UZGOJ BOSILJKA

BOSILJAK

Ocimum basiiicum L., fam. Labiatae; BOSIOK, BAZILKA, BOSELAK, BOSILJE, BAŽILEK
Bosiljak je u našoj zemlji poznat od davnina, ali samo kao ukrasna i mirisna biljka. Međutim, poslednjih godina etarsko ulje ove biljke prijatnog mirisa i dobrog kvaliteta veoma je traženo u parfimerijskoj industriji. Smatra se da bosiljak vodi poreklo iz okoline Sredazemnog mora. Najviše se gaji u Francuskoj, Italiji i još u nekim zemljama.
Do sada se kod nas bosiljak nije gajio na većim površinama, ali se poslednjih godina čine pokušaji da se počne gajiti ova biljka.

Morfološke i fiziološhe odlike

Bosiljak je jednogodišnja zeljasta biljka, koja dostiže visinu do 50 cm. Koren mu je razgranat i prodire u zemlju i do 40 cm. Stabljika je uspravna, sa dosta bočnih grana i grančica, četvorougaona a na poprečnom preseku kvadratna. Listovi su prosti, naspramnog rasporeda, obično jajastog oblika, po obodu su ravni sa oštrim vrhom. Najkrupniji su donji listovi, dok su oni pri vrhu sitniji. Dužina donjih listova je 5-6 cm, a širina 2-3 cm. Lisna drška je dugačka 1-2 cm. Cvetovi su sakupljeni u gornjem delu stabljike, sitni su i obilno bele boje. Biljka počinje da cveta početkom jula, a cvetanje traje do kraja avgusta. Plod je sitno, sjajno, mrko zrno, okruglog oblika. Klijavost se kreće od 90-95 %.
Pošto uspeva samo u toplim krajevima, bosiljak ne podnosi niske temperature. Strada od prvih jesenjih mrazeva. Zbog toga se druga žetva obavlja pre nego što ovi naiđu.

Uslovi uspevanja bosiljka

Podneblje. - Bosiljak je biljka umereno tople klime. Visoke temperature i velika vlažnost za vreme nicanja, a naročito za vreme porasta biljke obezbeđuje joj optimalne uslove za razvoj. Kišovita i hladna klima nepovoljno utiče na njegov razvoj.

Zemljište. - Utvrđeno je da bosiljak najbolje uspeva na rastresitim i dubokom zemljištu povoljne fizičke strukture. Od naših zemljišta najviše mu odgovaraju černozemi, bolje gajnjače i aluvijalna zemljišta. Sa uspehom se može gajiti i na peskovitim zemljištima, ali se za to mora obezbediti redovno zalivanje i obilno đubrenje mineralnim đubrivima. Zemljišta koja se zalivaju veoma su pogodna za gajenje bosiljka, jer on u tom slučaju redovno daje dve žetve godišnje. Zalivanje je najpotrebnije u drugoj polovini leta, kada u našim krajevima, po pravilu, ima najmanje vodenih taloga. Zaliva se 2-3 puta tokom avgusta i početkom septembra.

Gajenje bosiljka

Plodored. - Kao i svaku drugu kulturnu biljku, bosiljak treba gajiti u plodoredu, ako se žele visoki prinosi. Duže uzastopno gajenje na istom mestu bosiljak ne podnosi, naročito zbog pojave mnogih biljnih bolesti i štetočina. Na isto mesto bosiljak može da se seje tek posle 4-5 godina.
Za najbolji predusev bosiljku smatraju se jednogodišnje leguminoze ili đubrene okopavine. Višegodišnje trave treba izbegavati zbog mnoštva štetočina koje se u tim zemljištima javljaju, a i zbog pojave korovskih biljaka.

Obrada zemljišta. - Zemljišta za gajenje bosiljka treba obavezno obraditi u jesen. Osnovna obrada obavlja se na dubinu 30-35 cm. Zemljište porano u jesen ostavlja se da prezimi u otvorenim brazdama. U prole}e, čim se zemljište prosuši, obrađuje se površinski radi očuvanja vlage. Broj kultiviranja i drljanja zavisi od strukture i zakorovljenosti zemljišta.

Đubrenje. - Bosiljak najbolje uspeva na zemljištu koje je prethodne godine đubreno stajnjakom. Utvrđeno je da veoma dobro reaguje i na mineralna đubriva. Od ovih đubriva treba dodavati, naročito, fosforna i azotna, a donekle i kalijumova.
Fosforno i kalijumovo đubrivo treba dodavati u jesen, pod duboko jesenje oranje, a azotno tokom vegetacijeu obliku prihranjivanja.
Norme đubriva različite su i zavise od bogatstva zemljišta u pojedinim hranljivim elementima. Fosforna đubriva upotrebljavaju se po 300-400 kg/ha, a kalijumova100-150 kg/ha.

Razmmožavanje. - Bosiljak se razmnožava direktnom setvom semena i proizvodnjom rasada u toplim lejama. Razmnožavanje rasadom je sigurniji i bolji način, mada nešto skuplji. Međutim, bosiljak podignut iz rasada u našim klimatskim uslovima redovno donosi dve žetve godišnje.
Rasad bosiljka se proizvodi u toplim lejama, koje se podižu na uobičajeni način, kao za povrtarske kulture. Setvu u tople leje treba obaviti krajem februara ili početkom marta, da bi rasad stigao za rasađivanje za period od 1. do 10. maja. Naročito je važno da se temperature toplih leja za vreme nicanja ne spuste ispod 15° C. Pri optimalnim uslovima, kada je temperatura zemljišta 20° C, a temperatura vazduha 25° C, seme proklija za 5-6 dana. Na 1 m2 površine seje se 3-4 grama semena, pod uslovom da ovo ima dobru klijavost. Sa 1 m2 posejane površine dobija se 1.000 do 1.200 komada rasada. Poslednjih 10-15 dana uoči rasađivanja tople leje se otkrivaju danju da bi se mlade biljke prilagodile spoljašnjim uslovima. Ako nema opasnosti od mraza, leje treba i preko no}i ostaviti otvorene.

Sadnja. - Najpovoljnije doba za sadnju bosiljka je početak maja, odnosno vreme kada ne postoji opasnost od poznih prolećnih mrazeva i slana. U krajevima gde nema mrazeva, bosiljak se može saditi i krajem aprila.
Rasađuje se kada rasad ima 3-4 para listića i dostigne visinu 10-12 cm, jer se u tom stadijumu najbolje prima. U uslovima kontinentalne klime vegetacioni period bosiljka proizvedenog iz rasada je oko 90 dana, ako se računa od dana rasađivanja do punog cvetanja.
Sadnja se obavlja tako što se na dobro pripremljenoj parceli markerom obeleže redovi na rastojanju 50 cm. Sadi se ručno, sadiljkom, 30-40 cm biljka od biljke. Važno je da se koren rasada dobro priljubi uz zemlju, a da se tom prilikom ne ozledi. Odmah posle sadnje obavezna mera je zalivanje posađenog rasada. Najbolje je da se rasađivanje izvrši po vlažnom i oblačnom vremenu. Ako je lepo vreme, onda treba rasadivati kasno popodne ili predveče.

Nega

Usev se neguje okapavanjem, prihranjivanjem i navodnjavanjem.

Okopavanje je osnovna mera nege kojom se, osim održavanja površine u rastresitom stanju, uništava korovsko bilje.
Kad nas, bosiljak se obično okopava 2-3 puta godišnje. Prvo okopavanje obavlja se 10-12 dana nakon rasađivanja. Mora se okopavati veoma pažljivo, jer su mlade biljčice nežne i krte. Osim toga, okopavanje treba da bude veoma plitko. Drugo okopavanje je 10-15 dana posle prvog, a naredno prema potrebi i zavisi od zakorovljenosti zemljišta.

Prihranjivanje je mera koja znatno utiče na prinos bosiljka. U toku vegetacije bosiljak se prihranjuje dva puta. Za prihranjivanje se upotrebljavaju azotna đubriva. Prvo prihranjivanje je najbolje obaviti neposredno pre prvog međurednog okopavanja. Tom prilikom se baca 150-180 kg/ha azotnih đubriva. Prihranjuje se po suvom i tihom vremenu, kad nema rose. Prvo prihranjivanje treba obaviti ručno - bacati ga rukom u redove. Treba paziti da dubrivo ne dođe na list biljke, jer azotna dubriva stvaraju ožegotine na listu.
Drugo prihranjivanje je posle skidanja prve žetve.. Tada se đubrivo može rasturiti rasturačem za mineralna dubriva, jer su biljke posečene i nema opasnosti da im đubrivo ozledi list. Posle rasturanja parcelu treba okopati da bi se đtubrivo što bolje izmešalo sa zemljom.

Berba i prerada. - Bosiljak se kosi kad je u punom cvetu, jer tada ima najveći procenat etarskog ulja i daje najveći prinos po jedinici površine. U našim klimatskim prilikama bosiljak stiže za kosidbu krajem jula ili početkom avgusta. Kosi se kosačicom. Veoma je važno da se prva kosidba obavi na 8-10 cm od zemlje. Ovakav način žetve stimuliše izbijanje većeg broja bočnih grana, pa je kasnije - prilikom druge žetve - žbun bosiljka mnogo veći i razgranatiji.
Krajem septembra stiže i druga žetva. Ako je bosiljak tokom leta navodnjavan, druga žetva može da bude ista, nekad i bogatija od prve. Važno je da se druga žetva obavi na vreme, da nas ne iznenade jesenji mrazevi.
Bosiljak se kosi po suvom i sunčanom vremenu. Pokošeni materijal ostaje na njivi 4-6 časova, da provene, a onda se nosi na preradu. Destiliše se u aparatima u kojima se prerađuje i ostalo aromatično bilje. Destilacija traje 3-4 časa, pod prtiskom 2-4 atmosfere. Sadržaj etarskog ulja u polusuvoj masi je od 0,1 do 0,2 odsto.
Sa 1 ha može se dobiti 8.000-10.000 kg sirove mase, ili 8-12 kg etarskog ulja.

Bolesti i štetočine. - Na ovoj biljnoj vrsti retko su zapaženi paraziti, a o nekoj vecoj štetnosti nekog od njih do sada nije bilo podataka. Primećena je jedna vrsta pegavosti lišća, koja nanosi male štete, pa nema veceg značaja.

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi