zavisiti njegovo nagrađivanje. Zamena strukture, strukturom sličnoj poslovnoj je promovisala model oslanjanja na menadžment.
Prema viđenju OECD – a, glavne karakteristike NPM modela čine: veća pažnja na rezultate i uvećanje vrednosti novca, opadanje autoriteta i povećanje fleksibilnosti, pojačana odgovornost i kontrola, orijentisanost na klijenta i uslugu, itd.
Za primenu NPM zasnovanih reformi, neophodno je bilo obezbediti prisustvo ponašanja sličnog poslovnom, odnosno, ustanoviti „kvazitržište“, kao ključni instrument NPM modela.
Problem leži u tome što je NPM model imao prolaz u razvijenim evropskim ekonomijama, dok još nije utvrđeno da li će imati prolaz i u ekonomijama u razvoju.
Glavni razlog, zbog koga su države u razvoju neefikasne u razračunavanju sa rastućim društvenim problemima, se odnosio na čijenicu da je uklanjajne partijske države dezorijentisalo postojeći sistem uprave.
Na našim prostorima, nasuprot bivšim socijalističkim zemljama, zadržano je mnogo tradicija od pre Drugog svetskog rata. A nakon uvođenja „društvenog samoupravljanja“ , sredinom pedesetih godina prošlog veka, bilo je predviđeno da uloga partije bude da usmerava. A ne da upravlja.
Decentralizovani administrativni model teoretski je trebao da pruži mogućnost jugoslovenskoj državnoj službi da se razvija duž linija prilagođenih menadžmentu performansi, ali, nažalost, svi ti procesi su ostali deo klasičnog okvira birokratsko-hijerarhijskog periodičnog izveštavanja, gde je budžetska kontrola bila primarni metod kontrole. Neophodan uslov da bi se uznapredovalo od pomenute klasične budžetske kontrole, bio je definisanje strategije vlade, na svim nivoima vlasti. Prema mišljenju Mintzberga obilkovanje sistema menadžmenta performansi podrazumeva utvrđivanje svrhe organizacije, njenih ciljeva i namera.
Suočavanje sa ozbiljnim problemima u definisanju sopstvene organizacione strategije, polazi od činjenice da je vrlo teško odrediti količinski rezultate oganizacije iz javnog sektora u finansijskim terminima. Iz toga je i razvijen koncept „vrednost za novac“i pored tvrdnji da nije sigurno da li je moguće objektivno definisati šta je to „stvarna vrednost za novac“.
Sličnost između javnih i privatnih organizacija je mnogo veća nego što se može pretpostaviti, ukoliko se ne finansijski ciljevi uzmu kao osnova upoređivanja. NPM koncept i služi da bi se smanjile vidljive razlike.
Još jedna od zasluga NPM koncepta je i drugačije sagledavanje državne službe i njenih uloga. NPM je u najvećoj meri bio poduprt ozbiljnim i fundamentalnim računovodstvenim promenama, tako da se često zna reći da su njegove promene, promene na osnovu računovodstva.

IPSAS – važan faktor u procesu poboljšanja transparentnosti javnog sektora

IPSAS su Međunarodni računovodstveni standardi koji regulišu ukupnu finansijsko-računovodstvenu poziciju entiteta iz javnog sektora. IPSA za razliku od IAS su promovisani zbog poboljšanja položaja građana, koji se uglavnom vide kao korisnici javnog sektora. Oni takođe predstavljaju i neophodan preduslov za postojanje verodostojnih finansijskih izveštaja, jer oni zahtevaju stvaranje održivog računovodstvenog sistema koji može stvoriti pouzdane finansijske izveštaje na osnovi nastalih događaja. IPSAS standardi su sačinjeni u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD-u, što ne znači da se oni moraju poštovati u ostalim državama, već da oni predstavljaju samo smernice kojima će se te države rukovoditi.
Istorijski posmatrano, računovodstvo se fokusira na kontrolu finansijskih sredstava i obaveza, što ga čini naprednijim od običnog knjigovodstva. Za razliku od toga, u današnjem poslovnom sektoru koji promoviše NPM, ono mora javno odslikavati ekonomsku realnost, onoliko koliko je to moguće u datim okolnostima.
Iza objavljivanja IPSAS – a stoji nekoliko činjenica:
- to je rešenost IFAC –a da utiče na odgovornost javnog sektora putem razvoja računovodstvenih standarda i promovisanjem njihovog prihvatanja;
- polazeći od činjenice da su transparentnost i odgovornost osnova svake demokratski izabrane vlade, jasno je da računovodstvo obezbeđuje oruđa za efektnu komunikaciju između zainteresovanih strana;
- savremena vlada je u potrazi za jeftinijim oblicima izvršavanja svojih obaveza, itd

IPSAS treba shvatiti kao smernice, odnosno moć za nametanjem zahteva za njihovom primenom nema ni IFAC niti Komitet. Prihvatanje i primena IPSAS ne sprečava javni entitet da priprema i neke druge izveštaje, prateći druge zahteve za izveštavanjem i/ili izričita pravila. Najvažnije načelo jeste da je kvalitet informacija poboljšan, te da korisnik/građanin može iskoristiti svoje pravo za korektnom i kompletnom finansijskom beleškom.
Novi pristupi ne samo u izveštavanju, već i u proceni performansi su zahtevani od strane uvođenja odgovornosti prema javnosti. S obzirom da finansijski indikatori nisu dovoljni, sami po sebi, neophodno je razviti odgovarajuću komunikacionu vezu sa zakonodavstvom, inovirati prakse planiranja poslovanja, itd.

Iz IPSAS-a su trenutno izuzeta pitanja menadžmenta, tako da ukoliko se žele refokusirati na upravljanje troškovima, organizacije iz javnog sektora biće prisiljene da izvrše decentralizaciju i da ovlaste niže nivoe donošenja odluka, s osnovnim ciljem donošenja adekvatnih sopstvenih odluka. Praksa razvijenih zemalja pokazuje da je delegiranje u kombinaciji sa nadzorom i kontrolom dalo pozitivne efekte. Ipak, problem koji se tiče decentralizacije je u tome da se zahteva značajno poboljšanje kvaliteta finansijsko računovodstvenih informacija uopšte, a posebno onih o troškovima.

Nedostatci u finansijskim izveštajima Javnih preduzeća ustanovljeni revizijom

Značaj realnog iskazivanja stalne imovine i kapitala javnih preduzeća je potenciran od strane najmanje dve činjenice:
1. potreba adaptacije načina organizovanja i delovanja, uslovima implementacije novog javnog menadžmenta i
2. veliki značaj kapitalnih dobara, koja angažuju javna preduzeća.

Određenje dva kardinalna obeležja je suštinsko određenje ekonomskog entiteta, i to: imovine i obaveza. Računovodstveni standardi i zakonski propisi su jasni u zahtevu da preduzeća prikazuju imovinu na istinit i objektivan način. Značaj pravilnog pozicioniranja stalne imovine i kapitala javnih preduzeća je potenciran čitavim nizom činjenica: radi se o bilansnim pozicijama enormno visokih vrednosti, tako da, u odnosnom slučaju, neadekvatno prezentiranje u bilansima predstavlja svojevrsnu nacionalnu nebrigu, kao i, sa druge strane, pogodno tlo za razne vidove otuđivanja i bespravnog prisvajanja.
Uvid u bilanse većeg broja javnih preduzeća indicirao je na neke tipične nedostatke u bilansnim iskazima stalne imovine, i to: imovina u svojini javnih preduzeća ne nalazi se evidentirana u poslovnim knjigama, tako da je koristi neko drugi, ko nije vlasnik te imovine; javna preduzeća u svojim poslovnim knjigama vode imovinu koju, usled nedostatka relevantne dokumentacije nije u stanju uknjižiti u katastarske knjige; javna preduzeća imaju u svojini imovinu koju ne koriste, jer je funkcionalno nesposobna, itd.

U poslednje vreme, sređivanje odnosa u javnim preduzećima je naloženo različitim propisima, s ciljem materijalno i formalno ispravnog prikazivanja njihovih finansijsko računovodstvenih izveštaja. I pored toga, menadžment javnih preduzeća ne pristupa, vrlo često, usaglašavanju imovinskog statusa preduzeća odredbama Zakona o preduzećima, kao i odredbama posebnih zakona koji regulišu rad pojedinih javnih preduzeća. Zakon o javnim preduzećima je jasno definisao odnose između osnivača i preduzeća, pri čemu je, između ostalog, javnim preduzećima naloženo da se imovina koja je do tada bila kod jednih subjekata prenese javnim preduzećima. Menadžment javnih preduzeća izbegava unošenje takve imovine u imovinski fond preduzeća, jer im to stvara i obavezu revalorizovanja i obračunavanja amortizacije pomenute imovine, što ima za posledice uvećanje troškova, smanjenje neto rezultata, što, uglavnom, rezultira negativnim finansijskim rezultatom. Za razliku od prethodno objašnjenog, prenos imovine od osnivača ka javnom preduzeću se izvodi bez uvažavanja propisane procedure, što rezultira „ iskrivljenim“ prikazom stalne imovine javnih preduzeća. Evidentna je i deformacija finansijsko računovodstvenih izveštaja javnih preduzeća vezana je za izbegavanje evidentiranja poklona kao vanrednih prihoda, čime menadžment javnih preduzeća izbegava, u stvari, obavezu da plati porez na dobitak.
Većina takvih javnih preduzeća takve imovinske vrednosti su se kasnije samo dalje prilagođavala primenom koeficijenta rasta cena na malo. Rezultat svega toga je da su nisko pozicionirani elementi aktive uticale na iskazivanje nerealnog periodičnog rezultata.
Revizija finansijsko računovodstvenih izveštaja javnih preduzeća je indicirala niz nedostataka i u iskazima kapitala. Prilikom bilansiranja kapitala, problemi se javljaju pri bilansiranju osnovnog, a i promenljivog kapitala. Problemi u bilansiranju osnovnog kapitala se odnose sa jedne strane, na nesuglasje kapitala iskazanog u bilansima i kapitala iskazanog u sudskim uložcima, kao i na eventualne greške u knjiženjima, koje se, sa druge strane, odražavaju na pogrešan prikaz osnovnog kapitala. Uzroci zbog kojih dolazi do problema su: kada se osnovnom kapitalu pripisuje revalorizacija. Takva promena se ne prijavljuje sudu. Ovde se smatra da je u bilansima iskazani kapital jednak osnovnom kapitalu prijavljenom sudu na određeni dan, plus svi revalorizacioni iznosi pripisivani po obračunskim periodima nakon toga. Druga grupa uzroka koji dovode do odstupanja prikazanog od realnog stanja nastaje zbog direktnog knjiženja odgovarajućih promena na kapitalu.

Bilansiranja su često pogrešna i na pozicijama promenljivog dela kapitala. Kao tipični slučajevi grešaka u finansijsko računovodstvenim izveštajima se navode: u nizu preduzeća koja su vršila procenu kapitala procenitelji su, ne posedujući dovoljno računovodstvenog znanja i razumevanja, jednostavno, pozicije rezervi i neraspoređenog dobitka preselili na poziciju osnovnog kapitala.
Ukoliko menadžment javnih preduzeća ne angažuje odgovarajuće računovodstvene stručnjake, biće primoran da prihvati ponuđena rešenja, lišavajući sebe, na taj način, prava na prisvajanje neraspoređenog dobitka, a izbrisane su i rezerve.

Zaključak

Sva javna preduzeća u zemljama Evropske Unije moraju da se pridržavaju međunarodnih računovodstveno – revizorskih standarda. Finansijskoj reviziji javnog sektora doprinose računovođe, menadžment, profesionalne organizacije i država. Da bi računovodstveno – revizorsku profesiju podigli na viši nivo, neophodno je donošenje novog „Zakona o računovodstvu i reviziji“ koji predviđa obaveznu primenu računovodstvenih standarda. Generalno, zadaci finansijske revizije javnog sektora se svode na analizu finansijskih informacija, utvrđivanje obima i strukture kapitala i finansijske strukture. Revizija finansijskih informacija je analitička interpretacija raspoloživih informacija na bazi kojih se može doneti ocena o postojećem finansijskom stanju javnog preduzeća, o mogućnostima razvoja poslovanja istog i načinima pribavljanja dodatnih izvora finansiranja. Primenom pravila sadržanih u Međunarodnim računovodstvenim standardima omogućena je jednoobraznost i uporedivost u iskazivanju podataka u finansijskoj reviziji javnog sektora. Cilj finansijske revizije javnog sektora je da se obezbede informacije o poslovanju javnog preduzeća, finansijskom položaju, itd,., koje su neophodne za upravljanje i menadžment, kao i za spoljne korisnike u donošenju ekonomskih odluka. Ekonomske odluke koje donose korisnici izveštaja finansijskih revizora zasnovane su na procenama sposobnosti preduzeća da blagovremeno i u kontinuitetu izvršavaju svoje obaveze prema dobavljačima, kreditorima, državi i zaposlenima.

Da bi se ciljevi finansijske revizije javnog ostvarili, oni moraju da ispoljavaju kvalitativne karakteristike, kao i poštovanje ključnih načela pri sastavljanju finansijskih izveštaja. Podaci dobijeni finansijskom revizijom javnog sektora predstavljaju bazu za registar podataka o bonitetu pravnih lica i neophodni su elementi makroekonomskog informisanja u zemlji i donošenje strateških odluka.

Literatura

Prof dr. Slobodan V. Vidaković, „Eksterna revizija finansijskih izveštaja“, Novi Sad, 2007., pp. 423 – 455.

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE | FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU | OPERATIVNI I STRATEGIJSKI MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA | SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD

Finansijska revizija javnog sektora – osnova za aktivni poslovni ambijent