Pod hartijama od vrednosti podrazumeva se niz pismenih dokumenata ili isprava u kojima je inkorporisano odgovarajuće imovinsko pravo koje se može koristiti samo pod uslovom zakonskog vlasništva. Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom.
Pod hartijama od vrednosti se podrazumevaju pismene isprave koje sadrže pismenu obavezu izdavaoca hartija od vrednosti da će zakonitom imaocu hartija od vrednosti ispuniti obavezu zabeleženu u toj ispravi. Izdavalac hartija od vrednosti ima, dakle, obavezu da izmiri samo onu obavezu na koju se pismeno obavezao. Od njega se ne može zahtevati ispunjenje obaveze koju je dao usmeno, a koja nije sadržana u pismenoj ispravi. Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje određena svojstva odnosno mora da ispuni tri uslova :
1. da je u pisanoj formi
2. da je u toj ispravi sadržano neko građansko (najčešće imovinsko) pravo
3. da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartija od vrednosti

Kao ključni momenti identifikacije hartija od vrednosti ističu se: prvo, formalnost pravnog posla; drugo, inkorporisanje odgovarajućeg imovinskog prava; treće, jedinstvo inkorporisanog imovinskog prava i same hartije.

1. Hartije od vrednosti smatraju se formalnim pravnim poslom za koji je neophodno postojanje pismene isprave. Ova karakteristika hartija od vrednosti stoji u suprotnosti sa karakteristikama neformalnosti poslova u vezi sa robnim prometom. Kao posledica tretmana hartija od vrednosti kao formalnog posla, nacionalno zakonodavstvo propisuje opšte obavezujuće odredbe koje treba da sadrži hartija od vrednosti. Uobičajeno je da zakon opštije važnosti propiše obavezne elemente hartija od vrednosti i da prepusti posebnim zakonima propisivanje dopunskih elemenata.

2. Načelo inkorporacije označava vezanost prava iz hartija od vrednosti sa sadržinom prava na koje se poziva hartija od vrednosti. Hartija od vrednosti je pismena isprava koja predstavlja naslov prava na odgovarajuće imovinsko pravo na koje ta isprava upućuje. Pravo iz hartije se dokazuje posedovanjem same hartije, pa se, sem u posebnim slučajevima, ne može drugačije dokazati. Vrednost same hartije beznačajna je bez vrednosti pravnog sadržaja na koji se odnosi. Drugim rečima, vrednost hartije od vrednosti je vezana za vrednost tog sadržaja, pa otuda i konstatacija da se vrednost hartije od vrednosti izjednačuje sa vrednošću onog na šta se pravo odnosi. Uobičajena je konstatacija da je vrednost hartije od vrednosti faktički vrednost hartije od vrednosti.
Pravo na hartiju je stvarno pravo na stvari. Njen vlasnik (holder) ima pravo držanja, raspolaganja, pravo kupovanja i prodaje, pravo zalaganja, pravo da je pokloni. Pravo nad hartijom uslov je ostvarivanja prava sadržanih u hartiji, jer je to pravo ono radi kojeg je hartija izdata. Bez prezentacije hartije od vrednosti ne može se dokazivati pravo iz hartije, odnosno nema osnova da se od dužnika traži isplata ili druga činidba koja je definisana karakterom hartije od vrednosti ukoliko se ona ne može prezentirati. Posedovanjem hartije od vrednosti holder ostvaruje pravo na potraživanje koje je naznačeno u hartiji.

3. Jedinstvo prava na hartije i prava iz hartija od vrednosti, odnosno njihova neodvojivost jedno je od osnovnih pravila koje karakteriše hartije od vrednosti. Ko poseduje hartije od vrednosti, taj poseduje i jedno i drugo pravo. Prenos hartija od vrednosti znači prenos oba prava. Subjekt koji prenese hartiju od vrednosti drugom subjektu prenosi i hartiju i imovinsko pravo, odnosno pravo potraživanja. Subjekt na koga je hartija prenesena postaje vlasnik same hartije i imovinskog prava na koje se ona odnosi.
Prema zakonu, hartije od vrednosti mogu emitovati (izdavati) savezne države, republike članice, pokrajine, gradovi, opštine, preduzeća, banke i druge finansijske institucije, organizacije za osiguranje i druga pravna lica (emitenti). Strano pravno lice može emitovati hartije od vrednosti pod uslovima uzajamnosti, na način i pod uslovima utvrdjenim zakonom o hartijama od vrednosti.
Hartija od vrednosti glasi na novi dinar. Izuzetno, obveznica, blagajnički zapis, državni zapis i certifikat o depozitu mogu glasiti na stranu valutu. Hartiju od vrednosti koja glasi na stranu valutu emitent može prodavati samo na stranom tržištu. Hartija od vrednosti koja glasi na stranu valutu može se kupovati i prodavati na sekundarnom tržištu za nove dinare.
Osnovni oblici hartija od vrednosti su akcije, obveznice, certifikati, blagajnički zapisi i komercijalni zapisi. Pored ovih, na finansijskom tržištu se pojavljuju i druge hartije od vrednostikao što su: menica, ček, tovarni list, skladišnica, konosman (teretnica), bankarska garancija, akreditiv i dr.

2 - ZAMENA HARTIJA OD VREDNOSTI

Ako je hartija od vrednosti oštećena, na zahtev imaoca, emitent je može zameniti novom hartijom od vrednosti, pod uslovom da prethodno o tome obavesti nadležni savezni organ. Ako je hartija od vrednosti koja glasi na ime uništena ili nestala, emitent je može zameniti pod uslovom da je javno oglašena nevažećom i da o tome obavesti nadležni organ.

3 - BITNI ELEMENTI HARTIJA OD VREDNOSTI

Bitni elementi hartije od vrednosti su:

1. oznaka vrste hartije od vrednosti,
2. oznaka klase i serijski broj,
3. naziv, sedište i adresa emitenta hartije od vrednostii; njegova oznaka u registru emitenata kod Komisije,
4. nominalna vrednost,
5. oznaka da hatrija od vrednosti glasi na donosioca ili na ime,
6. podaci o kupcu hartije od vrednosti na ime i to: naziv i sedište pravnog lica ili ime i prezime i jedinstveni matični broj građanina ili broj računa vlasnika hartije od vrednosti kod Centralnog registra za strano fizičko lice,
7. obaveze emitenta i prava i obaveze vlasnika hartije od vrednosti i način njihovog ostvarivanja,
8. mesto i datum emisije hartije od vrednosti,
9. imena lica ovlašćenih za zastupanje emitenta,
10. drugi element određeni propisima Komisije.
Oblik hartije od vrednosti određuje emitent odlukom o emitovanju hatrija od
vrednosti. Hartije od vrednosti jedne klase emituju se u istom obliku.

4 - VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI

Tokom razvoja ekonomije razvijale su se hartije od vrednosti, usavršavale se kao instrumenti za regulisanje odnosa između privrednih subjekata i doprinosile efikasnosti odvijanja prometa. Te hartije od vrednosti se mogu deliti po mnogim kriterijima.

4.1 ) Hartije od vrednosti prema sadržaju inkorporisanog prava

Priroda prava inkorporisanog u hartije od vrednosti nije u svim hartijama istovetna. Prema bližoj pravnoj prirodi tog prava, sve hartije od vrednosti se dele na: prvo, stvarnopravne; drugo, obligacionopravne; treće, hartije sa pravom učešća.

1. Stvarnopravne hartije od vrednosti sadrže neko stvarno pravo: pravo svojine ili pravo zaloge. Bliže razgraničenje ovih hartija moguće je na osnovu vrste tog prava, odnosno u pitanju mogu biti prava na nepokretnosti (hipotekarno pismo) ili prava na pokretne stvari (konosman ili skladišnica, prenosivi tovarni list). Hartija od vrednosti ove vrste reprezentuje robu. Njihov prenos podrazumeva prenos robe od jednog subjekta (koji otuđuje hartiju od vrednosti) ka drugom subjektu (koji prima hartiju od vrednosti). Time se, drugim rečima, ostvaruje prenos hartija od vrednosti i prenos odgovarajućeg stvarnog prava istovremeno. Sa predajom hartija od vrednosti ovde je preneseno potraživanje, pri čemu roba u momentu predaje hartije fizički ostaje tamo gde jeste. Novi imalac hartije stiče pravo svojine nad robom, odnosno pravo disponovanja. Zato se ove hartije od vrednosti često nazivaju dispozicionim.

2. Obligacionopravne hartije od vrednosti su one hartije koje u sebi inkorporišu obligaciona prava, odnosno potraživanja od dužnika. Ova potraživanja su uglavnom izražena u novcu, ali mogu biti izražena i u drugim činidbama. U ove hartije ubrajaju se: menica, ček, obveznica, komercijalni zapis, blagajnički zapis, certifikat, kreditno pismo. Uslov za realizaciju obligacije je prezentiranje hartije od vrednosti dužniku.

3. Hartije od vrednosti sa pravom učešća su, faktički, korporativne hartije koje imaocu daju pravo da učestvuje u nekom pravnom licu. Reč je o akcijama (deonicama) kod akcionarskih (deoničkih) društava i komanditnih društava na akcije. Imalac ovih hartija stiče pravo članstva kod određenon pravnog lica, pravo ubiranja prihoda od svog finansijskog plasmana u to lice, kao i pravo da učestvuje u raspodeli stečajne mase u slučaju da pravno lice u kome ima ulog padne u stečaj. Ove hartije od vrednosti se nazivaju ličnopravnim hartijama, ili korporativnim hartijama od vrednosti.

4.2 ) Hartije prema nosiocu prava iz hartije od vrednosti

Prema načinu na koji je na hartiji od vrednosti označen vlasnik, odnosno titular prava hartije od vrednosti, sve hartije od vrednosti se dele na: prvo, hartije od vrednosti na ime; drugo, hartije od vrednosti po naredbi; treće, hartije od vrednosti na donosioca.

1. Hartije od vrednosti na ime su specijalna kategorija hartija kod kojih se u samoj hartiji označava ime fizičkog ili pravnog lica koje je titular prava, odnosno poverilac. Ove hartije se ponekad označavaju kao “rekta hartije”, ili direktne hartije čime se ukazuje na neposrednu obavezu izdavaoca prema navedenom pravnom,odnosno fizičkom licu da ispuni obavezu koju je prema njemu definisao.
Ove hartije pružaju neke prednosti izdavaocu,odnosno dužniku. Za njega je poverilac jasno određena ličnost, odnosno ličnost čiji su mu atributi dobro poznati. Vlasnik hartije od vrednosti na ime ne prenosi pravo iz hartije prenosom same hartije. Uz to, prenos potraživanja na novog poverioca se ovde ne može odvijati po slobodnoj volji postojećeg poverioca. Prenos se može obaviti ali je skopčan sa nizom formalnosti, što podrazumeva upisivanje prenosa na odgovarajuće mesto u samoj ispravi, zatim u odgovarajućem registru, i zaključivanje igovora. Zbog ovih formalnosti prenosivost hatrija do vrednosti na ime je veoma ograničena, pa je ograničavanje i ograničenost njihove cirkulacije jedna do ključnih karakteristika.
Prenos hartija od vrednosti na ime obavlja se putem ugovora o cesiji potraživanja. Ovim prenosom novi poverilac (cesionar) preuzima prava koja su pripadala ranijem poveriocu, koji je preneo svoje pravo (cedent), dok dužnik (cesus) ostaje isti. Cedent, odnosno raniji poverilac odgovara cesionaru, odnosno novom poveriocu za ispunjenje obaveze od strane cesusa, odnosno dužnika, jedino ukoliko je na sebe preuzeo garantovanje ispunjenja te obaveze.

2. Hartije od vrednosti po naredbi se karakterišu po tome što je poverilac lice koje je imenovano u samoj hartiji, ali to može biti i drugo lice koje u hartiji imenuje imenovano lice. Činidba se ovde izvršava prema licu koje je imenovano u hartiji, odnosno prema licu koje to lice odredi. Ove hartije imaju klauzulu koja određuje lice kao poverioca i dodatnu klauzulu “po naredbi”. Izdavalac ovakve hartije do vrednosti je obavezan na činidbu prema licu koje je navedeno u hartiji, ili prema licu koje to lice navede. U ovu kategoriju hartija od vrednosti spadaju: menica, ček, skladišnica.
Prenos hartija od vrednosti po naredbi obavlja se putem indosamenta ranijeg poverioca na novog. Raniji poverilac postaje novom poveriocu solidarni dužnik (sem u slučaju kada takvu obavezu isključi klauzolom u hartiji od vrednosti “bez moje dalje obaveze”). Novi poverilac postaje samostalni poverilac kome dužnik ne može isticati prigovore iz subjektivnog odnosa sa ranijim poveriocem.
Hartije od vrednosti po naredbi imaju priličnu cirkulacionu sposobnost, pa je njihova upotreba u poslovnom prometu veoma izražena, a kako postoji i veoma visok stepen sigurnosti u pravnom prometu, to je njihova upotreba i značajna.

3. Hartije od vrednosti na donosioca su hartije kod kojih nije označeno ime poverioca, odnosno vlasnika isprave, te se legalnim vlasnikom smatra svako lice koje je prezentira. “Donosilac” je ovde oznaka za posednika hartije od vrednosti koji se ima smatrati zakonitim bez ikakvog posebnog dokazivanja. Ovakve hartije od vrednosti nose uobičajenu klauzulu “plativo donosiocu”. Prenosom ovih hatrija ostvaruje se istovremeni prenos prava inkorporisanog u hartiji.
Najznačajnija prednost hartija od vrednosti na donosioca je u činjenici da imaju maksimalnu cirkulaciju. Za njihov prenos od jednog do drugog poverioca nisu potrebne baš nikakve formalnosti. Novi poverilac se nigde ne upisuje u registre, fizički posed hartije podrazumeva prava na realizaciju potraživanja koja su inkorporisana u hartiji. Ova prednost ukazuje i na nedostatak, kao njenu drugu karakteristiku. Naime, u slučaju da se izgubi hartija od vrednosti, njen vlasnik skoro da nema načina da dokaže svoje vlasništvo, jer se posednik i prezentator hartije od vrednosti smatra njenim vlasnikom. Drugim rečima, gubitak hartije od vrednosti znači gubitak svih u hartiji inkorporisanih prava, a vlasništvo se dokazuje isključivo prezentacijom. Izdavalac hartije nije ovlašćen da ispituje nečin na koji je lice koje prezentira hartiju od vrednosti steklo hartiju. Za njega je vlasnik onaj ko prezentira hartiju. Međutim izdavalac je dužan da postupa savesno, te da u slučaju kada posumnja da je donosilac stekao hartiju od vrednosti na nezakonit način obavezno odbije izvršenje u hartiji navedene obaveze. Ukoliko tako ne postupi, izdavalac snosi odgovornost za posledice.

4.3 ) Hartije od vrednosti prema ročnosti

Prema ročnosti sve hartije od vrednosti se dele na: prvo, oročene hartije od vrednosti; drugo, hartije od vrednosti prema viđenju; treće, hartije od vrednosti bez roka.

1. Oročene hartije od vrednosti imaju preciziran rok u kojem se mora izvršiti obaveza (činidba) koja je u njoj sadržana. Poverilac se obraća dužniku o definisanom roku, kada je dužnik obavezan da izvrši svoju obavezu. U ovakvim hartijama se navodi ili fiksirani dan na koji dospeva izvršenje obaveze (npr. Platiti 15. maja 2007.), ili se navodi protok vremena od dana izdavanja hartije (npr. platiti godinu dana od dana izdavanja hartije). Neke hartije od vrednosti imaju rok u kojem se obaveza izvršava u celosti i definitivno. Ima takvih hartija od vrednosti kod kojih se obaveza postepeno, na rate, izvršava, s tim da postoji rok za definitivno izvršenje obaveze.

2. Hartije od vrednosti po viđenju (a vista, na prvi zahtev) obavezuju dužnika da poveriocu izvrši obavezu iz hartije u momentu kada se ovaj pojavi i prezentira svoj zahtev.

3. Hartije bez roka, ili bez određenog roka, odnosno sa neodređenim rokom su hartije kod kojih ne postoji utvrđen rok za izvršenje obaveze iz hartije. Ima hartija od vrednosti koje permanentno daju prinose, kojima su definisani rokovi za ubiranje prinosa, ali kod kojih nije definisan rok za isplatu glavnog duga, odnosno nominalne vrednosti hartije od vrednosti.

4.4 ) Hartije od vrednosti prema sadržaju

Sve hartije od vrednosti prema sadržini prava na koja se odnose mogu se podeliti na robne i novčane hartije od vrednosti.

1. Robne hartije od vrednosti se odnose na robni sadržaj. Reč je o skladišnici, konosmanu, založnici i dr. Ove hartije se često nazivaju realnim ili stvarnim.

2. Novčane hartije od vrednosti imaju za predmet novčane vrednosti. Ovde spadaju: menica, ček i dr.

4.5 ) Hartije od vrednosti prema izdavaocu

Prema tome ko je izdavalac (emitent) hartija od vrednosti sve hartije od vrednosti se mogu podeliti na: prvo, javnopravne hartije od vrednosti i, drugo, privatne hartije od vrednosti.

1. Javnopravne hartije od vrednosti izdaje država i njeni organi. Taj posao može obavljati centralna država (federacija), federalne jedinice i komunalne ili opštinske zajednice.

2. Privatne hartije od vrednosti izdaju preduzeća ili druga pravna lica.

4.6) Hartije od vrednosti prema prihodu

Sve hartije od vrednosti, na osnovu toga kakav prihod daju, mogu se podeliti na: hartije bez prihoda, hartije sa fiksnim prihodom i hartije sa promenljivim prihodom.

1. Postoje hartije od vrednosti koje ne donose nikakav prihod. Reč je o hartijama čija je funkcija omogućenje prometa, odnosno prenosa sredstava između subjekata u platnom prometu. Takvi su: ček, skladišnica, konosman.

2. Hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom su takve hartije kod kojih je ustanovljeno plaćanje prihoda periodično. Reč je, recimo, o obveznicama i prioritetnim deonicama (akcijama) koje daju fiksni prihod.

3. Hartije od vrednosti sa promenljivim prihodom su obične korporacijske hartije (akcije) koje predstavljaju imovinski instrument. Veličina prihoda se ovde dovodi u vezu sa profitabilnošću koju preduzeće ostvaruje. U ovom slučaju veličina prihoda koji se dodeli na jedinicu uloženih sredstava (po jednoj akciji) varira iz godine u godinu, sve u zavisnosti od uspešnosti poslovanja korporacije.

4.7)Dispozitivne i tradicionalne hartije od vrednosti

Prema tome da li se hartijama od vrednosti traži predaja stvari ili zahteva dispozicija stvarima, hartije se dele na tradicionalne i dispozitivne.

1. Tradicionalne hartije podrazumevaju radnju predaje stvari, što znači realni transfer objekata tražbine iz poseda dužnika u posed poverioca. Potraživanje je realizovano predajom stvari.

2. Dispozitivne hartije od vrednosti podrazumevaju prenos hartija od vrednosti i sa njom prava da se disponuje sa predmetom. Takve su hartije: konosman i skladišnica.

4.8 )Hartije od vrednosti prema dužini roka dospeća

Prema dužini roka dospeća od dana emitovanja, hartije od vrednosti se dele na dugoročne i kratkoročne.

1. Dugoročne hartije od vrednosti su hartije od vrednosti čiji je rok dospeća duži od godinu dana od dana emitovanja.

2. Kratkoročne hartije od vradnosti su hartije od vrednosti čiji je rok dospeća kraći od godinu dana od dana emitovanja.

5 - TRGOVINA HARTIJAMA OD VREDNOSTI

Trgovinom hartijama od vrednosti, u smislu zakona o hartijama od vrednosti, smatra se prodaja, odnosno kupovina hartija od vrednosti između emitenta i kupca neposredno ili preko posrednika (u daljem tekstu: primarno tržište) i svaka naredna kupovina i prodaja hartija od vrednosti između imaoca i kupca hartije od vrednosti, neposredno ili preko posrednika (u daljem tekstu: sekundarno tržište). Kupovina i prodaja se obavlja na organizovanom finansijskom tržištu, poznatom kao berza, koja radi po principu aukcija (slobodne javne ponude i potražnje, odnosno javnog nadmetanja u pogledu prihvatanja cene određenih hartija od vrednosti). Osnovni cilj efektne berze je da izvrši koncentrisanje ponude i tražnje na jednom mestu radi utvrđivanja dnevne tržišne vrednosti (berzanskog kursa) pojedinih hartija od vrednosti, kao što su akcije i obveznice. Berzanski poslovi mogu biti promotni i terminski. Promotni poslovi se likvidiraju odmah (sutradan po zaključku). Specifičnost terminskih poslova je u tome sto se temelje na vremenskom razmaku između zaključka i izvršenja posla.
Prodaju hartija od vrednosti na primarnom tržištu emitent može obavljati neposredno ili preko berzanskih posrednika. Strana pravna lica mogu kupovati i prodavati hartije od vrednosti koje glase na stranu valutu samo preko berzanskih posrednika.
Hartijama od vrednosti može se trgovati pod sledećim uslovima:
1. Da su emitovane u skladu sa zakonom o hartijama od vrednosti;
2. Da emitent ima pozitivno mišljenje u ovlašćenog revizora o njegovom poslovanju;
3. Da protiv emitenta nije pokrenut postupak sanacije, stečaja ili likvidacije.

Emitent čijim se hartijama od vrednosti trguje dužan je da do isteka roka za ostvarivanje prava i obaveza koje proističu iz hartije od vrednosti najmanje jedanput godišnje obaveštava imaoce hartija od vrednosti o rezultatima svog poslovanja. Emitent je dužan da u roku od osam dana od isteka roka za predaju godišnjeg obračuna dostavi nadležnom saveznom organu osnovne bilansne pokazatelje za prethodnu godinu.

Trgovina hartijama od vrednosti može biti:
1. Gotovinska – prenos hartija od vrednosti sa prodavaoca na kupca (indosamentom ili prostom predajom);
2. Polugotovinska – deponovanje hartija od vrednosti na depo-račun i obrnuto;
3. Bezgotovinska – prenošenje hartije od vrednosti sa poslodavca na kupca, zaduživanjem njihovih depo-računa, odnosno prenošenje sa depo-računa davaoca zaloge na depo-rečun primaoca zaloge.

Bezgotovinska trgovina hartijama od vrednosti ostvaruje se izdavanjem naloga o zaduženju jednog računa i naloga o odobrenju drugog računa kojima se hartije od vrednosti prenose pri prodaji, odnosno zalaganju.
Na depo-računu banka evidentira priliv i odliv deponovanih hartija od vrednosti. Za svaku promenu na depo-računu banka je dužna da izda izvod sa naznačenjem salda i preda ga vlasniku računa na način utvrđen ugovorom. Osnov za promenu stanja salda na depo-računu jeste nalog vlasnika računa.

6 - GAŠENJE PRAVA IZ HARTIJE OD VREDNOSTI

Hartije od vrednosti imaju svoj životni ciklus: nastaju, označavajući uspostavljanje odgovarajućeg obligacionog odnosa; cirkulišu i menjaju svojeg vlasnika (holdera); gase se, čime prestaju sve obligacione obaveze. Na taj način hartije od vrednosti, na njima svojstven način, opisuju život odgovarajućeg odnosa između privrednih subjekata, u kome se zasnivaju prava i obaveze, prenose i time izvršavaju dinamiku privrednih kretanja, i gase označavajući umirenje tih odnosa.
Gašenje prava iz hartije od vrednosti u normalnim okolnostima nastaje izvršenjem obaveze koja je vezana za hartiju od vrednosti. Reč je o ispunjenju obaveze u vidu: isplate novčanih suma i predaje stvari (izdavanje robe kod konosmana i skladišnice). Uz ovo osnovi za gašenje prava iz hartije od vrednosti mogu biti: zastarivanje, oproštaj duga, konfuzija, kompenzacija, inovacija i poništenje.

Literatura

Lukić, R.,Hartije od vrednosti - metodoloski aspekti, Izdavačko preduzeće Beograd, Beograd, 1995.
Prof. Dr Milojević, M., Tomić, M., Kelečević, L., Dukanac, S., mr Andžić, M., Poslovanje novčanim hartijama od vrednosti, Institut za ekonomiku i finansije, beograd, 1996.
Zakon o hartijama od vrednosti, Službeni list SRJ br. 26/98 i 28/96.

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE | FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU | OPERATIVNI I STRATEGIJSKI MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA | SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD