UZGOJ ŠLJIVA

Šljiva je sinonim voćarske proizvodnje u Republici Srbiji. Međutim na području Timočke krajine i pored velike zastupljenosti šljivarstvo vidno zaostaje. Razlozi su i objektivna ali i subjektivne prirode. Neosporno da agroekološki uslovi, posebno česti sušni periodi ograničavaju intenzivnu proizvodnju. Pored toga Timočka krajna je izuzetno zaražena šarkom šljive što se sve odražava na krajnje efekte u proizvodnji. Uz to aktuelni sortimen u kome dominiraju autohtone sorte, a među njima Crvena ranka ne obezbeđuju stabilnu proizvodnju. To su sorte koje su prvenstveno namenjene za preradu u rakiju. Razlog zaostajanja proizvodnje je i ekstenzivni uzgoj. Neprimerna agro i pomotehnika direktno utiču na loše proizvodne rezultate. Uvođenjem sorte Stenli šljivarstvo Timočke krajine je kvaliteno unapređeno. Ova sorta pored visoke i redovne rodnosti ne obezbeđuje i odgovarajući kvalitet plodova. Pogodna je za gajenje u sušnim uslovima i tolerantna na šarku šljive. Istovremeno to je sorta koja pospešuje širenje šarke na kvalitetnije ali i osetljivije sorte šljive. Danas se spravom postavljaju pitanja daljeg širenja ove sorte. Izmenom sortimenta, uvođenjem novih savremenih i kvalitetnih sorti, različitog vremena sazrevanja i kvalitetnim izmenama u tehnologiji gajenja stvaraju se uslovi da se šljivarstvo intenzivira i unapredi. Značajan doprinos unapređenju proizvodnje su mere Vlade RS koja podsticajnim sredstvima (nepovratna sredstva) stimuliše obnovu i povećanje proizvodnje šljive. Samim tim stvaraju se povoljniji uslovi koje treba iskoristiti na najbolji način.
Plodovi šljive imaju veliku upotrebnu vrednost. Koriste se za razne namene jer su izvrsnog hemijskog satava. Upotrebljavaju se za konzum u svežom stanju, daleko više u preradi. Prerađuju se u pekmez, džem, marmeladu, sok, slatko, kompot i najčešće u rakiju. Značajne količine se upotrebljavaju za sušenje. Nažalost ovaj vid prerade nije zaživeo na našem području. Lepeza proizvoda od šljive u svetu je daleko veća iako se koriste sorte lošijeg kvaliteta. Prema različitim izvorima u svetu se od ploda šljive priredi oko 42 različita proizvoda. Sve ove mogućnosti i relativno povoljni agroekološki uslovi su preduslov da se i na našem području šljivarstvo unapredi jer obezbeđuje solidne finansijske rezultate.

EKOLOŠKI USLOVI ZA GAJENJE ŠLJIVE

Svetlost-Šljiva je svetoljubiva voćka i u zaseni daje slabe rezultate. U našim uslovima svetlost nije ograničavajući činilac uspevanja.
Temperature-Sorte domaće šljive su prilagođene temperaturnim uslovima umereno-kontinentalne klime sa srednje godišnjim temparaturama od 9 do 11 °C i srednje dnevnim temperaturama u toku leta od 18 do 20 °C. Srednja vegetaciona temperatura je bitan činilac za određivanje pogodnosti područja za gajenje šljive. U našim uslovima ona se kreće od 16 do 18 °C. Ukoliko je niža od 16 °C, plodovi kasnije zru, a ako je viša od 20 °C, šljivi je neophodna voda za navodnjavanjanje. Područja u kojima se tokom zime temperatura spušta do -30 °C je nepovoljno za gajenje šljive. U toku zimskog perioda šljiva izdrži niske temperature od -19 do 34 °C, a pri kraju zime mogu da izdrže mraz od -6 do -10 °C. Zatvoreni cvetni pupoljci na početku vegetacije mogu da izdrže niske temperature od -4 do -6 °C a u fazi belih balona -2 do -4 °C. Otvoreni cvet može da izdrži niske temperature od -1 do -2 °C. Tek zametnuti plodići izmravaju na minimalnim temperaturama od -0,5 do -1,0 °C. Područja gde se u aprilu temperature često spuštaju do -3,0 °C su nepdesna za gajenje šljive.
Voda i vlažnost-Šljiva je zahtevnija u potrebama za vodom. U zavisnosti od svih uslova godišnje potrebe šljive za vodom su od 700 do 800 mm. U područjima gde godišnje padne oko 500 mm neophodno je zalivanje. Ukoliko to nije moguće intenzivnim agrotehničkim merama uticati da se zemljišna vlaga racionalno čuva i koristi. Optimalna relativna vlažnost vazduha za gajenje šljive je u granicama od 75 do 85%. Prevelika vlažnost podstiče razvoj bolesti, a kiša pred berbu pucanje pokožice ploda. Niže vrednosti depresivno deluju na sve životne funkcije i direktno utiču na prinose i kvalitet plodova.
Vetar-Vetroviti položaji su nepovoljni za gajenje šljive. Izrazito su štetni suvi vetrovi u vreme cvetanja i zametanja plodića. Blagi povetarci su poželjni jer povoljno utiču na provetravanje jer pospešuju mešanje vazduha i sprečavaju pojavu gljivičnih bolesti i podižu ugljen dioksid u zonu krune, odmosno lišća.
Zemljište-Šljiva zahteva duboka, rastresita, plodna , strukturna i za vodu propustljiva zemljišta, blago kisele reakcije. Peskovita, suva, plitka, kamenita, krečna, teška i vlažna zemljišta sa visokim nivom podzemne vode nisu pogodna. Najbolje rezultate šljiva daje na černozemu, kultivisanim smonicama, aluvijumu, gajnjačama, i drugim slični zemljštima.
Orografija-Najbolji položaji za šljivu su talasasto brdsko-planinski tereni na nadmorskim visinama od 200 do 600 m. Koji su zaklonjeni od prodora prvenstveno hladnih vetrova, ali ne zatvoreni i vazdušno slabo drenirani. Uspeva na svim ekspozicijama, ali najbolje na severnim, severozapadnim, zapadnim i severoistočnim. Sa povećanjem nadmorske visine južne ekspozicije su povoljnije. Nagib terena je važan činilac kod podizanja zasada. Najpovoljniji su tereni sa nagibom do 400 ili 8,8%, a nagibi iznad 22% ili 1000 su apsolutno nepovoljni za podizanje šljivika.

SORTE I PODLOGE

Najmasovnija podloga za šljivu je sejanac džanarike. Ova podloga ima niz prednosti ali i nedostatke. Do boljih rešenja džanarika ostaje vodeća podloga u proizvodnji sadnica šljive.
Prema literaturnim podacima u svetu postoji preko 2500 sorti šljive. Karakteristično je da skoro svaka zemlja rspolaže sopstvenim sortimentom različitih osobina i kvaliteta. Slično je i u našoj zemlji jer su zadnjih decenija stvorene nove sorte. Sorte različitog vremena sazrevanja i upotrebne vrednosti pružaju daleko bolje uslove u proizvodnji. Među njima mogu da se odaberu sorte koje u našim uslovima (istočna Srbija) mogu da obezbede visoku, stabilnu proizvodnju i zavidan kvalitet plodova. Iz grupe vodećih sorti za komercijalnu proizvodnju predlažemo:
Čačanska lepotica, umerene bujnosti, tolerantna na šarku, samooplodna. Plod je srednje krupnoće, tamnoplave boje. Koštica je relativno sitna, odlično se odvaja od mezokarpa. Pogodna za stonu potrošnju, sušenje i proizvodnju rakije. Sazreva krajem jula i početkom avgusta.
Stenli, je američkog porekla koja je kod nas uvedena zbog tolerantnosti na šarku i koja se odomaćila zbog niza pozitivnih osobina (samooplodnost, visoka i redovna rodnost, tolerantnost na šarku, relativna otpornost prema suši, krupnoća plodova). Nedostaci ove sorte su slabiji kvalitet plodova, osetljivost prema moniliji-truljenju plodova. Sazreva sredinom avgusta.
Iz ove grupe u izvesnim uslovima može da se gaji i Čačanska rodna. Stablo je srednje bujnosti. Kruna je dosta gusta sa elastičnim granama. Plod je jajastog oblika, plave boje. Mezokarp je žute boje, sočan, odličnog kvaliteta. Samooplodna je sorta, visoke rodnosti. Zahteva oštru rezidbu. Plod je pogodan za stonu potrošnju, sušenje proizvodnju rakije i druge vidove prerade. Relativno je osetljiva na šarku šljive.

Sorte šljive lokalnog značaja

Iz ove grupe za gajenje na našem području ali na ograničenim površinama mogu da se gaje Čačanska rana, Kalifornijska plava, Rutgešteter, Valerija i Čačanska najbolja.
Među perspektivnim sortama posebno bi naveli novostvorene sorte Boranka i Timočanka.

Rakijske sorte

Na našem području među autohtonim sortama dominira Crvena ranka. I ako je njena proizvodnja ekstenzivnog karatera, povremeno donosi visoke prinose. To je svakako jedna od najkvalitetnijih sorti za proizvodnju rakije. Uz sve nedostatke u intenzivnim uslovima gajenja sa odgovarajućom pomotehnikom ova sorta može da obezbedi visoke, redovne prinose i povoljne finansijske rezultate. Pored Crvene ranke na našem području u manjoj meri zastupljene su i druge autohtone sorte. Među njima izdvajamo Debeljaču, Crnicu, Trgonj, Papračanku, Muljac i još neke. Sve ove sorte mogu dobro da se iskoriste, organizovanjem intenzivnih zasada u cilju proizvodnje biološki visokovredne hrane. Tu svakako dolazi i džanarika o kojoj će reči biti u posebnom poglavlju.

POSTUPCI PRI GAJENJU ŠLJIVE

Priprema zemljišta-Uz sve predhodne mere, rigolovane zemljišta treba obaviti na dubini od najmanje 60 cm, a na lošijim i teškim do 100 cm. Kopanje jama za sadnju treba eleminisati u komercijalnoj proizvodnji. Ovaj način pripreme zemljita može da se primenjuje na strmim terenima gde je otežan rad mehanizacije.
Pravac redova i rastojanja za sadnju-Prilikom projektovanja zasada treba ispoštovati princip i težiti da se redovi postavljaju u pravcu sever jug. Na ovaj način obezbeđuje se najbolje osunčavanje. Rastojanja za sadnju šljive zavise od mnogih činilaca. Na našem području optimalna rastojanja su 6x5, 5x5 ili 5x4 m. Najpovoljnija su rastojanja koja obezbeđuju od 400 do 500 voćaka po hektaru. Razvijena si rešenja guste sadnje šljive sa 1000 sadnica po hektaru. Gusta sadnja šljive u našim uslovima je izvodljiva isključivo u uslovima navodnjavanja.
Uzgojni oblik-Predstavlja veoma važan momenat u proizvodnji. U našim plantažnim zasadima, šljiva se gaju u obliku poboljšane piramidalne krune, kombinovane (američke krune), vaze i palmete sa kosim granama. Piramidalna kruna je uzgojni oblik sa 5-7 skeletnih grana i vođicom i ima niz prednosti u odnosu na klasičnu piramidalnu krunu. Kombinovana (američka) kruna sastoji se od 5-7 skeletnih grana bez vođice. U izvesnim slučajevima u kruni se nalaze 4-5 skeletne grane. Ovaj oblik sjedinjuje dobre osobine poboljšane piramide i kotlaste krune. Preporučuje se za većinu ekonomski značajnih sorti. Kotlasta kruna nema vođicu već tri, eventualno četiri osnovne skeletne grane iste starosti. Palmeta kosih grana predstavlja uzgojni oblik koji se ređe koristi za gajenje šljive jer je formiranje dugotrajno, nerentabilno i teško se održava osnovni oblik.
Rezidba-Shvatanje da šljivu ne treba rezati je prošlost i odlika ekstenzivnog načina gajenja. U periodu nege i formiranja uzgojnog oblika mere rezidbe su minimalne. Svode se na obrazovanje pravilnog, čvrstog i elastičnog skeleta koji će u kasnijim etapama rasta i razvitka lako podnositi teret obrstajućeg drveta, išća i plodova. Načim i intenzitet rezidbe rodnih voćaka šljive zvisi od od količine i tipa rodnih grančica na kojima pretežno rađa. Šljive rađaju na mešovitim grančicama, kratkim rodnim grančicama, kopljastim izraštajima i majskim buketićima. Tehnika rezidbe se sastoji u odsecanju starih, izrođenih i iznurenih kao i bujnih grančica koje zagušuju krunu. Rezidbom se uklanjaju vodopije kao i bolesne i suve grane. Jako je važna i sortna rezidba. Tako sorte Stenli, Italijanka. Rutgešteter i neke domaće šljive obrazuju retke krune sa dobro osvetljenim i dugovečnim rodnim drvetom. Rod pretežno donose na kratkim rodnim grančicama. Rezidba ovih sorti sastoji se od u skraćivanju, odnosno prevođenju skeletnih i poluskeletnih grana na slabije bujne letoraste kao i skraćivanje i proređivanje obrastajućeg drveta.
Đubrenje-U periodu do stupanja u punu rodnost, šljiva ima određene zahteve prema hranivima. Najveće potrebe su u kalijumu i azotu, a najmanje prema fosforu i drugim elementima. Azotna đubriva se unose pred početak vegetacije, a fosforna i kalijumova u jese ili zimu. Orjentacije radi u godini sadnje svakoj sadnici treba dodati 25-30 g/stablu čistog azota, 5-6 g fosfora i 30-40 g kalijuma. Druge godine ove količine su 100-120 g (N), 20-25 g (P) i 120-160 g (K). Treće godine ove količine iznose 150-180; 25-30; 180-22. U pogledu ishrane u fazi pune rodnosti, šljiva se značajno razlikuje od ostalih vrsta voćaka, jer sem azota, zahteva velike količine kalijuma u zemljištu. Đubrenje je najbolje obavljati na osnovu hemijdskih analiza zemljišta i lišća i predviđenog prinosa. Pomenutim analizama se utvrđuju minimalne i maksimalne količine važnijih hraniva pri kojima se javljaju simptomi nedostatka, odnosno viška s tim što su optimalni uslovi za rađanje, između ekstremnih. Na osnovu iskustvenih i analizama utvrđenih potreba šljive za pojedinim elementima, orjentacione norme najznačajnijih hraniva su sledeće; 90 kg čistog azota, 50 kg fosfora i 140 kg kalijuma.
Održavanje zemljišta-U mladom zasdu šljive zemljište se održava u vidu jalovog ugara. Poželjno je i zastiranje različitim materijalom u prostoru oko reda, širine do 1 metra. U ovom periodu primenu herbicida treba eleminisati. U zasadima sa većim rastojanjima mogu sa se koriste korisne uzrodice. U redovnoj proizvodnji u savremenim zasadima obrada i održavanje zemljišta se sprovodi u vidu jalovog ugara. Prostor u redu može da sa obrađuje mehanički odgovarajućim rotofrezama, da se zastire ili tretira herbicidima. Održavanje zemljišta u vidu ledine u našim uslovima se isključuje. Deficit padavina uslovljava redovnu obradu kako bi se tokom zime akumulirale raspoložive padavine. Racionalnim merama obrade u vegetaciji zemljišnu vlagu treba čuvati na najbolji način, nedozvoliti nepotrebna gubljenja i racionalnu potrošnju od strane voćaka u vreme kada se pojave sušni periodi i kad im najviše treba.
Navodnjavanje-U periodu uzgoja u izuzetno sušnim godinama, zalivanje je neophodna mera. Vreme i broj zalivanja zavise od vremenskih prilika, stanja padavina i temperatura vazduha. U periodu eksplotacije, za postizanje redovnih, visokih i kvalitetnih prinosa, šljiva zahteva velike količine vode. Količine vode za navodnjavanjem su nejednake i promenljive. Zavisne su od sorte, podloge, starosti voćaka, fenofaze razvoja, intenziteta agrotehničkih mera i ekoloških činilaca. Vreme zalivanja zavisi od svih navedenih faktora. Navodnjavanje se sprovodi u vreme kritičnih fenofaza razvoja. Šljivi je voda posebno neophodna u fazi zametanja plodova, dve nedelje nakon precvetavanja, u fazi obrazovanja i porasta koštice, u fazi početka diferenciranja cvetnih pupoljaka i neposredno pred sazrevanja u botaničkoj zrelosti plodova. Iz ovih razloga na području istočne Srbije komercijalno treba gajiti sorte šljive ranijeg vremena sazrevanja jer one zahtevaju manje količine vode od poznijih. Sa te strane najpovoljnija je sorta Čačanska lepotica.
Zaštita od bolesti i štetočona-Sorte šljive koje se gaje u našim uslovima su jako osetljive na nbapad bolesti i štetočina. Komercijalna proizvodnja se ne može zamisliti bez njihovog suzbijanja. Šljivu napadaju patogeni virusi, bakterije i bolesti izazvane napadom gljiva i mnogi štetni insekti. Najveći problem u savremenom šljivarstvu su virusi. Viroze se ne mogu direktno suzbijati, već se izlaz nalazi u preventivnim merama i gajenju tolerantnih i otpornih sorti prema šarci šljive. Među preventivnim mera spomenućemo krčenje zaraženih stabala, nabavku proverenog sadnog materijala i energično suzbijanje lisnih vaši. Iz ovih razloga proizvođači sadni materijal trebada da nabavljaju od registrovanih i proverenih rasadničara. Tokom vegetacije treba da sprovode mere zaštite kako bi se zuzbijale lišne vaši koje prenose virus šarke na nezaražena stabla. Od bakterioza za šljivu su najopasniji rak korena i grana i bakteriozna pegavost lišća. Od gljivičnih oboljenja, sortama šljive najviše štete nanose plamenjača ili narandžasta pegavost, uvelost liđća i grana, monilija-trulež cvetova i plodova, rogač, truležnica korena i dr. Među štetočinama spomenućemo šljivinu štitastu vaš, lisne vaši, šljivine ose, šljivin smotavac, pregljeve, rutavu bubu i dr. Iz ovih razloga šljivu treba redovbo štitit. Rokovi zaštite zavise od fnofaze razvoja, vremenskih uslova i intenziteta pojave bolesti i štetočina. Zaštitu započeti u fazi zimskog mirovanja, zimskim prskanjem, a u vegetaciji u fazi belih balona, nakon precvetavanja i zametanja plodića i u još nekoliko navrata. Uspešna zaštita može da se ostvari poštovanjem upustva i preporuka regionalne prognozno-izveštajne službe za zaštitu bilja.
Berba, klsiranje, pakovanje i čuvanje plodova-S obzirom na sortu i namenu, plodovi se beru u botaničkoj i tehnološkoj zrelosti, a određuju se na osnovu veličine, boje, ukusa, sdržaja suve materije, šećera, kiselina, pektina i sile kojom se plod drži za peteljku. U botaničkoj zrelosti beru se plodovi za konzum u svežem stanju i za preradu u kompot i slatko. U ovoj fazi plodovi su pogodni za transport, pokožica je karakteristične boje za sortu, prekrivena pepeljkom, a mezokarp počinje da dobija karakterističan ukus i aromu. Za bliža tržišta, plodovi se mogu brati zreliji, a za dalja zeleniji. Za preradu u rakiju, džem, pekmez, marmeladu, sok i slične prerađevine kao i za sušenje, plodovi se beru u tehnološkoj zrelosti, a to je kad u kruni ima 5 do 10% omekšalih plodova. Berba se obavlja ručno i trešenjem. Ručno se beru plodovi namenjeni upotrebi u svežem stanju , što je najkvalitetniji ali i najskuplji vid berbe. Trešenjem se beru plodovi za preradu i sušenje. Trešenje se obvlja mehanički ručno ili specijalnim mašinama tresačima. Ne preporučuje se mlaćenje motkama (najprimitivniji vid berbe) jer se na ovaj način oštećuju plodovi, pupoljci, grane i grančice. Po berbi pristupa se klasiranju na osnovu evropskog protokola o standardizaciji voća (ekstra klasa, I i II klasa). Preostali plodovi se koriste za preradu, najčešće u rakiju. Sveži plodovi šljive nisu podesni za duže čuvanje. U zavisnosti od namene plodova i svih drugih faktora, radnik u toku dana može da nabere od 200 do 500 kg.
Sušenje šljive-Sušenje je jedanod najboljih načina realizacije proizvodnje šljive. Nažalost, proizvođači na našem području nemaju navike da suše plodove šljive. U narednom periodu sušenje treba da se maksimalno razvije te je neophodan poseban rad sa proizvođačima da ovaj vid prerade sprovedu kvalitetno i uspešno. U komercijalnoj proizvodnji za sušenje se koriste savremene sušare različitih tipova i kapaciteta. U seoskim domaćinstvima koriste se relativno primitivne, ali efikasne sušare koje kao izvor energije koriste drvo. Sušenjem se sadržaj vlage svodi na nekih 18%. Za kilogram suvih šljiva potrebno je oko 3 kg svežih plodova.

Prinosi i isplativost gajenja šljive

Prinosi šljive zavise od mnogih faktora i mogu da budu od 1 do 50 t/h. U našim uslovima prosečni prozvodni prinosi su oko 10 t/ha, a nisu retki slučajevi da prinos bude i 20 do 30 t/h. Ovo su realno ostvarljivi prinosi u intenzivnoj proizvodnji, ukoliko se ispoštuju svi zahtevi i mere od faze priprema za sadnju i sadnju, negu i eksplotaciju zasada. Troškovi podizanja šljivika i nege mladog zasada do početka rodonosti iznose od 300.000,00 do 350.000,00 ili 4.000,00 do 4700,00 EURA. Šljiva je manje rentabilna nego druge voćne vrste. Da bi se ostvarili što bolji finansijski efekti potrebno je da izbor sorta i podloga odgovara prirodnim uslovima i sposobnostima tržišta i da načim gajenja bude primeran intenzivnoj proizvodnji.

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi