HIGIJENA

Sa stanovišta savremenog koncepta zdravlja čoveka i sistema zdravstvene zaštite ljudi, nedvosmislen je zaključak da je stepen demokratičnosti nekog društveno-ekonomskog i političkog sistema veći ukoliko je razvio efikasan i racionalan sistem zdravstvene zaštite. U samoj definiciji zdravlja akcentovano je stanje kohezije fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, uz odsustvo bolesti i stanja onesposobljenosti. Drugim rečima, zdravlje polazi od stanja unutrašnje ravnoteže, koja vodi ekonomski i socijalno produktivnom životu, i ravnoteže sa okolinom. Pitanje ravnoteže se tumači naporima pojedinca i zajednice da uspostave interakciju sa svojom socijalnom, kulturnom, ekonomskom sredinom putem razmene, komunikacije, rada i sl. odluka.
U okolnostima potpune adaptacije pojedinca spoljnoj sredini, on će biti zdrav, odnosno u stanju unutrašnje dinamičke ravnoteže. Uticaj nepovoljnih faktora će smanjiti adaptabilnu moć pojedinaca, što za posledicu ima poremećaj ravnoteže i stanje bolesti. Pored stepena adaptacije spoljnoj sredini, na održavanje ravnoteže pojedinca utiče i njegov potencijal da sam kreira i kontroliše situaciju.
Zdravstveno vaspitanje nije toliko poseban predmet, koliko je stav prema poučavanju u celini. Pravo vaspitanje u najširem smislu je zdravstveno vaspitanje, u kojem su opšta atmosfera, filozofija i praksa škole usmereni prema jedinstvenom cilju, tj sveopštem razvoju tela, razuma i duha. Čitav život u školi mora davati osećaj sigurnosti i ohrabriti zdrave navike.
Procesom promocije zdravlja ljudi se osposobljavaju da povećaju kontrolu i unaprede svoje zdravlje, a samim tim i da se na globalnom nivou održi zdravstvena ravnoteža. Kako zdravlje predstavlja refleksiju svakodnevice, aspiracije pojedinaca da ostvare koheziju fizičkog, mentalnog i socijalnog zdravlja se ispoljavaju kroz identifikaciju i zadovoljenje vlastitih potreba, te istovremenog pozitivnog adaptiranja i menjanja spoljnog okruženja. Karakteristike promocije zdravlja su: obezbeđuje ravnotežu individue i okoline, potencira pozitivne aspekte zdravlja; orijentisana je na celokupno stanovništvo, odnosno na svakodnevni život kroz osnovne faktorezdravlja. U cilju poboljšanja individualnog zdravlja, od pojedinca se traži da menja način života u pravcu unapređenja zdravlja socijalne, ekonomske, kulturne sredine.
Paralelno sa promocijom zdravlja, neophodno je istaći značaj strategije prevencije bolesti, čijim merama se smanjuju rizični faktori za određene bolest; smanjuje osetljivost organizma na agense i smanjuju posledice postojećih bolesti. Treba razlikovati primarnu prevenciju, koja predstavlja branu pojavi bolesti ili poremećaja, i sekundarnu prevenciju, koja zaustavlja širenje bolesti, praćenu odgovarajućim dijagnostičkim merama i lečenjem. Kako je promocija okrenuta široj populaciji, a prevencija individui, moguće je istaći i komplementarne aktivnosti kojima se one preklapaju, kao što su smanjenje rizika od bolesti i sl.
U strategiji zdravlja glavna komponenta od koje direktno zavisi pravilan način života stanovništva, kao i adekvatno korišćenje zdravstvene službe je zdravstveno vaspitanje. Na nivou celokupne zajednice primarno je jačanje socioekološkog zdravstvenog potencijala, koji se ogleda u pravilnom uticaju na životni stil ljudi, fizičku kondiciju, i sl. Ono što ga razlikuje od individualnog pristupa su usmerenost ka raznim sferama socijalne, ekonomske i kulturne sredine, uz paralelnu modifikaciju zakonodavne politike, npr. očuvanje prirode, kontrola zagađenja, urbana politika, uklanjanje otrovnih materija i sl. Pomenuti pravilan način života je u pogledu razvoja zdravstvene zaštite, pored stalne težnje za produženjem ljudskog života, direktno proporcionalan sa sposobnošću ljudi da vode ekonomski i društveno produktivan život. Sledstveno tome, sva istraživanja oko kvaliteta života okrenuta su definisanju stepena učešća zdravstvene zaštite (lečenje, rehabilitacija i sl.) u sposobnosti za rad i obavljanje svakodnevnih životnih funkcija individua, odnosno fizički, mentalni i socijalni domen zdravlja.

1. Uloga vaspitača u higijensko zdravstvenom radu

Deca su aktivni učesnici u životu škole i zajednice, i treba pothranjivati njihove zdrave navike. Prema tome, zdravstveno vaspitanje u školi je proces u kojem dete treba da bude najaktivniji učesnik.
Učitelj zdravlja - profesor razredne nastave - pomaže razvoju znanja i osnovnih veština deteta. On ima na umu da je svako dete jedinstveno i utvrđuje njegov identitet. On stvara sliku o životu deteta u dva različita sveta - dete u školi i dete izvan škole; razume vezu između porodice i škole, pa prema tome razume oba sveta.
U vezi sa tim on proučava kognitivne, emocionalne, fizičke i socijalne karakteristike deteta. Stalno ima na umu prirodne potrebe deteta da usklađuje njegove zahteve sa zahtevima društva. Da bi to mogao, učitelj zdravlja održava duh istraživanja i eksperimentisanja u svom radu.
Učitelj zdravlja i čitav njegov život imaju uticaj na zdravlje u školi i zajednici i od najveće su važnosti za svakog građanina, ne samo deteta.

1.1 Cilj higijensko zdravstvenoig vaspitanja

Cilj Novog zdravstvenog vaspitanja je sveošti razvoj, harmonija, ravnoteža emocija, duha i tela kao i intelekta. U svemu tome pojedinac je okružen uslovima i podsticajima koji ga ohrabruju da izrazi svoju prirodnu težnju za maksimalnim istraživanjem svojih mogućnosti.
Tako shvaćeno novo zdravstveno vaspitanje usmereno je na prilagođavanje stavova i ponašanja prema životu i zdravlju. Rezultat njegovog delovanja treba da bude aktivno telo, bistar razum pun interesa i ličnost koja ima skladne odnose sa drugima.
Opšti ciljevi vaspitača u higijensko zdravstvenom radu su:
• Sticanje znanja, formiranje stavova i ponašanja predškolske dece i učenika, roditelja i vaspitača u skladu sa zdravim načinom života. Specifični ciljevi su:
• Osposobljavanje dece svih uzrasta da vrše pravilne izbore onih oblika ponašanja koji se odnose na zdravlje, u predškolskim ustanovama, školama i zajednici.
• Da deca steknu osnovne informacije o zdravlju.
• Da deca formiraju navike i razviju veštine neophodne za postizanje zdravog ponašanja.
• Da deca primene stečenog znanja i veštine u svakodnevnom životu.
• Motivisanje dece i onih koji brinu o deci (vaspitača, prosvetnih radnika, roditelja) za zdrav način života.
• Podsticanje prosvetnih radnika, predškolske dece, učenika, roditelja i zajednice na aktivan odnos prema unapređenju zdravlja i životne sredine kroz različite aktivnosti.

Neophodno je, dakle, obezbediti informacije i osnovne pojmove koji su vezani za sledeće sadržaje:
• Zdravlje kao pojam, briga za zdravlje, čuvanje, ko se brine o našem zdravlju i kako to sami radimo.
• Lična i opšta higijena (ruke, telo, kosa), higijena odeće i obuće, čuvanje odeće i obuće.
• Ishrana i njen značaj za pravilan rast i razvoj, obroci, potrebe, ponašanje za vreme obroka i između obroka, a vezano sa hranom.
• Bolesti koje se mogu preneti, ali i sprečiti.
• Lepo ponašanje, druženje, tolerancija, uzajamno pomaganje, poštovanje (uzajamno i starijih), izbegavati sebičnost.
• Lepa, udobna, bezbedna i čista životna sredina, zelene površine i zdravlje, uklanjanje otpadaka.

Zdravstveno vaspitanje sprovodi se organizovanim i sistematskim radom sa:
• predškolskom i školskom decom
• roditeljima (majkama, očevima) i
• zaposlenim u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama.

Na svim nivoima edukacije, a naročito u neposrednom radu sa decom svih uzrasta sprovoditi zdravstveno vaspitanje kroz rad u grupi, sa aktivnim uključivanjem dece, vaspitača i roditelja kroz sledeće metode i oblike rada:
• Pranje ruku posle igre, pre i posle jela, nakon korišćenja sanitarnog čvora: kada i koliko često u toku dana, upotreba i značaj tople vode, dužina pranja, upotreba tečnog sapuna ili sredstva za dezinfekciju ruku (kroz pozitivan i negativan primer).
• Takođe, bilo bi uputno da se oprane ruke brišu papirnim ubrusima za jednokratnu upotrebu, a ne platnenim peškirima.
• Igra sa igračkama: upotreba igračaka koje je lakše čistiti, prati ili dezinfikovati, prema uputstvu proizvođača za upotrebu. Ne ograničavati upotrebu pojedinih vrsta igračaka, nego potencirati redovno i pravilno pranje ruku posle igre i pre obroka.
• Razgovor i primer da se igračke i prsti ne stavljaju u usta.
• Organizovati u predškolskim ustanovama, igru, pozorišnu predstavu, kreativne radionice, crtanje, modelovanje i izložbe na temu "Bolesti prljavih ruku".
• U osnovnim i srednjim školama kroz pojedine predmete obraditi sadržaje na temu "Bolesti prljavih ruku".
• Formirati "savet učenika" koji će u svakoj smeni, više puta u toku dana davati "ocenu" stanja higijene sanitarnih prostorija (topla voda za pranje ruku, ispravni vodokotlići, stanje higijene).
• Na časovima srpskog jezika vršiti analizu literature (pesme, prozni sastavi) na temu zdravlja, čistoće, higijene i pisanje sastava na temu "Bolesti prljavih ruku".
• Na časovima matematike raditi zadatke u cilju analize troškova i koštanja bolesti, lečenja, odsustva iz škole učenika i nastavnika.
• Razgovor i predavanja, radionice, likovni radovi na temu "Bolesti prljavih ruku", značaj pranja ruku posle igre, pre i posle jela i užine u školi, nakon korišćenja sanitarnog čvora, kada i koliko često u toku dana, upotreba i značaj tople vode, dužina pranja, upotreba sapuna ili sredstva za dezinfekciju ruku (kroz pozitivan i negativan primer).
• Treba ohrabrivati decu, vaspitače i roditelje da zahtevaju stvaranje optimalnih higijensko-epidemioloških uslova u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama u cilju stvaranja zdravog okruženja za život, igru i rad.

2.1 Zadaci nastave zdravstvenog vaspitanja

Učenje sadržaja zdravstvenog vaspitanja podrazumeva prevođenje onoga što znamo o zdravlju u željeni način ponašanja, uz prepoznavanje pravih životnih vrednosti i podsticanje optimalnog razvoja ličnosti.

Zadaci nastave zdravstvenog vaspitanja su:
• razvijanje psihički i fizički zdrave ličnosti, odgovorme prema sopstvenom zdravlju;
• stvaranje pozitivnog odnosa i motivacije za zdrav način življenja;
• vaspitavanje učenika za rad i život u zdravoj sredini;
• sticanje znanja, umenja, stavova i vrednosti u cilju očuvanja i unapređivanja zdravlja;
• promovisanje pozitivnih socijalnih interakcija u cilju očuvanja zdravlja;
• podsticanje saznanja o sebi, svom telu i sopstvenim sposobnostima;
• razvijanje psihičkih i motornih sposobnosti u skladu sa individualnim karakteristikama;
• motivisanje i osposobljavanje učenika da budu aktivni učesnici u očuvanju svog zdravlja;
• razvijanje navika kod učenika za očuvanje i negovanje svoje okoline;
• razvijanje istraživačkih sposobnosti, kritičkog mišljenja i kreativnosti;
• proširivanje znanja o jedinstvu i sveopštoj povezanosti procesa u prirodi;
• razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i drugima;
• uključivanje porodice na planu promovisanja zdravlja i usvajanja zdravog načina života;
• razvijanje međusobnog poštovanja, poverenja, iskrenosti, uvažavanja ličnosti, jednakosti i otvorene komunikacije;
• usvajanje i prihvatanje pozitivnih i suzbijanje negativnih oblika ponašanja značajnih za očuvanje zdravlja;
• upoznavanje sa najosnovnijim elementima zdravog načina života;
• upoznavanje sa protektivnim faktorima za zdravlje, kao što su: fizička aktivnost i boravak u prirodi.

3.1 Kakva je uloga vaspitača u higijensko zdravstenom radu?

Zdravstveno vaspitanje u školi je proces u kojem dete treba da bude najaktivniji učesnik. Dužnost vaspitača zdravlja - profesora razredne nastave - je da mu pomogne da postigne što veći duševni i fizički razvoj i da usvoji znanje i osnovne veštine potrebne u njegovoj životnoj sredini, a istovremeno da uskladi svoje unutrašnje težnje sa razumnim zahtevima društva.
Učitelj utvrđuje individualnost deteta. Ovo znači da proučava svako dete pojedinačno i njegove potrebe. Pogrešno bi bilo kada bi stvarao sliku o savršenom, prosečnom detetu, i onda pokušao, da ostalu decu približi savršenom prosečnom primeru. Svako dete je jedinstveno, i ima bar jedan faktor svojstven samo njemu.
Učitelj stalno vrši analizu i utvrđuje pravu konstituciju deteta (nervni, maskulini ili adipozni tip i razne prelazne tipove). Tokom analize i sam mnogo uči proučavanjem sredine iz koje dete dolazi. Ovo proučavanje se odnosi na sve faze života deteta. Ono je produkt međusobnih odnosa i uticaja nasledne konstitucije i životnog iskustva. Učitelj upoznaje dečju prošlost, uslove kod kuće, njegove roditelje, njihove međusobne odnose i odnose prema njemu, položaj u porodici, odnose sa braćom i sestrama, upoznaje i razume njegove potrebe i značenje njegovog ponašanja. Na ovaj nacin se stvara slika o životu deteta - sa jedne strane se vidi dećji život u školi, a sa druge strane sasvim nepoznato područje - sve što se zbiva sa njime izvan škole. Dete živi u dva različita sveta, često sa dva različita ponašanja i dva sistema vrednsti. Ovo predstavlja konfliktno područje za učitelja zdravlja. Učitelj mora da shvata važnost veza razumevanja između doma i škole kako bi se bolje upoznao sa sredinom iz koje dete dolazi.
Učitelj zdravlja mnogo uči. Stalno proučava dete, njegovo menjanje iz dana u dan. On ga prati, proučava i pregleda fizičke karakteristike: da li se menja na bolje ili na gore, da li raste i da li je živahno. On prati i proučava intelektualno sazrevanje: da li napreduje ili nazaduje njegova sposobnost koncentracije, opažanja, shvatanja činjenica, indukcije i dedukcije? Potom dolazi do praćenja emocionalnog sazrevanja: da li mu njegov rad u školi pruža osećaj postignuća i uspeha ili ga ograničava i stvara mu osećaj manje vrednosti, da li se uči samosavladavanju, samoupravljanju, samodisciplini, odlučnosti i odgovornosti. Konačno prati saradnju: koliko živi u zajednici sadrugovima, kao ravnopravan član, kao vođa ili, pak, kao sledbenik? Može li se osećati u razumnoj meri kao član školske zajednice koja ga ceni, poštuje i da je u stanju da doprinosi toj zajednici? Ukoliko to nije tako, ne samo da će njemu biti nanesena šteta, već čitava njegova ličnost može biti oštećena, a posledica može biti i fizičko oboljenje.
Da li se dete ponaša na poželjan način, pokazuje li bilo kakav problem u ponašanju, reaguje se pitanjem »kakvo značenje to ima?«. Dete poseduje prirodni poriv da uskladi svoje zahteve zahtevima društva. Učitelj zdravlja je u naročito povoljnom položaju da primeti prvi znak takve sklonosti i da se upita šta to znači. Ako nije u stanju da reši takav problem, potrebno je da zatraži savet profesionalca. Moraju nastojati da otkriju prve znakove smetnji duha ili tela, tako da mogu preduzeti potrebne mere dovoljno rano.

4.1 Školska okolina - uređenje školske zgrade

Postoji školska okolina kao celina. Većina škola su uglavnom nepodesne, loše planirane, zastarele; a zahodi su vrlo često udaljeni od same zgrade. Vodosnabdevanje je obično udaljeno od nužnika i potpuno neprikladno. U školskoj zgradi mnogo toga je u suprotnosti sa poukom u školi i nije u skladu sa ohrabrivanjem da se usvoje ispravne higijenske navike. Dužnost je učitelja zdravlja da podstakne odgovorne da se pobrinu za uređenje školske zgrade, a istovremeno da podupre nastojanje za uređenje prostorija za zdravlje. Ako shvate tu svoju dužnost i preuzmu na sebe odgovornost, učitelji su u stanju da preko roditelja povedu akciju za uređenje školske zgrade.
Tek tada će učitelj biti u stanju da neprestano proverava potrebe i uslove koji bi omogućavali, najpovoljniji razvoj deteta. Njegovi će se pogledi menjati kao što se menjaju pedagoški nadzori, ali kada te promene nastupe on će ih moći uočiti i osigurati sve što je potrebno da ih zadovolji.
Učitelji kao celina, ne uzimaju aktivno učešće u stvaranju vaspitne politike onako kako bi mogli. Zadrže li duh istraživanja i eksperimentisanja u svom radu, moći će dati koristan prilog razvoju vaspitnih principa i tehnika.

5.1 Zdravstveno vaspitanje u školi

Neophodno je razmotriti zdravstveno vaspitanje deteta i roditelja-zdravstveno vaspitanje deteta u prvom redu.
Zdravstveno vaspitanje nije toliko poseban predmet, koliko je stav prema poučavanju u celini. Pravo vaspitanje u najširem smislu je zdravstveno vaspitanje, u kojem su opšta atmosfera, filozofija i praksa škole usmereni prema jedinstvenom cilju, tj sveopštem razvoju tela, razuma i duha. Čitav život u školi mora davati osećaj sigurnosti i ohrabriti zdrave navike. Besmisleno je govoriti o čistoći škole ako ona to nije ili o pranju ruku ako nema vode, nema sapuna ni peškira, o disanju i svežem vazduhu u prostoriji koja je hermetički zatvorena. Zato je normalno da deca postanu aktivni učesnici u životu škole i zajednice i da igraju ulogu u održavanju čistoće. Učitelj zdravlja razmatra čitavo to pitanje prilagođavanja deteta zahtevima života i sudelovanje u zajednici i objašnjava mu da shvati, da mogućnost koju mu pruži škola i zajednica nisu rezultat spontanog rada generacija.

Okolina, atmosfera i opšti ton u školi su vrlo važni. Zdravstveno vaspitanje se može uspešno sprovoditi u saradnji sa školskom zdravstvenom službom (školska sestra, patronažna sestra, savetovalište dispanzera). Uz malo dobre volje i saradnje sa obe strane, redovni lekarski pregledi mogu biti koristan deo zdravstvenog vaspitanja. Svaka socijalna situacija u školi može biti korisna prilika za diskusiju o zdravlju.

6.1 Učitelj zdravlja kao član zajednice

Primeri vrede više od pretpostavke. Uticaj učitelja na zdravlje u školi i zajednici mnogo će zavisiti od njegovog zdravlja, njegovog stava i njegovog ličnog primera. Ovde se ne misli na njegove pedagoške metode i akademsku naobrazovanost, već na njegov čitav život. Danas postoji osećaj da je učitelj odeljen od svoje zajednice.
To je velika šteta, jer on vrši dužnost koja je od najveće važnosti za svakog građanina. Stručno znanje mu omogućuje da o mnogim problemima govori sa autoritetom i na taj način utiče na dobrobit zajednice. A učitelj koji ima osećaj za zajednicu može mnogo učiniti da stvori nove standarde i nove ideale lične i društvene odgovornosti.

Na kraju rada ćemo prikazati koji sve faktori utiču na nivo zdravlja i na šta sve vaspitač treba da obrati pažnju u higijenskom zdravstvenom radu.

Zaključak

Sa stanovišta savremenog koncepta zdravlja čoveka i sistema zdravstvene zaštite ljudi, nedvosmislen je zaključak da je stepen demokratičnosti nekog društveno-ekonomskog i političkog sistema veći ukoliko je razvio efikasan i racionalan sistem zdravstvene zaštite. Tako da zaključna razmatranja će mo svesti na definisanju zdravstvene higijene kao osnovu za vođenje jednog najprostje rečeno zdravog življenja.
U samoj definiciji zdravlja akcentovano je stanje kohezije fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, uz odsustvo bolesti i stanja onesposobljenosti. Drugim rečima, zdravlje polazi od stanja unutrašnje ravnoteže, koja vodi ekonomski i socijalno produktivnom životu, i ravnoteže sa okolinom. Pitanje ravnoteže se tumači naporima pojedinca i zajednice da uspostave interakciju sa svojom socijalnom, kulturnom, ekonomskom sredinom putem razmene, komunikacije, rada i sl. odluka.
Život u školi mora davati osećaj sigurnosti i ohrabriti zdrave navike. Besmisleno je govoriti o čistoći škole ako ona to nije ili o pranju ruku ako nema vode, nema sapuna ni peškira, o disanju i svežem vazduhu u prostoriji koja je hermetički zatvorena. Zato je normalno da deca postanu aktivni učesnici u životu škole i zajednice i da igraju ulogu u održavanju čistoće. Uloga vaspitača u higijenskom zdravstvenom radu je da razmatra čitavo to pitanje prilagođavanja deteta zahtevima života i sudelovanje u zajednici i objašnjava mu da shvati, da mogućnost koju mu pruži škola i zajednica nisu rezultat spontanog rada generacija.
Nadam se da će ovaj rad doprineti bar malo većem interesovanju za iznalaženje adekvatnog rešenja i sticanja navike muanjivanja mogućnost i sticanja navike sprečavanja bilo kakve zaraze koja će i tekako ostaviti pečat na našem organizmu.

Literatura

1. Simić S., Dimitrijević Z., Anđelski H. Metode procene zdravstvenog stanja, Gradski zavod za zaštitu zdravlja, Beograd 1996.
2. Đ. Jakovljević, V. Grujić, P. Mićović, D.Đokić, Reforme u oblasti zdravstvene zaštite, Institut za zaštitu zdravlja Srbije, Beograd 1997.
3. Bergant Milica (1973): Promene u porodici i problemi porodičnog vaspitanja, Pedagogija, Beograd
4. Cekić S.: Vaspitanje u autičkoj i feudalnoj epohi, Vranje, Učiteljski fakultet u Vranju, 2001.
5. Đorđević B. (1985): Savremena porodica i njena vaspitna uloga, Prosveta, Beograd,
6. Đorđević J., Potkonjak N.: Pedagogija, Naučna knjiga, Beograd
7. Jovanović B.: Škola i vaspitanje, Učiteljski fakultet, Jagodina, 1985.
8. Jovanović Branko (1998): Porodično vaspitanje, Jagodina, Učiteljski fakultet u Jagodini.
9. Kamenov E.: Predškolska pedagogija, ZUNS, Beograd, 1989.
10.Krneta LJ., Potkonjak M., Potkonjak N.: Pedagogija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Srbije,Beograd, 1965.
11.Krnjajić S., Socijalno ponašanje učenika, Beograd, 2004.,
12.Krulj S. Radenko, Kačapor Sait, Kulić Radivoje: Pedagogija, Svet knjige, Beograd, 2002.
13.Kulić R., Despotović M., Uvod u andragogiju Svet knjige, Beograd, 2004.
14.Potkonjak M., Potkonjak N.: Opšta pedagogija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1974.
15.Potkonjak M., Potkonjak N.: Opšta pedagogija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1974
16.Potkonjak Nikola (1996): Pedagoški leksikon, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
17.Trebješanin Ž.: Rečnik psihologije, drugo izdanje, Beograd, Stubovi i kulture, 2001
18.Trnavac N., Đorđević J.: Pedagogija, Naučna knjiga, Beograd, 1995. 19.Zvačko - Pehar L., Razvojni problemi i vaspitanje predškolske dece,
Kultura, Beograd, 1990.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD