| OSTALI
SEMINARSKI RADOVI IZ FILOZOFIJE |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
UTOPIJA
Tomas
Mor je jedan od najvećih predstavnika engleskog humanizma
i bez sumnje najveci utopijski socijalista sve do 20. veka. Jedno
od najznacajnijih dela ovog pisca jeste svakako "Utopija". Na
samom pocetku ovog dela on opisuje svoju ekspediciju u Francuskoj gde
je bio poslan zbog nekih pregovora. Za vreme svog boravka njega je posetio
njegov bliski prijatelj Petar Egidije koga je upoznao sa izvanrednim i
nadasve ucenim covekom Rafaelom i njih dvojica su odmah pronašli zajednicke
teme. Tomas Mor je sa velikom pažnjom slušao Rafaelove doživljaje i avanture,
ali ga je najviše zainteresovalo kakve je sve narode sretao na svom putu
i kakvo je njihovo državno uredenje. Rafael mu je odmah rekao da je na
svojim putovanjima sretao razne narode cak i na mestima na kojima se smatralo
da nema nikog i da je državno uredenje razlicito kod svih naroda bilo
da su oni primitivniji ili savremeniji. U jednom trenutku u njihov razgovor
se ukljucio i kardinal kojem je Rafael pokušao objasniti da kradu ne treba
kažnjavati sa najvecom mogucom kaznom odnosno smrcu, jer je najpre država
kriva što ga je svojom politikom dovela u situaciju da krade kako bi preživeo.
Rafael to objašnjava tim što seljaci nemaju dovoljno sredstava za proizvodnju
pa su prinudeni da prodaju svoje proizvode po najnižom cenama koje su
dovoljno visoke da bi se pokrili gubici i ulaganja seljaka u proizvodnju.
On još kaže da se ubistvo i krada kažnjavaju sa smrcu i da onda ništa
ne sprecava lopove da ubiju nekoga pošto ih ako ih uhvate sledi ista kazna.
Rafael napominje da u Persiji lopovi moraju da ukradenu stvar vrate vlasniku,
a ako roba nije pronadena, država prodaje tog lopova, a on se šalje na
prinudni rad i tako je od vece koristi državi nego da su ga ubili. Pa
cak postoje i nacini da se taj kradljivac oslobodi i ponovo bude aktivni
clan društva. Opcinjen Rafaelovim govorom Tomas Mor mu predlaže da stupi
u vladarevu službu i da svojim pametnim savetima pomogne vodenju države,
ali Rafael taj predlog nije uvažio jer njemu nije mesto medu tim mudracima
koji svojim vec dokazanim savetima uspešno pomažu vladaru da upravlja
ovom zemljom, uostalom on smatra da ne bi davao dobre savete i da ne bi
bio uspešan u tako složenim poslovima.
Za sva svoja poredenja Rafael je koristio po njemu najsavršeniju državu-
Utopiju, njihove zakone i odrede, što je zainteresovalo Mora da sazna
što više o toj savršenoj državi.
Rafael kaže da je jako teško stici na to ostrvo zbog nepristupacnosti
luka i samo najiskusniji utopljanski mornari mogu da prolaze izmedu tih
skrivenih stena koje predstavljaju veliku vodenu opasnost. Na samom ostrvu
postoji više gradova i svaki grad ima, otprilike, istu površinu zemlje
koja mu je na raspolaganju. Glavni grad Utopije je Amaurot koji se nalazi
u centru ostrva . Ljudi, u selima i gradovima se bave samo onim poslovima
koji su znacajni za državu. Poljoprivrednici za svoje poslove više upotrebljavaju
volove nego konje jer su volovi jaci i meso im je ukusno i posle godina
rada. Kod njih svake godine par porodica iz grada ide da radi na selo
gde ostaju dve godine. Ovo se vrši zato da ne bi stalno isti ljudi radili
teške poljoprivredne poslove, a ako neko izrazi želju on može i duže vreme
da ostane i da se bavi poljoprivredom.
O gradovima
Svi gradovi u Utopiji su gotovo isti, sem onih koji se zbog svog geografskog položaja isticu. Glavni grad Amaurot se nalazi na padini jednog brda, kroz koji protice reka Anider. Oko grada se nalaze visoki i debeli zidovi sa mnogo kula što predstavlja dobru odbranu od neprijatelja. Kuce u Amaurutu su savršeno ciste i nanizane sa obe strane ulice. Pošto kod njih nema privatne svojine oni svake desete godine menjaju svoje kuce, izvlacenjem kocke i tako svake desete godine.
O magistratima
Svaka grupa od trideset porodica bira sebi svake godine starešinu koji se na staroutopljanskom jeziku zove sefogrant , a po novijemfilarh. Svi sifogranti tajnim glasanjem biraju za vladara jednog od cetvorice kandidata koje je narod odabrao. Kod njih vladarska vlast traje doživotno , osim kada je vladar osumljicen da teži tiraniji. Sednice sa vladarom se obavljaju svakog treceg dana, a po potrebi i cešce, gde se raspravlja o važnim državnim poslovima. Svako raspšravljanje o državnim poslovima izvan senata ili narodnih skupština se kažnjava smrcu. U ponekim slucajevima važno državno pitanje se iznosi u javnost gde se vrši otvorena diskusija sa svim stanovnicima ostrva.
O zanimanjima
Svi žitelji Utopije se bave zemljoradnjom. U poljoprivredne poslove upucuju se svi još u detinjstvu i to delom uceci teoriju u školi, a delom na školskim izletima kada izvode decu u okolinu grada, gde ucestvuju u poljoprivrednim radovima. Osim bavljenja poljoprivredom svaki pojedinac uci još po jedan zanat i to obicno onaj zanat kojim mu se i otac bavio, ali ako želi da izuci i neki drugi zanat oni se usvajaju u neku drugu porodicu gde ce moci da se bave tim zanatom. Oni u slobodno vreme mogu da rade šta im je volja, ali ne i da lencare, nego da se bave nekim drugim poslom van svog zanimanja. Odmor imaju i posle vecere, ali samo jedan cas kada mogu da uživaju u muzici i razgovoru. Kod njih kocka i druge štetne igre ne postoje. Njihov radni dan traje šest sati što je njima dosta da porade sve što treba i da proizvedu cak i više nego što je potrebno. Jedini koji su oslobodeni rada su sifogranti i naucnici, ali ako oni iznevere ocekivanja vracaju se svakodnevnom životu i poljoprivrednim radovima. Za utopljane životna sreca se sadrži u izdizanju i nezi duha.
O uzajamnim odnosima
U jednoj porodici svi clanovi svi clanovi slušaju najstarijeg clana, osim u slucaju kada je njegov um popustio tada na celo dolazi drugi najstariji clan porodice. Svaka porodica može da ima najmanje deset a najviše šesnaest clanova. Ako ostrvo postane prenaseljeno onda se iz svakog grada odreduju gradani koji odlaze i osnivaju naselja na najbližem kopnu, tamo gde urodenici raspolažu sa mnogo zemlje koju ne obraduju (kolonizacija). Kod njih ne postoji pohlepa i gramzivost jer svi imaju svega u izobilju. Sve porodice se hrane u domovima što postoje u svakoj ulici. Kod nji svaki grad ima po cetiri bolnice koje su smeštene malo dalje od grada da bi se što više izdvojili od zdravih ljudi. Pri obedovanju najlepši obroci se spremaju za starije osobe cime se ukazuje poštovanje mudrim osobama u toj zajednici.
O putovanjima
Ako neko hoce da ode u neki drugi grad mora da ima dozvolu od vladara. Ako se neki putnik u nekom mestu zadrži duže od jednog dana on se u tom mestu bavi svojim zanatom. Onaj koji putuje bez vladarevog dopuštenja osuduje se na ropstvo. Na godišnjem zasedanju u glavnom gradu se gleda da li nekoj oblasti treba pomoci, ukoliko su imali nerodnu godinu, ako treba odmah se šalju viškovi iz drugih delova države. Utopija raspolaže sa velikim kolicinama zlata i srebra koje koriste u slucajevima rata da plate vojnike. Oni zlato i srebro ne drže u vladarevoj riznici nego se od svih metela prave šerpe, lanci za životinje, oni zlatom cak kite robove jer smatraju da je osoba koja nosi nešto od zlata obešcašcena. Oni bisere i dijamante daju deci da se igraju. Oni su cak mislili od nekih izolovanika da su robovi, jer su bili okiceni zlatom. Oni lov ne smatraju vrstom uživanja i oni to prepuštaju robovima. Utopljani najviše cene duhovna zadovoljstva koja proisticu iz cestitog rada. Oni uživaju u jelu i picu samo u ciljuodržavanja zdravja.
O robovima
Kod njih postaje robom ili gradanin koji je zbog pocinjenog zlocina osuden na robiju ili oni koji su u nekoj tudoj zemlji osudeni na smrt zbog zlocina. Postoji i druga vrsta robova koji sacinjavaju radni i siromašni nadnicari koji iz drugih zemalja dolaze da dobrovoljno služe u Utopiji. Takode oni koji izvrše bracno neverstvo kažnjavaju se najtežim ropstvom, ali bracno neverstvo u povratu se kažnjava smrcu. Obicno i najteže zlocine kažnjavaju ropstvom, jer osudenik svojim radom više koristi državi. Kod njih postoji veoma malo zakona, ali je njihovo društveno uredenje takvo, da im je i tih nekoliko zakona dovoljno.
O vojnoj veštini
Utopljani preziru rat kao nešto zversko iako mu u pojedinim slucajevima pribegavaju. Oni ratuju samo u slucajevima kada brane svoje posede i kada hoce da suzbiju neprijatelja koji je provalio u zemlju njima prijateljskog naroda. Oni za ratovanje koriste placenike koje placaju zlatom i srebrom kojeg imaju u ogromnim kolicinama. Ali, u slucaju potrebe koriste i svoj narod u odbrani zemlje, koriste se veoma velikim strategijama ratova
O verama
U Utopiji postoje razlicite veroispovesti, ali se svi slažu u tome da
postoji samo jedan otac koji je stvorio svet. Oni svog oca nazivaju Mitrom.
Utopljani medutim malo-po malo napuštaju ovu raznovrsnost verovanja i
sve više se približavaju onoj jedinstvenoj veri koja sve ostale natkupljuje
svojom razumnošcu. Ubrzo su prihvatili i hrišcanstvo. Utopljanski svecenici
odlikuju se izvanrednom pobožnošcu, i stoga ih je vrlo malo. Utopljani
u svojim ratovanjima vode i svoje sveštenike koji se prvo mole da se sve
reši mirnim putem, zatim se mole za pobedu svoje vojske, a na kraju su
tu da sprece pokolj. Kao praznici se slave prvi i poslednji dan u mesecu.
Tomas Mur je sve to slušao sa velikom pažnjom, prica mu se svidela, iako
nije poverovao u sve što je Rafael pricao.
Mur je sa svojom "Utopijom" jedan od mnogih konkretno
istorijskih dokaza, kako razvijena, konsekventna teorija socijalistickog
odnosno komunistickog društvenog uredenja može da proizade samo iz najnaprednijih
slojeva filozofije i nauke odredenog doba.
Literatura:
1. Mur,Tomas:"Utopija" Bazel,1518. Goran Cicovacki IV-2 (2005/06)
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi