OSTALI SEMINARSKI RADOVI
IZ PEDAGOGIJE |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
ZADACI MORALNOG VASPITANJA
1. Zadaci moralnog vaspitanja
Cilj moralnog odgoja usmerenje na formiranje slobodne, humane i moralne ličnosti koja će tokom svoga života težiti uspostavljanju istinskih ljudskih odnosa, u kojima će čovek biti najvrednije biće, ceniti se i poštovati njegovo dostojanstvo i gde će se ostvariti bratstvo i jednakost svih članova ljudske zajednice. Ovako postavljen cilj moralnog vaspitanja pretpostavlja da su učenici- odgajnici usvojili postavke i norme u potpunosti pravila i principe ljudskog morala, da su ih prihvatili emotivno i da praktično deluju u svom životu u skladu sa njima iz etapa procesa moralnog formiranja logički slede i zadaci moralnog vaspitanja odgoja i to:
- upoznavanje morala i njegove teorije,
- razvijanje moralnih uverenja i stavova,
- formiranje navika moralnog ponašanja i delovanja
- odgoj pozitivnih osobina volje i karatkera,
- formiranje i negovanje smisla za etičke vrednosti.2. Upoznavanje morala i njegove teorije
Iz prve etape moralnog formiranja – formiranje moralne spoznaje proizilazi ovaj zadatak moralnog odgoja. Moralna spoznaja kako znamo znači moralno obrazovanje čiji je cilj upoznavanje i usvajanje moralnih pojmova i kategorija, pravila i principa, moralnih shvatanja i odnosa znači upoznavanje sa zakonitostima morala i etike kako bi se ratlikovalo dobro od zla, moralno od nemoralnog i slično. Mladi moraju znati šta je moral, čemu služi i kakvi su njegovi zahtevi sa obzirom na ljudske postupke. Upoznavanje morala i njegove teorije jako je značajno u procesu moralnog formiranja. Stičući znanja o moralu odgajnik se osposobljava da pravilno vrednuje svoje ponašanje, ponašanje drugih ljudi i da zauzima kritičan stav prema takvom ponašanju i delovanju. Ostvarivanje ovog zadatka zahteva da se kod mladih ličnosti formiraju sposobnosti za ocenjivanje moralnih vrednosti koje se manifestuju u međuljudskim odnosima u različitim situacijama. Upoznavanjem odgajnika sa moralnim vrednostima u društvu i osvetljavanjem određenje moralne kategorije u konkretnoj situaciji, omogućit ćemo mu da aktivnim uključivanjem sebe u društvenu delatnost postigne sposobnost da ispravno ocenjuje svoje postupanje. Pri razvijanju moralne svesti jako je važno razvijanje odgovornosti prema sebi i društvu. Čovekovo ponašanje treba da zavisi o vlastitoj kontroli, što afirira odgovornost pred sobom i društvom. Sa razvojem ljudske svesti razvija se i njegova samosvest. Što se ličnost više osamostaljuje, što više više postaje svestan svoje vlastite aktivnosti i njene efikasnosti, to je i veća njena samosvest, koja mu postaje merilo za njegovu vlastitu aktivnost i odlučivanje. Tu samosvest u moralnom životu nazivamo savešću. Savest je znači, savest o vlastitoj krivici zbog pogrešnog postupanja i oslobađanje zbog pravilnog delovanja.
3. Razvijanje moralnih uverenja i stavova
Usvajanje moralnih saznanja nije dovoljano za pravilno moralno postupanje odgojnika. Nakon moralnih spoznanja daljni korak u moralnom odlikovanju odgojnika je formiranje moralnih uverenja i stavova. da bi kod odgojnika formirali moralna uverenja i stavove nije dovoljno formalno usvojiti moralne pojmove, kao npr. drugarstvo, prijateljstvo, humanizam - da znaju šta je to, već je potrebno formirati kod njih unutrašnji aktivan odnos i stav prema moralnim pojmovima i kategorijama da ih oni prihvate kao vlastite stavove i da postupaju i deluju u skladu sa njima. Uverenje se u odgajniku mora izgraditi. Ono je emocionalno obojeno. Onaj ko formira uverenje kod odgojnika mora i sam duboko verovati u ono o čemu govori. Neophodno je imati jasne i sugestivne stavove i interpretirati ih odgajnicima emocionalno. Veliku podršku pri formiranju uverenja odgajateljima pružaju primeri iz života i iz literature. Emocionalni odnos prema najbližima kod deteta se počinje formirati veoma rano. Prvo se javlja simpatija, pa ljubav, osećanje drugarstva, poštovanje prema starijima, ljubav prema radu, osećanje odgovornosti, dužnosti. Posebno karakteristično za čoveka je osećanje časti i ponosa. U doba puberteta posebnu pažnju treba posvetiti razvitku osećanja ljubavi, poštovanja suprotnog pola i razvijanju humanih odnosa među polovima. Treba suzbijati strah, zavist i mržnju. Na kraju treba posebnu pažnju posvetiti razvoju patriotizma-kao najdublje i najsloženije emocije, koja predstavlja ljubav prema domovini. Odgoj emocionalnog života treba usmeravati tako da moralna osećanja postanu pokretačka snaga ponašanja i delovanja u skladu sa ciljem i zadacima moralnog odgoja. Jako važno u tome su pravilni odnosi prema odgajnicima, topao odnos sa njima, poštovanje ličnosti odgajnika i pravilna organizacija života i rada.
4. Formiranje navika moralnog ponašanja i delovanjaIz treće etape moralnog formiranja – etape formiranja moralnog ponašanja i delovanja prizilazi terći zadatak moralnog odnosa. Ovim zadatkom nije obuhvaćena cela ova etapa već samo formiranje moralnih navika. Mlade treba vežbati u moralnim postupcima i tako formirati moralne navike. Navike doprinose da se odgajnik u određenim okolnostima vlada onako kako treba . Ukoliko su formiranje pravilno i dobro one osiguravaju tačne i adekvatne postupke u raznim životnim situacijama: u porodici, školi, radnoj organizaciji, tokom jela, u komunikaciji sa ljudima... Od navika zavisi odnos pojedinaca prema drugim ljudima, pa one predstavljaju temelj ponašanja. O moralnim navikama zavisi i odnos pojedinaca prema radu, dužnostima i obavezama, prema pravilima zajedničkog života. Škola je dužna podsticati i razvijati kod dece dobre moralne navike a odstranjivati loše i negativne. pored toga dužna je stvarati takve životne situacije u kojima se deca mogu i vežbati moralu i kod sebe formirati moralne navike.
5. Odgoj pozitivnih osobina
U različitim zivotnim situacijama potrebno je postupiti u skladu sa moralnim stavovima. Takvo ponašanje traži snagu volje i čvrstinu karatketa. Odgoj pozitivnih osobina volje i karatkera kod odgojnika je jedan od veoma bitnih zadataka moralnog odgoja. Kod odgojnika treba razvijati pozitivne voljene osobine kao što su:odlučnost, inicijativnost, smelost, čvrstina, izdržljivost i upornost, a suzbiajti negativne osobine u koje ubrajamo: kolebljivost, lenjost, površnost, nesamostalnost, neodgovornost...Volja je tesno povezana sa karatketom, zato se često kaže da je volja kičma karaktera Odgoj moralne svesti, emocija i volje, čoveku daje određeni moralni lik. Pod karakterom podrazumevamo osnovne karatktetistike moralnog lika čoveka po kojima se on ističe kao moralna ličnost u svim svojim postupcima. Karakter se razvija od najranije dobi do kraja života. Krajnji cilj moralnog odgoja je formiranje pozitivnog karaktera. Kod odgojnika treba razviajti pozitivne crte karaktera kao što su: čestitost, pravičnost, istinoljubljivost, druželjubljivost, radinost, svestnost, tačnost, skromnost, kritičnost, samostalnost, doslednost i dr.
5.1. SamostalnostSamostalnost je osnovni uvjet da moralno formirana i celovita ličnost postane samostalna. Ličnost se mora osposobiti za vlastito odlučivanje, prerasti u svoje nagone i organsek potrebe, razvijati svoje interese i ciljeve. Bez samostalnosti delatnost čoveka je želja drugih, ličnost je u njemu zakržljala. Njegova osećanja su površna, a volja je pasivna. zato je važan zadatak odgoja, razvoj samostalnosti. Razvoj samostalnosti odvija se u odgojnom procesu i tesno je povezan sa svim drugim odgojnim naporima. Uvjet za razvoj samostalnosti predstavlja poverenje u čoveka, bez koga se samostalnost ne bi nikad razvila.
5.2 Doslednost
Doslednost je osobina karaktera koja je neophodna za harmonijski razvoj ličnosti. Ova osobina znači vernost prema ličnosti. Ova osobina znači vernost prema samom sebi, ali se manifestuje prema društvu. Odgajnika treba tako usmeravati da od običaje, vrednosti i zakonitosti u postupanju skladno i dosledno izražava i ispunjava. Na taj način ćemo ga osposobiti da postupa samostalno i odgovorno. Ličnost koju karakteriše doslednost strano je kolebanje između mnoštvo uticaja, ona postupa iz uverenja. Pogrešnu doslednost koja se ispoljava u vidu tvrdoglavosti i dogmatičnosti treba nastojati otkloniti iz odgajnikove ličnosti.
5.3 Kritičnost
Kritičnost predstavlja osobinu karaktera koja se ogleda u sposobnosti čoveka da ocenjuje vrednost vlastitog postupanja prema sebi i prema okolini i da ocenjuje pojave spoljneg sveta. Tesno je povezana sa doslednošću i pomaže čoveku da se oslobodi tvrdoglavosti i dogamtičnosti. Lakše je imati kritički stav prema spoljnjim odnosima i pojavama nego prema samom sebi. U razvijanju kritičnosti treba imati u vidu Kantovu poruku: „Budi prema drugima takav kako želiš da oni budu prema tebi; ne čini drugima ono što ne želiš da čine tebi“ . Kao intelektualno-moralna osobina kritičnost osposobljavanja za razlikovanje dobta i zla, pravde i nepravde, istine od laži, naučne istine od dogme...Takvo razlikovanje pomaže kod formiranja slobodnog i samostalnog čoveka.
5.4 Formiranje i reagovanje smisla za etičke vrednosti
Jedan od zadataka moralnog odgoja predstavlja razvijanje smisla za etičke vrednsoti. Negovanju toga smisla doprinosi formiranje moralne spoznaje, moralnih uverenja, moralnog ponašanja i delovanja. Za formiranje i negovanje smisla za etičke vrednosti važan je i bitan izgrađen sistem vrednosti. Važan zadatak svih društvenih faktora(škola, porodica, društvo) je da stvaraju takve odgojne situacije u kojima smisao za etičke vrednosti.
Literatura
[1] Tarik Obralić, „Pedagogija I“.
preuzmi seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi