SPORTSKO REKREATIVNE AKTIVNOSTI KOD
DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA

2. POJAM SPORTA

Kao i mnogi drugi izrazi koje srećemo u svakodnevnom životu, i pojam sport ima više jezičkih značenja, odnosno upotrebljava se da iskaže različite vrste ljudske aktivnosti. U najrasprostranjenijim pristupima shvatanju pojma sporta preovladava shvatanje da je sport društveni fenomen nastao iz igre, odnosno da je on sam po sebi jedna vrsta igre, zabave i razonode. Sam pojam sport vodi jezičko poreklo od latinske rečidisportare odnosno deportare, što je bukvalno značilo odneti ili raznositi, ali se koristila i u prenosnom smislu kao opustiti se i označavalo je nešto što je u bliskoj vezi sa igrom, zabavom i dokolicom. U 14.veku izraz disport dobio je u engleskom jeziku značenje aktivnost u slobodnom vremenu, a iz njega je kasnije nastala reč sport koja se i danas koristi. S obzirom da je nastao iz igre sport je zadržao njene određene karakteristike, ali su se one vremenom intenzivirale i postale naglašenije. To se u prvom redu odnosi na takmičenje, borbu i sportski rezultat koji se u sportu postavljaju kao primarni ciljevi. Danas se svuda u svetu pod pojmom sporta podrazumeva: zadovoljstvo, ugodnost, razonoda, odmor, telesno vežbanje, takmičenje, trčanje. To je svaka ljudska delatnost koja se ispoljava u obliku kretanja, i koja služi zadovoljenju nagona za igrom, očuvanjem zdravlja ili povećanju telesnih sposobnosti. Možemo ga definisati kao posebno područje ljudskog stvaralaštva, specifično po svojim kulturološkim i biološko-zdravstvenim funkcijama i posebno specifično po svojim ciljevima i tehnologiji ostvarenja postavljenih ciljeva.
Evropska definicija sporta glasi: Sport predstavlja formu neobaveznog ili organizovanog odvijanja fizičkih aktivnosti radi unapređenja fizičkog i mentalnog blagostanja. Učešćem u sportskim aktivnostima razvijaju se međuljudski odnosi, ili postižu takmičarski rezultati.

Osnovne karakteristike sporta

Sport , u suštini, karakterišu tri osnovna elementa:
• takmičenje
• postizanje maksimalnog (sportskog) rezultata
• intenzivno psiho-fizičko opterećenje

Suštinu takmičenja odslikava nastojanje pojedinca ili grupe ljudi (timova, ekipa) da bolje ili brže postignu isti cilj kome teže i drugi. Takmičenje u sebi sadrži i specifične vrednosti koje se ogledaju u tome da čovek vremenom postaje bolji, jači, sposobniji, zdraviji i da stalno teži da prevaziđe dostignute nivoe svoga razvoja. Ovo, dalje, dovodi do stvaranja snažne težnje za postizanjem maksimalnog, sportski merljivog rezultata. Međutim, postizanje sve većeg rezultata podrazumeva i stalno povećanje čovekovih telesnih i mentalnih napora, koji bi trebali biti adekvatno dozirani i kontrolisani. Osnovne karakteristike sporta mogu se posmatrati i shvatiti iz njegove aktivacione determinisanosti, gde je osnovna odlika stalno prisustvo težnje za prevazilaženjem već postignutog, najbolje oslikanoj u latinskoj izreci citius, altius, fortius (brže, više, snažnije).

3. ORGANIZACIJA SPORTSKIH AKTIVNOSTI

Teoretičari sporta su do sada pokušavali da utvrde jedinstvenu klasifikaciju sportova, u čemu nisu do kraja našli zajednički imenitelj. Razlozi se, pre svega, nalaze u različitom pristupu i shvatanju suštine sporta, što je na neki način i opravdano, jer je ova oblast izrazitog multidisciplinarnog karaktera.
U poslednje vreme u aktuelnoj praksi je sve zastupljenija podela sporta na vrhunski i kvalitetan sport, školski sport i sport za sve.
Vrhunski sport je u Zakonu o sportu definisan kao oblast sporta koja obuhvata sportske aktivnosti koje pokazuju izuzetne (vrhunske) sportske kvalitete i rezultate. To praktično znači da samo oni sportisti i sportske grane koji postižu vrhunske rezultate na međunarodnoj sceni mogu imati atribut vrhunskog sporta.
Kvalitetni sport obuhvata aktivnosti u okviru kojih se postižu zapaženi sportski kvaliteti i rezultati na lokalnom i nacionalnom nivou, kao i rezultat koje ostvare sportisti na međunarodnim takmičenjima, a ti rezultati nisu kategorisani kao vrhunski. Pod kvalitetnim sportom se podrazumevaju sve sportske aktivnosti koje se sprovode u okviru pojedine sportske grane, a čija se takmičenja održavaju do nacionalnog nivoa (lige i prvenstva države), pod uslovom da su te sportske grane registrovane u skladu sa Zakonom i da ih prepoznaje Olimpijski komitet Srbije kao redovne ili pridružene članove. U ovu kategoriju ubrajaju se i sportske aktivnosti koje se održavaju na pokrajinskom i lokalnom nivou.
Školski sport- Međunarodna povelja o fizičkom vaspitanju i sportu, koju je UNESKO usvojio 1978. godine, u prvom članu naglašava da je „Bavljenje fizičkim vaspitanjem i sportom fundamentalno ljudsko pravo za sve”. U nacionalnom školskom sistemu, realizacija ovog prava školske dece i omladine je obezbeđena kroz redovnu (obaveznu) nastavu fizičkog vaspitanja, kao i kroz funkcionisanje sistema školskog sporta
Sport za sve- Oblast koja obuhvata bavljenje sportskim aktivnostima radi odmora i rekreacije, unapređenja zdravlja ili unapređenja sopstvenih rezultata u svim segmentima populacije. Kao sinonim za ovo karakteristično područje sporta koristi se: rekreacija, rekreativni sport, fitnes, velnes i sl.

Pored teorijskih klasifikacija postoje i pragmatičke kvalifikacije među kojima je najaktuelnija Olimpijska klasifikacija. Ona deli sportove na:
• Atletske sportove
• Gimnastičke sportove
• Borilačke sportove ; sportove borenja
• Sportske igre
• Nautičke sportove ; sportovi na vodi
• Zimske sportove
• Konjičke sportove
• Vazduhoplovne sportove
• Ciklične sportove

4. SPECIFIČNOSTI ORGANIZACIJE SPORTSKIH AKTIVNOSTI KOD DECE

Kada se završava igra i počinje takmičenje?

Velika sportska takmičenja i uspesi naših sportista kod dece bude želju za bavljenjem sportom, a kod roditelja ambicije da jednog dana i njihovo dete donese kući medalju kojom će se oni ponositi. Aktuelni šampioni i njihov status u društvu često i utiču na izbor sporta kojim će se mnoga deca baviti. To na žalost nije uvek i najbolje rešenje za dete pa uslede velika razočarenja. Kako se danas više ne trenira u sportskim sekcijama u školama, već isključivo u klubovima što podrazumeva materijalne izdatke, roditelji često ne dozvoljavaju deci da prestanu sa treniranjem kada ona to više ne žele. Pored svih pozitivnih strana sporta, sportska aktivnost koja ne odgovara detetu može da ugrozi njegovo zdravlje. Nekada je dete previše malo ili nedovoljno motorički spremno, a nekada prosto nije talentovano pa ne može da ispuni zahteve koji se pred njega postavljaju. Pored fizičkog napora koji može da dovede do nepravilnog rasta i razvoja i psihički stres kome je dete izloženo ostavlja posledice. Nije lako podneti poraz i odgovornost za neuspeh ekipe, ali ni uspeh i obaveze koji on nosi. Ovo je prevelik teret za nezrelo dete koje bi još uvek trebalo da se spontano igra sa svojim vršnjacima

Ne krivite dete

Dok dete ne prohoda odrasli su usmereni na njegov motorni razvoj, stvaraju mu odgovarajuće uslove, stimulišu ga, hvale i nagrađuju. Kada se to konačno dogodi svi odahnu jer je dete prohodalo i prepuste ga sticaju okolnosti koji će uticati na njegov dalji razvoj motorike.
Sa polaskom u školu u prvi plan dolazi umni razvoj kada se roditelji ponovo angažuju dok je motorni razvoj i dalje prepušten slučaju. U ovom uzrastu se najčešće deca uključuju u neku sportsku aktivnost. Tada mogu da nastanu problemi kada dete ne može da uradi nešto što druga deca mogu. Pri tom je dete svesno svoje različitosti u odnosu na druge i neće ni da pokuša. Roditelj uglavnom prvo okrivi dete, da je trapavo, lenjo, neće da se potrudi, ili svali krivicu na drugog manje spretnog roditelja kaže "da je dete na njega".
Ovo je momenat kada se "otkrivaju i deformiteti koštano-mišićnog sistema", ravna stopala, kriva kičma, kokošije grudi, X noge, oni su uglavnom prisutni već duže vreme ali ih roditelji, a često i lekari nisu prepoznali do tada.

Šta sve dete može...

Od kako je prohodalo do navršene treće godine dete je usavršilo hodanje, trčanje, savladavanje prepreka, penjanje uz i silaženje niz stepenice bez pridržavanja, skakanje, stajanje na jednoj nozi, bacanje i šutiranje lopte i sada počinje da vozi tricikl.
Do navršene pete godine može da nauči da pliva, vozi bicikl na dva točka, kliza, vozi rolere i da skija. Petogodišnjaci su neustrašivi, puni energije, neumorni i većina će ovladati ovim veštinama ako imaju prilike da se oprobaju. Nekima će biti potrebna pomoć u vidu ohrabrenja jer nemaju sva deca dovoljno samopouzdanja da bi se upustila u nešto nepoznato. Roditelji moraju da poštuju detetove želje i mogućnosti ali i da ličnim primerom pokažu kako se nešto radi bez velikih očekivanja da će dete odmah to uspeti. Do puberteta bi sva deca trebala da se bave lakom atletikom, da nauče da pravilno trče, skaču u dalj i u vis, što je neophodno za većinu sportova i istovremeno omogućava pravilan fizički razvoj. Smatra se da od dvanaeste godine deca mogu da počnu da ozbiljno i redovno treniraju sport za koji imaju psihofizičke predispozicije i afinitet jer su tek tada u stanju da uče i usavršavaju tehnike, kao i da postižu određene rezultate.

Sport je igra!

Danas je granica započinjanja bavljenja sportom drastično pomerena na mlađi uzrast što se na žalost često završava ozbiljnim fizičkim povredama i psihičkim traumama sa dugotrajnim posledicama. Deca treba da nauče da igraju fudbal na poljani sa vršnjacima, basket na terenu ispred zgrade, vaterpolo na letovanju, hokej na zaleđenom školskom dvorištu u društvu svojih vršnjaka. Sport za malu decu treba da bude pre svega igra, zabava u kojoj rezultat nije bitan. Cilj treba da bude postizanje gola ili koša, učenje pravila igre a ne kako pobediti protivnika.

5. KAKO IZABRATI PRAVI SPORT KOD PREDŠKOLSKE DECE?

Malu decu treba usmeravati na sportove za koje na prvi pogled nisu, a to znači da gojazna deca treba da plivaju, voze bicikl, jašu konje, rade sve ono što će dodatno sagorevati kalorije a u čemu će uživati. Ukoliko dete ima problem sa koordinacijom, kruto je, sporo, džudo i slični sportovi će uticati da se njegove sposobnosti poboljšaju.
Stidljiva deca koja se teško uklapaju, kroz igranje fudbala, košarke, odbojke i rukometa brzo će postati deo tima i u isto vreme će ojačati mišiće stomaka i nogu.
Kada dete ovlada nekom veštinom uglavnom poželi da nauči nešto drugo i to mu svakako treba omogućiti. Potreba da se oproba u raznim stvarima znači da je dete zdravo i da se normalno razvija. Roditelji se uglavnom protive ovim promenama jer su već kupili skupu opremu za jedan sport a dete sada hoće na neki drugi. Ali nemojte unapred previše ulagati u nešto što dete nije ni tražilo ili jednostavno to prodajte ili poklonite nekome, ali nemojte kočiti detetov razvoj.

6. ORGANIZACIJA SPORTSKO REKREATIVNIH AKTIVNOSTI KOD DECE SA DEFORMITETIMA

Ukoliko dete ima deformitet kao što su ravna stopala, kifoza, skolioza, deformitet grudnog koša to nije prepreka za bavljenje sportom ali je neophodno uključiti ga u program korektivne gimnastike. Danas je sve više i dece i odraslih sa problemima vezanim za kičmeni stub. Način života u kome je sve manje fizičke aktivnosti utiče na pojavu deformiteta već kod dece predškolskog uzrasta. Ciljanim korektivnim vežbama i plivanjem utiče se na pravilan rast i razvoj deteta i priprema ga za nesmetano bavljenje sportom.
U zavisnosti od vrste deformiteta potrebno je odabrati i sportsku aktivnost koja neće da potencira deformitet, na pr.ako dete ima skoliozu ne preporučuje se sport koji forsira jednu stranu tela na račun druge. Ukoliko ima kifozu sportovi koji nameću povijanje leđa svakako nisu dobri. Za decu sa ravnim stopalima biće teško da postignu dobre rezultate ukoliko treba brzo ili dugo da trče. Zato je važno konsultovati stručnjake kako bi se utvrdilo kojim sportom dete ne bi trebalo da se bavi, kako bi se izbegla situacija u kojoj dete radi nešto što voli a to loše utiče na njegovo zdravlje. Nisu retki momenti kada roditelj mora da odluči da li da detetu uskrati dalje treninge ili da ga izloži riziku sa trajnim posledicama.

ZAKLJUČAK

Većina dece zadovoljava svoje potrebe za fizičkom aktivnošću kroz igru i rekreativne aktivnosti, ali je sve veći broj dece koja se rano specijalizuju za određenu vrstu sporta i počinju intenzivno da treniraju radi takmičarskih rezultata.
Postoje definisane preporuke u kom uzrastu treba početi sa treninzimna, zavisno od sportske discipline:
Za sportove kao što su plivanje, klizanje, skijanje i ritmička gimnastika, koje zahtevaju psihofizičke sposobnosti kao što su fleksibilnost, spretnost, brzina i donekle izdržljivost, osnovni trening bi trebalo započeti između šeste i devete, a takmičarski trening ne pre 12. godine.
Osnovni trening za atletske discipline (bacanje koplja, trčanje na kratke staze, skokovi), sportske igre (košarka, fudbal, odbojka...) i vežbe na spravama, trebalo bi početi između osme i jedanaeste godine, a sa vrhunskim treningom sačekati do 16. godine. Ovi sportovi zahtevaju brzinu pokreta, fleksibilnost i kratkotrajne brzinske vežbe snage.
Kad su u pitanju atletske discipline kao što su bacanje kugle, trčanje na srednjim i dugim prugama, biciklizam, rvanje, odnosno sportovi koji zahtevaju izdržljivost i intenzivne vežbe snage, sa osnovnim treningom bi trebalo početi između 10. i 14., a vrhunski trening odložiti do 18.godine.
Ove preporuke su ustanovljene u skladu sa mogućnostima razvoja pojedinih psihofizičkih sposobnosti kao što su: brzina (od 10. godine), snaga (od puberteta), fleksibilnost (od 8. do 10. godine), aerobna izdržljivost (od ranog detinjstva) i anaerobna izdržljivost (od sredine puberteta).

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD