SEMINARSKI RAD IZ ONTOLOGIJE

U dijalogu Sofist razmatra se tema o sofistima i njihovom ucenju da bi iz razlike prema tome Platon izložio svoje mišljenje.
Sofist pripada spisu kasnog Platonovog doba, Sofist je nastavak Teteta. U kasnoj Antici dijalog Sofist je imao podnaslov ili o nebicu.Aristotel u Metafizici pisao da Platon ima pravo kad kaže da se sofisti bave nebicem.Znacajno mesto ima "Stranac". iz Eleje.
Pocetak dijaloga pocinje Sokratovim ironicnim pitanjem: “Da li je Stranac samo obican gost ili možda bog?”
U razgovoru se vec na pocetku dela traži razlikovanje prvih i ne pravih filozofa. Šta znaci sofist? Šta je filozof? Šta je politicar? Dijalog o filizofu Platon nije dovršio. Sofisti su prisutni kao duhovni pokretaci u celoj Heladi, bili su na lošem glasu jer su svoje znanje iz retorike primenjivali tako da se ne upuceni lako gube i ne znaju šta da cine. Stoga filozof mora biti oprezan prema onima koji žele da uklone znanje episteme,razboritost fronezis, i um nous, u tom odnosu se nalaze i kriterijumi mišljnja. Tu se radi o znnju slobodnih ljudi onih koji filozofiraju zbog same filozofije. Bit filozofije se ne može lako spoznati iako se krece prema svetlu za razliku od sofista koji je u tami nebica. Sva ljudska umeca mere se na pravednosti i dobroti.U životu se mnogi bave oponašanjem mimesis, da bi izledali kao da imaju ono što nemaju. Zbog toga prava filozofija ne sme zanemariti problem odgoja paideia, za prevladavanje ne znanja treba primeniti veštinu proucavanja.
Duša- njoj ne može koristiti znanje koje joj se pruža, dok ucitelj ucenika ne postidi.Ako bih smo nebice smatrali istinskim ili to izrekli to bi bila zabluda ne samo u mišljenju, nego i u govoru, a gde ima zabluda tu je nužno sve puno krivih slika i raznih varki.To se najbrže otkriva u dijalogu. Mišljenje, odredeni sud, i shvacanje mogu u duši biti istiniti i lažni.
Mišljenje i govor su isti razgovor koja samo duša sa sobom vodi bez glasa. U delu Platon sa ribolovom želi da prikaže prividnost sofista..Sofisti love omladinu i prodaju prividno znanje.Sofist kao trgovac tu se govori o umecu razmene trgovine. Sofistika se bavi trgovinom prividnog znanja.Sofist kao polemicar borba za javni i privatni život. Bitak i bice- ovde je govoreno o dva podrucja postojanje i bitak nešto se može pojavljivati a da nije bitak npr. Reci nešto a da to nije istina, to bi znacilo da nebice jeste, jer drugacije ne bi ne istina bila postojeca,Parmenid nebica nema ne bitak se ne sme dovesti u vezu sa bitkom.
Spojiti bice sa ne bicem ne bi bilo pravilno. O nebicu samom za sebe ne može ništa ni govoriti ni misliti ono je ne izrecivo,nemišljeno,neshvatljivo.
Dalje u delu postavlja se pitanje keko je uopšte mofguc razgovor sa sofistima? Sofisti uvek pocinju sa time da pitaju,pocinju od same reci, šta je slika? To je nešto što je slicno onom pravom.
Odredenje bitka bica- Stranac primecuje da se vodi borba o bitku medju filozofima. Tu Plation tumaci filozofski materijaliuzam. Bitak je samo ono što ima telo, to Platon govori sa namerom da pokaže kako filozofski materijalisti nemaju smisla za bitak.
Platon kaže da da je lakše govoriti o onima koji stavljaju bitak u ideje, jer su oni razboritiji.Ostale filozofe treba popraviti da bi shvatili istinu.To popravljanje protivnika može se uciniti proširenjem pojma bitka. Treba ih najpre poduciti o tome šta je duša, i da telo bez duše ne egzistira. Tada ce doci do pojma ne vidljivog pa ce moci shvatiti i Platonovo ucenje o idejama. U tom delu teksta Stranac i Teetet iznose ucenje o bicu.Sve što ima bilo koju mogicnost tj. Iz cega se može nešto drugo uciniti,sve to jeste zbiljski, pa bi se bice moglo odrediti kao neka mogucnost.
Bitak je red i smisao.Tri pojma u kojima se red ispoljava bice to on, mirovanje stasis, kretanje kinesis. Mirovanje i kretanje su medjusobno nespojivi, a bice se može spojiti sa oba.
Problem odnosa jedni prema drugom- to što je razlicito to što ono jeste, nužno je u odnosu na drugo, time se dolazi do ideje razlicitog.Za nebice se može reci da postoji kao drugost, u odnosu na svoje prethodno stanje. Cime je prevladana Parmenidova teorija da nebice jest ima bitak. Za sve vredi da priroda razlicitog cini svako nebice i ta priroda razlicitog, cini ga razlicitim od bica. I tad sa pravom možemo sve oznaciti kao ne postojece no i kao bitak i bice, jer ima udela na bicu i o bicu možemo reci daxje razlicito od drugog,pa je nebice bice ukoliko je drugo.
Kada se govori o nebicu tada se ne misli suprotnost bicu, nego samo nešto razlicito, ne lepo je suprotnost lepom.
Suprotnost bica prema bicu- Platon je podrucje nebica oduzeo sofistima i ukljucio ga u svoje razmatranje iz kog se vidi da nebice ima svoju vlastitu prirodu.Nebice bilo i jest nebice i treba ga ubrojiti medju mnoga bica.
Moguce je govoriti o bitku nebica kao o nebicu,postoji pravo nebice.Bice i razlicito spajaju svagde i medjusobno se spajaju i da razlicito time što ima ideale ne bicu zbog toga ideala jest i kao razlicito od bica jest pa je ono nužno ne bice.
Platonova kritika sofistima prisutna je sve do danas.Sofisti su ostali kao pojam negativnog i destruktivnog mišljenja i delovanja.To je istorijska ne pravda jer su bili zaslužni za duhovni preobražaj Helade i razvoj kritickog duha.Sofisti obrazuju smisao i vrednost praktickog života.

POSTAVLJA SE PITANJE ŠTA JE SOFIST , DRŽAVNIK I FILOZOF?

Dijalog se vodi izmedju Teodora i Sokrata i stranca koga su poveli koji je drug Parmenidovih i Zenonovih ucenika.Postavlja se pitanje šta je on? Covek je pravi filozof. Teodor: Meni se cini da ovaj covek nije nipošto bog ali je božanski, ja naime sve filozofe tako nazivam.
Sokrat: Neki smatraju da su filozofi bezvredni jer sa visine gledaju na druge ljude, a dok drugi smatraju da su dostojni svake casti.Pojavljuju se kao državnici, drugi put kao sofisti,a nekad stvaraju utisak da suobuzeti mahinacijom.
Sokrat: Postavlja se pitanje strancu da li voli posve sam da izlaže ono što želi da dokaže ili se služi metodom pitanja kao što se negde služio Parmenid. Stranac: Lakše je razgovarati sa nekim
Sokrat predlaže da stranac izabere nekog mladeg od prisutnih npr. Teeteta i da se pocne diskusija.

PREDMET I METODA IZLAGANJA

Stranac: utvrditi sta je sofist, kada nešto želimo utvrditi treba marljivo uciti na malim i lakšim primerima nego na vecim.Pošto je teško uloviti rod sofistima, krecemo sa metodom lakšeg isrtaživanja. Teetet se slaže
Stranac uzima primer ribara koji je svima poznat!

RAZLICITA UMECA

Stranac sva umeca imaju dva oblika ratarstvo koje je povezano sa veštinom i izradom i
umecem oponašanja.
Sve to spada pod umece stvaranja.
Teetet Neka bude
Stranac Posle toga dolazi vrsta koja ima elemente nauke, i znanja novcane zarade i borbe i lova.

TEETET Kako?
Stranac Delimo deo koji se tice lova na ne žive stvari, a posebno onaj na ne živa bica.Lov na ne žive stvari ostavljamo po strani koji ni nema imena osim grana,ronilacke veštine, a lov na živa bica nazivam ga lovom na životinje.
Dalje u dijalogu se spominje ribolov.Zamke koje nisu vezane za prirodu, vec za coveka koji postavlja zamke.Lov pod svecom, lov na udicu.
Dalji nacini pripreme umeca
Stranac kako se ranjava i izvlaci riba?

STRANAC: Da li treba ribara smatrati ne strucnim ili kao coveka koji ima umece Ima umece i da li se može nazvati sofist?

Teetet Postoji li lov na pitome životinje? Stranac Ako je covek pitoma životinja Teerer Jeste
Stranac A umece govorenja na sudu pred narodom sacinjava jednu celinu i nazivamo umecem uveravanja. Teetet Tacno
Stranac Dve vrste umeca uveravanja
Stranac Jedna nastaje u privatnom a druga u javnom životu
Stranac Onaj koji saobraca sa ljudima zbog vrline, a ubire platu kovani novac
SOFIST.

Stranac Oni kiji ubiru kao placu kovani novac, lova koji ima kritiku proucavanja,lov na bogate mladice treba nazvati sofistima.

SOFISTI PRODAJU RAZLICITA UMECA

Stranac Od trgovine znanjem onaj deo koji se tice proucavanja ostalih umeca trba nazvati jednim, a onog koji proucava vrline drugim imenom.
Stranac Razmenu i trgovinu kao deo sticanja sitnih prema tudih i vlastitih proizvoda sofisticka.
Sofisti sposobni za razlicite vrste govora
Stranac Raspravlja se o pravdi i nepravdi toje sudska prepirka.

RAZLICITA STANJA DUŠE

Stranac Treba reci da i kod duše postoje dva oblika zloce jedan kao bolest u telu, a drugi kao rižnoca.
Platon u Državi razlikuje znanje duše nemoc, bolest, rugoba. Znamo da je kod duše svako neznanje haoticno.
Neznanje bezumlje duše koja teži za istinom, dok joj shvatanje beži sa glavnog puta.

ZNANJE I NEZNANJE

Stranac Da bisu na te dve bolesti nastala dva umeca? Teetet Kakva umeca?
Prtiv ružnoce gimnastika, a protiv bolesti medicina.

CIŠCENJE DUŠE

Pobijanje najvažnije od svih cišcenja.

MIŠLJENJE O PARMENIDU

Stranac Govoriti naime i držati da lažno uistinu postoji, a da onaj ko kaže nije u protivrecan, svakako je teško.
Stranac Ne bice postoji jer lažno ne bi moglo inace postojati.
Parmenid je govorio ovako nikada silom ne možeš naterati ono što nije vec ti odvraca misao od takvog istraživanja.Tu pocinje istraživanje Stranac Ime nebice ne može se odnositi na neko od bica.

RAZLIKA IZMEÐU BICA I NEBICA

STRANAC Bice bi moglo pristupiti neko drugo od bica Teetet Zašto da ne
Stranac No da li cemo reci da je moguce da ikada nebicu pristupi neko nebice Teetet Na koji nacin?
Stranac Broj svakako u celokupnosti stavljamo med bica Teetet Broj treba uzimati kao bice
Stranac Nemojmo pokušavati povezivati s ne bicem ono što se sastoji u broju i to niti kao mnoštvo niti kao jedno
Nije pravedno niti ispravno pokušavati bice pripajati nebicu
Stranac Nebice samo po sebi nije moguce pravo niti izraziti, niti izreci, niti zamisliti,nego naprotiv ono što je nezamislivo,neizrecivo, neizražljivo,bsmisleno tvrdimo dakle da ako neko hoce baš pravo govoriti ne treba ga odredivati niti kao jedno niti kao mnoštvo, niti uopšte nazivati ono jer bi mu i po tome izrazu davao pojam jednoga.

UKLJUCIVANJE PARMENIDA U DISKUSIJU

Stranac Sta treba ciniti sa sofistom?
Treba da utvrdimo da nebice u izvesnom pogledu postoji i opet sa druge strane da bice na neki nacin ne postoji.Treba podvrgnuti oca Parmenida ispitivanju.

UCENJE O IDEJAMA

Postojanje zovete jedno, a egzistenciju drugo.
I mi smo telom putem oseta u vezi sa postojanjem, a sa dušom putem mišljenja s pravom egzistencijom, za koju kažu da je uvek ista i nepromenjljiva, a postojanje da je svaki cas drugacije.

PROBLEM KRETANJA I MIROVANJA

Kretanje i mirovanje medjusobno apsolutno suprotno.Pretpostavljajuci dakle u duši bice kao nešto trece uz ono dvoje uzeo si da ono obuhvata i mirovanje i kretanje, da oboje imaju bitak
Teetet Cini se da uistinu bice proglašavamo kao nešto trece kad govorimo da kretanje i mirovanje imaju bitak.
Stanac Nije dakle bice zbog kretanja i mirovanja nego nešto razlicito od njih. Stranac Prema tome bice po svojoj prirodi niti miruje niti se krece.

RODOPSKI POJMOVI, BIT IZVODA I ODNOSA

Ako ne budemo mogli jasno shvatiti bice i nebice da ne oskudevamo o dokazima sa njima,da bez štete umaknemo sa tvrdnjom da je nebice uistinu bice. Bice se sa oba može mešati.Ne moguce je dakle da istovetno i bice budu jedno. Istovetno kao cetvrti pojam?Razlicito kao peti pojam? Ili treba držati to i bice kao neka dva imena za jednu vrstu.
Prirodu razlicitog treba ubrojati kao peti pojam, i ta priroda se proteže kroz sve njih, jer je svaki pojedini oblik razlicit od ostalih ne zbog svoje prirode nego zbog ucestvovanja u ideji razlicitog.

TUMACENJE POJMOVA U ODNOSU NA BICE I NE BICE

Govori o kretanju
Ovako dakle kažemo za tih pet oblika ponavljajuci jedan po jedan. Stranac Kretanje je razlicito od mirovanja. Stranac Nije dakle kretanje mirovanje. Teetet Ne
Stranac Ali ipak jeste tbog ucestvovanja u bicu Teetet Jeste
Stranac Kretanje je razlicito od istovetnoga
Stranac Kretanje razlicito od nebica.ne bice postoji kod kretanja i svih drugih pojmova, kod svih pojmova prirode razlicitoga tvoreci svaki pojedini razlicitim od bica cini ga nebicem.Sve stvari s pravom nazvati nebicem jer ucestvuju u bicu da jesu i da su bica.

ŠTA JE GOVOR?

Rastavljati svaki pojedini pojam od svega znaci izcezavanje svih razgovora.
Stranac Govor jedna vrsta bica ako bismo toga bili lišeni bili bi lišeni najvažnijeg a to je
filozofija.
Stranac Nebice jedna odredena vrsta ostalih rasuta na sva bica.

Pošto postoji lažan govor i lažno mišljenje, moguce i da postoji i imitacija bica i da iz takvog stanja stvari nstaje umece varanja.
Stranac Sofist nam se pojavljuje u umecu lova i u borbi u trgovini na veliko i nekim takvim oblicima umeca sticanja.
Oponašanje neko stvaranje dva umeca oponašanja, jedan božanski jedan ljudski.

Mi i ostale životinje i pocela iz kojih se sastoji ono što je postalo tj. Vatra i voda sve tvorevine boga izgradene kao same pojedine stvari.
Tim pojedinim tvorevinama odgovaraju slike a ne same stvari i one nastale božanskim delovanjem. One slike u snu i pojave koje se same od sebe prikazuju po danu sena, kada pada mrak na vatru prividnost. Dve tvrdnje božanskog stvaranja: sama tvorevina i slika koja svaku pojedinu tvorevinu prati.
A šta je sa ljudskim umecem, postoje dvojake tvorevine našeg stvaralackog delovanja, na jednoj strani sama stvar, a na drugoj delovanje.

ODREÐENA IMENA ZA VRSTE PONAŠANJA

Razabirem onoga koji je sposoban da se javno i dugim govorima pred mnoštvom pretvara,i drugoga koji u privatnom životui kratkim govorima prisiljava sugovornika da protivreci sam sebi.
Mimetika se preko vrste koja stvara prividnost povezuje sa umecem koje stvara slike. Razlikovali smo umece stvaranja ne božanski nego ljudski koji u govorima proizvodi obmane.