Osnovni finansijski pokazatelji u preduzecu

Osnovnu i najvazniju podlogu za sve finansijske analize perdstavljaju finansijski izvestaji: Bilans stanja, Bilans uspeha, i Izvestaji o tokovima gotovine i kapitala, ciji je i zadatak i funkcija da mere i sagledavaju stanje i uspeh i polozaj likvidnosti, profitabilnosti i rentabiliteta preduzeca.
Znacaj i namena pojedinih finansijskih racio brojeva kao deo analize finansijskih izvestaja, posebno je istaknuta u uslovima novih oblika organizovanja preduzeca. Od slucaja do slucaja menja se ne samo finansijska struktura vec i metodologija merenja uspesnosti poslovanja.

I. FINANSIJSKO IZVESTAVANJE KROZ PRIZMU CILJNIH VELICINA USPEHA

Brojni korisnioci finansijskih ucinaka analiza finasijskih izvestaja, imaju za cilj da povecaju svoju iskaznu moc da omoguce tacniju primenu ciljnih velicina i da omoguce uspesno upravljanje rastom i razvojom preduzeca. Finansijsko izvestavanje se u poslovnoj praksi manifestuje i kao funkcija i kao zadatak.

Gledajuci kroz sva razdoblja drustva likvidnost trgovaca i preduzeca je uvek bila na prvom mestu – odnosno primarni cilj finansijskog izvestavanja pa nekada i kao merilo uspeha.

Kreditori su insistirali da se principu likvidnosti doda i princip sigurnosti. Polazeci od osnovne teze da veci rentabilitet povecava sigurnost i olaksava likvidnost i obrnuto, ova merna velicina uspeha zadovoljava potrebe vlasnika ali i poverilaca i kreditora.

Primarni zadatak je utvrdjivanje ne samo stanja ( imovine i kapitala ) na odredjeni dan u proslosti, vec i ocena medjusobnog uticaja likvidnosti i rentabilnosti sto naravno predstavlja odlucujuce determinate ocene svrsishodnosti Ranijih odluka menadzmenta preduzeca.

Gore navedene informacije su neophodne za pripremanje buducih odluka rukovodstva, na koji nacin ce vrsiti realizaciju izmirenja zahteva ( likvidnosti i rentabilnosti ) da bi se nesmetano izmirile sve dospele obaveze. Zadatak finansijskog izvestavanja tumace tri navedene ciljne velicine, svrstane u redosledu: potencijal – uspeh, uspeh – likvidnost.

Ukoliko preduzece zeli da se odrzi i optimalno razvija i zastiti svoje interese, finansijsko izvestavanje treba da zadovolji sve interne i eksterne potrebe za informacijom:

- informacije za potrebe kontrole sopstvene pozicije i razvoja
- informacije o ulaganju sopstvenog kapitala
- informacije za potrebe kreditora o finansijskom polozaju solvetnosti,
- informacije o izgledima rentabilnosti i solidnosti preduzeca
- analiza bilansa uspeha u okviru propisane revizije godisnjih zakljucaka, obezbedjuje znacajan izvor informacija za samo preduzeca, savetnike i korespodentne banke.

Sve je usmereno na prognozu mogucnosti odrdzavanja sposobnosti placanja u buducnost.
Da bi se ocenilo finansijsko stanje i uspesnost preduzeca, finansijska analiza se bavi sagledavanjem i utvrdjivanjem, finansijskih odnosa izmedju bilansnih pozicija ( stanja i uspeha ) koje stoje u neposrednoj korelacionoj vezi.
Prema jednoj od klasifikacija koja je izuzetne analiticke vrednosti racio brojevi se svrstavaju u sledecih 7 kategorija indikatora: strukture imovine, sastava kapitala, finansijske strukture, likvidnosti, finansijske snage, uspeha prodaje i prinosne snage.
Postoje brojni finansijski odnosi, a neki od njih su:

1) pokazatelj likvidnosti
2) pokazatelj zaduzenosti
3) pozatelji aktivnosti
4) pokazatelji pokrica
5) pokazatelji rentabilnosti i profitabilnosti

POKAZATELJI LIKVIDNOSTI

U ovu grupu pokazatelja spadaju svi odnosi koji se upotrebljavaju za merenje sposobnosti preduzeca da izmiri kratkorocne novcane obaveze.
Najvazniji od njih su:

1) tekuci odnos
2) brzi odnos

Koeficijent za tekuci odnos se izracunava tako sto se stavi u odnos obrtna sredstva i tekuce obaveze.

obrtna sredstva
tekuce obaveze

Sto je veci stepen likvidnosti preduzece ima vecu sposobnost da plati svoje racune. Koeficijent za brzi odnos se izracunava tako sto se stave u odnos tekuca imovina minus zalihe sa tekucim i kratkorocnim obavezama.

tekuca imovina - zalihe
tekuce i kratkorocne obaveze

Ovaj indikator sluzi kao dodatak tekucem odnosu u analizi likvidnosti.

POKAZETELJ ZADUZENOSTI

Ovaj pokazatelj govori o tome do koje se granice preduzece finansira zaduzivanjem. Dva su osnovna pokazatelja:

- odnos duga i glavnice

ukupan dug ( dugorocne i kratkorocne obaveze )
ukupan sopstveni kapital

Poverioci zele da ovaj odnos bude sto nizi jer je tako veca zastita njihovog kapitala.

- odnos duga i ukupne aktive

ukupan dug
ukupna aktiva

Odnos naglasava relativni znacaj finansiranja kapitala, odnosno procenat imovine koja je nabavljena zaduzivanjem. Veca je zastita za poverioce i investirore ukoliko je veci procenat kapitala obezbedjen iz sopstvenih izvora preduzeca.

POKAZATELJ POKRICA

Da bi smo ocenili sposobnost preduzeca da podmiri ili pokrije svoje finansijske troskove obicno koristimo pokazatelj pokrica. Jedan od najcesce koricenih odnosa pokrica jeste odnos poslovnog dobitka i kamate.

Koeficijent pokrica = poslovni dobitak
                                 troskovi kamate

Po pravilu ako je odnos veci, veca je I verovatnoca da ce preduzece biti u stanju da lakse pokrije svoje troskove kamatom, i obrnuto, sto je odnos manji rizik je veci, tj. ugrozena je sposobnost preduzeca da uzima nove kredite.

POKAZATELJI AKTIVNOSTI

Ovi pokazatelji poznatiji su kao odnosi efikasnosti. Pokazuju sposobnost preduzeca da efikasno koristi svoju imovinu.
Najvazniji od njih su:

- aktivnost potrazivanja
- aktivnost vezana za zalihe
- koeficijent obrta ukupne imovine

Aktivnost potrazivanja

Koeficijent potrazivanja = neto prihod od prodaje
                                       potrazivanja od kupaca

Ovaj odnos pokazuje koliko su puta potrazivanja od kupaca bila u toku godine obrnuta u novac, odnosno koliko je preduzece uspesno u njihovoj naplati. Sto je broj obrta veci to je krace vreme izmedju prodaje i naplate novca, te se radi o vecem kvalitetu potrazivanja od kupaca.

Aktivnost vezana za zalihe

Koeficijent obrta zaliha = trosak ili cene kapitala ( ) proizvoda
                                                    vrednost zaliha

Koeficijent obrta zaliha pokazuje koliko se puta u toku godine zalihe konverzuju u potrazivanja kroz prodaju.

Koeficjent obrta ukupne imovine
Koeficijent obrta
potrazivanja u danima = broj dana u godini
                           koeficijent obrta potrazivanja

Odnos pokazuje koliki je prosecan broj dana naplate nenaplacenih potrazivanja od kupaca. Jasno je da skracenje perioda naplate potrazivanja povoljno deluje na likvidnost preduzeca i njegovu rentabilnost.

POKAZATELJI RENTABILNOSTI I PROFITABILNOSTI

Produktivnost preduzeca rezultat je celokupne poslovne politike preduzeca, kao i citavog niza odluka kojima se obezbedjuje sprovodjenje poslovne politike.
O bruto marzi profita se govori kao odnosu bruto dobiti ( dobit pre placanja kamate i oporezivanja ) i prodaje.
Neto profit predstavlja meru profitabilnosti nakon podmirenja poreskih obaveza.
Postoji veci broj koeficijenata pomocu koji se mogu odrediti pojedini indikatori profitabilnosti:

- koeficijent ukupne imovine sluzi za merenje efikasnosti menadzmenta da realizuje profite nakon poreza koristeci raspolozivu imovinu firme
- koeficijentom prinosa na akcije utvrdjuje se vrsta prinosa koju ostvaruju vlasnici kompaniji
- u pojedinim slucajevima analiticari imaju potrebe za nestandardnim finansijskim izvestajima, pa tako potencijalni kupac moze izraziti interese za informacijama koje bi indicirale na efikasnost koriscenja radne snage, kao i informacije o kvalitetu imovine ili zarade neke kompanije.

II. FINANSIJSKA ANALIZA STANJA

S obzirom na cinjenicu da finansijska ravnoteza, predstavlja uslov za odrzavanje likvidnosti ( sposobnost placanja ), kao i za obezbedjenje sigurnosti, a opsti cilj analize bilansa stanja, po prirodi stvari, jeste ispitivanje uslova finansijsog ekvilibrijuma preduzeca.

Bilans stanja ( u kome se dakle na strani aktive iskazuje imovina, a na strani pasive obaveze iz poslovanja i sopstveni kapital ) pruza informacije o snazi preduzeca zatim likvidnosti i solvetnosti i kapitalnoj osnovi
( ucesce kapitala u ukupnoj pasivi ).

Ukoliko zelimo pribaviti informaciju bilansne sume, odnosno o promeni vrednosti imovine sa jedne strane, kao i obaveza i kapitala sa druge strane i informacijama o rezultatima preduzeca, neophodno je izvrsiti poredjenje predhodnog i tekuceg poslovnog perioda. Za sastavljanje izvestaja o tokovima gotovine podloga je bilans stanja.

Bez obzira za koji metod prezentacije delova imovine i obaveza u bilansu stanja se preduzece odluci, ono u napomenama treba da prezentira sva sredstva koja ce biti naplacena u roku od dvanaest meseci od dana bilansiranja s jedne strane, kao i obaveze koje ce u tom periodu biti izmirene s druge strane.

Drugacije receno, sredstva i obaveze cija ce naplata, odnosno izmirenje uslediti nakon isteka od dvanaest meseci od datuma bilansa stanja. Korisnicima bilansnih informacija navedene informacije treba da indiciraju na potencijalne teskoce i probleme u odrzavanju likvidnosti i izmirenju obaveza.

U direktnoj vezi sa poslovnim ciklusom preduzeca su kratkorocna sredstva i tekuce obaveze. Da bi se konkretno sredstvo svrstalo u kratkorocna sredstva, ono treba da ispunjava sledece uslove, i to :

- da se ocekuje da bude realizovano ili da se cuva za prodaju ili upotrebu u uobicajenom roku poslovnog ciklusa od dvanaest meseci

Sva ostala sredstva ( nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, hartije od vrednosti sa rokom dospeca duzim od dvanaest meseci o datuma bilansa stanja ) ubrajaju se u dugorocna sredstva.

Obaveza ce se smatrati tekucom kada se ocekuje da ce biti izmirena u normalnom toku operativnog ciklusa ili ako dospeva za izmirenje u roku od dvanaest meseci od dana bilansiranja. Sve ostale se svrstavaju u dugorocne obaveze. U dugorocne obaveze ubrajaju se obaveze preduzete na dugorocnoj osnovi za finansiranje poslovnog ciklusa, a ne dospevaju za izmirenje u roku od dvanaest meseci.

Na prvoj strani bilansa stanja, kao minimum zasebnih stavki prezentiraju se :

- nekretnine, postrojenje i opremu
- nematerijalna ulaganja
- dugorocni finansijski plasmani
- ucesce u kapitalu drugih preduzeca i kapitalu banaka
- potrazivanja od kupaca, i ostala potrazivanja
- gotovina i gotovinski ekvivalenti
- ostala finansijska potrzivanja
- zalihe
- dobavljaci i druge obaveze
- obaveze za poreze
- rezervisanje
- obaveze po dugorocnim kreditima
- manjinski interes
- upisani kapital i rezerve.

U vezi sa kapitalom u bilansu stanja ili napomenama preduzeca prezentira se:

- iznos akcionarskog kapitala
- podatke o akcijama u opticaju po vrstama, po pravima po akcijama, o otkupljenim sopstvenim akcijama i slicno
- rezerve po prirodi namenama
- obaveze po dividendama.

Ukoliko preduzece ima velike zalihe i njih je, takodje, potrebno iskazati po vrstama ( trgovacka roba, materijal, proizvodnja u toku i gotovi proizvodi ).

Iz navedeni razloga, neophodno je da se i aktom preduzeca propise minimum dopunskih informacija koje prate propisane finansijske izvestaje, a proizilaze iz prirode delatnosti preduzeca.

III. BILANSNA ANALIZA USPEHA

Glavni cilj bilansne analize uspeha, prema dominatnom misljenju je dobijanje informacija za procenu prinosne snage preduzeca pod kojom se podrazumeva sposobnost preduzeca da u perspektivi posluje sa uspehom.
Za navedenu svrhu po prirodi stvari, potrebne su informacije koje su orjentisane na buducnost.

Da bi se dakle pribavile neophodne informacije o rizicima i sansama, uslovljanim okruzenjem ( ambijentom ), kao i informacije o snazi i slabosti preduzeca i relevantnim konkurentima, za utvrdjivanje potencijala uspeha je, pored bilansa uspeha, neophodno koristiti informacije iz izvestaja o poslovanju, od koga se prema clanu 46 IV. direktive evropske zajednice, zahteva da pruzi informacije od posebnog znacaja i informacije o “ verovatnom buducem razvoju “.

Visok stepen iskazne moci analize rentabilnosti ce obezbediti otkrivanje i eliminisanje potencijalnih latentnih rezervi kao i adekvatno dekomponovanje elemenata rezultata.

Cinjenica da su merenje i ocena uspesnosti u funkciji procene rentabilnog poslovanja, tj. sposobnosti preduzeca da isposluje uspeh u buducnosti, zahteva dinamicku analizu rentabilnosti a koja bazira na sagledavanju i proceni razvoja svih aspekata rentabilnosti.

Bilans uspeha ( kao prikaz svih prihoda i rashoda konkretnog obracunskog perioda i rezultata preduzeca u tom periodu ), zajedno sa bilansom stanja daje korisnicima finansijskih izvestaja najvaznije informacije za ocenu poslovanja preduzeca. U procesu sastavljanja finansijskih izvestaja treba ih posmatrati kao neraskidivu celinu. Kao minimum pozicija bilans uspeha treba da obuhvati sledece:

- prihode poslovnih aktivnosti
- rashode poslovnih aktivnosti
- finansijske prihode i rashode
- ucesce gubitka i dobitka pridruzenih preduzeca, kao i efekte zajednickih ulaganja
- poreske rashode
- dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti
- vanredne stavke
- manjinski interesi
- neto dobitak ili gubitak za odredjeni period, u slucaju kada to zahtevaju medjunarodni racunovodstveni standardi ili kada je to neophodno za posteno prikazivanje poslovanja preduzeca u bilans uspeha treba uneti i dodatne stavke ( one blize odredjuju strukturu prihoda i rashoda, kako bi korisnici finansijskih izvestaja potpunije i pouzdanije procenili sposobnost preduzeca u predstojecem poslovnom periodu ), zaglavlja i podzbirove

ZAKLJUCAK

Uspesnost poslovanja ogleda se u pravilnim i dobro odabranim poslovnim odlukama.

U zemljama razvijene trzisne privrede postoje profesionalne organizacije koje se bave prikupljanjem i analizom podataka iz raznih preduzeca na osnovu kojih utvrdjuju vazne pojedinacne i prosecne granske racio brojeve i objavljuju ih preko svojih publikacija.

U nasoj praksi veoma mali broj preduzeca istinito i verodostojno prikazuje svoje finansijske izvestaje. Cesto ih prikazuju u nerealnom svetlu, a sve u cilju da bi privukli strane poverioce i investitore.

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD