NORMATIVI PROSTORA I OPREME U PREDŠKOLSKIM USTANOVAMA

Normativi prostora i opreme u predškolskim ustanovama kao tema za seminarski rad me je privukla jer smatram da je neophodno da objekti u kojima deca treba da borave više sati u toku jednog dana moraju bitidobro opremljeni. Neophodni su zdravstveno-higijenski uslovi, kao i uslovi da deca budu u toplom, da im se obezbedi zdrava ishrana i prijatna atmosfera u kojoj će se osećati sigurno i zaštićeno u odsustvu roditelja.

Položaj problema u naučnom sistemu

Potreba za otvaranje predškolskih ustanova kod nas javila se početkom XIX veka zbog pojave potrebe da i žene kao i muškarci stupaju u stalni radni odnos. Tu se javio problem o zbrinjavanju dece dok su roditelji na poslu. Rešenje je ponuđeno otvaranjem vrtića u sklopu osnovnih škola. Ta ideja, u početku nije bila prihvaćena od strane svih roditelja,jer je bilo nezamislivo ostaviti decu kod nepoznate osobe; a mora se dodati da u to doba vrtić nije bio pristupačan svoj deci već samo deci dobro stojećih porodica.

Tokom godina vrtić se od „ČUVALIŠTA ZA MALU DECU“ preobrazio u ustanovu gde je deci pored nege obezbeđena mogućnost upoznavanja okoline i sveta. Danas je predškolska ustanova na tom nivou da deci obezbeđuje aktivnosti na području početnih matematičkih pojmova, umetnosti (likovnih i muzičkih aktivnosti), kulture i vaspitanja, socijalizacije, ...
Ostvarenom saradnjom između predškolske ustanove i roditelja postigao se uspeh i u opremanju vrtića sa nameštajem, elektronskom opremom kao i sa materijalima i igračkama koji su neophodni za aktivnosti sa decom.
Danas postoje predškolske ustanove sa više načina rada koje se prilagođavaju potrebama roditelja.

2. RAZRADA

2.1. Uslovi za početak rada i obavljanje delatnosti ustanova za decu

Ministarstvo prosvete izdaje normativ o uslovima za početak rada predškolskih ustanova kako bi usaglasio uslove u predškolskim ustanovama širom zemlje.

Član 1.

„Ovim pravilnikom se propisuju bliži uslovi u pogledu prostora, opreme, broja stručnih i drugih radnika koje treba da ispunjavaju ustanove za decu (predškolske ustanove i dečija odmarališta) za početak rada i obavljanje delatnosti , kao i uslovi koje treba da ispunjavaju druga pravna i fizička lica za obavljanje pojedinih poslova i usluga u oblasti društvene brige o deci.“

2.1.1. Uslovi u pogledu prostora

Prostor predškolske ustanove čine objekti , odnosno građevinske celine i pripadajući otvoreni prostori van objekta.

Prostori predškolske ustanove mogu biti namenski građeni objekti za decu i to:

1. od 1 do 3 godine – JASLICE
2. od 3 do7 godina – VRTIĆ
3. od 1 do 7 godina – KOMBINOVANI DEČIJI OBJEKAT

U slučaju da predškolska ustanova obavlja delatnost u sklopu osnovnih škola, bolnica, mesnih zajednica, kulturnih centara, ustanova socijalne zaštite, mora se pridržavati ovih uslova.

Prostor dečijeg odmarališta čine objekti , odnosno građevinske celine i pripadajući otvoreni prostori i to: dvorište, igralište, ski i trim staza, plaža i sl.

Koji su namenski građeni ili prilagođeni nameni i koji:

1. rade tokom cele godine ili
2. rade sezonski (letovališta ili zimovališta).

Tereni za sport i rekreaciju dečijeg odmarališta treba da budu zastupljeni zavisno od prirodnih uslova i mogućnosti odmarališta i da se nalazi u njegovoj neposrednoj blizini.

Objekti u kojima borave deca treba da zadovolje sledeće uslove:

1. da se grade u naseljenom mestu gde su razvijene saobraćajne mreže i instalacije;
2. da su građeni od materijala koji obezbeđuje zvučnu , hidro i termoizolaciju;
3. da nisu građene od lako zapaljivog materijala;
4. da su priključeni na javnu vodovodnu mrežu, a ako ona ne postoji da je obezbeđeno snabdevanje higijenski ispravnom tekućom vodom;
5. da su priključeni na električnu i telefonsku mrežu;
6. da su priključeni na javnu kanalizacionu mrežu ili propisno izgrađenu septičku jamu;
7. da su obezbeđeni grejanje i mehaničko provetravanje ukoliko je prirodno provetravanje nedovoljno;
8. da im je obezbeđen nesmetan prilaz prevoznim sredstvima.
9. da su objekti predškolske ustanove tako raspoređeni da na njih i na njihova dvorišta ne pada senka ostalih objekata;
10. da se prave za 4 do 6 vaspitnih grupa;

Prostor za rad vaspitne grupe u predškolskoj ustanovi čini:

1. prostor za boravak dece;
2. zajednički prostor;
3. prostor van objekta (igrališta).

1. Prostor za boravak dece čini:

• grupna soba,
• garderoba
• sanitarne prostorije

a) Grupna soba

1. za boravak dece od 1 do 7 godina treba da ima površinu od najmanje 50 m2, visina plafona od 2.80 m do 3.60 m i zapremine po detetu od najmanje 10 m3
2. prozori treba da su građeni prema jugu – jugo-istoku , ili imaju takav položaj da grupna soba bude osunčana najmanje 2h dnevno. Površina prozora treba da bude najmanje 1/5 od površine poda, prozori da su zaštićeni do visine do 1.10 m od poda. Izrada i način otvaranja treba da su bezbedni kako ne bi došlo do povređivanja dece;
3. osvetljenje treba da je ravnomerno, a na površinama za igru i rad dece najmanje 150 luksa, bilo da se radi o prirodnom ili veštačkom svetlu. Sijalice treba da budu zaštičene radi bezbednosti dece;
4. provetravanje prostorije treba da bude prirodo;
5. zagrevanje treba da bude ravnomerno i to najmanje 22 oC za decu do dve godine i 20 oC za decu od 2 do 7 godina. Grejna tela treba da budu zaštićena i bezbedna;
6. zvučna zaštita u odnosu na spoljne uticaje i susedne prostorije da se obezbeđuje prema propisanim standardima;
7. podovi treba da budu od čvrstog materijala, pogodni za lako održavanje i ne mogu biti klizavi;
8. zidovi ne mogu biti oštrih ivica, tamnih i reflektujućih boja;
9. vrata treba da budu bez pragova, otvori širine minimum 80 cm i da se otvaraju ka napolje. Staklena vrata treba da imaju zaštitu od loma. Nisu dozvoljena klizeća vrata;
10. električni utikači i prekidači treba da budu najmanje 1.5 m iznad poda, uz primenu sigurnosnih elemenata;
11. prostorija treba da bude prijatnog izgleda: da je sa merom ukrašena i da u prostoriji imamo cveća (obratiti pažnjju na cveća sa otrovnim listovima i o otrovnim cvetovima);
12. igračke treba da su na dohvat ruke deci, a na zidovima bi bilo poželjno da se nalaze dečiji radovi.
13. nameštaj treba da je stabilan, bez oštrih ivica. Osim toga treba da je prilagođen dečijoj visini, da je dovoljno širok i ekonomičan.
14. ploče na stolovima treba da su 40 * 40 cm po detetu.

b) Garderoba

Garderoba za decu treba da se nalazi u neposrednoj blizini grupne sobe i može biti zajednička za više grupa. Garderoba za decu do dve godine treba da je odvojena od zajedničke garderobe.
Nameštaj u garderobnom delu treba da je prilagođen dečijim proporcijama kako bi im bila na dohvat ruke i kako bi im olakšala samoposluživanje.

c) Sanitrna prostorija

Sanitarna prostorija za decu sastoji se od dva dela:

• za negu i higijenu i
• dela sa WC šoljama za dečiji uzrast.

Sanitarna prostorija za decu uzrasta od dve godine treba da je povezana sa grupnom sobom. Podovi u sanitarnim prostorijama ne mogu biti klizavi i treba da budu napravljeni od materijala koji se lako čisti i ne propušta vodu. Sanitarne prostorije treba da imaju prirodno ili veštačko provetravanje. Vrata na kabinama sa wc šoljom se ne zaključavaju, već su na magnet. WC šolje treba da su prilagođene dečijim proporcijama. Poželjna su ogledala iznad umivaonika kako bi deca mogla posmatrati sebe i upoznavati svoj spoljašnji izgled.

2. Zajednički prostor

Zajednički prostor predškolske ustanove treba da obuhvata:

• Višenamenski prostor,
• Prostoriju za vaspitače sa prostorom za didaktički materijal
• Kabinet za pedagoga i psihologa
• Zbornicu sa bibliotekom
• Kancelariju za upravu
• Prostoriju za preventivno - zdravstveni rad i izolaciju bolesne dece
• Kuhinju
• Trpezariju
• Perionicu
• Sanitarne prostorije za odrasle i kotlarnicu, ukoliko se grejanje organizuje u okviru objekta.
• radionicu

Višenamenski prostor je neophodan ukoliko predškolska ustanova obuhvata više od četiri vaspitne grupe.
Hodnik treba da bude lepo i sa ukusom opremljen jer on odaje prvi utisak o predškolskoj ustanovi. Treba da je dobro osvetljen, prostran. Ukrašen slikama i cvećem, da se u njemu nalazi mali sto sa solicama ukoliko roditelj treba da sačeka dete ili vaspitača. Pod da je od materijala koji se lako održava i nije klizav.
Prostorija za vaspitače sa prostorom za didaktički materijal je zaseban prostor u kojem vaspitač može na miru da obavlja svoje poslove vezane za rad sa evidencijom, uređivanjem i vođenjem dokumentacije.
Prostorija za preventivno - zdravstveni rad i izolaciju bolesne dece je neophodna i treba da ima 6m2 i jedno točeće mesto.
Kuhinja treba da je izolovana od prostora u koji deca dolaze da ručaju kako ne bi došlo do ozleda. Podovi takođe treba da budu od materijala koji se ne kliže i koji se lako održava. Zidovi treba da su obloženi keramičkim pločicama do 1.80 m visine, da ima dobru ventilaciju. Treba obezbediti sporedan ulaz sa bezbednim pristupom za vozila sa hranom. Grejna tela treba da su obložena zaštitom. U svakom objektu je obavezna prikladna oprema za održavanje higijene, naročito sudopere sa velikim i dubokim prostorom za pranje i sušenje sudova, deo za pripremu i obradu povrća i voća, mesa,... deo za finalnu obradu hrane.
Kapacitet kuhinje se određuje prema broju obroka koji se priprema:

Od 100 – 300 obroka i od 300 – 500 obroka. Ukoliko se sprema 100,300 ili 500 obroka kuhinja se nalazi u sklopu predškolske ustanove. Odvojena kuhinja ima kapacitet od 1000 obroka.

Veličina kuhinje u zavisnosti od br. obroka:

• za 70 obroka – 50 m2
• za 100 obroka – 100 m2
• za 300 obroka – 160 m2
• za 500 obroka – 232 m2
• za 1000 obroka – 320 m2

Uz ovaj prostor se dodaje još 100% prostora za prostorije za skladištenje hrane, hodnike i prostorije za osoblje, dok je za prihvatne kuhinje neophodno 36 m2 +12% prostora za zimnicu...
Vrata na kuhinji treba da su min. 90 cm.
Trpezarija treba da je prostrana i opremljena sa dovoljno stolova i stolica, takođe, prilagođenih dečijim potrebama. Trpezarija treba da je dovoljno prozračna.
Periponica treba da je na drugom kraju zgrade i da je izolovana, površine od 26 do 46 m2 u zavisnosti od br. grupa u ustanovi.Ona treba da je osvetljena i da joj je visina 3.6 m. Zidovi treba da su obloženi keramičkim pločicama od visine do 1.50 m, a pod perionice mora imati nagib prema slivnicima za lakši odvod vode u slučaju nezgoda, kvarova mašina za veš i pucanja vod. cevi.
Sanitarni čvor za osoblje je obavezno odvojen od sanitarnog čvora za decu.

3. Prostor van objekta

Otvoreni prostor obuhvata:

• Igralište,
• Travnate terene,
• Prilazne staze

Oni obuhvataju najmanje 10 m 2 po detetu, od čega je 3 m2 travnjak. Iz dvorišta treba ukloniti sav višak predmeta, opasne i oštre predmete.
Poželjno je postaviti penjalice, tobogan, ljuljaške, klackalice i druge predmete na kojima deca razvijaju krupnu motoriku. Svako igralište bi trebalo da ima mesto za pesak, mali zoo vrt i obilje biljnog sveta koje deci aktiviraju želju za upoznavanjem okoline i želju za eksperimentima.

Prostor za decu ometenu u razvoju treba da ispunjava uslove koji su navedeni za prostor za boravak dece.

Za duži rad sa decom ometenom u razvoju neophone su prostori:

• Posebne prostorije
• Bolesničke sobe
• Holovi
• Ambulante...

2.1.2. Uslovi u pogledu opreme

Grupna soba u predškolskoj ustanovi treba da ima odgovarajuću opremu i to:
Stolice, stolove, police, ležaje, regale, kutije za igračke, itison, zidnu tablu, podne jastuke, tepih, ...
Stolovi – od toplog materijala, visine od 52 cm za decu od četiri god. i 56 cm za stariju decu. Dimenzije ploče 40 * 40 cm po detetu.
Stolice – obavezno sa naslonom za leđa , a za decu do dve god. i sa naslonom za ruke. Visina stolice za decu do četiri godine je 29 cm, a za stariju decu je 34 cm.
Ležaji – za mlađi uzrast treba da se sastoji iz konstrukcije do 30 cm visine i dušeka 8 cm debljine. Starijoj grupi su dovoljni dušeci debljine 12 cm. Dimenzije ležaja su 140 * 55cm.
Garderobni elementi – širina 15 – 20 cm po detetu. Neophono je da omogućuju provetravanje i da uz njih stoje klupe za decu.
Sanitarna prostorija – 3 umivaonika i 2 WC šolje.
Višenamenski prostor – mobilna oprema pogodna za realizaciju aktivnosti sa decom.
Prostor za vaspitače sa prostorom za did. materijal – sto, stolice police, plakari za did. materijal.
Prostor za preventivno – zdravstveni red – ležaj, ambulantni ormarić, radni sto, stolicu, plakar sa otvorenim i zatvorenim delom za dokumentaciju, vagu sa visinometrom, stelirizator, kutiju prve pomoći i higijensku kantu.
Kuhinja – radni sto sa fiokama, viseći ormar, dvodelnu sudoperu, šporet sa pećnicom i četiri ploče, aspirator, servirna kolica, posuđe i pribor za pripremu i obradu namirnica.
Svako dete treba da ima šolju sa tacnom, tanjir i pribor za jelo.
Kuhinjski pribor za jednu grupu:
• Činija za supu 3-4 komada
• Činija za salatu i voće 3-4 k.
• Kašike za sipanje 3-4 k.
• Korpe za hleb 3-4 k.
• Bokal za mleko 3-4 k.
• Veće okrugle tacne 2 k.
• Noževi, kašike, viljuške,...
• Mašine, aparate,...

Perionica – ormar za čist veš, ormar za prljav veš, sto za peglanje, stolicu, mašinu za pranje veša, mašinu za sušenje veša, peglanje i sl.
Ustanova mora imati i aparate za održavanje higijene – usisivač i ..., mašinu za šivenje, protiv požarni aparat, alat i sl. Pored toga treba da poseduje i konstrukcije za sprave...
Oprema za sobe u kojima treba da borave deca ometena u radu treba da imaju sve što se zahteva i kod soba za decu u normalnom razvoju.

2.2. Normativi sredstava za realizaciju vaspitno – obrazovnog programa u predškolskoj ustanovi

Neophodno je snabdevanje predškolskih ustanova materijalom za ostvarivanje programa za rad sa decom. U ovom projektu vrlo značajnu ulogu imaju vaspitač i roditelji. Važna je sposobnost vaspitača za saradnju sa roditeljima i njihovo aktiviranje u opremanju vrtića. Od 50 – 70 % materijala i opreme obezbeđuje vrtić, ali pomoć roditelja ne sme se podceniti i zanemariti. Roditelji mogu pomoći malim doprinosima koji su svakako značajni. Nabavljanje kartona, platna, papira, cveća, uređaja i sl. nije na odmet.
U nastavku teksta ukazaće se na osnovnu opremu koja je neophodna i bez koje predškolska ustanovaa ne može da započne sa radom. Decu je neophodno da u svojoj neposrednoj blizini imaju izbor igračaka kako bi njihova mašta i detinjstvo bili zadovoljeni. Ukoliko imamo odgovarajuču opremu i dobrog vaspitača čakše možemo uticati na stimulaciju dece.
Materijal i sredstva moraju sadržavati:

• Igračke
• Muzičke igračke
• Biljke i životinje
• Materijale i predmete
• Muzičke instrumente

2.2.2. Zajednička sredstva za sve uzraste do 36 meseci

Pored navedenih sredstava za rad u vrtiću su potrebne i gitara ili harmonika, dijaprojektor, dijafilmovi sa poznatim likovima kao i oprema poput visoke lestve- duple, švedski sanduk niski i visoki, niske lestve u obliku mosta, daske 30 x 35 cm, švedske klupe, mornarske lestve, sobna klackalica, sobni tobogan, stojeći koš, konopac, plastične lopte, plastični obruč 30 x 35 cm, vrećice sa peskom od 250-500g, čunjevi dveni i plastični, tricikl, sanke sa ogradom.
Svi ovi elementi se mogu koristiti za 3-4 grupe. Rad vaspitača je olakšan ukoliko ima sredstva koja mu mogu omogućiti veći izbor aktivnosti sa decom. Doprinosi boljem, kvalitetnijem i potpunijem razvoju dece. Muzičke i fizičke aktivnosti ispunjavaju dečije potrebe i upotpunjuju dečiju maštu.
Biblioteka je nezaobilazna, stručna literatura kao i literatura za decu. Udžbenici psihologije, pedagogije,metodika v.-obrazovnog rada; knjige u kojima su objašnjene određene određene situacije i pitanja fizičkog i psihičkog razvoja i vaspitanja dece.
Zbirke dečijih pesama, igara, priča i slikovnica.
Programi v.-obrazovnog rada, dokumenta iz oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Stručna literatura treba da se proučava radi dugotrajnog usvajanja i bržeg uočavanja problema i načina na koji se oni mogu rešiti. Saveti za lakše prilagođavanje dece situaciji.
Knjige treba približiti deci, vaspitači su primer koji će deca sledi. Deci treba ukazati na značaj knjiga i važno je probuditi dečiju znatiželju za znanjem i proučavanjem.

2.2.3. Sredstva za realizaciju programa sa decom od tri godine do polaska u školu

Svaka predškolska ustanova treba da ima dobro opremljen kabinet za vaspitno obrazovna sredstva. Neophodno je da u njemu mogu da se nađu TV-e, video rikorder i kasete sa bajkama, crtanim filmovima, edukativne emisije za decu,igranim dečijim filmovima, filmovima o životinjama, filmovane bajk. Poželjno je da od svih ovih vrsta imamo po pet komada. Pored toga bilo bi poželjno nabaviti kasetofon sa kasetama ozbiljne muz., dečijih pesama, bajki; od svake vrste po pet komada. Kada su u pitanju muzički instrumenti tu se trebaju naći pijanino, sintisajzer, harmona, harmonika, gitara u zavisnosti od instrumenta koji svira vaspitač.
U sobi treba da se nađe akvarij sa ribicama, kornjačom ili nekom sitnom životinjicom ili kavez sa pticom. Biljke i cveće daju prostoriji toplinu. Kompas, štoperica, globus,časovnik, termometar,vaga,menzura,metar krojački,metar stolarski, lupa, magnet – ove predmete je poželjno doneti kada se obrađuje tematska jedinica. Svi ovi predmeti ukoliko ih ima po jedan su dovoljni da pokriju potrebe dece iz svih grupa.

Poželjno je nabaviti i materijal za obradu:
• podloge- paprir, akvarel papir, tonirani papir, tanji karton,...
• boje – grafitne olovke , olovke u boji, voštane boje, flomastere, ugalj za crtanje, tuš u boji, zidne krede( bele i u boji), tempere,...
• materijal- glina, plastelin, sunđer, plastika, vuna, konac, tekstil, koža, lepak,prirodni plodovi, žitarice, ...

Neke od društvenih i didaktičkih igara ne bi bilo na odmet nabaviti. Među njih spadaju dobro poznate igre: „ŠAH“, „NE LJUTI SE ČOVEČE“, „DOMINO“, KARTE – PARNE, STONA KOŠARKA, STONI FUDBAL.
Bilo bi poželjno da se obezbedi za svako dete po jedan instrument, ili da se sa decom u saradnji instrumenti naprave.

2.2.4. Zajednička sredstva za sve uzraste i vaspitne grupe

Ukoliko predškolska ustanova nema salu za fizičko to ne znači da nije dužna da obezbedi strunjače- laganije i to 4 komada, dasku dužinu 3 m , širine 30-35 cm – 2 komada, niske lestve – 2 komada, visoke lestve – 2 komada, švedske lestve fiksirane za zid – 4 komada, mornarske lestve – 2 komada, švedske klupe sa kvadratima – 2 komada, švedske klupe sa kukama – 2 komada, švedski sanduk – 1 komad, švedski sanduk niski – 4 komada,mreže za čuvanje lopti- prema potrebi, vreće punjene peskommpirinčom, sitnim šljunkom- dimenzija 12*15 cm- 30-35 komada, marame 100*110 cm u raznim bojama- 30-35 komada, obruči i to malih od 35-40 cm – od 35-40 komada,a velikih prečnika do 80 cm – od 30-35 komada; tricikl, trotinet, koturaljke, sanke, bicikl – prema mogućnostima. Lopte raznih veličina, oblika i materijala (medicinke, teniske, gumene, krpene...) su neophodne u većoj količini ( po vrsti po 30-35 komada).
Biblioteka je zajednička i o njoj sam već pisala ( detalji na 19, str.).

2.3. Realizacija i primena normativa na praktičnom planu

Obavljajuči praksu u više vrtića mogla sam da zapazim razlike i nedostatke u opremanju vrtića. Uporedila sam vrtić „Povetarac“, „Maštalicu“ i „Šumice“, vrtić u skolpu „Kolevke“.
U vrtiću „Povetarac“ nema dovoljno mesta za sve krevetiće, pa najstarija grupa ne spava. Sobe su im opremljene prirodnim materijalima jer su vaspitačice dobro organizovane i sarađuju sa roditeljima. „Maštalica“, kao ni „Povetarac“ nema salu za fizičko. Navela bih i beleške iz dnevnika vrtića „Maštalica“:

OBJEKAT U KOM JE VRTIĆ SMEŠTEN

„Vrtić je smešten u objektu koji nije predviđen za smeštaj predškolske dece. Adaptiran je u tu svrhu. Prostorni odnos u celini funkcioniše po datim mogućnostima. Radne sobe su prostrane i svetle. Kupatila su nedovoljno opremljena. Garderobni deo je mali u odnosu na broj primljene dece. Prostor oko objekta je prostran, neograđen i vrlo slabo opremljen rekvizitima. Dvorište deca dele sa đacima i često je gužva.
Objekat je solidno opremljen sredstvima za v. –o. rad. Literatura , stručne knjige su starijeg izdanja i bilo bi poželjno da su novijeg izdanja. Auditivnih sredstava ima dovoljno. Objekat nema fizičku salu.
Mogućnosti za poboljšanje radnih uslova u objektu su minimalne“.
Dok sam bila u „Povetarcu“ na praksi renovirali su dvorište, ogradili su ga radi bezbednosti i preglednosti.
Fizičke aktivnosti se uglavnom izvode u sobama.

Projektanti objekata se drže propisa kao i izvođači što se tiče detalja vezanih za bezbednost: - visina prozora, visina utikača, patosi, osvetljenje, provetravanje je po y.u.p.s.-u. Jedino nigde nisam videla da su vrata bez pragova i sa otvaranjem na spalja iz sobe.
Prosečno se ostvari oko 60% zahteva.

ZALJUČAK

Posmatrajući predškolske ustanove u kojima sam vršila praksu i posmatrala aktivnosti ostalih mladih vaspitača uvidela sam da neki vrtići nemaju mnogo izbora, ni materijala, da su prisiljeni da rade sa minimumom . Neki vaspitači to znaju dobro da zamaskiraju svojom aktivnošću i zalaganjem. Kako im to uspeva?
Odgovor zvuči vrlo jednostavno, ali sav trud da bi se postigao pozitivan uspeh je velik. Ključ je u saradnji vaspitača sa roditeljima i sponzorima. Vaspitači saradnjom sa roditeljima mnogo postižu. Roditelji su voljni da svojoj deci obezbede dobre uslove za boravak u predškolskoj ustanovi, s obzirom da mnogi roditelji rade po ceo dan i ne mogu to da im obezbede kod kuće. Postoji jedan problem koji sam primetila da nije rešen na adekvatan način. Radi se o tome da dosta često vaspitači moraju da odvoje od sopstvene zarade za sredstva za rad kao što su kupovina namirnica i povrća za upoznavanje dece sa okolinom koja ih okružuje. Retki su vrtići koji mogu da priušte kolektivan odlazak na selo ili slična mesta kako bi neke pojave, biljke i predmete deca videla uživo. Problem organizacije budžeta u vrtićima je očigledan. Nabavka matrerijala za rad nije svim vaspitačima važna, pa se to odražava na rad sa decom, s obzirom da neki vaspitači to koriste kao jak izgovor.
Predškolske ustanove uglavnom ispune od 30 – 60% obezbeđivanja materijala. Nedopustivo je, ali se ipak srećemo sa dnevnicima vaspitača u kojima je opisan stepen opremljenosti p. ustanova kao nezadovoljavajući , markiran kao NEDOVOLJNO OPREMLJEN.
Što se tiče higijenskih uslova, kao i uslova obezbeđivanja dovoljnog prostora za vaspitne grupe, tu takođe možemo naići na vrlo oronule vrtiće. Naravno postoje i vrlo lepo opemljeni vrtići koji su pretežno privatizovani, u kojima je mesečna cena plaćanja boravka deteta u vrtiću i do 50% veća.
Prednost rada sa decom i njohovom maštom je u tome što od raznih otpadnih materijala možemo napraviti zanimljive predmete i sredstva. U te materijale spadaju razne plastike, kartoni, platna,...
Igračke takođe imaju značajnu ulogu za razvoj dece, tu takođe možemo naići na polomljene lutke i polomljene i igračke koje se ne bacaju jer ne mogu da se kupe nove. Šokantno je to da jedna didaktička igra staje oko 700 dinara i što se zbog toga roditelji odlučuju na jeftinije igračke koje za decu nemaju toliku ulogu u razvoju logike i kreativnosti.
Uloga predškolskih ustanova u vaspitanju dece je nezaobilazna pa to podrazumeva da opremljenost vrtića mora biti na nivou.

LITERATURA

Svi podaci su uzeti iz SLUŽBENOG GLASNIKA REPUBLIKE SRBIJE (11. JUL 1994. GOD.)

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD