TALES IZ MILETA
Θαλής ο Μιλήσιος

JONJANI

MILET

Milet je turski gradić

TALES (640 – 550 g.p.n.e.)

O Talesu i njegovom životu, najviše saznajemo od Herodota iz njegovog dela ''Istorija'', koji ni reč filozofija nije upotrebljavao u ovom značenju u kojem mi danas upotrebljavamo, jer je živeo u vremenu kad ta reč nije dobila takvo značenje.Tales je bio na listi sedam mudraca (po Platonu u njegovom spisu ''Protagora'') i uopšte prvi kome je dodeljen naziv mudrac. Postoji priča koja je vezana za legendu o sedam mudraca. Naime, Heleni su prenosili priču o tome kako su ribari, nameravajući da ulove nešto ribe, ulovili jedan tronožac. Neki kažu da je bio zlatan, neki da je bio od bakra. Svejedno, to uopšte nije važno, važno je da ribari nisu znali šta s tim da rade, pa su kao dobri Heleni upitali proročište. Proročište je odgovorilo da pehar treba da predaju najmudrijem. Ribari su se onda raspitivali ko bi mogao biti najmudriji i od mnogih su čuli da je to Tales Milećanin. Odneli su njemu pehar, ili tronožac, rekavši mu istovremeno za izjavu proročišta. Tales, kao pravi mudrac, odbije da primi pehar. Da ga je primio, on bi pokazao da je ohol i neskroman, a to u grčkom javnom mnjenju nije bila odlika mudra čoveka. Tales je, dakle, i ovom prilikom pokazao koliko je mudar, rekavši da se, istina, govori da je on mudar ali da ima i mudrijih od njega i da je, recimo, Bijant taj koji je od njega mudriji. Bijant se isto tako ponašao skromno pa je uputio na nekog trećeg i ovaj dalje i tako je tronožac kružio dok se ponovo nije vratio Talesu. Po drugi put Tales je prihvatio ovu čast.
Rođen je 640 g.p.n.e. u grčkoj gradskoj republici Miletu u uglednoj i poštovanoj plemićkoj porodici. Herodot, a mnogo kasnije i Diogen Laerćanin, tvrdili su da je Tales po svom porodičnom poreklu Feničanin, odnosno da je bio poreklom iz jedne feničanske porodice koja se doselila u polis Milet, tako da je Tales, iako stranog porekla, rođen kao građanin Mileta. Sudeći po imenu njegovog oca, a to ime je bilo Eksamies, doista je najverovatnije da Tales po svom poreklu nije bio čist Helen. Ime Eksamies je karakteristično karijsko ime. Karijci su starosedeoci pokrajine Karije u primorskom delu Male Azije. Kad su grčki doseljenici (jonsko pleme) kolonizovali obalu Male Azije, onda je počelo postepeno asimilovanje Karijaca. Verovatno je već u VI veku situacija bila takva da je karijska etnička grupa bila potpuno asimilovana. Asimilacija se izvodila mešovitim brakovima i postepenim preuzimanjem jezika došljaka. Na sličan način su Jonjani asimilovali Pelazge. Pelazgi su bili starosedeoci koji su zaboravili svoj jezik i utopili se u Helene. Iz svega ovoga ne bi se moglo zaključiti da je Tales, iako poreklom iz karijske etničke grupe, bio čist Semit. Naime, karijska etnička grupa pripadala je tzv. Semitskim narodima, kojima pripadaju Jevreji, Arapi, Feničani, jer svi, prema biblijskoj legendi, vode poreklo od Sema, jednog od trojice Nojevih sinova.
Talesova majka, po imenu Kleobulina, bila je Grkinja. Tales bi, prema tome, bio pola Karijac, a pola Helen. Celer pretpostavlja, sudeći po jednoj rečenici Diogena Laerćanina u kojoj kaže da Tales potiče od Kadma i Agenora, da su Talesovi daleki preci došli iz Beotije, dakle, iz centralne Grčke. Time se rasprava o Talesovom poreklu u poslednjoj istanci svodi na isto, jer postoji mit o kralju Agenoru i njegovom sinu Kadmu. Oni su došli u Beotiju i osnovali grad Tebu. Prema legendi, oni su došli iz Fenikije.
Inače, čim je stasao, Tales se ukrcao na prvi brod i započeo niz putovanja po Sredozemlju, od Egipta do Srednjeg istoka. U stvari, egipatski i haldejski sveštenici su bili ti koji su se pobrinuli da Tales nauči sve što se u to doba moglo znati o astronomiji, matematici i navigaciji.
Kada se vratio u domovinu, njegova mati, gospođa Kleobulina, na sve načine nastojala je da ga privrgne kući i pronađe mu devojku za ženidbu. Ali nije mogla da ga ubedi. Tales se razlikovao od ostalih mladića. Na pitanje: ''Zašto se ne ženiš?'' odgovarao bi uvek ''nije mi još vreme''. A ako bi neko i dalje insistirao s pitanjima zašto nema dece, izvinjavao se govoreći da je tako odlučio ''iz ljubavi prema deci''. On je zapravo bio ono što bi se danas kazalo filozof, iako u to vreme ova kategorija još nije postojala. U ono doba Tales je za Milećane bio samo čudak koji je živeo u oblacima. ''Tako dobar čovek'', govorili su, ''ali bez trunke osećaja za praktičnost'', i dodavali: ''za šta služi sve to znanje kada je uvek bez prebijene pare?'' Postoji anegdota u kojoj se priča o tome kako je neka lepa robinja, poreklom Tračanka, uspela da se naruga Talesu mudracu u jednoj ovakvoj zgodi: Tales je hodao nekim putem noću posmatrajući zvezde i tom prilikom desilo mu se da upadne u neku baru. Lepa Tračanka, videvši takvu dogodovštinu, naruga se Talesu otprilike ovim rečima: ''Kako ćeš ti, nesrećniče, saznati šta je na nebu, kada ne vidiš ni ono što ti se pred nosom nalazi?'' Tales je navodno odgovorio da je njemu mnogo više stalo da spozna stvar na nebu nego ono što se nalazi pred njegovim nosom. A to što se nalazi pred nosom, svako može da spozna.
Po svemu sudeći, ova anegdota je izmišljena i pripisana Talesu kao čoveku koji je već uživao reputaciju mudraca. Ali pošto se gotovo ništa ne izmišlja bez razloga i ovo izmišljanje je imalo neki razlog. A taj je zapravo bio u tome da se na slikovit način pokaže kako mudrost nema svakodnevno praktično korisne vrednosti.
Jedna druga anegdota, koju je smislio ili čuo Aristotel, pobija Talesovu nepraktičnost. To je anegdota koja se nalazi u Aristotelovom spisu ''Politika''. Prema njoj, Talesu su se njegovi sunarodnici podrugivali da od filozofije nema nikakve koristi. Navodno su sugrađani Talesovi tako govorili ovome mudracu, a uz to su još navodili kao dokaz Talesovo siromaštvo. Tales je onda smislio jedan duhovit način kako da demantuje ove glasine. On je, naime, prema nekim astronomskim znamenjima predvideo da će biti rodna godina za masline, pa je zakupio sve prese za ceđenje ulja koje su postojale u Miletu i na okolnim ostrvima po niskoj ceni. I, kada je nastupila velika potreba za takvim presama, dao ih je u zakup po mnogo višoj ceni i na taj način zaradio pare.
Aristotel priča ovu priču zato da bi pokazao kako i filozofija, odnosno mudrost može da bude korisna, ako se hoće. Samo, filozofi obično nemaju potrebu za takvom primenom svoga uma.
O Talesovoj političkoj mudrosti u jednoj strategijskoj funkciji svedoči Herodot. Navodno je Tales pomogao Krezu, liđanskom kralju, u jednom ratničkom pohodu. Krez je poveo svoju vojsku u jedan ratnički pohod, ali je naišao na reku koja se nije mogla preći. To je reka Halis. Pošto nije bilo mostova, Krez nije mogao prevesti svoju vojsku na drugu stranu. Tales je onda prema ovoj legendi, smislio način kako da se vojska prevede. On je savetovao Krezu da se u toku noći iskopa jedan polukružni kanal, voda će krenuti tim kanalom i Krezov logor će se naći s druge strane reke. Ne zna se zašto bi Tales pomagao Krezu, jer, prema Herodotu, Krez je prvi od varvarskih basileja prisilio jedan deo Helena da mu plaćaju danak, a s drugima se sprijateljio. Isti Herodot pominje da su Heleni, pre no što su pali pod Krezovu vlast, bili slobodni, misleći na jonske Helene, kolonizovane u maloj Aziji. Herodot kaže da sam mnogo ne veruje u ovu priču, a ona je karakteristična po tome koliko su Heleni patili, s dobrim razlozima, od etničkog samoljublja.
Konačnu famu naučnika Tales je stekao kada je predvideo pomračenje Sunca.Taj podatak se nalazi u toliko različitih izvora da zbog toga ne podleže velikoj sumnji. Skoro je isto toliko sigurno da Tales nije znao pravi uzrok pomračenja. On je verovatno načinio jedno predviđanje na sličan način kao što su to pre njega činili vavilonski astrolozi. Ovi su pre VIII veka p.n.e. počeli da beleže promene u kretanjima nebeskih tela. Oni su, po svemu sudeći, pre Talesa otkrili ciklus od 223 lunarna meseca: to je otprilike oko osamnaest i po godina, otkrivajući da se u okviru toga ciklusa manje više regularno događaju pomračenja Sunca i Meseca.
Međutim, uočavanje ovoga ciklusa nije bilo dovoljno da se pomračenje Sunca i Meseca predviđaju na potpuno siguran način, zbog toga što pomračenja Sunca nisu vidljiva sa cele zemaljske površine. Zbog toga nije bilo sigurno da će se pomračenje koje se predviđa doista i moći posmatrati sa jednog mesta. Tales je, dakle, predviđajući jedno pomračenje, dosta rizikovao. Moglo se, naime, desiti da se iz male Azije ne vidi to pomračenje. Tales je imao sreću. Pomračenje, koje je on predvideo, bilo je totalno za teritoriju na kojoj su se borili Liđani i Persijanci, što je uplašilo celu zemlju, pa čak prekinulo rat Liđanja i Persijanaca. Moderni astronomi su izračunali da se ovo, nazovimo Talesovo pomračenje Sunca, dogodilo 28. maja 585 g.p.n.e.
Talesu se pripisuju i mnoga matematička znanja i obično se tvrdi da je on ta matematička znanja stekao u Egiptu, ali da ih je još više usavršavao. Pored Jeronimovog svedočenja o tome kako je Tales izmerio visinu piramide pomoću jednog štapa i njegove senke, postoji i svedočanstvo Prokla koje se poziva na Eudemovu ''Istoriju geografije''. Eudem je jedan autor mlađi od Teofrasta, živeo je (otprilike) u II veku p.n.e. i napisao je prvu istoriju matematike. Između njega i Talesa je vremenski razmak veći od trista godina. Eudemov spis o istoriji matematike, koji je danas sačuvan samo u fragmentima, poslužio je mnogim doksografima za određana tvrđenja koja se odnose na Talesa kao matematičara.
Prema Proklu, Eudem je pripisivao Talesu poznavanje jedne teoreme koje bi bilo neophodno ako je Tales mogao da izračuna visinu neke kule, ili piramide, ili, ako je mogao, kako se priča, da izračuna razdaljinu nekog broda od obale, a da ne vuče neki konopac do broda. Koja je to terema? Tumačenja se u tome ne slažu. Mnogi pominju da je to teorema o podudarnosti trouglova: dva trougla su podudarna, jer imaju po dve strane jednake i jedan ugao zahvaćen tim stranama. Ili, dva trougla su podudarna, ako imaju jednaku po jednu stranu i po dva ugla koja su nalegla na toj strani. Međutim, ni jedna od ovih teorema nije mogla poslužiti za one svrhe o kojima Eudem govori, za merenje visine nekog visokog predmeta i za merenje razdaljine broda na moru. Za to je moglo poslužiti neko znanje o sličnosti trouglova. Evo kako je Tales mogao izračunati visinu piramide. On je mogao da uzme neki štap čiju visinu zna i čiju senku može lako da izmeri i da iz sličnosti trouglova, pomoću prostog pravila trojnog izračuna visinu piramide, S:S1=H:h; odavde sledi da je H=S*h/S1. Senku piramide treba pomnožiti sa visinom štapa i podeliti sa senkom štapa. U najjednostavnijem slučaju, Tales je mogao da čeka da senka štapa ne bude jednaka visini štapa, a to je onda ravnokraki pravougli trougao. Iz toga je mogao zaključiti da će prostim merenjem senke piramide dobiti visinu piramide. Naravno, to sa piramidom je komplikovano zato što piramida nema pravilnu senku. Ali on je mogao lako izračunati visinu nekog pravog stabla. Slično bi bilo i rešenje zadatka – izračunavanje udaljenosti nekog broda od obale mora. To je moguće izračunati iz sličnosti trouglova, pomoću proporcije kao u prethodnom slučaju.
Ukoliko je Tales znao da vrši takva računanja, on nije morao u opšte znati formulaciju teoreme ili njen teorijski dokaz. Tu je reč o praktičnim dosetljivostima. Eudem je, međutim, pripisivao Talesu otkriće još nekoliko teorema:
1. Krug je podeljen na dva jednaka dela prečnikom.
2. U krugu svi periferijski uglovi nad prečnikom su pravi uglovi.
3. Uglovi na osnovici ravnokrakog trougla su jednaki.
4. U trouglu unakrsni uglovi su jednaki.

I ovde je verovatno da su Talesova praktična rešenja zadataka vezana za ove teoreme bila razlog da se pretpostavi kako je Tales formulisao ove teoreme, što je vrlo malo verovatno. U prilog sumnji da je Tales uopšte bio matematičar može se navesti činjenica da se ni Anaksimander ni Anaksimen, dakle, nijedan od njegovih neposrednih sledbenika, ne bavi matematičkim istraživanjima.

Tales je, živeći i razmišljajući u primorskom gradu, gde mu je huka života i dešavanja razbila okove predanja i oblika, na sasvim racionalan način otklanjajući sve mitološke i teološke činioce, a uvodeći prirodnu uzročnost i posledičnost, prvi put u istoriji učinio pokušaj da prirodu objasni prirodnim putem. Posmatrajući pojedine predmete, pojave i procese u prirodi, organskoj i neorganskoj, on je nalazio stalnu promenu, a u toj promeni našao nešto nepromenljivo, iz čega sve proizilazi i u šta se sve razrešava, a to je voda. Tales osnivač takve filozofije (verovao je da zemlja leži na vodi) uočio je da je hrana svih bića vlažna, da i ono što je toplo postaje iz onog što je vlažno i da od toga živi (a iz čega nešto postaje ono je, po njegovom mišljenju, praizvor svega). Takođe je utvrdio da sve semenje ima vlažnu prirodu, a voda je izvor vlažnosti svih stvari. U tome što je Tales u vodi nalazio princip života u prirodi, to za stanovnike primorskog grada, kome je more bilo izvor života, jer je sve svoje bogatstvo i sav svoj uticaj stekao na njemu, nema ničeg naročitog. Ali time što je za predmet svoga mišljenja uzeo empirijski datu materiju, iz koje sila još nije izdvojena, nego s njome čini prirodno jedinstvo, Tales je presudno uticao na prvu fazu razvitka helenske filozofije: ona je takozvani hiloizam, tj. materija se smatra kao živa i zato sposobna za kretanje i menjanje.
Postavljajući vodu kao praizvor svega, Tales je otvorio različita pitanja, među kojima može ići i pitanje: prema tome hiloističkom ili materijalističko – vitalističkom shvatanju kakav položaj zauzima čovek u prirodi i kakvi su etički zadaci njegova života. Ali o tome u doksografskoj književnosti o Talesu ne nalazimo odgovor. Međutim, kao čovek praktičar, on se bavio i etičkim pitanjima, kao što pokazuju njegove sentencije, ali bez veze s njegovim filozofskim pogledom na prirodu. Kao najopštije Talesovo etičko načelo može se uzeti njegov odgovor na pitanje kako se može najbolje i najpametnije živeti:''Kad sami ne činimo ono što drugima korimo''. Ukoliko se bavio i tim pitanjima, ona nisu dostigla onaj stepen izgrađenosti na koji se popela njegova kosmologija. Osim već pomenute sentencije postoje i ove:
• Misli na prijatelje bili živi ili pokojni.
• Ne ukrašavaj svoju spoljašnjost nego budi lep u svome ponašanju.
• Ne bogati se nepravičnošću.
• Ne oklevaj laskati roditeljima.
• Kakva dobra učiniš roditeljima takva i sam u starosti očekuj od svoje dece.
• Dosadan je nerad.
• Štetno je nesamovlađivanje.
• Ne budi neradan ma i bogat bio.
• Gledaj da ti pre yavide nego da te žale.
• Pridržavaj se mere.

Hermip u svom delu ''Biografije'' kaže da se na Talesa odnosi priča koju je ispričao neko od Sokratovih prijatelja. Govorio je, naime, da zbog triju stvari duguje zahvalost Sudbini: ''Prvo, jer sam rođen kao čovek, a ne kao životinja; zatim što sam rođen kao muškarac, a ne kao žena; treća, što sam Helen, a ne varvarin.''
Tales je umro na stadionu, dok je prisustvovao atletskim igrama, od vrućine, žeđi i starosti, već u godinama. Kada se stadion ispraznio, pronašli su ga opruženog na sedištima kao da je zaspao. Na njegovom grobu je natpis:

Mali je ovaj grob – ali slava dopire do neba –
Ovo je mesto najmudrijeg Talesa.

Postoji i jedan epigram Diogena iz Laerta koji, komentariše ovu smrt:

Nebeski Zevse, mudroga Talesa odneo si sa stadiona
Dok je posmatrao atletski agon.
Hvalim te što si ga odveo; jer on, kao starac,
Više nije mogao posmatrati zvezde sa Zemlje.

Legenda o Talesu, ispletena još u antičko doba, doprinela je, kao što smo već ranije imali priliku da vidimo, da su njemu kao izrazitom mudracu pripisivali u zasluge i ono što najverovatnije nije učinio. Uopšte, kad se u jedno vreme oko jednog imena isplete legenda, onda sama ova legenda sprečava prikupljanje sasvim pouzdanih obaveštenja šta je taj čovek stvarno učinio. Zbog toga možemo slobodno reći da sve što u istorijama filozofije piše o Talesu nije zasnovano na nekim pouzdanim svedočanstvima. Nema gotovo ni jednog podatka koji ne bi mogao biti doveden u sumnju. Mi o Talesu ne znamo pouzdano gotovo ništa. Karakteristično je da se Aristotel, koji govori o prvim filozofima i koji Talesa naziva prvim filozofom, izražava o njemu s krajnjim rezervama, nastojeći da jasno stavi do znanja kako to što on kaže o Talesu nije potpuno utvrđeno, nego to tako izgleda, ili se tako govori.
Međutim, kako čitamo autore koji dolaze u vremenima posle Aristotela, istovremeno zapažamo jedan proces uveravanja u pouzdanost onoga što se o Talesu govori. Tako u leksikonu Suida, oko 1500 godine posle Talesa, govori se sa potpunom sigurnošću kao da se pouzdano zna šta je taj čovek doprineo grčkoj misli. Da i ne govorimo o savremenim autorima koji imaju običaj da nabrajaju različita Talesova zanimanja govoreći da je bio filozof, inženjer, strateg, matematičar, astronom, poslovni čovek koji je zakupio one prese, pa onda čovek koji je gledao u nebo, kome se izvesna robinja podsmevala, …
Dakle, Tales zauzima značajno mesto u istoriji filozofije ne zbog odgovora koje je znao da da na pojedina pitanja, već zbog samih pitanja koje je umeo da postavi. Gledati oko sebe, pažljivo razmišljati, ne pripisivati bogovima razrešenje svih misterija bio je prvi korak zapadnjačke misli u tumačenju sveta.

LITERATURA

• ''Istorija grčke filozofije – predsokratovci'' Lućano de Krešenco, IP SVETOVI/ Novi Sad 1991
• ''Presokratska misao'' Branko Pavlović,
PLATO/ Beograd 1997
• ''Istorija helenske etike'' Dr Miloš N. Đurić,
ZAVOD ZA IZDAVANJE UDŽBENIKA NARODNE REPUBLIKE SRBIJE/ Beograd 1961
• ''Istorija filozofije – Grčke i Rim'' Frederik Koplston,
BEOGRADSKI GRAFIČKO-IZDAVAČKI ZAVOD/ Beograd 1988
• ''Životi i mišljenja istaknutih filozofa'' Diogen Laertije,
DERETA/ Beograd 2003
• ''Filozofija za srednju školu'' M.Savić, V.Cvetković, N.Cekić
ZAVOD ZA UDŽBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA/ Beograd 2004

 preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi