Informacija je specifican drustveni odnos, elementarna potreba ljudi i uslov kolektivnog zivota. Sistem informisanja u danasnjem smislu reci pocinje da se stvara sa pojavom sredstava masovnog informisanja, sa razvojem nauke i tehnike. Informaciju ne treba svoditi na podatak. Podacima se registruje a informacijom objasnjava. Odnos podataka i informacija tretira se kao odnos sirovina (inputa) i finalnih proizvoda (outputa) ,a obrada podataka (primena odredjenih operacija nad podacima) shvata se kao nacin proizvodnje informacija.
Da bi se pratile mogucnosti trzista, kao i da bi se predvidjali problemi preduzeca i marketinga, menadzmentu preduzeca su neophodne opsirne i pouzdane informacije. Da bi menadzment preduzeca doneo sto kvalitetnije odluke neophodne su mu informacije o: kupcima, konkurentima, trgovcima, kao i sopstvene informacije o prodaji i troskovima. Cuveni ekonomista M.Xarper je 1916.god. to postavio ovako: ”Dobro voditi posao znaci upravljati njegovom buducnoscu - a upravljati buducnoscu znaci upravljati informacijama.”
U dosadasnjem poslovanju nasih preduzeca menadzment je najvise paznje posvecivao upravljanju novcem, sirovinama i materijalima, masinama i ljudima. Daleko manje paznje je pridavano petom presudnom sredstvu - INFORMACIJAMA. One predstavljaju osnov za donosenje kvalitetnih odluka u preduzecu, a time i nuznost za uspesno i efikasno upravljanje preduzecem. Sastoje se od sadrzaja, cilja i efekta.

Sadrzaj informacije moze biti izrazen: pismeno ili usmeno, tekstualno ili brojcano, preko grafikona, sema…i cini ga osmisljeni skup podataka.

Cilj informacije je da pruzi odredjeno saznanje o pojavi, da podstakne na odredjenu akciju ili da je zaustavi.

Efekti informacije su razliciti: ekonomski, drustveni i psiholoski.
Ekonomski efekti informisanja ogledaju se kroz ispunjenje osnovnih ekonomskih principa: produktivnost, ekonomicnost i rentabilnost
Drustveni efekti informisanja se ogledaju kroz razvoj drustvenog sistema tj. kroz humanizaciju medjuljudskih odnosa i demokratizaciju.
Psiholiski efekti informisanja ispoljavaju se kroz cinjenicu da se efikasnim informisanjem kod ljudi kod ljudi stvara osecaj sigurnosti, samopouzdanja, drustvenog priznanja.

Informacioni sistem ima karakteristike kao i opsti sistemi.Zbog toga se definise na isti nacin - kao skup komponenti (ljudi, procedura, podataka…) koje su medjusobno tako povezane da teze ostvarivanju nekog zajednickog cilja. Osnovni cilj informacionih sistema jeste da pretvaraju podatke u informacije. Pod sistemom informisanja se dakle podrazumeva postupak pomocu koga se na jedan sistematski i regularan nacin vrsi prikupljanje, analiza i prezentacija razlicitih informacija koje su potrebne za donosenje racionalnih odluka u preduzecu. Pod sistemom informisanja u preduzecima podrazumevamo i organizovani proces obavestavanja clanova, pojedinaca, grupa o svim pitanjima od znacaja za funkcionisanje njihove organizacije. Sistem informisanja u radnim organizacijama ne treba shvatiti samo kao pasivno obavestenje o donetoj odluci, o stanju, o rezultatima. On mora da obavesti zasto je bas takva odluka doneta, zasto je takvo stanje kakvo je, zasto su takvi postignuti rezultati. On ne treba samo da informise, vec i da pokrece i na akciju. Zbog toga se od sistema infomisanja ne trazi samo da obavestava samo o ucinjenom, odlucenom,vec i da obavestava i nameri da se donese odredjena odluka. Time se ljudi aktiviraju, ukljucuju u sistem upravljanja tj. odlucivanja. Ekonomski sistem generise ogromnu kolicinu informacija u toku dana, pa cak i u toku jednog casa, pri cemu stopa generisanja informacija ima eksponencijalni rast, a menadzeri ne prestaju da se zale da nemaju dovoljno odgovarajucih i blagovremenih informacija na osnovu kojih mogu da donose operativne odluke. Postoje razni modeli informacionog sistema.

Funkcije sistema informisanja su:

a)saznajna - sastoji se od iskustva ljudi i sirenju znanja
b)mobilizatorska - ona motivise ljude na rad
c)integrativna - ona ima za cilj jedinstvo u akciji i sastoji se od obavestavanja pojedinaca,organa i organizacija o problemima u poslovanju kao i njegovim rezultatima
d)istrumentalna - pod njom se podrazumeva pronalazenje nacina i sredstava da se odluke donose efikasno i demokratski

Karakteristike sistema informisanja su:

-informisanje je sastavni deo razvitka drustvenih odnosa
-infomisanje je pravo, ali i obaveza svakog radnika
-niko nema pravo na monopol nad informacijama, a ako ga ima onda ima i monopol u odlucivanju
-informisanje ima za cilj da pokrece akciju
-informisanje mora biti dvosmerno odnosno da prenese sadrzaj poruke kao i da obavesti subjekta koji vrsi informisanje kako je poruka primljena
-informisanje je bitno u tome koliko je radnik od objekta postao subjekt informisanja

Marketing informacioni sistem predstavlja “skup procedura i metoda za redovno planiranje, sakupljanje, analizu i prezentiranje informacija koje se koriste za donosenje odluka na podrucju marketinga”. Prema Kotlerovom modelu glavni elementi marketinskog inforacionog sistema su sledeci: sistem internog izvestaja, sistem marketinskog obavestenja, sistem istrazivanja marketinga i sistem analitickog marketinga. Proces donosenja marketinskih odluka, bilo da su one strateskog, politickog ili operativnog karaktera je jedan kontinuelan proces, te je veliki deo informacija potrebno stalno prikupljati i prezentirati donosiocima odluka. Upravo marketing informacioni sistem treba da obezbedi kontinuiran tok informacija:
a) prikupljanje informacija iz izvora u i van preduzeca
b) smestaj i cuvanje informacija ( memorizacija za kasniju upotrebu )
c) preradu informacija prema karakteru odluka – za planiranje, organizovanje i kontrolu
d) distribuciju informacija pojedinim organima
Markentiske informacije mogu da se klasifikuju na razne nacine. Prema tome sta opisuju, markentiske informacije mogu da se odnose na:
1) karakteristike i ponasanja kupaca
2) karakteristike trzista
3) konkurenciju
4) opste okruzenje
5) interno okruzenje
6) marketinski mix(proizvod,mesto,cena,promocija)
7) performanse marketinga

Prema tome da li pojavu izrazavaju brojcano ili opisno dele se na: kvantitativne ( koliki je trzisni potencijal, potencijal prodaje, elasticnost traznje) i kvalitativne ( ko su kupci, sta kupuju, kako kupuju, zasto kupci kupuju ).

Sa stanovista vremenskog perioda na koji se odnose, markentiske informacije se klasifikuju na:
a) istorijske informacije koje daju obavestenja o razultatima poslovanja preduzeca u predhodnom periodu
b) tekuce informacije koje pruzaju obavestenja o tekucem poslovanju preduzeca i (tekucim ) zbivanjima u okruzenju
c) predikativne markentiske informacije, koje predstavljaju razultate odredjenih prognoza i projekcija, daju obavestenja o rezultatima poslovanja ili zbivanja u okruzenju u buducem periodu.
Istorijske i tekuce informacije sluze za kontrolu markentiskih aktivnosti, pa se (zbog toga) cesto nazivaju kontrolnim marketinskim informacijama. Predikativne informacije se koriste za planiranje marketinskih aktivnosti. Zbog toga se cesto zovu planske marketinske informacije.

Prema tome odakle poticu, marketinske informacije dele se na primarne i sekundarne.
Iz sekundarnih izvora mozemo dobiti informacije koje su vec ranije prikupljene i zabelezene, nezavisno od istrazivanja koje sprovodimo u konkretnom slucaju. Proces prikupljanja podataka po pravilu zapocinje prikupljanjem informacija iz sekundarnih izvora. To je i razumljivo jer je dobijanje tih informacija relativno jednostavno, brzo se do njih dolazi a i troskovi dobijanja tih informacija su relativno niski.
Izvori sekundarnih informacija dele se na interne i eksterne.
Sekundarni interni izvori odnose se na podatke koji se nalaze unutar organizacije koja je nosilac istrazivanja. Takvi su izvori, na pr. izvestaji i pisani materijali preduzeca.
Sekundarni eksterni izvori odnose se na podatke koji se nalaze izvan preduzeca – nosioca konkretnog istrazivanja. Ovi izvori najcesce pruzaju informacije o okruzenju u kome preduzece posluje. Takvi izvori su na pr. strucni casopisi, knjige, izvestaji privrednih komora, publikacije statistickih zavoda…
Informacije dobijene iz primarnih izvora ( iz prve ruke ) odnose se na konkretne cinjenice, misljenja, stavove ,namere ,motive i sl. Dobijanje ovih informacija zahteva daleko veca ulaganja i troskove ali su zato ove informacije daleko svrsishodnije i aktuelnije sto se tice datog problema.

U zavisnosti od toga kako se marketinske informacije izvode, razlikuju se:
a) informacije koje se dobijaju skaniranjem okruzenja
b) informacije koje se dobijaju marketinskim istrazivanjem
c) informacije koje se izvode iz sistema internih izvestaja preduzeca

Da bi se mogao uvesti i postaviti adekvatan marketing informacioni sistem neophodno je napraviti razliku izmedju pojedinih tokova informacija. Prema Kotleru, treba razlikovati tri toka informacija:

1) ulazni tok tzv. ulazne infomacije koga cine obavestenja iz okruzenja tj. sve informacije koje pristizu sa trzista
Na snovu ovog toka informacija menadzment preduzeca donosi izuzetno vazne odluke vezane pre svega za poslovnu orjentaciju preduzeca. Informacije dobijene iz ovog toka cesto se u preduzecu tretiraju kao poslovna tajna jer sadrze takva obavestenja kao sto su: tajni statisticki podaci, tajne informacije o konkuentima kao i razna misljenja koja se ne mogu cuti u poslovnim krugovima.

2) unutrasnji tok informacija, odnosno one koje kruze unutar preduzeca
Njih uglavnom prikuplja sluzba marketinga, odnosno sluzbe zaduzene za prikupljanje i analizu informacija. Ovaj tok treba da obezbedi da sve funkcije i organi u preduzecu utvrde najcelishodniju strategiju marketinga, i da na osnovu dobijenih informacija sihronizovano dejstvuju ka zeljenom cilju.

3)izlazni tok, odnosno eksterne informacije
One teku od preduzeca ka okruzenju - trzistu i sadrze sve poruke, informacije koje preduzece upucuje javnosti, institucijama i potrosacima svojih proizvoda i usluga. Ovaj tok informacija ostvaruje se, uglavnom, putem sredstava privredne propagande.

Ako posmatramo sva tri pomenuta toka informacija, uocicemo njihovu povezanost u jednostavni marketing informacioni sistem. Naime, informacije teku od okruzenja - trzista, do sredine preduzeca, zatim putem internog toka, raznose se unutar preduzeca u sve funkcije i organe a zatim u vidu propagadnih poruka teku od preduzeca ka okruzenju - trzistu.

Kompijuterski informacioni sistemi su informacioni sistemi koji ukljucuju racunar. Ovi sistemi se sastoje od najmanje pet komponenti: ljudi, procedura, podataka, kompijutera i programa. Kompijuteri se na razlicite nacine mogu koristiti za proizvodnju informacija. Prvo, oni mogu sluziti kao sredstvo za cuvanje i ponovno dobijanje podataka. Drugo, kompijuteri se mogu koristiti za izracunavanje proseka, minimuma, maksimuma, totala i za obavljanje drugih operacija nad podacima, u cilju njihovog pretvaranja u informacije. Trece, kompijuter moze da posluzi kao komunikacioni uredjaj za dobijanje podataka ili informacija od drugih kompijutera.

Informacioni sistemi su u pocetnoj fazi razvoja ( tokom sezdesetih godina ovog veka ) bili orjentisani na obradu uglavnom knjigovodstvenih podataka (obracun plata, evidentiranje zaliha…). Tokom sedamdesetih godina, sa razvojem kompijuterskih resursa ( hardvera, softvera i baze podataka ), teziste u razvoju informacionih sistema pomera se ka proizvodnji informacija za upravljanje (za analizu, planianje, organizaciju i kontrolu ) u raznim domenima poslovanja preduzeca. Informacioni sistemi koji svakog menadzera u organizaciji snadbevaju informacijama koje su mu potrebne za upravljanje (odlucivanje) zovu se upravljacki (orjentisani) informacioni sistemi. Razvoj kompijuterske i telekomunikacione tehnologije izmenio je sve oblasti zivota i privredjivanja. Najznacajniji dogadjaj u razvoju elektronskih telekomunikacija predstavlja pojava Interneta kao globalne mreze, koji je jedan od izvora informisanja. Jedna od komercijalnih funkcija Interneta je funkcija kontakata u kojoj potrosaci i provajderi razmenjuju informacije. U Internetu se stvaraju grupe korisnika koje imaju zajednicke potrebe i interese dok su motivi za njihovo formiranje razliciti. Te grupe se nazivaju virtuelne zajednice i one predstavljaju znacajan izvor ideja za nove proizvode, modifikaciju postojecih i za usavrsavanje usluga. Informacije kojim virtuelne zajednice raspolazu mogu se koristiti za markentiske aktivnosti i formiranje razlicitih paketa usluga. U uslovima Interneta potrosaci mogu pomocu racunara iz svojih domova istrazivati ponudu, i pronalaziti informacije iz svih sfera zivota. Pored Interneta postoje i drugi izvori informisanja.

Mediji kao sredstvo informisanja

Tokom komunikacije prenosi se poruka koja predstavlja neku vest pa se time komuniciranje cesto izjednacava sa informisanjem. Pod sredstvima masovnog informisanja misli se na: stampu, film, radio i televiziju. Oni mogu prouzrokovati kako pozitivne, funkcionalne, tako i negativne efekte. Neki na masovne medije gledaju pozitivno, neki ne, ali cinjenica je da oni daju informacije sirokom auditorijumu.

POZITIVNE STRANE - Govoreci o prilivu informacija preko kojih se nadzire socijalna sredina, Rajt konstatuje: ”Prvo, ovaj priliv informacija cesto obezbedjuje brzo obavestavanje o neposrednim opasnostima kao sto su oluje ili vojni napadi. Obavestena, populacija moze biti mobilisana, da bi izbegla destrukciju. Jos vise, u meri u kojoj je informacija pristupacna vecini populacije ( a ne samo nekolicini privilegovanih i selekcionisanih pojedinaca ), obavestenja data preko sredstava masovnog komuniciranja i informisanja mogu imati za dodatni funkciju podrzavanje jednakosti koja postoji u drustvu ( drugim recima: svaki pojedinac je imao jednaku sansu da izbegne opasnost ). Drugo, priliv informacija o sredini koja nas okruzuje instrumentalan je u odnosu na svakodnevne institucionalizovane potrebe ovog drustva.”

NEGATIVNE STRANE - Kada je rec o informativnom nadziranju sredine koja nas okruzuje i one koja je sira od drustva u kome zivimo, onda “necenzurisane svetske novosti potencijalno ugrozavaju strukturu svakog drustva. Tako informacije o drustvenim uslovima ili ideologijama drugih drustava mogu voditi gorkom uporedjivanju sa nacionalnim uslovima i tako prinudjivati na promene. Na drugom mestu, obavestenja o pretnjama sredine mogu dovesti do panike u sirokom auditorijumu umesto da vrse svoju funkciju obavestavanja. Zatim, jedno suvise veliko obilje informacija moze da povuce za sobom vracanje u izolovanost, preplavljen informacijama, covek reaguje prenoseci svoj interes u domen svoga privatnog zivota u kojem on poseduje moc vece kontrole. Na trecem mestu, pristup informacijama sirokim sredstvima masovnog informisanja moze voditi u apatiju ili pak dopustiti da se misli kako je jedan ‘informisani gradjanin’ indentican jednom ‘aktivnom gradjaninu’. Lazarsfeld i Merton-napominje Rajt - dali su ovoj disfunkciji naziv narkotizacija.” ”Masovni mediji” sadrze rubrike, odnosno emisije iz cijeg se naziva jasno vidi da nisu informativne prirode ( “Pisma citalaca”, ”Sportsko popodne”, ”Zabavni program” ). Te informacije su pune tvrdnji koje nisu ni istinite ni lazne, nego su samo uverljive. ( Borstin ) Pomenuta sredstva masovnog informisanja i komuniciranja sluze i zabavi, privrednoj propagandi. Politicku propagandu najave ne pominju, ali je ona itekako prisutna. Dosta je tesko precizno razgraniciti informaciju i propagandu ( ubedjivanje ), posto je nekada najbolja propaganda upravo informacija. Stvari su se tako promenile, obrnule da je za modernog coveka ( odredjenog tipa, ne svakog ) propaganda postala istinskim tvorcem istine. Istina je cesto nemocna bez propagande, bez nje se ne vidi od poluistina i neistina. Propaganda informaciju koristi samo ako joj je od pomoci, ukoliko joj ne odgovara ona je ignorise, minimalizuje, ogranicava njeno vazenje… ili traga za kontrainformacijom. U propagadnom zivotu uopste, i na televizijijskim stanicama informacije se koriste, kao sto je vec pomenuto samo ako su povoljne, inace se pribegava poluinformacijama i tendecioznim informacijama. A ako ce korist od plasiranja dezinformacija biti veca od stete koja se mora doziveti koriscenjem tako necasnog sredstva , nece se izbegavati ni dezinformacija, ukoliko ce to dovesti do propasti konkurencije. Informacija, ona prava i potpuna, predstavlja celovitu sliku nekoga ili necega, i njeno iznosenje znacilo bi “otkrivanje svih karata”, ili iznosenje svoje ponude sa svim njenim “tamnim stranama”, zato se i propagiraju samo informacije pozitivne za njihove vlastite interese. Cilj moderne propagande je provociranje na odredjenu akciju ( Elil ). Propagandna informacija sadrzi apel, poziv, poruku da se ucini “to” i “to”. Ovakav karakter propagandne informacije prisutan je i onda kada, na izgled, nismo suoceni sa informacijom vec sa propagadnim pitanjem. Ono je sugestivno, u njemu moze biti sadrzana i informacija, ali obavezno povoljna za onoga ko pitanje postavlja. U primeru koje navodi Parker: ”Da li pijete pivo koje pije lepo vaspitan i rafiniran svet, ili pijete pivo koje pije obican narod?”
Za akciju stvarna informisanost moze biti i stetna, mnogo razmisljanja i svest o svim posledicama, skode akciji. Hamlet neprekidno okleva upravo zato sto razmislja o svim posledicama, razmatra sve mogucnosti…( Nice )! Saznanje i delovanje ne rade po istoj “logici”. Saznajni i praktican covek dosta se razlikuju, iako izmedju njih nema odsecne razlike i sto postoje odgovarajuci prelazi. Ali pri agitaciji ( koja predstavlja pripremu akcije) i akciji neophodne su informacije. Kod agitacije nikada se ne ostaje samo informacijom, vec se tezi za koriscenjem normativnih informacija, tj. onih koje izazivaju tacno odredjeni, a ne bilo kakav efekat kod primaoca.
Informaciju ne treba shvatiti ni kao obrazovanje, cak ni kao obavestenje. Informacija je samo vest o cijoj se istinitosti i verodostojnosti, moze i mora pitati. Pogresno je shvatiti je kao novost ( sto se cesto cini ) posto skup informacija nece biti poruka ( nece imati znacenje ), ukoliko je sasvim neocekivan ili nov ( Abraham Mol ). U skolama ili nekoj obrazovnoj aktivnosti barata se pretezno informacijama visetruko i naucno proverenim.

Najcesci oblici odnosno sredstva infomisanja u radnim organizacujama su: materijal za sastanak, sastanak, razgovor rukovodioca sa radnicima, oglasna tabla, panoi, foto-novine, izlozbe, letak, plakat, list radne organizacije, ingormativni prirucnik, bilten, prigodne publikacije, strucni casopis, razglasna stanica…

Sastanak je veoma pogodna forma informisanja. Pod predpostavkom da se ljudi mogu okupiti lako, onda obavestenje moze da bude potpuno i brzo. Drze se da bi se ljudi informisali, a pre svega, da bi se dogovorili o necemu, da izvrse analizu, da donesu odredjene zakljucke i da utvrde politiku za naredni period.

Razgovori mogu biti izmedju direktora, sefova, strucnjaka sa radnicima. Oni se posebno ne pripremaju i ne planiraju.Ceato su spontani.Odrzavaju se pre i posle radnog vremena,ili u toku pauza za odmor. Inicijativu za to mogu da daju rukovodeci ljudi ili sami radnici. Obicno traju kratko, okupljaju manji broj ucesnika, ali su dosta efikasni. Radnici prilikom tih razgovora traze odgovore i na ona pitanja, koja se ustrucavaju da postave na zvanicnom sastanku.

Oglasne table-preko njih se zakazuju sastanci, objavljuju rezultati izbora, zakljucci sastanka, odluke organa upravljanja… Sve to mora da bude dato precizno i koncizno.

Panoi-foto novine - preko njih se moze prikazati organizaciona struktura kolektiva, rezultati poslovanja; njegovi razvojni programi.

List sadrzi opsirne informacije. U jednom broju lista se daje odluka, u narednom se pokazuje njeno izvrsenje. Izlazi jednom, eventualno dva puta mesecno. Pise o svim temama koje su relevantne za radnu organizaciju odnosno o svemu onom sto zaposleni razgovaraju medjusobno. On mora da bude glasilo celog kolektiva. Po formi i sadrzaju mora da bude maksimalno prilagodjen situaciji i potrebama konkretnog kolektiva.

Letak se najcesce koristi u slucajevima kada treba brzo preneti neku vaznu vest. Poruka mora da bude kratka. Pogodan je za informacije akcionog tipa - najavljivanje odredjenih akcija i dogadjaja. Posto je to jevtino, brzo i jednostavno sredstvo informisanja treba ga koristiti uvek kada se ukaze prilika za to. On moze da bude napravljen u obliku anketnog listica. Kao takav on sluzi za brzo pribavljanje misljenja zaposlenih o nekom vaznom pitanju.

Razglasna stanica - njihova namena u pocetku je bila da se na sirokom prostoru na kome se prostire radna organizacija nesto saopsti ili da se neko pozove. Kasnije su preko toga pocele da se prenose razne poruke, odluke organa upravljanja, prenos neke sednice, muzika… Informacije koje se na ovaj nacin emituju treba da budu kratke, jasne i jednostavne zbog lakseg pamcenja. Osnovne prednosti ovakvog informisanja je u tome sto je relativno jeftino, efikasno i veoma brzo sredstvo informisanja. A nedostatak je u tome sto je jednostrano sredstvo informisanja.

Principi sistema informisanja su:

1) princip relevantnosti - on predstavlja prikupljanje adekvatnih i pravih podataka
2) princip istinitosti - za njega je bitno da su podaci stvarni, realni tj. istiniti i on predstavlja kvalitet podataka
3) princip tacnosti - predstavlja kvantitet i dopunjuje princip istinitosti, jer sve sto je tacno je istinito, sto ne znaci da je sve istinito i precizno
4) princip potpunosti - dopunjuje princip relevantnosti, jer tezi da se dobiju svi relevantni podaci; on utice da potpunoscu informacija ne dodje do suprotnog efekta, odnosno do dezinformacije
5) princip jasnosti - on zahteva jasnost, da ne bi doslo do zbunjivanja i mogucnosti za drugacije tumacenje
6) princip reciznosti - on je komplemetaran sa principom jasnosti, dopunjujuci njega stvara zastitu od manipulisanja informacijom
7) princip preglednosti - on podrazumeva da se sadrzaj informacije izlaze po hronoloskom redu
8) princip konciznosti - dopunjuje preglednost i podrazumeva da se informacija izlozi sto krace, a da se pri tom ne izgubi sadraj i smisao
9) princip pravovremenosti - on se moze svrstati u najvazniji princip, jer informacija koja ne stigne na vreme postaje beznacajna

Pored informacije postoje i poluinformacije, tendeciozne informacije i dezinformacije.
Kod poluinformacije posiljalac primaoca informise delimicno o onome sto po njemu i jeste za informisanje. Na eventualne zamerke zbog takvog cina; uvek je moguce elegantno i casno se izvuci: ”To (tada) nisam znao…”, ”Niko se nije naucen rodio…”, ”Na raspolaganju mi je bilo premalo vremena, tako da nisam stigao da kazem sve sto sam mislio…”, itd.

Tendeciozna informacija veoma je slicna ali nije ista. Kod nje posiljalac namerno bira sta ce emitovati. Ukoliko oceni da ce to delovati uverljivo i korisno, u informaciju ce smestiti i ponesto nekorisno po svoje ciljeve. U celini izrecenog, to po sebi lose, moze biti itekako dobro. Kod primaoca se njima stvara po posiljaoca veoma povoljan utisak “objektivnosti”, ”nekoristoljubljivosti” i “istinoljubljivosti”.

Dezinformacija je svesna, namerna neistina o nekom ili necem, sracunata na postizanje svojih ciljeva. Njen cilj je onemogucavanje konkurencije laznim prikazivanjem svojih i konkurentskih prednosti i slabosti. Iako je dezinformacija zabranjena, ipak nije retka; pogotovu u situaciji kada se steta nastala obaveznom osudom od strane suda casti i javnosti, moze smatrati manjom od koja ce pre toga (evetualno, i posle toga), biti ostvarena. Odnosno, manja od stete koju ce pretrpeti konkurencija, i od koje se.po mogucstvu, nece oporaviti!

LITERATURA

1)Dr.Vlajko Petkovic, ”Sociologija rada”
2)Dr.Toma Djordjevic,”Teorija masovnih komunikacija”
3)Mr.Mladjen Vicentic, ”Marketing”
4)Dr.Hasan Hanic, Mr.Mladjen Vicentic, ”Istrazivanje trzista”
5)Dr.Dragoljub Sudzuk, ”Marketing usluga”
6)Dr.Radovan Marjanovic, ”Poslovno komuniciranje”

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE | FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU | OPERATIVNI I STRATEGIJSKI MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA | SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD