LIČNOST NASTAVNIKA

Kao i bilo koju profesiju sa izrazitom humanističkom orijentacijom, posao nastavnika krasi jedna specifičnost – nemogućnost povlačenja oštre granice između profesionalnog i ličnog.
Nastava, kao složena pedagoška pojava, odvija se u dinamičnom i energetskom polju međusobno isprepletanih interakcija između nastavnika i učenika u razredu. Proučavati nastavu znači upoznavati veze i odnose od kojih zavisi veća efikasnost nastave i uspešnost učenika.
Iz iskustva je poznato, a i rezultati istraživanja potvrđuju, da se nastavnik ne ponaša isto prema svim učenicima u razredu, te da sa svakim učenikom ne može na isti način uspostaviti odnos. Nastavnikovo ponašanje utiče na sliku, koju učenik stvara o njemu, te možemo pretpostaviti da u razredu postoji toliko slika o nastavniku koliko ima učenika. S obzirom na interaktivnu prirodu odnosa nastavnik-učenik teško je odrediti čije je ponašanje uzrok, a čije ponašanje, pogotovo u situaciji kada nastavnik nije adekvatno osposobljen za vođenje razreda i upravljanjem međusobnim odnosima. Jedan od faktora kreiranja emocionalne klime u odeljenju su osobine ličnosti nastavnika. Toplu emocionalnu klimu može da stvara nastavnik koji je emocionalno sređena, sigurna, čvrsta, vedra i socijalno pozitivna ličnost. Emocionalna atmosfera, prije svega, utiče na emocionalnu sigurnost, zadovoljstvo i mentalno zdravlje učenika, posredno utiče i na rezultate učenja.
"Došao sam do zastrašujućeg zaključka da sam ja odlučujući element u učionici . Moj lični pristup stvara klimu. Moje dnevno raspoloženje stvara vreme. Kao učitelj, ja posedujem ogromnu snagu da učinim dječiji život jadnim ili radosnim. Mogu biti alat za torturu ili instrument inspiracije. Mogu poniziti ili oraspoložiti, povrediti ili izlečiti. U svim situacijama, moj odgovor odlučuje da li će kriza eskalirati ili ne i dijete humanizirati ili ne" Haim Ginott (prema: Miller, 2001). Za uspeh pedagoškog rada značajno je odrediti koje osobine kod nastavnika učenici cene, a koje ne cene.

1. OSOBINE NASTAVNIKA

Sintagma „osobine nastavnika“ na prvi pogled izgleda uobičajena i vrlo poznata. Međutim, istraživanja Jersildove, Sprangerove, Deringa, Fovinkelnove, Kazelmana ( Suzić, 2003) su pokazala da pod ovom sintagmom mnogi podrazumevaju vrlo različite stvari. Jedni u tome vide ličnost nastavnika, drugi svojstva vezana za njegovu profesiju, treći vrednosne ili moralne kvalitete i tako dalje. Od 1920. do 1930. godine u Zapadnoj Evropi razvio se snažan pedagoški pokret koji je nastojao utemeljiti novu pedagošku disciplinu pod imenom pedeutologija koja bi se bavila proučavanjem osobina nastavnika. Ovaj pokret nije uspeo uobličiti pedeutologiju kao samostalnu naučnu disciplinu pedagogije i ta ideja je tridesetih godina napuštena. Jedan od osnovnih razloga za to je da psihologija nije imala razvijenu kompleksnu i fleksibilnu teoriju ličnosti. Kasnije, a posebno u drugoj polovini dvadesetog veka, u psihologiji se razvio veći broj zapaženih teorija ličnosti ali nijedna od njih nije mogla zadovoljiti visoke kriterijume kompleksnosti i fleksibilnosti . Osim ovog razloga, neuspeh pedeutologije možemo tumačiti i složenošću predmeta njenog proučavanja. Naime, ova disciplina je trebala da proučava osobine nastavnika a te osobine su šire od pojma osobina ličnosti zato što osobine nastavnika u sebi sadrže osobine nastavnika kao ličnosti, a sintagma osobine ličnosti ne obuhvata profesionalne osobine kao što su osobine nastavnika ili osobine policajaca (Suzić, 2005)
Šta sve obuhvata sintagma osobine nastavnika pokazuju dva zanimljiva istraživanja. Nenad Suzić (Suzić, 2005) je tragajući za razrešenjem sadržaja ove sintagme u okviru svoje disertacije došao do 97 osobina i šest kriterijuma za klasifikaciju ovih osobina. Jovan Đorđević i njegova supruga (Đorđević i Đorđević, 1988) došli su do gotovo identičnih kriterijuma klasifikacije (Tabela 1). Istraživanje Suzića je pokazalo da osobine nastavnika znatno determinišu kako će učenici doživljavati nastavu i nastavni predmet, te da li će učiti ili izbegavati određeni nastavni predmet.

Tabela 1: Kriterijumi klasifikacije osobina nastavnika

Istraživanja pokazuju da nastavnici koji pomažu učenicima da se osamostale, da sami ili u grupi rade na gradivu, podstiču samostalnosti i kompetencije đaka. „Kada su učenici demonstrirali povećanje kompetencija, nastavnici su smanjivali instrukcije i prenosili odgovornost za učenje na učenike“ (Turner et al., 2002). S druge strane, frontalna nastava u kojoj nastavnik postavlja pitanja a učenici odgovaraju, u kojoj nastavnici strogo zapovedaju đacima šta će činiti, ne podržava samostalnost učenika i rezultira izbegavanjem učenja (Deci & Ryan, 1985). Ova istraživanja pokazuju da od osobina nastavnika zavisi da li će učenici razvijati potrebne kompetencije za život u savremenoj civilizaciji.
Nastavnik je jedna od ličnosti koja, naročito u mlađem školskom uzrastu, ima snažnog uticaja na razvoj i ponašanje mladih ljudi, jer je nastavnik ličnost koja služi deci kao objekat identifikacije, kao uzor u ponašanju i kao savest u proceni onoga šta je moralno i šta je nemoralno. Izvodeći vaspitno-obrazovni rad, on pokazuje svoje znanje, osnovne preokupacije, moralne stavove, poglede na svet i međuljudske odnose, i to, naročito ako se radi o znalcu, moralno stabilnoj ličnosti, pedagoškom entuzijastu i u celini pozitivnoj ličnosti, prema oceni učenika i njihovih roditelja pozitivno deluje na razvoj i ponašanje dece u školi. S ovim mišljenjima roditelja i učenika slažu se i naučnici koji su se bavili problemima odnosa između nastavnika i učenika. „Preko ljubavi i poštovanja za pedagoga“, kaže Levitov, „učenici često stiču ljubav prema školi, predmetu, proizvodnji“ (Lekić, 1956, str. 53).
U razgovorima sa učenicima evidentno je da nastavnici u svom ponašanju prema onima koje vaspitavaju ispoljavaju pozitivne i negativne osobine što je normalno očekivati. Međutim, dešava se da neki nastavnici ispoljavaju pretežno negativne osobine i da se ne trude mnogo da ih otklone, dok drugi ispoljavaju pretežno osobine koje učenici smatraju pozitivnim i nastoje da te osobine uvek dominiraju u njihovom ponašanju prema učenicima. Za uspeh pedagoškog rada značajno je odrediti koje osobine kod nastavnika učenici cene, a koje ne cene.
Artur Džersajld (prema: Latić, 2001, str. 51) je proučavao osobine koje učenici cene kod nastavnika i utvrdio da oni najviše cene kod nastavnika ove osobine: ljudske kvalitete (veselu narav, prirodno držanje, ljubaznost prema učenicima); kvalitete koji se odnose na održavanje discipline (fer odnos prema učenicima, pravednost u izricanju mera disciplinovanja, postojanost u stavovima prema učeničkom ponašanju): kvalitete koji odlikuju nastavnikov fizički izgled (opšta privlačnost, pristojan spoljašnji izgled, pristojan način govora) i kvalitete nastavnika kao organizatora i realizatora nastave (spremnost da pomogne učenicima kad je pomoć neophodna, opredeljenost da radi za interese učenika, entuzijazam u radu i sposobnost da zanimljivo izlaže nastavne sadržaje).
Prema istraživanjima Roberta Ričija (prema: Latić, 2001, str. 52) bitne karakteristike dobrog nastavnika su: da ostvaruje samokontrolu u situacijama kad to treba, poseduje sposobnost da bude staložen, održi ravnotežu u ponašanju i smirenost prilikom kontaktiranja sa učenicima; svojim manirima podstiče i konstruktivno deluje na ponašanje mladih ljudi; ispoljava entuzijazam u radu, voli decu i svoj poziv; sa oduševljenjem i zadovoljstvom obavlja svoje svakodnevne poslove u nastavi i van nastave; omogućava učenicima u nastavi da samostalno rade, rešavaju probleme na svoj način, svojim tempom uče i održavaju disciplinu bez spoljašnje torture; dobro organizuje nastavu, znalački raspoređuje vreme i umešno se koristi nastavnim sredstvima; marljivo planira nastavni rad, učeničke aktivnosti i umešno ih vodi, da samostalnim radom, istraživanjem i razmišljanjem stiču znanja, razvijaju sposobnosti i izgrađuju svoje životne poglede; pokazuje interesovanje za učenike kao ljude u procesu nastave, vaspitanja i života u školi i podstiče učenike da objektivno vrednuju rezultate svoga rada.
Prema istraživanjima Roberta Ričija (prema: Latić, 2001) rđav nastavnik je onaj koji: ne poštuje zahteve i mišljenja učenika; lako se uzbuđuje; upućuje suviše pretenciozne zahteve učenicima; pokazuje nestrpljenje; pribegava kažnjavanju, ismejavanju i izlaganju ruglu učenika; pokazuje nesigurnost u radu i stavovima; slabo se interesuje za organizaciju i uspeh nastave; ne pokazuje entuzijazam u radu; nameće svoje mišljenje i shvatanje učenicima; osujećuje inicijativu učenika, ne dozvoljava da originalnost i samostalnost učenika dođe do izražaja; nije u stanju da dobro organizuje aktivnosti učenika u nastavi i vannastavnim aktivnostima; ne trudi se da nastavu učini očiglednom i da je prilagodi interesovanjima i mogućnostima učenika; očekuje da deca znaju šta bi trebalo da rade i zadovoljan je ako rade bilo šta; nije u stanju da kod učenika izgradi standarde za vrednovanje sopstvenog rada i testira da učenike, u celini ocenjuje prema onome što znaju iz njegovog predmeta.
Istraživanja Jovana Đorđevića (Đorđević, 2004, str. 62) obuhvatila su učenike gradskih i seoskih osnovnih škola u Srbiji, a sadržina istraživanja je bila osobine dobrog nastavnika. Učenici naročito cene ove ljudske kvalitete nastavnika: dobrotu, velikodušnost, veselost, duhovitost, staloženost, odmerenost, ozbiljnost, odgovornost, prijatnost, ljubaznost, kulturno ponašanje, oštroumnost, snalažljivost, stidljivost, pažljivost, korektnost, saosećajnost, spremnost da oprosti greh (nije zlopamtilo), plemenitost, sposobnost da se lako ne ljuti, pristupačnost, realnost, skromnost, upornost, dostojanstvenost, oduševljenje za rad, savremenost, iskustvenost i iskrenost.
Na osnovu pomenutih istraživanja Đorđevića, Roberta Ričija, Artura Džersajlda o karakteristikama dobrog nastavnika i osobinama nastavnika koje učenici cene može se zaključiti da učenici posebno cene kod nastavnika ove osobine koje se značajne za odnos nastavnika prema njima: spremnost da im pomogne, razumevanje, jednak tretman svih učenika; umerenu strogost, ispoljenu ljubav prema učenicima; sposobnost da podstiče učenike, održava red i disciplinu; kulturno ponašanje; drugarski odnos prema učenicima; umeren ton prilikom razgovora sa učenicima; blagost prema učenicima; izbegavanje fizičke kazne; objektivnost; spremnost da uvaži trud i rad učenika, održi tolerantnost u stavovima prema učenicima, spremnost da sarađuje sa učenicima, da pokaže strpljivost prema učenicima, poklanja pažnju slabijim učenicima; ne vređa učenike, ne pokazuje grubost prema učenicima i ne žali se na učenike drugim nastavnicima.
Osobine nastavnika možemo posmatrati kao osobine ličnosti: racionalna, emotivna, spacijalna obeležja; kao fizička obeležja: izgled, odevanje, dopadljivost i slično; kao profesionalna obeležja: stil i način rada u nastavi, kooperativnost, normativnost i slično. Celovita i sveobuhvatna teorija ličnosti u psihologiji ne postoji, niti postoji lista osobina ličnosti koja bi bila konačna i kao takva relevantna kao polazište u našem istraživanju.
Koliko je kompleksno pitanje analize osobina nastavnika, pokazuje primer aplikacije Ajzenkove teorije na dimenziju ličnosti introverzija - ekstraverzija. Da bismo analizirali samo emocionalna obeležja nastavnikove ličnosti po Ajzenkovom modelu I-E dimenzije, u okviru četiri obeležja: stabilan - nestabilan, introvertan-ekstravertan, bilo bi potrebno analizirati sledeće osobine (koje je Ajzenk dobio primenom modernih faktorskih analiza): nestalan, uzbudljiv, agresivan, nemiran, osetljiv, hirovit, teskoban, krut, staložen, pesimističan, oprezan, nedruštven, tih, aktivan, pažljiv, promišljen, miroljubiv, obuzdan, pouzdan, uravnotežen, spokojan, vođa, bezbrižan, živahan, ležeran, prijemčiv, govorljiv, pristupačan, društven, aktivan i optimističan (Fulgosi, 1979, str. 400).

2. RANIJA ISTRAŽIVANJA

Nastavnik je bio primarno tematsko određenje veoma brojnih pedagoških proučavanja. Skoro da nema zemlje i razvijenog sistema obrazovanja, područja na kome se institucijski prati i kontroliše funkcionisanje obrazovanja, a da sastavni deo tih praćenja i proučavanja nisu bili nastavnici. Obuhvatna bibliografija objavljenih radova o nastavnicima poslednjih decenija samo u Evropi i Americi svedoči o pravom vatrometu sadržaja koji proučavaju nastavnika. To je domen istraživanja brojnih pedagoških institucija, ali i samostalnih, darovitih istraživanja pedagoških pojava. Radove o nastavnicima odlikuje njihova velika raznovrsnost kako po obimu i dubini, tako i po različitosti pristupa i zaključaka o nastavnicima. Učestala proučavanja ipak su više pokazatelj značaja odlučujućeg kadrovskog pitanja savremenog obrazovanja, nego što su doprinos otkrivanju bitnih pretpostavki o oblicima angažovanja nastavnika u smislu postizanja optimalnih rezultata u obrazovanju. Pored tolike tematske raznovrsnosti, ipak sva proučavanja upućuju na nekolika pravca interesovanja za nastavnika.
Istraživače najviše zanima nastavnik kao ličnost, više iz psihološke nego iz vrednosne, etičke, estetske, sociološke perspektive. Nastavnik je proučavan iz aspekta procenjivanja učenika i utisaka koje oni tokom neposrednog vaspitno-obrazovnog rada ostavljaju na svoje učenike. Naučnici su sa velikom upornošću, više u svetu nego li kod nas, istraživali istinu o nastavniku koju u svome saznanju i iskustvu nose učenici. Isto tako veliku su pažnju privukla proučavanja metodičke i tehnološke strane pedagoškog rada i ponašanja nastavnika. Značajna pitanja efikasnosti, ekonomičnosti i uopšte racionalnosti pedagoških postignuća nastavnika, uprkos nekolikim radovima visoke naučne vrednosti o produktivnosti i o nekim pretpostavkama uspeha nastavnika, bila su najčešće domen nedovoljno sazrelog i istrajnog, čak nekada površnog i veoma tematski neusredsređenog ispitivanja uloge i aktivnosti nastavnika ( Matijević i sar., 2003).

Interesantna su istraživanja Jovana Đorđevića (Đorđević, 2004) o tome koji se nastavnik smatra dobrim predavačem. Osobine dobrog predavača su: dobro objašnjava, ima osobine dobrog predavača; ponavlja gradivo dok učenici ne shvate, ima odlike dobrog pedagoga, jasan je u zahtevima, zanimljivo i duhovito izlaže nastavnu građu; ne pokazuje žurbe u obradi nastavnog gradiva; ispoljava živost u radu; ne prekida učenike u izlaganju, ne čita iz knjige; drži se udžbenika i ne ispituje odmah posle održanih predavanja.
Posebno je zanimljivo Đorđevićevo (Đorđević, 2004) ispitivanje šta doprinosi da nastavnik bude dobar ocenjivač znanja učenika. Dobar nastavnik objektivno i pravilno ocenjuje; često ispituje učenike; blago ocenjuje, daje javnu ocenu; dozvoljava učenicima da se pre odgovora koncentrišu; a ima učenika, istina manji broj, koji vole nastavnike koji su strogi u ocenjivanju.
Istraživanja koja su obavili studenti pedagogije i psihologije iz Sarajeva školske 1967/68. godine kako je navedeno u radu Mandića (1980), pokazala su da učenici u prvom redu cene nastavnika kao čoveka (njegove osnovne ljudske kvalitete koje ispoljava u komunikaciji sa njima), na drugo mesto dolaze osobine nastavnika kao predavača (kao organizatora i realizatora vaspitno-obrazovne delatnosti) i na treće mesto dolaze osobine nastavnika kao ocenjivača znanja učenika (ovde su učenici uzimali one osobine nastavnika koje doprinose da on bude manje ili više objektivan u proceni onoga što je učenik ostvario s obzirom na ono što je mogao ostvariti). Kad su učenici pitani zašto su na prvo mesto stavili nastavnikove ljudske kvalitete, odgovarali su: Ako je nastavnik dobar čovek, sve drugo će ići u skladu s tim i eventualne druge nedostatke on će lakše nadoknaditi.
Istraživanja Milana Perišića kako je navedeno u radu Mandića (1980) u školama BiH su, pored ostalog, pokazala da se učenici i nastavnici dosta često sukobljavaju i da su ti sukobi praćeni uzajamnim kritikama pa i optužbama. Poznat uzrok sukoba između nastavnika i učenika je nastavnikovo neobjektivno ocenjivanje i ispitivanje učenika. Učenici misle da način na koji neki nastavnici ispituju učenike nije dobar, da ocene daju bez čvrstih kriterijuma i dokumentovanih obrazloženja, ponekad ocenjuju samo slabije odgovore, imaju miljenike u pojedinim odeljenjima i njima čine protekciju. Najčešći konkretni uzroci sukoba, prema izveštajima učenika, bili su: omalovažavanje pojedinih učenika pred razredom, vređanje pojedinaca, nepoštovanje mišljenja učenika, stvaranje klime u kojoj izgleda da je nastavnik uvek u pravu i da je uvek ispravno ono što on kaže i za što se zalaže. Interesantno je da je samo 10,00% učenika izjavilo da su se sukobili sa nastavnicima svojom krivicom.
Brojna su istraživanja koja se bave odnosom osobina ličnosti modela Velikih pet i zadovoljstva poslom. Odličan pregled, kao i meta-analizu brojnih istraživanja nalazimo u radu Džadža i saradnika (Judge, Heller & Mount, 2002). Autori su u svoju meta-analizu uključili 163 nezavisna uzorka. Rezultati studije ukazuju da su tri od pet dimenzija modela značajni prediktori zadovoljstva poslom. Neuroticizam najsnažnije korelira sa zadovoljstvom poslom. Osobe koje imaju visok skor na neuroticizmu sklone su doživljavanju negativnih emocija. Ove rezultate potvrđuju i rezultati Furnama i Zakerla (Furnam & Zacherl, 1986) Smita i saradnika ( Smith et al, 1983) kao i Tokara i Subiča (Tokar & Subich, 1999) kako je navedeno u radu Džadža i sar. (1999). Svi navedeni autori su u svojim istraživanjima potvrdili negativnu korelaciju između neuroticizma i zadovoljstva poslom. Džadž i sar. (Judge et al. 1999) takođe su potvrdili ovu vezu u svom istraživanju. Savesnost je sledeća osobina ličnosti iz modela Velikih pet koja značajno korelira sa zadovoljstvom poslom prema meta-analizi Džadža i saradnika. Barik i Maunt (Barrick & Mount, 1991) kako je navedeno u radu Džadža i saradnika (2002) potvrđuju pozitivnu korelaciju savesnosti i zadovoljstva poslom, pretpostavljajući da osobe koje imaju visok skor na savesnosti pokazuju dobre radne performanse, a ove opet dovode do zadovoljavajućeg priznanja za rad, samim tim i do većeg zadovoljstva poslom. Džadž i saradnika (Judge et al. 1999) takođe ističe da je savesnost prediktor intrinzičnog poslovnog uspeha koji je operacionalizovan kao zadovoljstvo poslom. Treća osobina koja se pojavljuje kao značajan prediktor zadovoljstva poslom je ekstraverzija. Kako u meta-analizi Džadža i saradnika, tako i u brojnim drugim studijama (Furnam & Zacherl, 1986; Watson & Slack, 1993; Watson & Clark, 1997, kako je navedeno u radu Džadža i saradnika (1999). Drugačije od ovih rezultata dobili su Džadž i saradnici (Judge et al. 1999) koji nisu pronašli značajnu vezu između ekstraverzije i zadovoljstva poslom.
Nа uzorku od 300 nastavnika i saradnika zaposlenih na Univerzitetima u Novom Sadu i Beogradu, Matanovićeva (2009) je istraživala prediktivne vrednosti osobina ličnosti modela „Pet velikih“ za ukupno zadovoljstvo poslom kao i za 9 aspekata zadovoljstva poslom merenih skalom za merenje zadovoljstva poslom (Job Satisfaction Survey). Pored osobina ličnosti, kao kategorijalnih prediktora, ispitivane su varijable pol i staž na univerzitetu. Na osnovu dobijenih rezultata, zaključeno je da se kao značajni prediktori ukupnog zadovoljstva poslom izdvajaju osobine prijatnost i neuroticizam, dok se kategorijalne varijable nisu pokazale kao značajni prediktori. Za predikciju zadovoljstva pojedinim aspektima posla izdvajaju se: prijatnost, savesnost i neuroticizam, i to: prijatnost za aspekte: napredovanje, rukovođenje, priroda posla, komunikacije i saradnici, savesnost za aspekte: saradnici, beneficije i nagrađivanje i neuroticizam za aspekte: rukovođenje, priroda posla, komunikacije, saradnici, beneficije i nagrađivanje.
Kao značajni prediktori ukupnog zadovoljstva poslom izdvojile su se osobine prijatnost i neuroticizam, gde će osobe sa višim skorovima na subskali prijatnosti razviti više zadovoljstvo poslom, dok će osobe sa visokim skorovima na subskali neuroticizma razviti niže ukupno zadovoljstvo poslom. Osobe sa visokim skorovima na subskali prijatnosti dobrodušne, saradljive, neguju prijateljske odnose sa drugim ljudima, norme usvajaju iz više izvora. Lako će se uklopiti u radnu sredinu, a budući da su prijateljski raspoložene prema drugim ljudima, vrlo je verovatno da neće imati problema u odnosima sa saradnicima i iz zadovoljstva saradnicima će razviti visoko ukupno zadovoljstvo poslom.
Ono što je interesantno je, da se u radovima stranih autora, prijatnost uglavnom ne pojavljuje kao značajan prediktor zadovoljstva poslom, osim kod MekRea i Koste, (McCrae & Costa, 1991), koji su ovu vezu objasnili visokom motivisanošću osoba koje imaju visok rezultat na skali prijatnosti za postizanje osećanja emocionalne bliskosti sa saradnicima na poslu što dovodi do višeg zadovoljstva poslom.
Rezultat koji je zajednički za ispitanike koji su učestvovali u ovom istraživanju i u pojedinim drugim istraživanjima (Judge et al., 2002) je onaj koji ukazuje da je dimenzija neuroticizam značajan prediktor niskog zadovoljstva poslom. Objašnjenje leži u činjenici da su osobe koje imaju visok skor na neuroticizmu sklone doživljavanju negativnih emocija u svim sferama svog života, pa tako i u radnom okruženju. Ove osobe se lako naljute, često se upuštaju u konflikte sa drugima, burno reaguju, a to su ponašanja koja nisu u skladu sa socijalnim normama na radnom mestu. Osobe sa visokim rezultatom na skali neuroticizma vrlo verovatno imaju česte konfliktne situacije na radnom mestu, te su iz tog razloga sklone razvijanju nezadovoljstva poslom. Nasuprot njima, emocionalno stabilne osobe, uspešne u regulaciji sopstvenih i emocija drugih ljudi razviće više zadovoljstvo poslom.
Interesantno je da se osobina ekstraverzije nije pokazala značajnom za predikciju zadovoljstva poslom, iako autori koji su se bavili ovom problematikom nju izdvajaju kao jednog od značajnih prediktora (Judge et al., 2002).
Ova istraživanja su nedvosmisleno pokazala da su ljudske osobine nastavnika koje ne prihvataju učenici najčešći uzroci sukoba između nastavnika i učenika, da one dovode da rđave socijalne klime u razredu i školi i da to predstavlja smetnju uspešnijem radu nastavnika i efikasnijem učenju učenika u školi. Stoga se s pravom može reći da su osobine nastavnika dosta pouzdan indikator socijalne klime u školi i tokova i ishoda vaspitno-obrazovne delatnosti. Naravno, ne treba zanemariti teškoće i probleme koje imaju učenici i koje utiču na klimu u školi i odnose između nastavnika i učenika iako je poznato da demokratski orijentisan nastavnik postiže bolje rezultate u radu od nastavnika koji je autokratski orijentisan. Istraživanja su takođe pokazala da slabije uspeva u radu sa učenicima nastavnik kontrolor od nastavnika organizatora (Mandić, 1980, str. 62-66).

3. VASPITNI STILOVI NASTAVNIKA

3.1. Autoritativno ponašanje nastavnika

Reč autoritativan znači pokoravanje bez kritike ili otpora. Pod autoritativnim ponašanjem nastavnika podrazumevamo: ako nastavnik traži od učenika da ga obaveste o svakom koraku koji treba da učine, da ništa ne smeju uraditi bez njega, ako nemaju mogućnosti za samostalne akcije. Autoritativno ponašanje je ako nastavnik zahteva apsolutnu poslušnost, ako voli da gospodari nad učenicima, ako prekida diskusiju učenika čak i onda kada se ona odnosi na nastavne čak, odnosno školske probleme i ako isključivo sam odlučuje šta je pravilno a šta nepravilno u ponašanju učenika.
Autoritarno vaspitanje je vrsta vaspitanja koja počiva na nepravilno formiranom autoritetu vaspitača, jer se polazi od pretpostavke da je za uspešan vaspitno-obrazovni rad sa decom i omladinom potrebna preterana strogost i disciplina, kao i bezuslovna poslušnost i pokornost. Naziva se i restriktivno vaspitanje (Latić, 2004, str. 59).
Nametnuti autoritet u vaspitanju i sama deca veoma brzo otkrivaju, pa je uglavnom njihovo ponašanje izraz bunta i protesta protiv takvog autoriteta roditelja i nastavnika. Samo istinski i pravi autoritet dete prihvata i u njega ne sumnja, jer omogućuje optimalan razvoj njegove ličnosti.
Andersonova istraživanja dominantnog i integrativnog nastavnika su pokazala da dominantno ponašanje izaziva povodljivost, konformizam i rasejanost, ali i odbijanje, agresiju i destruktivnost (Suzić, 2003). Istraživanje Levina, Lipita i Vajta (Suzić, 2003) je pokazalo da su autoritarne grupe u svom ponašanju bile više zavisne od vođe nego demokratske. Ovakav odnos zavisnosti učenika prema nastavniku kao vođi, u ovom tipu nastave, učenici zadržavaju kao formu konformisanja iako se ne radi o stvarnom konformizmu. Radi se o "strategiji konformisanja" (Suzić, 2003, str. 84). Učenici su svesni nastavnikovih negativnih osobina, svesni su da na to ne mogu uticati i biraju strategiju sa "minimum neugode i maksimum dobiti". Uz te spoznaje nastoje ostvariti što bolju ocenu i proći ili proraditi nastavni program. Sve se svodi samo na pokornost i stav „Učenik je da sluša, bude pokoran i uči“.

3.2. Ravnodušno ponašanje nastavnika

Ravnodušan nastavnik je onaj nastavnik koji je nezainteresovan za rad učenika, koji je pasivan posmatrač rada, koji dopušta da grupe i pojedinci imaju potpunu slobodu u odlučivanju – rade šta hoće. Ovakvo ponašanje nastavnika dovodi do haosa u radu i ne daje pozitivne pedagoško-vaspitne rezultate. Čak ni učenici nemaju pozitivno mišljenje o ovakvim nastavnicima, bez obzira što mogu da rade šta hoće, jer takav nastavnik nema u očima učenika izgrađen autoritet ni kao stručnjak, ni kao ličnost.

3.3. Demokratsko ponašanje nastavnika

Nastavnik koji u komuniciranju sa učenicima koristi demokratski način komuniciranja polazi od poznatog pedagoškog pravila da je put do učenikovog srca težak i dug, ali jedini put pravog uspeha. Vaspitanje po svojoj osnovnoj funkciji traži puno međusobno poštovanje i uvažavanje vaspitača od strane vaspitanika, ali i vaspitanika od strane vaspitača. Tako utemeljen međusobni i, rekli bismo, međuzavisni odnos daje osnova za pravo demokratsko i nedirektivno komuniciranje nastavnika u odnosu na učenike. Nastavnik koji se demokratski ponaša je nastavnik koji ne traži slepu poslušnost, niti je ravnodušan, već sa učenicima sarađuje, dogovara se, usmerava ih, animira, aktivira. On prihvata sugestije i predloge učenika i nastavni proces usmerava prema njihovim interesovanjima, sposobnostima, željama, mogućnostima, i deluje na učenike kao autoritet u svojoj oblasti, ali i kao ličnost. (Simеunоvić i Spаsојеvić, 2005)

3.4. Pоžеlјnе оsоbinе ličnоsti nаstаvnikа

Dоbаr nаstаvnik sе nе оdupirе uticајu učеnikа, јеr ćе svојu izuzеtnо оdgоvоrnu ulоgu uspеšniје оstvаriti аkо s njim dоbrо sаrаđuје. Sаrаđivаti nе znаči sаmо sаslušаti učеnikа, mаdа је i tо vеоmа vаžnо, nеgо i prihvаtiti njеgоvе prеdlоgе аkо su prihvаtlјivi, ili оbјаsniti zаštо tо niје mоgućе (Simеunоvić i Spаsојеvić, 2005, str. 136).
Nеmоgućе је dоbrо uprаvlјаti оdеlјеnjеm, оdnоsnо nаstаvnim časom, аkо sе guši i nе prihvata uticај učеnikа. Ukоlikо nаstаvnikоvо pоnаšаnjе i stil nisu, u pоtrеbnој mеri, uslоvlјеni rаdоm i pоnаšаnjеm (uticајеm) učеnikа, оndа tu nеmа intеrаkciје, а nаstаvni prоcеs mоrа biti intеrаkciја. Htео tо ili nе, nаstаvnik nеminоvnо prihvаtа uticаје učеnikа. Prоblеm niје u tоmе dа li sе uоpštе uvаžаvа uticај učеnikа, јеr sе tо nе mоžе izbеći, nеgо kоlikо sе uvаžаvа. Nаstаvnа prаksа (а i mnоgа istrаživаnjа) pоtvrđuје dа nаstаvnik, kојi sе sаrаdnički pоnаšа (dеmоkrаtskо rukоvоđеnjе), imа dаlеkо višе uspеhа u vаspitnо-оbrаzоvnоm rаdu.
U Laketinom (Lаkеtа, 1998) istrživanju kakvi su nastavnici оsnоvnе škоlе u оčimа učеnikа dobijene su dvе rаng listе оsоbinа nаstаvnikа; јеdnu činе оsоbinе kоје učеnici nајvišе cеnе kоd svојih nаstаvnikа, a drugu оsоbinе nаstаvnikа kоје sе nе dоpаdајu učеnicimа. Prеdmеt istrаživаnjа bilе su: оpštе ljudske оsоbinе nаstаvnikа, prаvеdnоst u vrеdnоvаnju rаdа učеnikа, оdnоs prеmа učеnicimа i rаdni kvаlitеti nаstаvnikа. Zbоg оbimnоsti rаng listi, nаvоdimо po 7 pоzitivnih i nеgаtivnih оsоbinа nаstаvnikа zа svаku оd čеtiri nаvеdеnе vrеdnоsti.
Rаng lista оsоbinа kоје učеnici nајvišе cеnе kоd svојih nаstаvnikа:
а) оpštе lјudskе оsоbinе: stаlоžеn, pаžlјiv, smisао zа humоr, dоbrоdušаn, prаvеdаn, оzbilјаn, iskrеn;
b) prаvičnоst u vrеdnоvаnju rаdа učеnikа: prаvеdnоst u оcеnjivаnju, nаgrаđuје učеnikе, nе trаži sitnicе kаdа оcеnjuје, nе kаžnjаvа slаbоm оcеnоm, niје strоg u оcеnjivаnju, јаvnо оcеnjuје, оhrаbruје učеnikе dоk оdgоvаrајu;
e) оdnоs prеmа učеnicimа: rаzumе učеnikа, jеdnаk је prеmа svim učеnicima, pоmаžе učеniku, nе primеnjuје fizičkе kаzne, sаrаđuје sа učеnikоm, cеni i pоštuје učеnika, nе vičе nа učеnikа;
g) rаdni kvаlitеti nаstаvnikа: dоbаr prеdаvаč, pоdstičе učеnikа nа rаd i оhrаbruје gа, vоli i cеni rаd, zаnimlјivо izlаžе grаdivo, јаsnо izlаžе i tumаči grаdivо, dоbаr je pеdаgоg, održаvа rеd i disciplinu.

Rаng listа оsоbinа nаstаvnikа kоје sе nе dоpаdајu učеnicimа:
а) оpštе lјudskе оsоbinе: nеrvоzаn, nеstrplјiv, drzаk, prеоzbilјаn, strog, isuviše popustljiv, nekulturno pоnаšаnjе;
b) prаvеdnоst u vrеdnоvаnju pada učеnikа: nеprаvеdnо оcеnjuје, blаg u оcеnjivаnju, strоgо оcеnjuје, mnоgо trаži zа оcеnu, trаži sitnicе, prеbrzо dаје оcеne, lаkо dаје slаbu оcеnu;
v) оdnоs prеmа učеniku: vičе nа učеnikа, niје јеdnаk prеmа svimа, fizički kаžnjаvа, nе rаzumе učеnikа, pоnižаvа, nеmа pоvеrеnjа u učеnika, lаkо sе iznеrvirа;
g) rаdni kvаlitеti nаstаvnikа: lоš pеdаgоg, čitа iz knjigе, nе vоli svој pоsао, slаb prеdаvаč, misli dа je njеgоv prеdmеt nајvаžniјi, nе pоznаје grаdivо, nе sаrаđuје sа učеnikоm.

Laketino (Lаkеtа, 1998) istrаživаnje je pоkаzаlо dа stаriјi učеnici оsnоvnоškоlskоg uzrаstа žеlе dа imајu nаstаvnikе kојi pоsеduјu rаdnе kvаlitеtе, оnе kојi su vеšti оrgаnizаtоri učеnjа i stvаrаlаštvа. Učеnici cеnе i vоlе nаstаvnikе аkо pоsеduјu lјudskе оsоbinе, аkо su prаvеdni prilikоm prоcеnjivаnjа i vrеdnоvаnjа rаdа učеnikа i аkо uspоstаvlјајu dоbrе оdnоsе u nаstаvi.
Utvrđеnо je dа оsоbinе nаstаvnikа utiču nа mеđusоbnе оdnоsе učеnikа i nаstаvnikа u nаstаvi, dа оd njih u mnоgо čеmu zаvisе sоciјаlnа klimа u оdеlјеnju i оstvаrivаnjе zаdаtаkа nаstаvе. Ličnа svојstvа nаstаvnikа utiču nа pоnаšаnjе učеnikа i njеgоv uspеh u škоli, оd njih zаvisi kоlikо ćе nаstаvnik biti sprеmаn dа rаzumе i prihvаti učеnikа, dа shvаti njеgоvе pоtrеbе i pоnаšаnjе.

ZAKLJUČAK

Sаvrеmеni nаstаvnik је оrgаnizаtоr i vоditеlј nаstаvnоg prоcеsа, kооrdinаtоr i mеntоr, mоtivаtоr, rаvnоprаvni sаrаdnik i dr. Umesto da nastavnik bude ''strašni sveznadar'' na pijedestalu, on treba imati topliji i bolji kontakt sa svojim učenicima. Kada se u učenicima vide dragoceni resursi koji predstavljaju budućnost zemlje, nastavnici uviđaju važnost prenošenja ne samo znanja već i pozitivnog odnosa i želje za sticanjem tog znanja. Kada se deca cene po svemu što jesu, a ne samo po njihovim rezultatima, nastavnici počinju ceniti individualne vrline koje ima svako dete.
Тrеbа isklјučiti svаku mоgućnоst sаmоvоlјnоg, аgrеsivnоg, srditоg, nаsilničkоg, vlаstоlјubivоg i drilskоg ispоlјаvаnjа ''svоје snаgе'' i ''svоје mоći'' nаd učеnicimа. Таkvо pоnаšаnjе pојеdinаcа је znаk nеmоći, znаk nеzdrаvе аmbiciје i tоtаlnе оtuđеnоsti оd lјudi i prаvih оdnоsа u škоli. Brojna istraživanja koja se bave odnosom osobina ličnosti modela Velikih pet i zadovoljstva poslom su pokazala da neuroticizam u negativnoj korelaciji sa zadovoljstvom poslom. Osobe koje imaju visok skor na neuroticizmu sklone su doživljavanju negativnih emocija. Osobe sa višim skorovima na skali prijatnosti razviti će više zadovoljstvo poslom. Poznato je da demokratski orijentisan nastavnik postiže bolje rezultate u radu od nastavnika koji je autokratski orijentisan. Istraživanja su takođe pokazala da slabije uspeva u radu sa učenicima nastavnik kontrolor od nastavnika organizatora.
Stoga se s pravom može reći da su osobine nastavnika dosta pouzdan idikator socijalne klime u školi i tokova i ishoda vaspitno-obrazovne delatnosti.

LITERATURA

1. Bratanić, M. (1993): Mikropedagogija. Interakcijsko-komunikacijski aspekt odgoja, Školska knjiga, Zagreb.
2. Brophy, J. E., Good, T., L. (1974): Teacher-Student Relationship. Causes and consequences,New York: Holt, Rinehart and Winston Inc.
3. Deci, E. L., and Ryan, R. M. (1985). Intrinsic motivation and self-determination in human behavior. New York: Plenum.
4. Đorđević, J. (2004): Nastava kao proces poučavanja, učenja i komunikacije. U: Komunikacija i mediji, Učiteljski fakultet u Jagodini, Institut za pedagoška istraživanja u Beogradu.
5. Fulgosi, A. (1979): Psihologija ličnosti, Školska knjiga, Zagreb.
6. Judge, T., Heller, D. & Mount, M. (2002). Five-factor model of personality and job satisfaction: A meta-analysis. Journal of Applied Psychology, 87, pp. 530–541.
7. Judge, T.A. Higgins, C.A. Thoresen, C.J. & Barrick, M.R. (1999). The Big Five personality traits, general mental ability, and career success across the life span. Personnel Psychology, 52, pp. 621–652.
8. Laketa, N.(1998): Učitelj – nastavnik – učenik. Užice: Učiteljski fakultet.
9. Latić, M. (2001): Pedagoški humanizam u odnosu nastavnik-učenik, Neo, Banja Luka.
10. Lekić, M. (1956): O odnosima između nastavnika i učenika. Beograd, Pedagoško društvo NRS.
11. Mandić, P. (1980): Humanizacija odnosa u školi, PPZ, Sarajevo.
12. Matanović, J. (2009). Osobine ličnosti kao prediktori zadovoljstva poslom. Primenjena psihologija, 2(3), pp. 327–338.
13. Matijević, M., Mužić, V., Jokić, M. (2003): Istraživati i objavljivati. Elementi metodološke pismenosti u pedagogiji, Hrvatski pedagoško-književni zbor, Zagreb.
14. McCrae, R.R. & Costa, P.T. (1991). Adding liebe und arbeit: The full fivefactor model and well-being. Personality and Social Psychology Bulettin, 17, pp. 227–232.
15. Miller, B. (2001): Kako ostvariti uspješan kontakt sa učenicima- Priručnik za nastavnike. Sarajevo.
16. Suzić, N. (2003): Osobine nastavnika i odnos učenika prema nastavi, Teacher Training Centre, Banja Luka.
17. Simeunović, V., Spasojević, P. (2005): Savremene didaktičke teme: nacrt za savremenu didaktičku koncepciju i strategiju nastavnog rada u osnovnoj školi. Bijeljina: Pedagoški fakultet.
18. Suzić , N. (2005): Pedagogija za XXI vijek, Teacher Training Centre, Banja Luka.
19. Turner, J. C., Midgley, C., Meyer, D. K., Gheen, M., Anderman, E. M.,Kang, Y., and Patrick, H. (2002). The classroom environment andstudents' reports of avoidance strategies im mathematics: A multimethodstudy. Journal of Educational Research, 94, pp. 99-106.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD