UZGOJ LEŠNIKA

U dosadašnjem razvoju poljoprivrede, a posebno voćarstva, može se reći da je najmanje pažnje posvećeno jezgrovitim voćnim vrstama, gde spada i lešnik. Svoje potrebe naša zemlja podmiruje uglavnom uvozom i svake godine se odvaja nekoliko desetina miliona dolara za uvoz plodova lešnika. Međutim, kod nas postoje povoljni ekološki, pa i ekonomski uslovi za gajenje pitome lešnika. Sa racionalnim korišćenjem zemljišnog kapaciteta, možemo se osloboditi uvoza lešnika sa velikom perspektivom da postanemo značajni izvoznici.
Sa privredne tačke gledišta, u povoljnim ekološkim uslovima i sa relativno skromnim ekonomskim ulaganjima u odnosu na druge vrste voćaka, lešnik daje dobre prinose, a time i veliku rentabilnost. Plod lešnika ima široku primenu, kako u prehrambenoj industriji i domaćinstvu, tako i u kanditorskoj industriji, gde se jezgro lešnika koristi kao osnovna sirovina za izradu kremova a ima i izvanrednu aromu sa mirisom kakaoa. Pored nabrojanih upotreba, plod lešnika se koristi i u preciznoj i avio industriji, slikarstvu, parfimeriji i dr. Plod lešnika ima veliku hranljivu vrednost i po toj osnovi zauzima najznačajnije mesto u odnosu na ostale vrste voćaka. U jezgru lešnika nalaze se visoki procenat kvalitetne i lako svarljive hranljive materije kao što su belančevine, masti, šećer, vitamini (A, B i E) i mineralne materije, kao i druge bioaktivne materije.
Kada govorimo o važnosti lešnika, treba istaći jedan vrlo bitan momenat za područja sa povoljnim ekološkim uslovima za njen razvoj a to je primena kultura na erozionim terenima, jer lešnik ima plitak korenov sistem koji odlično vezuje zemljište i na strmim napuštenim terenima može da odigra važnu ulogu u preorijentaciji površine zemljišta i zapošljavanje radne snage za negu i berbu plodova lešnika.
Porastom životnog standarda posebno u razvijenim industrijskim zemljama, tržište troši sve više plodova lešnika. Zbog toga veći broj evropskih zemalja (Španija, Italija, Grčka, Turska, Francuska i Rusija) koje imaju povoljne ekološke uslove za gajenje lešnika, u poslednje vreme znatno povećavaju površine pod zasadima lešnika. Ove zemlje zajedno sa SAD proizvode ukupno 90% svetske proizvodnje.
Lešnik ima veoma širok areal uspevanja, pa zbog velike potrošnje i povoljne cene kao i deficitarnosti na svetskom tržištu, mnogo zemalja nastoje da lesku gaje na plantažnim zasadima na većim površinama. I kod nas je podignuto nekoliko plantažnih szasada lešnika namenjenih za industrijsku i stonu upotrebu.
U Takovu lešnik je glavna sirovina. Ova fabrika je do sada uvozila lešnik ali i podigla svoje plantaže. Međutim zbog manjkavosti pogodnih površina u okolini neophodno je podizati zasade lešnika i na teritoriji cele zemlje kako bi se oslobodili uvoza. Da bi samo Takovo zadovoljilo svoje preradne kapacitete samo za Takovo je potrebno podići najmanje 7000 hektara pod lešnikom. A gde su druge fabrike koje koriste lešnik kao sirovinu.
Iz svega se vidi da nijedna vrsta voća u Jugoslaviji nije tako deficitarna na tržištu, a toliko potrebna kao lešnik. Stalno povećanje potoršnje lešnika u svetu ukazuje na postojanje široke perspektive i za izvoz.
U prirodnim uslovima lešnik raste uglavnom na krečnjačkoj podlozi do oko 1500 metara nadmorske visine. U kulturama lešnik se može uzgajati do 600 metara u uslovima gde druge voćne sorte i druge poljoprivredne kulture daju manji ekonomski efekat. Lešnik zahteva svetlost i toplotu sa što manjom godišnjom i dnevnom temperaturnom amplitudom. Srednja godišnja temperatura vazduha treba da je iznad 9.50 C i godišnjom količinom padavina preko 1000 mm. U uslovima čestih mrazeva treba voditi računa o sastavljanju oprašivača koji su otporni na niske temperature, odnosno koji ne cvetaju u vreme mogućih pojava mrazeva. Lešnik se sadi na rastresitom, vlažnom, propustljivom dubokom zemljištu koje ne sme biti kiselo.

Formiranje plantaže lešnika

1. Planiranje leskara i ograđivanje

Zasadi lešnika moraju biti ograđeni bodljikavom žicom u visini od 1.5 metara sa 7 redova žice, kako bi se sprečilo upadanje nepoželjnih posetilaca i stoke. Stubovi treba da budu izrađeni od bagrema dužine 2.2 m. Prethodno je potrebno ukloniti pojedinačna stara stabla, šiblje, kamenje, kao i uklanjanje ostatka korenova žila čime bi se sprečila mogućnost razvoja štetnih mikroorganizama. Posle krčenja obavezno izvršiti ravnjanje i planiranje površina u cilju što lakšeg izvođenja kasnijih mehanizovanih i ručnih radova.

2. Rigolovanje zemljišta - pravljenje terase

U cilju obezbeđenja vodno-vazdušnog i toplotnog režima radi normalnog razvoja korenovog sistema, neophodno je izvršiti rigolovanje na dubini od 50 cm. Rigolovanje treba obaviti 2 do 3 meseca pre sadnje lešnika, kako bi se zemljište steglo i delovima krune a time favorizuje formiranje cvetnih pupoljaka. Takođe, treba vršiti odstranjivanje izbojaka koji izbijaju iz zemlje. Lešnik rađa na jačim jednogodišnjim letorastima dužine preko 10 cm. Ukoliko vremenom (obično 10 do 12 godina) dođe do zagušenja krune potrebno je krunu razrediti. Proces podmlađivanja treba početi nešto pre nužne potrebe i izvoditi ga sa 1/5 zasada godišnje, kako bi se obezbedio kontinuitet u proizvodnji plodova lešnika, jer podmlađena stabla ne daju u prvim godinama pun rod.

Program primene agrotehnike u toku investicionog održavanja

Da bi voćnjak što pre stupio u punu rodnost i dao očekivane rezultate, potrebno je primeniti pravovremenu i punu negu.

U proleće prve godine potrebno je u toku marta obaviti đubrenje lešnika oko stabala sa 100 gr. KAN-a po sadnici u prečniku oko jednog metra. Tokom godine vršiti redovnu obradu zemljišta i ne dozvoliti pojavu korova a ukoliko se javi neka bolest ili štetočina preduzeti mere zaštite. Ukoliko se prve godine tokom leta javi suša i duže potraje, obavezno treba izvršiti zalivanje svake sadnice dva puta po 10 litara vode u razmaku od 15 dana.

U proleće druge godine vrši se takođe đubrenje KAN-om po 100 gr. Po jednoj sadnici i po 10 kg stajnjaka koji će se kopanjem oko stabala uneti u rizosferu sadnice. Kada korovi u voćnjaku dostignu jednu određenu visinu (u periodu cvetanja) vrši se njihovo uništavanje tanjiranjem ili freziranjem. Posle toga zemljište se obrađuje i održava u stanje jalovog ugara tanjiranjem ili freziranjem, a ono što ne zahvati mašina prašenjem – kopanjem ili morokultivatorom.

U proleće treće godine vrši se đubrenje sa 200 kgr po hektaru NPK 10: 30: 20 ili 8:16:24 i KAN 200 kg po hektaru. Održavanje zemljišta vrši se kao i prethodne godine, s time što se u redovima uništavanje korova vrši pomoću herbicida  Reglan, Cramokson i dr.

U proleće ostalih godina (zaključno sa petom godinom) obavljaju se iste agrotehničke mere kao i u prethodnim, s tim što se količina azotnih i NPK đubriva dodaju u onim dozama koje su predviđene u predračunu troškova po pojedinim godinama.
Nega zasada u doba dovelo u najpogodnije stanje za razvoj i funkciju korenovog sistema. Rigolovanje treba izvoditi po suvom vremenu. Posle rigolovanja zemljište treba da se prosuši a onda izvrši freziranje i ravnjanje površine, kako bi se sadnja izvršila što lakše i uspešnije. Rigolovanje - pravljenje terase obaviće se paralelno sa padom terena kako bi se omogućilo oticanje vode koja se nagomilava iznad neobuhvaćenog sloja zemljišta a time bi se omogućilo nesmetano oticanje viška vode. Na gornjem delu terase ispod bankine treba u vidu brazde napraviti kanal gde će se višak vode zadržavati posle obilnih kiša, i na taj način bi se poboljšao vodni režim zemljišta a samim tim i vlažnost vazduha koja ima vrlo značajnu ulogu za vreme letnjih suša.

Sorte lešnika za gajenje i njihove karakteristike

Izbor sorti

Uzimajući u obzir klimatske, zemljišne i ekonomsko-organizacione uslove kao i mogućnost prerade i plasmana plodova lešnika, treba izabrati najpogodnije sorte. Glavna orijentacija je da se gaje veoma rodne sorte namenjene industrijskoj preradi i sorte kombinovanih svojstava koje se mogu koristiti i za industrijsku i za stonu potrošnju, a takođe i kao oprašivač glavne sorte. Sadnja će se obaviti sa dobro ožiljenim sadnicama. Lešnik je uglavnom samopesplodna biljka, pa u zasadima koji se podižu moraju biti zastupljene više sorti. Za dobar uspeh zasada treba zasaditi najmanje 4-6 sorti radi uspešne oplodnje. Pri ovome glavna sorta treba da bude zastupljena sa oko 60%, a ostale sorte oprašivači sa 40%. U tom cilju predlažu se sledeće sorte:

1. Istarsti 60%
2. Apolda (Rimski) 10%
3. Davijana (Fihtverder) 10%
4. Ludolf 10%
5. Avelino (Halski) 10%

Rapored sorti

Raspored sorti u zasadu treba da bude tako postavljen da se glavna sorta i oprašivači u redu neizmenično smenjuju. Kao primer dajemo šemu iz koje se vidi kako se vrši raspored i sadnja glavne sorte i oprašivača.

Ukoliko se ne obezbedi navedene sorte u potpunosti, mogu se koristiti i druge sorte kao na primer. Pijemondski, Landberški, Gustavcelski, Tonda Gentile, Romana i dr.

Opis i karakteristike sorti

ISTARSKA - Stablo (žbun) je srednje bujno i dovoljno razgranato. Cveta srednje rano i razvija vrlo malo resa, praktično je protandrična sorta, samopesplodna je, sazreva polovinom septembra. Rano prorodi, redovno i obilno rađa. Plod je srednje krupan oko 3 gr. Oblik mu je duguljast sa najvećom širinom na samoj sredini. Boje je svetle do tamno sive i prema vrhu je obrastao sivkastim dlačicama. Kupula (omotač) je duži od ploda i čvrsto ga obavija. Vrh je tup i malo spljošten a po dužini sa jasno naznačenim rubom. Plodovi obično ne ispadaju sami iz košuljice. Jezgro je krupno, žućkasto-bele boje, veoma ukusno i aromatično. Plodovi čuvani godinu ipo dana u običnom skladištu imali su 1% gorkih jezgri, a nakon 3 godine taj procenat iznosi 12%. šupljih plodova je malo. Dobro ga oprašuje halski, rimski, landberški i šumski lešnik.

APOLDA - Plod je krupan elipsastog oblika, sa okruglom ispupčenom kapicom. Kupola (omotač) je duža od ploda. Na vrhu je zupčasto izreckana i malo otvorena tako da se plod vidi. Zreli plod dobro ispada iz omotača. LJuska ploda je tamne boje sa jako izraženim paralelnim prugama. Prosečna težina ploda je 3.11 gr, a jezgro 1.50 gr. Jezgro ploda nije glatko i nema dobar izgled, međutim ima jako sladak i prijatan ukus.

RIMSKI - Stablo (žbun) je srednje bujan i razvija mnogo izdanaka. Cveta srednje rano, u početku rađa vrlo malo a kasnije obilno i redovno. Sazreva početkom septembra. Plod je krupan i neujednačeno pljosnatog oblika. LJuska je svetlo smeđa sa tamnim prugama. Daje dosta ploda koji su prazni ili je jezgro smežurano. Omotač ploda je nešto duži od samog ploda sa dubokim zarezima i otvorima što omogućava da plodovi lako ispadaju. Jezgro je nepravilnog pljosnatog oblika težine 1.4 gr.. Težina ploda je 3.7 gr. Ukus jezgra je sladunjav i bez ikakve arome. Procenat užeglog jezgra posle godinu ipo dana oko 4% a posle 3 godine 22%. Za preradu se se koristi samo uz druge sorte zbog nedostatka arome. Dobar je oprašivač.

DAVIJANA - Plod je srednje krupan sa okruglom formom. Omotač ploda sastavljen je iz dva dela i duži su od ploda a u više slučajeva i list omotača je kraći. Zreli plodovi lako ispadaju iz omotača. LJuska ploda je svetle boje sa jasno izraženim tamnim prugama i izraženim rubom. Prosečna težina ploda je 2.67 rg., a jezgra 1.27 gr. Ima dug period cvetanja

PIENT VERDEN - Plod je jajastog oblika sa jasno izraženim pupkom. Omotač je nešto duži od ploda, sastavljen je od dva lista koji su međusobni odvojeni. Zreli plodovi se lako odvajaju od omotača i sami ispadaju. LJuska ploda je svetle boje sa slabo izraženim rubom. Prosečna težina ploda iznosi 2.73 gr., a jezgra 1.23 gr. Rano cveta i dužina cvetanja se kreće od 8 do 22 dana.

LUDOLF - Stablo je srednje bujno do bujno. Cveta srednje rano a sazreva prilično kasno. Autofertilna je sorta (samooplodna), ali ipak bolje rađa ako joj se obezbedi oprašivač. Plod je krupan i okruglasto-trbušastog oblika, težine oko 2.9 do 3.2 gr. Jezgro je prosečne veličine oko 1.5 gr. Omotač ploda je iste dužine kao i plod. Vrh omotača je malo izreckan i prilikom zrenja se otvara i plodovi sami ispadaju. Ima dug period cvetanja (od 9 do 51 dan). Redovno i obilno rađa i odlična je sorta za svežu potrošnju. Jedna je od najcenjenijih vrsta u Nemačkoj i Češkoj.

HALSKI - Stablo (žbun) je srednje bujno i ne razvija mnogo izdanaka. Samooplodan je, cveta srednje kasno sa mnogo resa i veoma krupnim polenom. Rađa dobro. Sazreva septembra, plod je težak 3.4 gr., prosečno pri osnovi je širok a ka vrhu konusan. Iz omotača lako ispada. LJuska je debela i čvrsta, smeđe boje sa uočljivim prugama. Težina jezgra je 1.3 gr. Posle jedne godine čuvanja užegne oko 15%, a posle 3 godine 46%. Jezgro je prijatnog ukusa i arome i pored industrijske prerade koristi se i za stonu upotrebu. Izuzetno cenjen u Nemačkoj.

Podizanje zasada lešnika i održavanje

Razmak sadnje

Na osnovu predloženih sorti vidi se da su u pitanju uglavnom sorte koje su mahom srednje bujne, pa se na osnovu toga i određuje razmak sadnica. Preporučuje se sadnja na rastojanju od 4 metra između redova odnosno između terasa (gde je moguće i veće rastojanje zbog različitog nagiba terena) i 3 metra između sadnica. Redovi po mogućstvu treba da imaju pravac sever-jug radi boljeg osvetljavanja.

Vreme i način sadnje

Najpogodnije vreme za sadnju lešnika je u jesen, pošto korenov sistem ima značajnu aktivnost tokom zimskog perioda. Nisu retki slučajevi da lešnik pri povoljnim vremenksim uslovima cveta i u februaru. S obzirom da je predviđeno gigolovanje ili pravljenje terase, guranjem i razvlačenjem debelog sloja zemlje uz naknadno oranje, neće se kopati jame u klasičnom smislu. Posle pripreme zemljišta izvršiće se razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju, a posle toga se iskopa jamica dovoljno duboka i široka da se može u nju nesmetano smestiti korenov sistem. Treba voditi računa da sadnice od momenta vađenja iz trapa pa do sadnje ne provedu više od jednog sata nepokrivene kako se ne bi sušile korenove dlačice koje su vrlo osetljive. Pošto se sadnice stave u jamu na onu dubinu na kojoj je bila u rastilištu, na žile se stavlja sloj sitne zemlje (10 do 15 cm). Ova zemlja se nagazi, a preko nje se opet stavi jedan sloj zemlje radi popuje jamice. Ukoliko je zemljište pripremljeno bez prethodnog rigolovanja, već običnim oranjem, neophodno je kopanje rupa veličine 60x60 cm.

Obrazovanje oblika kruna i rezidba lešnika

Sistem krune treba obrazovati u obliku trostablašice - tri grane polaze iz jednog mesta. U proleće prve godine posle sadnje vrši se skraćivanje sadnica na 30 cm. Iznad zemlje sa ciljem pospešivanja izbijanja dva do tri izdanka koji će činiti budući oblik krune za formiranje trostabljašice. U drugoj godini posle sadnje vrši se izdor najbolje sekundarne grane, koja prati dalji rast a izdanke skraćivati i ujednačiti do visine rasta. U narednim godinama vrši se uklanjanja suvišnih grana. Cilj je da se obezbedi dovoljno prosunčavanja u svim plodonošenja

Od pete godine pa nadalje smatra se da je lešnik stupila u punu rodnost. Lešnik od 7 do 15-te može da daje prinose po stablu od 3 do 5 kg, a u periodu od 15 do 25-te od 5 do 10 kg po stablu. Da bi se ova rodnost obezbedila, lesci se mora u punoj rodnosti u novembru ili decembru dodati 500 kg NPK 10:12:26, a u februaru 250 kg po hektaru KAN-a.
Ishrana lešnika u punoj rodnosti podešava se po veličini prinosa, prema vegetativnom prirasti u stanju zasada. Doze đubrenja lešnika zavisiće od rezultata analize lista lešnika i zemljišta u zasadu.
Zemljište u zasadu održava se u stanju jalovog ugara tanjiranjem ili freziranjem kao i primenom herbicida. Uništavanje izdanaka vrši se mehaničkim ili hemijskim putem.

Program zaštite zasada od bolesti i štetočina

Zasadi lešnika se mogu uspešno štititi sa relativno malim brojem prskanja. Nedovoljna zaštita, međutim, može permanentno iz godine u godinu dovesti do potpunog gubitka roda usled kombinovanog štetnog dejstva štetočina i u vezi sa njima pojačanom pojavom gljivičnih obolenja zbog nastalih povreda. Kao i kod voćnih vrsta, zbog mogućnosti infekcija grana, pojave rak rane, bakterijskih i gljivičnih obolenja lišća, mogućnost pojava i širenja truležnica korena, pored programa prskanja neophodna je i određena higijena zasada. Ona se najčešće sastoji u uklanjanju suvih grana, zaraženog lišća, sprečavanju preteranog vlaženja zemljišta, uništavanju korova itd.
Radi zaštite lešnika od bolesti i štetočina potrebno je izvršiti 5-7 prskanja godišnje.
I - prskanje obavlja se krajem zime uz primenu 0.5% fobidol ulja ili 0.5% Oleadijazinona u cilju zaštite od mrazovca i štitastih vaši.
II - prskanje se obavlja u vremenu razvoja prvih listova i cvetova uz primenu jednog od sledećih fungicida: jednoprocentni bakarni kreč, 0.3% Ortocida, 0.3% Cineba ili 1% Dorosala u cilju sprečavanja pojave monile, bakterioze, aktrantoze i gleosporijuma.
III - prskanje se obavlja 10 do 12 dana posle drugog prskanja uz upotrebu istih fungicida, a protiv istih gljivičnih i bakterijskih bolesti.
IV - prskanje se obavlje 10 do 12 dana posle trećeg prskanja sa istim fungicidima i protiv istih bolesti. Ovo prskanje se može izostaviti u sušnim godinama ali je neophodno da se obavi u vlažnim.
V - prskanje se obavlja početkom ili sredinom maja uz primenu jednog od akaricida: 0.15% Keltona, 0.1% Neurena i 0.06% Omita u cilju suzbijanja preglja lešnika.
VI - prskanje se obavlja sredinom maja uz primenu o.1% Parationa ili 1.0% Thiodana, kojima se može dodati jedna od akaricida (0.15% Keltona, 0.1% Neurena i 0.06% Omita) u cilju suzbijanja crvljivosti i pregljeva lešnika.
VII - prskanje se obavlja 10 do 14 dana posle šestog prskanja uz primenu 0.1% Parationa ili 0.15 Thodana a u cilju suzbijanja crvljivosti plodova.
U prvoj i drugoj godini posle sadnje neophodna su prva tri prskanja a od treće godine pa nadalje moraju se obavljati sva predviđena prskanja.

Berba plodova lešnika

Berba treba da se vrši što kasnije, odnosno u fazi maksimalne fiziološke zrelosti. Za lesku je karakteristično da svi plodovi na jednom stablu ne sazrevaju istovremeno. Zato se čeka da plodovi sasvim dostignu svoju fiziološku zrelost a to je kada se kupula (omotač) lako odvaja od ploda i kada plodovi masovno počinju da padaju na zemlju. Tada se vrši trešenje stabala i berba plodova sa prethodno postavljenim platno.

Sušenje plodova lešnika

Sušenje je mera koju treba obavezno primeniti jer u protivnom može doći pojave buđi i propadanja plodova. Još prilikom berbe jedan deo plodova pašće zajedno sa omotačem. Omotač sadrži znatno više vode pa ga zato treba skinuti.
Plodovi koji su obrani zajedno sa omotačem a nemožemo ih ručno skinuti odmah, prvo se suše 6 do 8 dana na suncu uz često mešanje. Posle ovakvog sušenja 80% plodova biće odvojeno od omotača, a ostali plodovi se još malo moraju dopunski osušiti. Ukoliko ostane omotač kod nekih plodova, takvi plodovi se stavljaju u magacinski prostor u sloju od oko 30 cm i tu ostanu 10 do 12 dana. Za to vreme stalno se mešaju da bi se sušenje ubrzalo, a samim tim i odvojio omotač. Sve ovo treba shvatiti kao problem, pa zato berbu treba izvršiti kada su plodovi u punoj fazi zrelosti. Kada su svi plodovi očišćeni onda se oni šuše na suncu još dva do tri dana ili u specijalnoj sušnici sve dok njihova vlaga ne dostigne 8-10%. Smatra se da je temperatura od 32-34 0 C optimalna i dovoljna za sušenje. Dobro osušeni plodovi mogu se čuvati 2 do 3 godine. Međutim, bolje je da sae ne čuvaju više od godinu danajer gube na težini i boji, a ponekad radi visokog sadržaja vlage mogu i da užegnu.

Čuvanje plodova lešnika

Čuvanje je neophodno ukoliko proizvođač posle sušenja nije u mogućnosti da odmah proda plodove lešnika. U tom slučaju lešnik se mora skladištiti u prostorijama koje treba da budu suve i osvetljene. U vlažnim prostirijama plodovi lešnika brzo propadaju, buđaju i zbog toga gube na težini i kvalitetu. U odgovarajućem skladišnom prostoru plodovi lešnika treba da budu u tankim slojevima razvučeni i da se povremeno mešaju, da nebi primili neprijatan miris. Preporučuje se povremeno da se u magacinskom prostoru pali sumpor radi uništavanja pojedinih gljivica, a takođe da se čuva i negašeni kreč koji smanjuje vlažnost u prostoriji. Pod magacinskog prostora treba da bude izradjen od betona, prethodno izoliran od vlage. Preko betona treba postaviti suve daske. Zidovi treba da su izmalterisani i sa spoljašnje i sa unutrašnje strane. Prostorija treba da ima električni ventilator koji će odstaranjivati suvišnu vlagu. Ventilator treba postaviti na 30 cm od ivice plafona. Radi uspešnog čuvanja treba ugraditi i električne kalorifere. Broj i veličina kalorifera će zavisiti od veličine protorije odnosno od količine lešnika koji se čuva. Kaloriferi treba da budu sa termostatom i služiće za održavanje temperature zagrevanje skladišta na 300C. Termostat se postavlja na visini od 1 metra od poda. Radi dobre manipulacije i kretanje radnika u magacinu treba magacinski prostor pregraditi u boksove. Jedan boks treba da ima 6 m2, a između njih je prostor u širini od 1 m koji služi za kretanje ranika i izvođenje svih manipulativnih poslova.

Troškovi proizvodnje

Ukupna investiciona ulaganja iznose 11.900,00 € po hektaru zasada. U godini punog uroda očekivani prinos jezgra iznosi 3.5 kg po stablu ili 3000 kg po hektaru. Ovaj prinos obezbeđuje prihod od 15.650,00 €

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi