UZGOJ JEČMA
Biološke osobine ječma
Postoje
tri ekološka tipa ječma, severni, srednji i južni.
Svaki od njih se dolikuje svojim biološkim osobinama u zahtevima prema
klimatskim faktorima i uslovima gajenja. Postoje ozime i jare
forme. Ozimost kod ječma nije tako jako izražena kao kod pšenice i raži,
mada postoje sorte ozimog ječma koja se po ozimosti može izjednačiti sa
pšenicom. i kod ječma postoje tipične jare, prelazne i ozime forme, premda
apsoluto ozimih formi nema. Najduži stadijum jarovizacije iznosi 34-45
dana. Ječam ima brži porast od pšenice, širi list i veću lisnu površinu
ali je korenov sistem slabije razvijen. Bolje se bokori od pšenice. Etape
organogeneze su slične kao kod pšenice. Samooplodna je biljka, a oprašivanje
se vrši u zatvorenom cvetu. Osipanja nema, sem kod prezrelih useva ili
ako je klasno vreteno lomljivo, tada dolazi do gubitaka. Severni tip ječma
i jare forme odlikuju se kratkom vegetacijom 60-70-110 dana. Nemaju velike
zahteve prema toploti, ali u fazi cvetanja stradaju na -1.5°C. Sadrže
manje proteina, a više skroba zato se prvenstveno upotrebljavaju za proizvodnju
piva i ljudsku ishranu a delom i za ishranu stoke. Ovaj tip ječma ima
velike zahteve prema vlazi, ne podnosi sušu i visoke temperature. Srednji
ili srednjeevropski tip ječma obuhvata većinu kvalitetnih sorti pivarskog
ječma selekcionisanih u uslovima srednje Evrope. Za ovaj tip ječma najpogodnija
je umereno topla klima, bez naglih kolebanja i sa ravnomernim rasporedom
padavina. Najbolji rejoni za proizvodnju pivarskog ječma su oni u kojima
je vegetaciona sezona kratka sa kišovitim letima. To su planinska područja
u nas. Južni tip ječma se odlikuje po tome što može da izdrži niske temperature
i sušu bolje od srednjevropskog. Ovaj tip je manje osetljiv na visoke
temperature, sušu i “toplotni udar”.
Uslovi uspevanja
Zahtevi prema toploti. - Ozimi i jari ječam klijaju
na temperaturi od 1 do 2°C . Optimalna temperatura za ovaj proces
iznosi 15-22°C, a maksimalna 28-30°C. Mlade biljke ozimog ječma
bez štetnih posledica mogu izdržati mrazeve od -4 do -5°C (izmrzavaju
samo vrhovi listova). Posle dobrog kaljenja izdrže kraće mrazeve od -10
do -12°C. Mlade biljke jarog ječma podnose kratkotrajan mrazeve od
-4 do -5 a kadkad od 8°C. U periodu od nicanja do klasanja kod jarog,
odnosno od nastavka vegetacije do klasanja kod ozimog, najpovoljnija temperatura
vazduha je 20-22°C, a pri sazrevanju 23-24°C. Za ječam su opasne
niske temperature za vreme cvetanja i sazrevanja zrna. Prašnici i plodnica
stradaju na 1-2°C. nalivanje i sazrevanje zrna zaustavlja temperatura
koja je niža od 10°C. U periodu nalivanja zrna, pri temperaturi od
38 do 40°C, ječam trpi manju štetu od pšenice i raži što znači da
manje trpi od toplotnog udara odnosno prisilne zriobe.
Zahtevi prema vodi su u odnosu na sve ostale strne žitarice
najmanji, odnosno on je najotporniji na sušu. Ekonomično troši vodu jer
ima mali transipracioni koeficijent (300-350 kod jarog i oko 450 kod ozimog
ječma). Zbog toga u aridnijim područjima daje sigurnije prinose od drugih
pravih žita. On ipak ima veće zahteve prema vlazi u prvim fazama razvoja
korenovog sistema. Ječam zahteva najmanje vlage za klijanje od pravih
žita (48-50% od težine zrna). Najosetljiviji na nedostatak vlage pri kraju
svetlosnog stadijuma, što dovodi do sterilnosti i manjeg prinosa. On takodje
troši dosta vode u fazi bokorenja, a naročito izmedju početka vlatanja
i klasanja. Kritičan period za vodu je u fazi nalivanja zrna. Jari ječam
je osetljiv na nedostatak vlage u fazi šest listova.
Zahtevi prema zemljištu.- Ječam ne podnosi kisela zemljišta,
a takodje se slabo razvija na peskovitim zemljištima. Pošto ima slabije
razvijen korenov sistem, trebaju mu plodnija zemljišta, naročito za južni
tip ječma.
Agrotehnika za ječam
Predusevi za ječam su isti kao kod pšenice. Dobri predusevi su rane okopavine,
po mogućnosti da se izabere predusev koji ostavlja dovoljno vlage i da
se procesu obrade zemljišta sačuva vlaga zemljišta radi izjednačenijeg
klijanja i nicanja.
Osnovna obrada i priprema zemljišta za setvu je ista kao kod pšenice.
Za ozimi ječam, obrada zemljišta bi trebala početi ranije nego za pšenicu
(zbog ranije setve).
Đubrenje za ječam je specifično zavisno od njegovih ekoloških
tipova. Zbog slabije razvijenog korenovog sistema, treba računati da unošenje
većih količina hanjivih materija u zemljište. U pogledu značaja pojedinih
hranjiva, isti je kao kod pšenice, s tim da se posebno mora voditi računa
o količinama azota zbog manje otpornosti ječma prema poleganju. Ječam
najviše usvaja azot, zatim kalijum i najzad fosfor. Usvajanje azota i
kalijuma traje do kraja vegetacije, ali ipak najviše odmah u proleće pri
kretanju vegetacije i u fazama intenzivnog porasta. U periodu od nicanja
do kraja bokorenja ječam usvoji polovinu fosfora i ¾ kalijuma, a tek u
toj fazi počinje intenzivno usvajanje azota. Zbog toga, on ima najveće
potrebe prema azotu u fazama bokorenja i vlatanja. Kod pivarskog ječma
daje se više fosfora i kalijuma, pošto azot u većim količinama utiče na
povećani sadržaj proteina dok fosfor i kalijum utiče na povećani sadržaj
skroba i brašnatog zrna. Ukoliko je zemljište siromašno azotom, veće količine
azotnih djubriva povećavaju prinos bez štetnog povećanja proteina u zrnu.
Za pivarski ječam iza djubrenih okopavina prosečna količina hranjiva treba
da iznosi 40-80 kg/ha N, 60-100 kg/ha P2O5 i 80-120 kg/ha K2O, dok za
stočni ječam treba dati 60-100 kg/ha N. 50-80 kg/ha P2O5 i 40-80 kg/ha
K2O.
Način unošenja mineralnih đubriva je isti kao kod pšenice samo što prihrana
azotom treba biti nešto ranija nego kod pšenice. U aridnijim područjima
za jari ječma treba celokupnu količinu NPK hranjiva dati predsetveno.
Setva. - Izbor sorte, priprema semena, semenski kvalitet
je sličan kao kod pšenice. Vreme setve treba podesiti tako da se ječam
što bolje ukoreni i izbokori pre zime, ali da ne bude suviše bujan jer
utiče na slabije prezimljavanje. Optimalno vreme setve ozimog ječma je
ono koje omogućava da se od setve do prosečnog datuma prekida jesenske
vegetacije nakupi suma temperatura oko 580°C. To je negde u proseku
od 20 septembra od 10 oktobra.
Za setvu jarog ječma važi pravilo sejati što ranije, to bolje, a to znači
čim se rano u proleće može ući u njivu (kraj februara ili početak marta)
u ravničarskom području dok u planinskim rejonima setva treba da se obavi
tokom marta do početka aprila.
Način setve i količina semena razlikuje kod jarog pivarskog i ozimog stočnog
ječma. Kod pivarskog ječma je bitno da se otklone uslovi za bokorenje,
pa se zbog toga seje na manji razmak red od reda (10-12 cm) sa većom količinom
semena (oko 450-500 klijavih zrna/m2). Ozimi višeredni stočni ječam seje
se takoĎe na razmak redo od reda 10-12 cm, ali sa količinom semena od
500-600 klijavih zrna /m2 što obezbeĎuje oko 400 prezimelih biljaka/m2,
odnosno pri dobrom bokorenju od 600 do 900 klasova/m2.
Nega useva ječma je slična kao kod pšenice.
Žetva. – Ječam se žanje na kraju voštane zrelosti, odnosno
na početku pune zrelosti (jednofazno kombajnom). Ukoliko je vlažnost zrna
veća od 14%, mora se vršiti dosušivanje na 400C. Specifičnosti kod žetve
ječma u odnosu na druga strna žita su u njegovim osobinama klasa i zrna,
lomljivosti stabla i zahtevima za čistoćom, smanjenjem loma i oštećenja
ubranog zrna. Zbog toga se nameće potreba za poznavanje sortnih karakteristika,
konkretnih uslova žetve kojima se maksimalno podreĎuje podešavanje režima
rada kombajna. Gubici mogu nastati u obliku slobodnog zrna i neovršenih
klasova na hederu i vršalici kombajna. Na gubitke na hederu najveći uticaj
ima vitlo kombajna, od čijeg režima rada zavisi i karakter i intenzitet
gubitaka. Ako je usev redak ne obezbeĎuje se kontinualni protok mase,
već isti posle odsecanja pada na zemlju ispred kose. Promena kinematskog
odnosa periferne brzine vitla i radne brzine kombajna, kao i usklaĎivanjem
rada vršalice mora da obezbedi kvalitetno izvršenje i čišćenje sa tolerantnim
ukupnim gubicima neovršenih klasova (u granicama do 0,5 %), lomom i oštećenjem
zrna do maksimalno 3 % , od čega lom zrna do maksimalno 1 % i makrooštećenja
do 2 %. Intenzitet izvršavanja srazmeran je broju obrataja bubnja i smanjenom
zazoru izmeĎu bubnja i podbubnja, dok je lom i oštećenje zrna obrnuto
srazmeran, što zavisi od stanja vlažnosti zrna i sortnih osobina. Dakle,
fizičko-mehaničke osobine sorte imaju uticaja na gubitke na hederu, uzrokovane
radom vitla. Gubici se krecu u granicama 0,5 -6 %.
Kod žetve potpuno zrelog ječma (13 - 14 % vlage) promena zazora izmedju
bubnja i podbubnja utiče na variranje gubitaka od 0,15-1,25 %. Promena
rada vršidbene komore u većoj meri utiče na pojavu gubitaka slobodnog
zrna preko organa separacije, a manje u obliku neovršenih klasova. Nameće
se konstatacija da kod žetve pivskog ječma režim rada kombajna treba prilagoditi
sorti, stepenu zrelosti, uslovima žetve i svakodnevno po nekoliko puta
kontrolisati kvalitet rada kombajna.
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
