НАСИЉЕ У ШКОЛАМА

Недовољно напора је уложено да се објасни феномен насиља, како од стране међународних организација, тако и од стране домаћих институција, чији је задатак између осталог и бављење овом проблематиком. На међународном нивоу први помак је направљен доношењем Декларације о отклањању насиља над дјецом, који је уједно и први међународни инструмент људских права, који се искључиво и експлицитно бави питањем насиља.
На домаћем плану, тај проблем је дуго био у оквиру породице, те је сматрано да је насиље над дјецом искључиво проблем породице, као основне друштвене ћелије, и да га треба рјешавати само и искључиво у оквиру породице. Насиље над дјецом је посебан друштвени феномен. Дјеца га доживљавају без обзира на националну, расну, вјерску или неку другу припадност, економски статус и сл.
Често се дешава да дјеца, која је субјект који је изложен разним видовима насиља буде у једном од наведених стања а за праве узроке није свјесно, односно, прави узроци су му непознати. Свима нам је позната чињеница да је још увијек присутан степен неравноправности међу члановима породице али нам је, такође, познато да се то стање непрестано мијења ка равноправности, кроз различите видове еволутивних промјена са различитим интензитетом. Иако је неравноправност изузетно карактеристичан проблем у постојећем друштву, још увијек се није развио механизам за уочавање насилничког понашања, као и потребне мјере којим би се то понашање умањило.
Међутим, треба нагласити да је ипак направљен извјесни корак ка поштивању права дјеце а као доказ такве трвдње је и чињеница да је тренутно у свијету присутно неколико организација, које се баве експлицитно проблемом насиља над дјецом и посљедицама које настају као резултат таквог насиља.
Познате међународне организације као што су: Уједињене нације, Хелсиншки парламент грађана и сл. организације имају задатак директног учешћа у процесу заштите дјеце од насиља, те нуде читав низ програма помоћи жртвама насиља.
Потребно је нагласити једну врло важну чињеницу, која је веома битна када је у питању насиље над дјецом, а то је да се све организације баве проблемима која се тичу насиља у породици, а запостављају једно врло проблематично питање а то је нациље у школским установама. Рекло би се да се ово питање не поставља из разлога што се насиље у школама схвата као последица насиља у породици, што није тачно. Без обзира на видне помаке у схватању и разумијевању проблема насиља, потребно је вршити непрестана теоријско - научна истраживања односа и могућности превенције непожељних облика насиља и његових међусобних интеракција и тако обезбиједити њену имплементацију у пракси и раду наведених организација.

2. Учесталост појаве насиља у школама као предпоставка девијантног понашања

Насиље у породици, али и у школи и у целом друштву је јако присутно, иако некада невидљиво. Против њега се треба борити на свим фронтовима и свим средствима. Велику наду треба полагати, осим у институције система, које су често троме, неефикасне и ограничене бирократским препрекама, у алтернативне видове помоћи какве промовишу неке НВО, попут рада мобилних тимова. Насиље потиче из породице било то да га дете види у кући или да му се то толерише.Зато је веома вазно спречити такву појаву у самом старту и дете учити толеранцији према другима. Кључну улогу ту треба да одиграју Центри за социјални рад, они први долазе у контакт са породицама у којима постоји насиље. Тимови центара који професионално раде свој посао, спроводе дијагностичке поступке, анализирају родитеље и штите децу могу се набројати на прсте. Постоје случајеви где, као по аутоматизму, дозвољавају очевима насилницима да "уживају у родитељству" и тиме доводе децу у још безнадежнији положај. Велику пажњу треба посветити насиљу у породици, али никако заборавити на насиље у школама између саме деце. У школе кроз наставни план треба увести како бити толерантан и гајити пријатељство и почети то већ у вртићима.
Оружани напади у школама у савезним државама Калифорниа и Пенсилваниа и ухићења неколико ученика, који су, како се вјерује, планирали оружане нападе, у другим крајевима земље поновно су усмјерили пажњу јавности на проблем насиља у школама. Ученици, родитељи и образовни дјелатници настоје пронаћи начине за откривање проблематичних тинејџера и спречавање будућих насилних напада.
Ученик Џон Барбер био је свједок оружаног напада у средњој школи у близини Сан Диега. Како каже, нападач, 15-годишњи Чарлс Вилијамс често је био мета изругивања својих суученика. То га је, сматра овај средњошколац, можда навело да посегне за драстичним мјерама, односно, у овом слуцају, нажалост, за оружјем. Џени Керн ученица је школе у којој се напад догодио. Према њеним ријечима, за насиље међу тинејџерима дио одговорности сносе и родитељи. Након најновијег низа насилних инцидената, владини дузносници у Вашингтону поновно се концентрирају на проблем насиља у школама. Међутим, многи од њих признају да се мало тога може учинити на националној разини.
Неки образовни дјелатници залажу се за оштрије законе о контроли личног наоружања, који би спријечили тинејџере склоне насиљу да се докопају оружја. Међутим, многи од њих сматрају да су можда најважнији елементи у спречавању насиља потицање комуникације и јачања односа између ученика и родитеља.
Скот Поланд, савјетник при Министарству образовања, истиче: "Морамо помоћи свим ученицима да схвате да, уколико неко пријети насиљем, морају потражити помоћ одраслих, и то одмах. Родитељи, разговарајте са својом дјецом. Разговарајте с њима, немојте им држати придике и саслушајте што вам дјеца имају рећи."

3. Насиље над дјецом као проблем у БиХ и у најразвијенијим земљама

Иако су оба ентитета у БиХ прије више од три године донијела законе који забрањују насиље над дјецом, укључујући и насиље у породици, и даље смо свједоци окрутног понашања према дјеци, унутар породице и образовних институција.Овакви случајеви нису ријетка појава у БиХ, али ни и у другим земљама, што је основни разлог покретања програма од стране Савјета Европе, који има циљ спречавање насиља над дјецом, као и остваривање и унапређивање других права која припадају дјеци.
Насиље над дјецом није само проблем неразвијених земаља и земаља у транзицији, већ и најнапреднијих земаља. О томе свједоче и подаци УНИЦЕФ-а према којима од посљедица злостављања у Њемачкој и Великој Британији сваке седмице умре двоје дјеце, а у Француској троје.
Релевантних података о броју дјеце која трпе насиље у БиХ још нема. Према подацима МУП-а ФБиХ и МУП-а РС, у прошлој години евидентирано је укупно 99 кривичних дјела која се односе на кршење дјечјих права у смислу злостављања и насиља над дјецом, што је више у односу на 2005. годину, када је забиљежено 89 оваквих кривичних дјела. Од 99 кривичних дјела у 44 случаја у питању су блудне радње, а у осам навођење на проституцију. Троје малољетне дјеце напустили су родитељи, а искориштавање малољетних лица ради порнографије забиљежено је у два случаја.
Савјет Европе је покренуо програм "Изградња Европе за дјецу и са дјецом", чија реализација ће трајати до почетка 2008. године, а у коме, међу 46 европских земаља, учествује и БиХ. Из Канцеларије ове институције у БиХ истичу да је учешће БиХ у овој кампањи битно због приближавања стандардима који су достигнути у Европи.
"Почетком ове године Парламентарна скупштина Савјета Европе је разматрала како да боље заштити дјецу од насиља. Овај програм који је покренут има два дијела, један дио се односи на ниво влада које изгласавају законе за заштиту дјетета и осигуравају њихово спровођење, а други дио се односи на најшири план у коме су укључена сама дјеца", наводе из Канцеларије Савјета Европе у БиХ.Такође истичу да је програм највише усмјерен на рјешавање два важна проблема и то физичко кажњавање и насиље у школи и код куће. Цијели програм је покренут због алармантног податка да у Европи сваке седмице умиру дјеца од посљедица злостављања.
Организација "Чилдлајн", која помаже дјеци у Великој Британији, има податке да се број дјеце која траже помоћ након малтретирања у школи у 2004. години повећао за 42 одсто, што је највећи пораст од 1986. године. Један од најбољих примјера спречавања насиља у школи је Шведска, која је 1958. године забранила физичко кажњавање у школама, а 1979. године закон је проширен и на забрану физичког кажњавања у породици, што је имало јако добре резултате.
Закони у оба ентитета у БиХ, која забрањују насиље над дјецом, у потпуности су усаглашени са европским стандардима, али како каже Слободан Наградић, предсједник Савјета за дјецу БиХ, проблеми постоје у оквиру имплементације ових закона, како у породици, тако и у школама.
"Иако просвјетне раднике у образовним институцијама закон обавезује на примјерено понашање према дјеци, наставници понекад примјењују такозвану личну педагогију, која не прати стандарде у којима је насиље над дјецом у било ком виду забрањено. Овакво понашање не само да је забрањено законом, него је истраживање показало да оно ствара далеко лошије резултате код дјеце у учењу, спорту и другим слободним активностима", истиче Наградић. Додаје да ће Савјет министара БиХ током ове године донијети и стратегију спречавања и борбе против насиља над дјецом.Ова стратегија обухвата рјешавање проблема злостављања ученика од стране учитеља.
"Можда просвјетни радник некад није свјестан свога чина или не може да се контролише, што значи да он није за ту дјелатност и због тога ће бити преквалификован на неко друго радно мјесто", објашњава Наградић.
Према његовим ријечима, стратегија је већ урађена, а предвиђа још неколико праваца дјеловања, од едукације и промјене закона до увођења неких нових институција. Између осталог, подразумијева увођење специјалног судије за малољетнике, односно посебног одјељења у суду који ће судити само малољетницима, те посебних институција за издржавање казне, а предвиђен је и утицај на уређивачке политике јавних РТВ сервиса и штампе. "Програм који се емитује путем електронских медија и садржаји штампаних медија не би смјели да подстичу насиље, а с друге стране потребно је да се теме о насиљу као проблему максимално отворе и постану ствар нормалне комуникације, посебно када се ради о насиљу у породици над дјецом", истиче Наградић.

4. Облици насиља

Насиље над дјецом обухавата слиједећа облике испољавања:

- Ментално злостављање обухвата различите врсте притисака психолошке природе, у смислу наметања ставова или мишљења која су у складу са намјерама насилника;
- Емоционално злостављање омаложавање, понижавање и неумјесне примједбе и поступке као што су увреде, исмијавање или давање погрдних имена; третирање дјетета као слуге; вербално застрашивање, уцјењивање и пријетња са намјером изазивања страха;
- Економска експлоатација односи се на ситуацију да дјете нема сопствених финансијских примања, тако да постаје економски или финансијски овисан о насилнику;
- Социјално насиље значи да насилник подстиче изолацију, спречава и поставља нека ограничења у вези друштвених контаката са друговима, браћом или сестрама;
- Сексуално насиље обухвата силовање, физички напад на интимне дијелове тијела, различите врсте сексуалних изопачености и сл.

Лоша економска и материјална ситуација, основни или главни су фактори злостављања дјеце у друштвеној заједници. Без обзира о којем виду или облику насиља је ријеч, јасно је да насиње у ма каквом облику оставља директне реперкусије и одражава се на квалитет здравља дјетета и умањују му ионако малу могућност да активно учествује у породичном животу на бази равноправности свих чланова.Основно право дјетета је да буде заштићено од насиља и оно је највећи атак на његова људска права. Злочини домаћег насиља су веома често невидљиви или прикривени, често непознати за органе гоњења. Ситна породична препирка веома често оставља посљедице на психо- социјални развој личности дјетета, која често усљед тјелесних, психичких и сексуалних патњи оставља траг на интегритет и развој његове личности.

5. Узроци насиља

Указаћу појединачно на поједние узроке који доводе до насиља у школама, који доводе до тога да психо-социјални статус дјетета буде угрожен:

Наслеђе - У биологији се под наслеђем сматра "оно што стварају хромозоми"1. Сматра се, да се утицај наслеђеног и прирођеног може јавити у области болести или здравља (туберкулоза), физичке или душевне слабости, аномалије чула, осјећајности, интелигенције, карактера и неприлагођеног социјалног владања. Свака од наведених болести и аномалија на посебан начин утиче на то да се родитљи неприлагођено понашају према дјеци. што ће се касније манифестовати на и у знатној мјери утицати на понашање дјетета, и на његов психо-социјални развој.

Социјална средина - Други фактор који може да проурокује насиље у школи је социјална средина односно социјални статус породице. Често се мисли да се у добро материјално обезбеђеним породицама дјеца одгајају на «прави» начин, међутим та се тврдња не може узети у потпуности. Социјални статус породице преставља само један од узрока који утичу на развој дјетета. Чести захтјеви од стране дјетета и немогућност родитеља да удовољи захтјевима у знатној мјери утиче на понашање дјеце. Често због не задовоњаваља тих потреба долази до колизије у породици, родитељи нису у могућности да удовоље затјеву дјеце што чето доводи до свађа, који касније и прелазе у физичко насиње од стране тог дјетета према другој дјеци.

6. Превентива

Превентивна активност појаве малољетничке деликвенције као резултат насиља у школи, из које потичу, могуће је на слиједеће начине:

Програм рада:

- упознавање са свим специјалностима деликвенције малољетника
- упознавање са радом других партнера у повезаности с малољетничком деликвенцијом (невладине организације, владине орг., правосуђе, социјални рад)
- операционализација са оперативним плановима других сродних субјеката

Када говоримо о мјерама спречавања насиља у школи разликујемо:

Примарна превенција - спречавање поремећаја у друштву (породица, школа); неутралисање коријена, узрока, услова, повода асоцијалног и девијантног понашања; супростављање преступничком понашању дјеце и омладине. Антиделиктно дјеловање (мјере): опште (породица, школа); посебне (усмерено на жариште, извора, рицичних мјеста); појединачне (према појединим ситуацијама).
Секундарна превенција (кад се развило девијантно понашање) - сузбијање, ублажавање пратећих проблема; повевезивање примарне и секундарне превенције; истраживање.
Терцијална превенција - дјеловање у оквиру мјера; преваспитање, рехабилитација, спречавање повратништва; мјере појачаног надзора: заводске мјере и малољетнички затвор.

Превенција поремећаја у понашању малољетника како девијантног, тако и асоцијалног понашања јавља се у више манифестација као што су: поремећаји у кући, поремећаји у школи (наведени у предиктивним табелама),посљедице дубоке дисхарминије између личности дјетета и социјалне средине (бунтовништво): незадовољство, нерасположење, абреакције, неефикасни облици реакције на фрустрације, трауматизације на стрес.Тежња друштва да има младе, здраве, креативне, корисне, успјешне младе грађане, одакле проистиче интерес да се спријече поремећаји у друштву који доприносе делинквентном и асоцијалном понашању, предвиди испољавање форме, одстране и ублаже утицаји на појаву криминалитета.

Прва група активности и дјеловања у процесу спречавања: уклањање базичних фактора и спречавање настанка и развоја истих, (опште мјере, посебне, појединачне). Битна је конкретизација, операционализација. Циљни фактори су у области одрастања, наслеђа, породичне функције, функционалности школе, слободног времена ...
Другу групу чине поступци и мјере према дјеци и младима. То су мјере секзндарне превенције. Циљ је сузбијање, отклањање, ублажавање присутних проблема. Примарна и секундарна превенција су повезане.
Трећу групу чине мјере спречавања повратништва, поновног развијања већих превазиђених узрока и проблема. То су мјере социјалне реинтеграције, ресоцијализације и рехабилитације. Терапија заједнице – савремени облик терапије. То је систематска, планска, организована активност оспособљавања за живот.

7. Методологија истраживања

1. Предмет истраживања је насиље у школама као предпоставка девијантног понашања.

2. Циљеви истраживања

• Утврдити облике, учесталости и димензије утицаја насиља у школама као предпоставке девијантног понашања;
• Утврдити факторе утицаја насиља у школама као предпоставке девијантног понашања;
• Утврдити посљедице утицаја насиља у школама као предпоставке девијантног понашања;
• Утврдити мјере превенције насиља у школама као предпоставке девијантног понашања.

3. Хипотезе

• Предпоставља се да је присутан значајан број дјеце, који су усљед насиља у школама као посљедицу имају поремећај у психо-социјалној сфери развоја личности. Најчешћи облици тих поремећаја су психолошке, емоционалне, економске, социјалне и сексуалне природе;
• Предпоставља се да утицај насиља у школама на психосоцијални развој дјетета има различите димензије у зависности од постојећег друштвеног или социјалног система, те улоге дјетета у њему;
• Посљедице које се јављају као резултат утицаја насиља у школама на психосоцијални развој дјетета, јављају се поједини облици девијантног понашања;
• Постоји потреба за примјеном нових метода рада, који спречавају појаву насиља у школама, као једних од најучесталијих и највећих узрока девијантног понашања.

4. Варијабле

• Зависне варијабле:
- Емоционална стабилност дјеце;
- Прихватљиво, односно неприхватљиво понашање дјеце у школама.
• Независне варијабле:
- Пол испитаника;
- Насилничко искуство испитаника.

5. Методе истраживања

• Опсервација личности;
• Разговор (интервју);
• Проучавање литературе и документације.

6. Инструменти истраживања

• Протокол опсервације личности;
• Протокол интервјуа;
• Анализа литературе и документације.

7. Популација и узорак

Популацију чине дјеца општине Мркоњић Град и Бања Лука. Узорак чине 40 испитаника различитог узраста и психосоцијалног статуса, старосне доби до 18 година. Особе су стратификоване по полу, узрасту, социјалном статусу.

8. Мјесто и вријеме истраживања

Истраживање је спроведено у току мјесеца априла 2010. године на подручју Мркоњић Града и града Бања Лука.

8. Анализа резултата

8.1. Облици, учесталости и димензије насиља у школама као предпоставке девијантног понашања

Насилно понашање, псовке, увреде, понижавање вршњака, па и физичко насртање - и даље су прилично присутни у нашим школама. Насиљу су склони како старији тако и млађи ђаци, девојчице и дечаци и подаци говоре да је 28 одсто ученика укључено у неки од облика насиља (Графикон 1), истакнуто је на конференцији посвећеној најновијим резултатима пројекта "Школа без насиља".

Графикон 1

Када говоримо о обилицима, димензијама и начинима испољавања насиља у школама најзаступљенији су вређање, давање погрдних имена, исмевање, оговарање, ширење лажи, али физичко насилништво, као што су ударање, присиљавање, знатно су ређи, али такође су присутни и нису занемарљиви, јер по својој природи могу теже да угрозе особу, јер се ради о најтежим облицима испољавања.

8.2. Учесталости облика насиља у школама

Табела 1. Учесталости облика насиља у школама

Из табеларног приказа заступљености облика насиља над дјецом на психосоцијални развој, видљиво је да је најзаступљенији облик насиља који има најужу везу са психосоцијалним развојем личности дјеце јесте само психичко насиље, које поред физичког оставља дуготрајне посљедице на физички или тјелесни идентитет личности жртве. Траума је, као психолошки поремећај личности пратећа појава готово у свим случајевима насиља и основни је облик сваког насиља на бази психолошке природе.
Физичко насиље као изузетно опасан облик насиља, које се испољава у виду различитих тјелесних повреда, лакших или тежих, у зависности од степена или интензитета насиља, свакако је поред трауме један од најтежих али и најрјеђих облика насиља над дјецом. Само економско или социјално насиље или комбинација са неким од наведених насиља је, према наведеној статистици нешто мање учесталија.Интересантно је да је присутност сексуалног насиља значајно мања од осталих облика, без обзира на чињеницу да је присутно мишљење да је сексуално насиље најзаступљенији облик насиља, према статистици центра, заступљеност сексуалног насиља далеко је испод физичког или психичког.

Дијаграм 1. Приказ учесталости облика насиља у школама

Према дијаграмском приказу учесталости насиља у школама најзаступљенији облик насиља јесте управо психичко насиље, гдје је према статистици центра за социјални рад 8,00 или 30,76 % жена од укупног броја злостављаних дјеце, затим нешто мање физичко насиље 7,00 или 26,92% дјеце жртава насиља, затим више врста или комбинација облика насиља 5,00 или 19,23%, економско насиље 3,00 или 11,53% дјеце жртава насиља, док је учесталост сексуалног много мања 2,00 или 7,69% и насиља са непознатим облицима испољавања 1,00 или 3,84 % дјеце ( Из дијаграма 1.).Дјеца су најчешће изложене насиљу у приватној сфери од стране људи које познају и са којима живе. Уколико су дјеца изложена тежим тјелесним повредама (33,00%) или убиству (2,95%), тада случајеве преузимају сами овлаштени органи (тужилац, полиција), који у већој или мањој мјери постају предмет рада наведених органа. Када су у питању лаке тјелесне повреде ( 77,13%) пријављивање зависи од саме жртве ( у великом броју случајева жртва ни не пријављује извршиоца, који је у блиској вези са њим).
Насиље се врло ретко јавља као одраз индувидуалног начина или стила понашања насилника, већ се по правилу јавља у комбинацији са осталим облицима насиља. Комбиновани облик је најзаступљенији облик насиља над дјецом. Веома је сложен за изучавање и укључује у себе све облике злостављања. Физичко насиље праћено сексуалним су нејчешћи облици насиља над дјецом. Како је физички интегритет жртве ударна тачка којом насилник жели да доминира, јасно је зашто ова комбинација насилног понашања највише одговара настојањима насилника. Међутим, честе су и друге комбинације, као што су психолошко насиље са вербалним или економским и сл...

Закључци

Општи закључак

• Насиље над дјецом је озбиљан друштвени проблем, који уз постојећу несређену нормативно-социјалну ситуацију постаје негативни пратећи фактор у основној друштвеној вриједности - породици, уз тангирање ка даљој тенденцији раста, односно окретању те личности деликвенцији и деликвентном понашању.

Посебан закључак

• Психо-социјални развој дјетета је подложан различитим облицима насиља, које треба сагледавати у уквиру њеног унутрашњег својства личности и спољњег окружења у којем живи и егзистира, уз нагласак на међусобни однос у породичној заједници, као и квалитет тога односа.

Посебан закључак

• Без обзира на постојећу значајност и пажњу, дјеца су још увијек изложена различитим облицима насиља у школама, посебно психолошким облицима, као најсложенијим али облицима који остављају трајне посљедице на психосоцијални развој дјетета.

Посебан закључак

• Надлежне институције у процесу пружања помоћи дјеци жртвама насиља остварују одређене резултате на плану превентивне и репресивне дјелатности, али не у довољној мјери да обезбиједе смањење појаве насиља у школама над дјецом у већем обиму.

Литература:

1. Мр. Јелена Радовановић, Насиље у породици, Подгорица 2003.године

2. Проф. др.Александар Милић, Стрес- стилови ефикасног реаговања људи у стресним ситуацијама, ВШУП-а, Бања Лука 2004. године

3. Мр. Иван Костић, Криминалистичка психологија, Београд 2000. године

4. Проф. др. Александар Милић, Насиље и агресија, Вјештак - часопис удружења судских вјештака, Бања Лука 2000. године

5. Кривични Закон Републике Српске

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD