UZGOJ KAMILICE
Matricaria chamomilla L., fam. Compositae

U promet dolazi: Cvetne glavice kamilice - Chamomillae flus i Etarsko ulje kamilice - Chamomillae aetheroleum

Samonikla kamilica raste u ravnicama i u planinskim predelima. Pošto podnosi alkalna zemljišta uspeva na slatinama Jugoslavije i Mađarske, a nalazi se i na zemljištima kisele, neutralne i bazične reakcije. Ogledima je ustanovljeno da najbolji prinos kamilica daje ako zemljište ima pH 7-8,2, što znači da na neutralnom i slabo alkalnom zemljištu najbolje uspeva.

Morfološke i fiziološke odlike kamilice

Kamilica je jednogodišnja zeljasta biljka, visine 30-60 cm. Visina zavisi od zemljišta na kome se biljka nalazi. Na vojvođanskim slatinama visina kamilice ne prelazi 25-30 cm, a na normalnim zemljištima raste i do 60 cm. Lišće kamilice je višestruko perasto deljeno, jako urezano i vlaknasto. Stabljika je razgranata. Cvetna glavica je prečnika 1,5-2,5 cm, a sastoji se od mnogo zbijenih cvetova učvršćenih na širokoj loži. Po obodu glavica ima 15-18 jezičastih belih latica u zrakastom rasporedu. Dužina ovih latica je 4-8 mm, a širina 2-3 mm. Žuti cevasti ili fertilni cvetići su levkastog oblika, pri dnu srasli u cev. Cvet ima karakterističan prijatan miris, a ukus malo nagorak i aromatičan. Cveta krajem aprila i maja. Jednom cvetu za njegov puni razvoj potrebno je 20-25 dana.
Pored prave kamilice (Matricaria chamomilla L.) postoje i druge vrste roda Matricariae, koje nemaju isto farmakodinamsko svojstvo kao kamilica. Od postojećih vrsta, sa kojima je moguća zamena prave kamilice, navodimo: Matricaria maritima L. i M. discoidea. Obe ove vrste su po svom izgledu veoma slične kamilici. Razlikuju se od nje jer nemaju karakterističan prijatan miris i nagorak ukus. Druga karakteristika koja isključuje zamenu je što prava kamilica ima šuplju cvetnu ložu, dok ostale vrste u preseku cveta nemaju šupljinu.

Hemijski sastav i upotreba kamilice

Kamilica se gaji radi dobijanja cvetnih glavica. Poslednjih godina se proizvodi i etarsko ulje, koje se dobija destilacijom kamilice u cvetu.
Cvet kamilice se upotrebljava u narodnoj i naučnoj medicini kao neotrovno i neškodljivo sredstvo protiv upala kože i sluzokože. Daje se za lečenje raznih opekotina i rana, za ispiranje očiju i dr. Pranje glave jakim čajem (infuzumom) kamilice pomaže obolelom korenu kose.
Etarsko ulje upotrebljava se u medicini, farmaciji, a poslednjih godina sa uspehom u kozmetici i hemijskoj industriji.
Sadržaj etarskog ulja u kamilici je prilično neujednačen. Naša kamilica ima etarskog ulja u granicama od 0,2 do 1%. Gajena ima veći procenat etarskog ulja od samonikle. Glavni sastojak ulja je azulen, koji je nosilac karakteristične plave boje ulja. Od sadržaja azulena zavisi kvalitet ulja.
Osim za podmirenje naših potreba, kamilica je veoma važan izvozni artikal. Do pre nekoliko godina Jugoslavija je bila jedan od najvećih izvoznika kamilice.

Uslovi uspevanja kamilice

Podneblje. - lako se kamilica kao samonikla javlja na severu Evrope, pa gotovo do krajnjeg juga, ona za razvoj zahteva umereno vlažnu i toplu klimu. Ukoliko su klimatski uslovi povoljniji, utoliko je njen prinos veći. Na niske temperature je veoma otporna.

Zemljište. - U pogledu zemljišta kamilica ne postavlja neke određene uslove. Može da se gaji gotovo na svim zemljištima - kako na plodnim i bogatim, tako i na siromašnim. Kao samonikla u nas se javlja na zaslanjenim zemljištima Vojvodine. Zbog toga se do nedavno pogrešno smatralo da kamilica najbolje uspeva na zaslanjenim zemljištima. Kasnije je ogledima utvrđeno da kamilica najbolje prinose daje na normalnim zemljištima, ali da dobro uspeva i na zaslanjenim. Dobar uspeh kamilice na našim slatinama tumači se time što se ona relativno rano bere (krajem aprila i početkom maja), kada je vlažnost zemljišta još povoljna, pa koncentracija soli nije postala takva da štetno deluje na biljku. Zbog osobine da dobro uspeva na slatinama, kamilicu bi trebalo najviše gajiti baš na tim zemljištima.

Gajenje kamilice

Plodored. - Kamilica podnosi monokulturu, naime, može da se gaji dve do tri godine uzastopno na istom zemljištu. Gajenje kamilice nekoliko godina na istom mestu preporučuje se zato jer je setva pojedinih godina nesigurna, pa se sistem >>zalivađivanja<< smatra kao najpovoljniji način gajenja. Kamilica se zalivađuje tako što se posle berbe preostali cvetovi ostave da dozru. Posle zrenja cvetovi se ne beru, nego se parcela jednom ili dva puta podrlja teškom drljačom. Drljača omlati preostalo seme, rasturi ga po njivi i pomeša sa zemljom. Kada je ovo urađeno, ako u međuvremenu nije bilo kiše, parcelu treba jednom ili dva puta zaliti. Do jeseni na istom polju nići će nova kamilica. U proleće naredne godine donosi redovno cvet. Kamilica gajena kao monokultura obavezno se mora đubriti kombinovanim mineralnim đubrivima NPK.
Obrada zemljišta. - Zemljište za kamilicu treba pripremiti tokom leta, a najkasnije do početka jeseni, tj. u septembru. Naročito je važno da se zemljište što ranije obradi u onim krajevima gde nema dovoljno atmosferskih taloga. Prema tome, obrađivanje zemljišta treba otpočeti odmah posle skidanja prethodnog useva.
Dubina oranja za kamilicu, ako se gaji na slatinama, ne treba da pređe 10-15 cm. Oranjem na većoj dubini izvaljuju se velike buse i grudve, koje se kasnije površinskom obradom teško mogu da usitne. Osim toga, postoji i opasnost da se dubokim oranjem isprana natrijumova so vrati u gornje slojeve zemljišta, pa da se na taj način još više zaslani. Na normalnim zemljištima za kamilicu se ore do 30 cm duboko.
Pri obrađivanju zemljišta za kamilicu najveću pažnju treba posvetiti uništavanju korovskih biljaka. Kamilica, koja se na istom mestu gaji više godina, obično je prilično zakorovljena. Naročito veliku štetu mogu da joj nanesu višegodišnji korovi, kao i oni sa širokom lisnom površinom (gorušica).
đubrenje. - Na normalnim i bogatim zemljištima kamilicu ne treba đubriti mineralnim đubrivima, jer je đubrena kamilica bujna, pa je berba znatno otežana.
Na siromašnijim zemljištima, kao i na slatinama, dovoljno je da se sa setvom unese 150-200 kg/ha mineralnog đubriva NPK 15:15:15
Setva.- Kamilica se seje u jesen i u proleće. Za naše prilike jesenja setva je bolja i sigurnija od prolećne. Jesenja setva je početkom ili sredinom septembra. Nedostatak ove setve je što je septembar obično u nas mesec bez većih padavina, pa se dešava da posejano seme ne nikne zbog nedostatka vlage. Ukoliko seme dobije dovoljno vlage, za 8-10 dana počinje da klija. Ako jesen nije sasvim suva, mlade biljke do zime ojačaju i takve prezime. Rano s proleća, čim se sneg otopi, kamilica intenzivno počinje da se razvija. Ako nismo uspeli da kamilicu posejemo u jesen, onda se setva obavlja rano u proleće. Prolećna setva je krajem februara ili početkom marta, odnosno čim se može ući u njivu. Ako se taj vremenski termin propusti, onda treba odustati od setve.
Kamilica se seje uglavnom omaške i u redove. Bilo da je u pitanju jedan ili drugi način setve, pravilo je da seme mora da se nalazi na površini zemljišta, jer je seme kamilice sitno i klija isključivo na svetlu.
U redove (vrste) seje se sejalicom za žito. Rastojanje između redova treba da iznosi 30-35 cm. Izbegava se da se seje čisto seme kamilice, nego se prethodno pomeša sa sitnim peskom, kukuruznom prekrupom ili mineralnim dubrivom. Odnos semena kamilice prema materijalu sa kojim se meša je 1:3. Posle setve, posejana površina valja se lakim glatkim valjkom da bi se seme priljubilo uz zemlju, došlo u dodir sa zemljišnom vlagom i osiguralo da ga vetar ne odnese. Kako se valjanjem stvara pokorica koja negahtivno utiče na posejanu kulturu potrebno je, čim se pojave mlade biljke, da se pokorica razbije prašenjem ili okopavanjem.
Omašna setva se obavlja ručno. NJu može da obavi samo iskusni i vešt sejač. Seme se i ovde meša prethodno sa nekim materijalom da bi se što ravnomernije rasturilo. Seje se po tihom vremenu, jer i najslabiji vetar može da poremeti setvu. Posle setve zasejana površina se obavezno valja. Nedostatak ove setve, izmedu ostalog, je i u tome što je za održavanje parcele u čistom stanju potreban veći broj radnika, jer površina može samo da se plevi.
Količina semena potrebna za setvu 1 ha zavisi od upotrebne vrednosti semena. Pri čistoći od 90 odsto i klijavosti od 80 odsto dovoljno je 4-5 kg semena za setvu 1 ha. Kako se ovakva čistoća semena retko postiže (u nas je obično čistoća semena oko 50 odsto), to je za setvu 1 ha potrebno 10-12 kg semena kamilice, pod uslovom da je klijavost semena oko 80 odsto.

Nega kamilice

Nega kamilice je okopavanje, plevljenje i prihranjivanje. Ako je sejana omaške, onda se nega sastoji samo u plevljenju i prihranjivanju.

Plevljenje. - Kamilica za berbu pristiže rano, dok korovi još nisu krenuli, tj. od početka do kraja maja, pa borba protiv korova ne iziskuje mnogo napora. Jedno prskanje protiv korova krajem marta i eventualno plevljenje krupnijih korova sredinom aprila bila bi cela nega ove kulture u toku godine.

Prihranjivanje. - Prihranjivanje kamilice treba da se obavi što ranije u proleće i to sa malom dozom azotnih đubriva. Preporučuje se da se na 1 ha baci 100-120 kg KAN-27. Prihranjuje se samo ona kamilica koja je posejana na slabo produktivnim zemljištima.

Bolesti i štetočine. - Od bolesti na kamilici je zapažena vrsta plamenjače (Pernospora leptosperma De By), koja je zabeležena i na drugim pripadnicima familije Compositae. U kulturi kamilice ovo oboljenje do sada nije zapaženo u većim razmerama, tako da se njegovo suzbijanje ne postavlja kao problem.
Od štetočina treba spomenuti larve jednog sjajnika (Olibrus aeneus Fbr.) koji izgriza unutrašnjost cvetnih glavica, ali ni ova štetočina nije u nas zapažena u većim razmerama.
Neke vrste puževa golaća (Limax sp.) koriste kamilicu za ishranu, nasuprot ranijim shvatanjima po kojima su biljke koje sadrže etarsko ulje, alkaloide i slične materije bile zaštićene od njih.
Osušen cvet kamilice napadaju neke skladišne štetočine, od kojih je najzapaženija gusenica plamenca suvog voća (Plodia interpunctella Hb.). Razviću većine skladišnih štetočina pogoduje vlaga, a kako je osušen cvet kamilice higroskopan, drogu u magacinu treba češće kontrolisati i ćim se primeti da je kamilica primila vlagu odmah je treba dosušiti.

Berba. - Kamilica se gaji radi dobijanja cvetnih glavica. Cvetanje kamilice počinje krajem aprila, a završava se znatno kasnije. Najveći procenat etarskog ulja u cvetnim glavicama nalazi se u fazi punog cvetanja. Kamilica ne cveta istovremeno, pa se žetva produžava za duži vremenski period. Još zatvorene ili napola otvorene cvetne glavice ne treba brati, jer im je sadržaj etarskog ulja manji nego kad su cvetovi potpuno otvoreni. Najbolje je ako se berba obavi kada bele latice zauzmu vodoravan položaj.
Berba se obavlja ručno, pomoću naročito za to napravljenih češljeva. Berba kamilice obično počinje u zoru i bere se sve dok dan ne otopli. Kasnije ubrana kamilica se lako ugreje i dolazi do gubljenja kvaliteta.
Pre sušenja kamilica se rešeta na sitima odgovarajućih dimenzija (12-15 mm), i na taj način se vrši klasifikacija droge.
Osim ručne berbe, poslednjih godina, počinje da se uvodi u proizvodnju i kombajn (berač) za kamilicu. Međutim, on je za sada još uvek u fazi ispitivanja.

Sušenje. - Obrana kamilica se suši u termičkim sušarama i sličnim promajnim mestima. Ako se kamilica suši po tavanima onda se ona rasprostire u što tanjem sloju i tako ostavlja dok se ne osuši. Za vreme sušenja kamilica se ne prevrće da se ne bi izdrobila. U termičkim sušarama suši se na temperaturi 30-35oC. Na većoj temperaturi droga se brže suši, ali znatno gubi boju i sadržaj etarskog ulja, pa na taj način i trgovačku vrednost. Vreme sušenja zavisi od temperature prostorije u kojoj se kamilica suši, kao i od debljine sloja. Prirodno sušenje može da traje 7-10 dana. U termičkim sušarama sušenje je mnogo kraće. Odnos sušenja, tj. odnos sveže kamilice prema suvoj može biti različit i kreće se od 4:1 do 6:1. Kod nas su, kako proizvođači, tako i stručnjaci prihvatili da se od 6 kg svežih cvetnih glavica dobije 1 kg suvih.
Dobro osušena kamilica pakuje se u sanduke koji su sa unutrašnje strane obloženi papirom. Ovako upakovana čuva se na suvom, hladnom i promajnom mestu. I pored toga što je pravilno upakovana i čuvana, kamilicu treba prodati još iste godine. Stara droga gubi prirodnu boju, karakterističan miris, drobi se, a i podleže kvarenju.

Prerada. - Osim upotrebe kao cvetne droge, kamilica se poslednjih godina gaji i radi dobijanja etarskog ulja. Ulje je našlo veliku primenu u farmaciji, a naročito u kozmetičkoj industriji. Naše etarsko ulje od kamilice veoma je traženo zbog velikog sadržaja azulena i karakterističnog i prijatnog mirisa. Kamilica se destiliše u standardnim aparatima kao i ostalo aromatično bilje. Jugoslovenski zavod za standardizaciju propisao je za drogu Chamomillae flos - cvet kamilice standard JUS E.B3-015. Prema obradi sirovine droga se razvrstava u tri kvaliteta: kvalitet I, kvalitet II i kvalitet Ill.

Prinos.- U nas je kamilica počela da se gaji od nedavno,pa zbog toga nemamo neka velika iskustva sa njom. Istraživački rad na polju ispitivanja mogućnosti gajenja kamilice,kao i njenih prinosa,započet je nedavno.Ipak, utvrđeno je da se prinos gajene kamilice u nas kreće u sledećim granicama:

-prinos suvih cvetnih glavica         700-1200kg/ha
-prinos sirovih cvetnih glavica      5000-6500kg/ha
-prinos semena kamilice             100- 120kg/ha
-prinos etarskog ulja                  2,5- 3kg/ha

Uopšte, prinosi kamilice variraju i razlike od godine do godine su prilično velike.

Troškovi proizvodnje po 1 ha:

1. Mašinska obrada 153 €
2. Repromaterijal     300 €
3. Radna snaga        200 €
4. Troškovi berbe (mašinsko) 250 €
5. Sušenje sirovog cveta        150 €
6. Ambalaža 200 vreća         130 €
____________________________
Svega troškovi:                     1183 €

Prinos i prihod

1.000 kg suvog cveta x 2 € = 2000 €

Bilans uspeha

1. Ukupan prihod           2000 €
2. Troškovi proizvodnje 1183 €
3. Bruto dobit                  817 €
4. Porez na dobit             204 €
5. Neto dobit                  613 €

Na 1 hektar kamilice ostvaruje se dobit koja je veća od 50 % troškova proizvodnje.

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi