Stresovi na radu Stres j rec sa kojom se veoma cesto srecemo u svakodnevnom životu. Na osnovu brojnih istraživanja i njihovih rezultata,doslo se do zakljucka da je veliki broj zaposlenih na svojim radnim mestima izložen stresnim situacijama, koje negativno uticu na radne sposobnosti i na zdravlje radnih ljudi.
Danas ljudi, uglavnom rec stres koriste kada žele da izraze svoje ili tude teske dogadjaje u životu.Inace ova rec se prvi put cula u engleskom jeziku a prevedena na srpski jezik znaci pritisak,napetost,napor,opterecenje.
U medicini i biologiji osnovne postavke o stresu dao je Hans Seli, endokrinolog iz Montreala. Po njegovo misljenju stres kao stanje nespecificne napetosti se pojavljuje kao reakcija na spoljne uticaje u živom organizmu. Ovo stanje se posebno javlja u žlezdama sa unutrasnjim lucenjem koja kontrolise žlezda-hipofiza.
Vremeno je znacenje rec stres promenilo razlicita znacenja u medicini, biologiji, psihologiji.
Medjutim, svim tim shvatanjima je zajednicko da se pod tim podrazumeva neka spoljna sila koja deluje na odredeni sistem kao i promenu u sistemu koje su nastale pod uticajem te sile. Spoljna sila koja predstavlja svaku promenu energije koja uzbuduje receptore naziva se stresor,a promene koje nastaju pod dejstvom te spoljne sile nazivaju se stres.
Stresori se jos mogu definisati i kao bilo kakav zahtev fizicke ili psiholoske prirode koje se pred nas postavljaju u procesu živjlenja.

Stresori se mogu podeliti na:

—Fizicke
—Biološke
—Psiholoske i
—Socijalne

U fizicke spadaju sve promene u fizickom okruženju coveka, pre svega one velike,nagle i neocekivane (hladnoca, vrucina, zemljotres, erupcije vulkana,...)
Biološki mogu biti spoljasni (povrede organa, razne infekcije,...) i unutrasnje (visak ili manjak hormona,...).
U psihološke stresore spada sve sto stvara neprijatne emocije: frustracije...
U socijalne spada sve drustvene promene-ratovi, strajkovi...

Psiholoski i socijalni stresori se zbog slicnosti zovu zajednickim imenom psihosocijalni. Stresori mogu da deluje pojedinacno ili udruženo, s tim sto istovremeno delovanje vise njih brže iscrpljuje organizam.
Bez obzira na sva saznanja, gotovo da je nemoguce izbeci stres kako u svakodnevnom životu tako i u radnoj sredini. Radna sredina postaje stresna onda kada radnik njene zahteve doživljava jako mnogo vece u odnosu na njegove mogucnosti i nije sposoban da ih zadovolji.
Stres se javlja kako kod ljudi koji previse rade tako i kod ljudi koji nisu zaposleni ili su delimicno angažovani.

Naucnik Seli je razlikovao dve vrste stresa:
Eustres i
Distres

Eustres je pozitivan stres koji utice na poboljsanje zdravlja a distres je negativnog dejstva na zdravlje coveka.

Stres ne mora imati razno dejstvo. Važno je shvatiti da se mogu izbeci negativne reakcije na stres.

Elementi koji karakterisu osobu koja je izuzetno otporni na stres jesu:
-Osecanje da nije bespomocna u odnosu na spoljni svet vec da upravlja svojim životom
-Osecanje da je ukljucena u ono sto desava a ne da je izolovana od drugih
-Osecanje da nova iskustva predstavljaju izazov a ne pretnju

UZROCI STRESA

Uzroke stresa možemo podeljti u dve osnovne grupe:
-uzroke koji su direktno vezani za posao i
-uzroke povezane sa drugimsegmentima života pojedinca

Glavne uzroke stresa koji su povzani sa poslom možemo grupisati na sledeci nacin:
-pojedini poslovi su izloženi stresu od drugih,
-postojanja konflitka izmedu zahteva na poslu i zahteva izvan radnog mesta,
-nesigurnost izazvana kontradiktornoscu uloga,
-preopterecenje ili nedovoljna opterecenost,
-velika odgovornost prema drugima,
-nedostatak drustvene podrske i
-seksualno uznemiravanje

Razlicite profesije i razlicita radna mesta su razlicito izložena visokom riziku od stresa. Najstresniji su poslovi lekara,pilota...

Najveca opasnost od stresa je kod poslova koji zahtevaju:
-donosenje odluka
-stalnu kontrolu sredstava i materijala
-stalnu razmenu informacija sa drugim
-obavljanjem u loseim fizickim uslovima
-nestrukturisane umesto strukturisanih radnih operacija

Na radnom mestu, stres se javlja kao posledica konflikta izmedu radnog angažovanja i privatnog života. Ovaj problem je najvise izložen kod zaposlenih majki.
Na osnovu istraživanja se zakljucuje da konfliktnost uloga ostavlja mnogo vece posledice na život vezan za posao nego za život van posla.

Vrlo cesto, najvise stresnih situacija izaziva posao koji podrazumeva bavljenje i konkat sa ljudima. Ljudi koji se nalaze na ovakvim radnim mestima su veoma cesto u situaci da moraju da saopste drugim ljudima prijatne ili neprijatne infomacija.
Brzina poslova i dinamicnost rada dovede do tzv. menadžerske bolesti tj. angine pektoris. Ova bolest se javlja kod stari ljudi, koji se bave ovom vrstom posla ili pak kod «novopeceih« biznismena.
Simptomi stresa se pokazuje u slucajima kada postoji nedostatak drustvene podrske. U ovakim slucajima najbolje resenje je pokazati pojedincu da se može obratiti prijatelju u nevolji, jer tako kod njega izaziva osecaj sigurnosti.
Seksualno zlostavljanje je cest izor stresa i pod tim se podrazumeva neželjini kontakt ili komunikacija seksualne prirode. Svaka radna organizacija treba da ima resenje za ovaku vrstu problema.
Postoji nekoliko mera koje su se pokazale kao uspesne u resavanju ovih problema:
-jasno naznaciti da organizacija nece tolerisati takvo ponasanje,
-obuciti i osposobiti zaposlene da prepoznaju takve slucajve,
-uspostaviti jasnu proceduru u vezi sa reagovanjem u takvim slucajevima,
-odrediti unapred, odnos organizacije prema prekrsaima i
-dosledno sprovoditi usvojenu politiku.

POSLEDICE STRESA

Osim sto direktno ugrožava zdravlje, stres direktno utice i na radni ucinak i na psiholosko stanje pojedinaca.
Stres izaziva degeneritivna oboljenja (visok krvni pritisak, srcana oboljenja, diabetes, cir...) i uopste, smanjuje otpornost organizma prema bolestima.
Postoje misljenja da pad radnog ucinaka nastaje usled viseg nivoa stresa, dok niži i umereni nivoi stresa izazivaju bolji radni ucinak. Medjutim, u takvim situacijama treba biti opreazan jer i veoma nizak nivo stresa pojedinca može izvesti iz ravnoteže sto za posledicu ima pad radnog ucinka.
Kad su ljudi izloženi stresu u dužem vremenskom periodu, mogu da dožive tzv. premor. Premor se definise kao sindrom emotivne, fizicke ili mentalne iscrpljenosti koje su udružene saosecanjima niskog, licnog postovanja ili, niske licne sposobnosti koji nastaje dužim izlaganjem intezivnom stresu.
Simptomi premora se ispoljavju kroz tri kategorije:
-Fizicko stanje (glavobolja, nesanica, zamor...)
-Promene u ponasanju(promena raspoloženja, pojacana razdražljivost...)
-Radni ucinak(iako se vise vremena provodi na radu-ucinak i produktivnost se smanjuju).

Žrtve premora cesto menjaju posao ili se povlace i pokazuju visok nivo nezainteresovanosti.

OSOBINE LJUDI I OTPORNOST NA STRESU

Medicinski strucnjaci smatraju da postoji velika veza izmedu stresa i osobina ljudi.
Pojedini ljudi doživljavaju teske posledice nakon nekoliko blago umerenih stresnih dogadjaja, dok neki i posle dužeg izlaganja visokim nivoima stresa ostaju zdravi.
Ti ljudi se definisu ka jaki-antistresni ljudi.
Postoje stresori koji kod pojedinih ljudi izazivaju veoma složene stresove,dok drugih slabije a kod nekih ih skoro i nema. To umnogome zavisi os senzibiliteta pojedinih osoba, njihove životne situacije,motivacije... Muskarci i žene razlicito reaguje na pojedine stresore. Inteligencija utice na otpornost prema stresu, temperament licnosti,socijalna prilagodenost. Filozofija života individua i drustvenih grupa, predstavlja znacajan faktor po pitanju otpornosti na stres.
Bitan faktor je izdržljivost, odnosno gledanje na stres kao na izazov. Izdržljivi ljudi su vise predani kako poslu, tako i ostalim životnim aktivnostima , vodi ih uverenja da sami stvaraju svoju sudbinu i gledaju na stres kao na izazov i sansu za anfirmisanje a ne neku pretnju sopstvenoj sigurnosti.

UPRAVLJANJE STRESOM

Stres je gotovo nemoguci kako izbeci tako i eliminisati iz života ljudi. Zato je važno da se smanji intezitet delovanja i stetne posledice stresa na coveka. Razlikuju se licne strategije upravljanje stresom i strategije organizacije za upravljanje stresom.
Kod licne strategije upravljanjea stresom, mogu se izdvoiti cetiri pristupa:
-upravljanje stilom života
-fizioloske tehnike
-spoznajni pristup i
-promena ponasanja

Kad je rec o promeni životnog stila pojedinca, podrazumeva se da sam covek promeni nacin života u smislu promene ishrane i podizanja nivoa fizicke kondicije.
Fizioloske tehnike treba da dovedu do suprostavljanja stresu putem meditacije i odmaranja.
Spoznajne tehnike doprinosi da ljudi pozitivno razmisljaju o stresnim situacijama i da ne brinu previse o stvarima koje se nemogu promeniti niti kontrolisati.
Ljudi nemogu promeniti svet oko sebe ali mogu da promene svoja reagovanja na njega.

LITERATURA

1.,,MENADžMENT LJUDSKIH RESURSA''Prof.dr.Vlajko Petkovic
2.,,ZASTITA NA RADU''-KNJIGA

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE | FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU | OPERATIVNI I STRATEGIJSKI MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA | SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD