UZGOJ DUVANA

Površine pod duvanom u svetu kreću se između 4,2 i 4,6 miliona hektara sa kojih se ubere 5,2 do 5,7 miliona tona sirovog duvana.
Najveća proizvodnja je u Aziji (oko 33%) od čega na Kinu otpada oko 13%, što je uz USA svrstava u sam svetski vrh. Severna i Centralna Amerika daju oko 23% svetske proizvodnje, Južna Amerika oko 12%, Afrika oko 4%, Okeanija oko 1%, a Evropa oko 12%.
Kretanje proizvodnje duvana u svetu prema osnovnim tehnološkim grupama je sledeće: virxinija flue-cured oko 40%, berlej 10%, orijentalni, poluorijentalni (dopunski) oko 16%, dok na ostale tipove otpada oko 34%.
Najveći proizvođači duvana u Evropi su: Države bivšeg SSSR, Turska, Bugarska, Grčka, Italija i Poljska.
Proizvodnja duvana, njegova obrada i prerada predstavljaju jedinstvenu privrednu granu, koja zauzima značajno mesto u privredi Jugoslavije. Proizvodnja duvana kreće se od 10.000 do 14.000 tona na površinama između 7.000 i 10.000 hekatara i prosečnim prinosima od oko 1.400 kg/ha.
U strukturi proizvodnje berlej je najzastupljeniji sa oko 45%, a potom orijentalni duvan sa oko 42%. Proizvodnja ostalih tipova (virxinija flue-cured, dopunski, cigarni) kreće se oko 13%.
S obzirom na veliki interes koji predstavlja duvan za našu zemlju, a posebno za neke njene rejone, uz uvažavanje povoljnih prirodnih uslova korisno je bolje poznavanje tehnologije njegove proizvodnje. Kako se u nas proizvodi više tipova duvana, potrebno je poznavanje specifičnosti u proizvodnji svakog tipa posebno.

1. POREKLO I ISTORIJA KULTURE

Duvan (Nicotiana tabacum L.) i krhka (mahorka) Nicotiana rustica L.) pripadaju rodu Nicotiana, familiji Solanaceae. Rod Nicotiana obuhvata preko 70 do sada poznatih vrsta. Najveći deo vodi poreklo iz Južne i Severne Amerike, a manje iz Australije. Obe gajene vrste (duvan i krxa) vode poreklo iz Južne Amerike.

2. MORFOLOŠKE I BIOLOŠKE OSOBINE

Duvan je jednogodišnja biljka. Međutim, u tropskim predelima vegetacioni period može da traje više godina.

2.1. Koren

Duvan ima vretenast koren sa velikim brojem žila i žilica koje se uglavnom nalaze u orničnom sloju zemljišta.

2.2. Stablo

Stablo je uspravno, člankovito, okruglo, ispunjeno parenhimom. Visina stabla varira od 0,5-3,0 m što zavisi od sorte, ekoloških uslova i primenjene agrotehnike. Članci (internodije) su duži i deblji u donjem a kraći i tanju u gornjem delu stabla. Broj i dužina internodija su sortna osobina.
Izgled (habitus) biljke može biti: konusan, dvostruko konusan, obrnuto konusan, cilindričan i eliptičan.

2.3. List

Lišće zbog kojeg se duvan i gaji, varira u širokim granicama po broju, veličini, obliku, položaju prema stabljici, debljini lisnog tkiva. Sazrevanje lišća počinje od osnove i ide postepeno ka vrhu stabla - sazreva po insercijama.

2.4. Plod

Plod je dvodelna čaura, mrko braon boje, jajastog oblika. U zrelom stanju čaura najčešće puca. U jednoj čauri nalazi se od 1.000 - 2.000 semenki. Seme je vrlo sitno, bubrežastog oblika, hrapavo, mrko, mrežaste površine. Masa 1.000 semenski iznosi 0,06 - 0,08 g. Jedan gram sadrži od 10.000-15.000 semenki.

3. BIOLOŠKE OSOBINE

Proizvodnja duvana je složen i po mnogo čemu specifičan proces, uslovljen pre svega biološkim osobinama vrste. NJegov rast i razviće, prinos i kvalitet, menjaju se pod uticajem klimatskih i zemljišnih uslova i nivoa agrotehnike.
U proizvodnim uslovima, životni ciklus duvana se deli na dva osnovna perioda: period proizvodnje rasada i period razvića u polju (od rasađivanja do sazrevanja čaura).
Dužina vegetacionog perioda kreće se od 100 - 200 i više dana, od čega na period proizvodnje rasada otpada 45-60 dana a na razviće u polju 80-150 dana. Svaki od ova dva perioda može da se podeli na više ontogenetskih faza.
Period proizvodnje rasada obuhvata sledeće faze: klijanje semena, nicanje, ukorenjivanje rasada i stasavanje rasada.
Za klijanje semena potrebni su sledeći uslovi: toplota, prisustvo vlage i dobra aeracija. Optimalna temperatura za klijanje semena iznosi 25-28°C.
Posle 4-6 dana od početka klijanja semena nastupa faza nicanja, a posle 6-8 dana javlja se prvi pravi list. U ovo vreme korenak dostiže od 8-12 mm i počinje da se grana. Optimalna temperatura za ovu fazu je 20 - 26°C.
Ukorenjivanje mladih biljaka obuhvata period od pojave prvog pravog lista pa do kraja usporenog rasta nadzemnog dela biljke. Tri do pet dana od pojave prvog lista pojavljuje se drugi.
Oba lista dostižu veličinu kotiledona, zauzimaju suprotan položaj od kotiledona, zauzimaju suprotan položaj od kotiledona (ukrštenost lišća). U ovo vreme koren dostiže dužinu od 6-8 cm. Tada nastupa razviće korenovog sistema. Pri povoljnim uslovima faza ukorenjivanja traje oko 15 dana. Pri kraju ovog perioda lišće se razrasta i podiže (usporavanje lišća - "podizanje ušiju").
Stasavanje ili formiranje rasada predstavlja period od podizanja ušiju do obrazovanja 5-6 listova i porasta stabla u visinu od 7-9 cm. Ovaj period traje 20-25 dana.
Period razvića u polju posle rasađivanja obuhvata sledeće faze: ukorenjivanje, bujni porast biljaka, cvetanje, formiranje ploda i sazrevanje semena.
Rast i razviće duvana posle rasađivanja počinje fazom ukorenjivanja. Posle rasađivanja nadzemni deo biljke slabije raste, dok se koren grana i ostvaruje intenzivan rast. Ova faza traje 10-15 dana.
Faza bujnog porasta traje 40-50 dana i predstavlja period u kome se ostvaruje brzo formiranje nadzemnog dela biljke. Stablo i listovi intenzivno rastu. Uoči butonizacije (pojave cvetnih pupoljaka) rast stabla se usporava. U ovoj fazi potrebe duvana za vodom i hranljivim materijama su velike.
Cvetanje nastupa posle 7-10 dana od pojave cvetnog pupoljka. Cvetanje ide od centra prema periferiji cvasti. Cvetanje traje od 15-35 dana a zavisi od sorte, temperature, vlažnosti i obezbeđenosti hranljivim materijama.
Posle oplođenja nastupa formiranje ploda (čaura) sa semenom ofa faza traje od 15-35 dana. Optimalna temperatura za formiranje semena iznosi 22-28°C.
Formiranje i sazrevanje listova ne može da se izdvoji kao posebna faza u razviću duvana, jer se ovo odvija u svim pomenutim fazama, a posebno u fazi bujnog porasta i cvetanja. Period rasta jednog lista traje 20-25 dana. Kada list dostigne svoj najveći rast i kada sadrži najviše organskih materija ulazi u tehničku zrelost.

4. TIPOVI I SORTE DUVANA

4.1. Tip duvana - berlej

Burley DKH - 28
Ima izražen potencijal za prinos koji se kreće od 2.500-3.000 kg/ha.

Burley DKH - 33
Prinosi su približni prinosima Burley DKH - 28 i kreću se od 2.500-3.000 kg/ha.

4.2. Tip duvana - virhinija

4.2.1. Srem 47

Srem 47 daje 2.100 - 2.500 kg/ha suvog lišća.

4.3. Tip duvana - orijentalni

NS - 72
Zavisno od uslov gajenja, na 1 ha može d se rasadi i preko 200.000 biljaka.

4.3.1.1. Jaka MD - 77

Prosečni prinosi kreću se od 1.300 do 1.700 kg/ha.

4.3.1.2. Jaka MD - 80

Ova sorta daje 1.250-1.650 kg/ha suvog lišća.

Otlja MD 159 - 78
U proseku prinosi ove sorte prelaze 2.000 kg/ha suvog lišća. U povoljnim uslovima gajenja iznosi 2.400-2.800 kg/ha.

5. PRIVREDNI ZNAČAJ

Duvan u listu i njegove prerađevine, predstavljaju značajne proizvode u privredi sveta, a u međunarodnom robnom prometu zauzimaju visoko mesto. NJegovo učešće u ukupnom izvozu zemalja sveta tokom prve polovine ovog veka je iznosilo oko 1%.
U privredi pojedinih zemalja on zauzima važno mesto. Tako u SAD-u, duvan polazi odmah iza pšenice, pamuka i kukuruza sa oko 8% učešća. Nacionalne ekonomije Grčke, Bugarske, Turske, Južne Rodezije i još nekoliko zemalja, dosta su zavisne od obima proizvodnje i izvoza duvana.
Za gajenje duvana uglavnom se koriste slabije produktivna zemljišta. Ova privredna delatnost ima složen proces proizvodnje što zateva kvalifikovanu radnu snagu.
Značaj duvanske privrede u nas ogleda se u sledećem: učešće u formiranju nacionalnog dohotka, prihoda putem poreza (što predstavlja jedan od važnih prihoda za buhet zemlje).
Proizvodnja duvana u listu zahteva učešće radne snage, bilo stalno ili povremeno. Ovo učešće živog rada, počev od proizvodnje u polju pa do dobijanja gotovih proizvoda daje duvanu neki momenat koji ukazuju na značaj ove privredne grane, kako u formiranju nacionalnog dohotka, tako i u poboljšanju platnog bilansa zemlje.
Lišće duvana uglavnom se koristi u obliku proizvoda za pušenje: cigarete, cigare, duvana za lulu, a može i na drugi način (duvan za žvakanja, ušmrkivanje). On je postao sredstvo za uživanje zbog specifičnog hemijskog sastava lišća. Produkti njegovog sagorevanja, uneti u ljudski organizam udisanjem dima, imaju određeno fiziološko dejstvo.

6. ODNOS DUVANA PREMA USLOVIMA SPOLJNE SREDINE

Duvan se proizvodi u pojasu koji se proteže od Švedske, na 60o severne geografske širine, pa do ugozapadnih oblasti Australije i Novog Zelanda, na 40o južne geografske širine.
Duvan vodi poreklo iz tropskih i subtropskih predela pa ima velike potrebe za toplotom i svetlošću. Saglasno tome, vreme njegove proizvodnje određeno je na najtopliji periodu u godini, a da bi se on na neki način produžio, duvan se u prvoj fazi svog razvića kao rasad proizvodi u zaštićenom prostoru (leja).

Odnos prema toploti - Minimalna temperatura za porast i razviće duvana je 10-12°C, optimalna 22-30°C, a maksimalna 35°C. Temperature preko 40o izazivaju podgorevanje lišća. Posmatrano u celini, temperature ispod 10°C nisu povoljene za porast i razvoj. Temperature od -1 do -2°C izazivaju uginjavanje biljaka.
Sume temperatura za razviće duvana zavisno od tipa i sorte iznose od 1.850 - 3.500°C. Pri nižoj toplotnoj sumi vegetacioni period duvana u polju se produžava i obrnuto. Tako u periodu sazrevanja lišća povoljne su temperature preko 20°C.

Odnos prema svetlosti - Duvan ima veliku potrebu za svetlošću. Intenzivno osvetljenje obezbeđuje visoku fotosintetsku aktivnost, što se ogleda u brzom nakupljanju sume materije i dobijanju visokih prinosa. Ne podnosi zasenjavanje, pa mu odgovaraju prisojne strane. Duvan je u osnovi biljka dugog dana (cveta pri dužini dana koja traje preko 12 časova), mada ima formi koje cvetaju u uslovima kratkog dana (dužina dana je ispod 12 časova) kao i formi koje su neutralne.

Odnos prema vlagi - Potrebe duvana za vodom su različite što zavisi od tipa i faze razvića duvana. One rastu od rasađivanja do prelaska u reproduktivnu fazu (ukorenjavanje, bujni porast), odnosno do butonizacije i početka cvetanja, pa zatim opadaju. Krupnolisni duvani traže veću količinu vode, dok sitnolisni dobro uspevaju i pri manjoj količini vodenog taloga. Optimum padavina u vegetacionom periodu za berlej iznosi 800-1000 mm, virhiniju 600-800 mm a orijentalne i dopunske duvane 120-200 mm. U fazi sazrevanja lišća duvan može podneti dugotrajnu sušu, što može biti povoljno za aromatične sitnolisne duvane. Međutim, negativne posledice suše mogu se ispoljiti i na prinos i kvalitet ako se ona javi u prvim fazama porasta i razvoja, posebno kod krupnolisnih duvana.

Odnos prema zemljištu - Tip zemljišta ima uticaja na prinos i kvalitet sirovine duvana. On se odražava preko hemijskog sastava - hranidbenog režima, mehaničkog sastava, strukture, vodno-vazdušnog režima itd. Pri izboru zemljišta treba voditi računa da ono prema svojim osobinama zadovoljava zahteve, kako tipa tako i sorte duvana.
Duvanima tipa berlej odgovaraju plodnija zemljišta, snabdevena dovoljnom količinom hranljivih materija, posebno kalijumom i fosforom, kao što su aluvijumi i černozem.
Virhinija najbolje uspeva na lakšim zemljištima, siromašnim u humusu (oko 1%) kao što su: peskovita ilovača, ilovasta peskuša, neutralne do slabo kisele reakcije (pH = 5,5 - 6,0).
Sitnolisnim i dupunskim duvanima, odgovaraju zemljišta na brdskim i nagnutim položajima, slabije plodnosti, a posebno siromašna azotom. To su: crvenice, lakše gajnjače, skeletoidna i deluvijalna zemljišta.
Bez obzira na tip zemljišta, najpovoljnija pH vrdnost za gajenje duvana treba da pokazuje slabo kiselu reakciju (pH = 6,0).
Značaj reakcije zemljišta za biljke duvana ogleda se u sledećem:
- alkalnost zemljišta pogoduje razvoju gljivičnih bolesti (korenova trulež),
- kiselost zemljitša nepovoljno utiče na stepen iskorišćavanja fosfora koji je značajan za porast i razvoj biljaka posle rasađivanja. U odsustvu fosfora cvetanje i sazrevanje liša nastupa kasnije.

7. USLOVI ZA PROIZVODNJU DUVANA U NAS

Jugoslavija se nalazi približno između 42° i 46°severne geografske širine. Ona je pre svega balkanska, zatim srednjoevropska (panonska), podunavska, a malim delom jadransko-mediteranska zemlja.
Od klime manje ili više zavisi razvoj i razmeštaj svih grana poljoprivredne proizvodnje a time i duvana.
U našoj zemlji postoje tri velike klimatske oblasti: Panonska, Planinska i Jadranska.
U Panonskoj oblasti zastupljena je panonsko-kontinentalna klima, nešto blaža od prave kontinentalne klime koja vlada u istočnoj Evropi.
U Planinskoj oblasti zastupljena su tri klimatska tipa: umereno-kontinentalni, planinski i župski.
Prisustvo i uticaj različitih tipova klime, što se pre svega odnosi na prve dve oblasti, pruža mogućnost proizvodnje više tipova duvana.
U Jugoslaviji su zastupljeni različiti tipovi zemljišta, što utiče da se proizvodnja duvana odvija na zemljištima različite plodnosti, što ima uticaja na prinos i kvalitet.
Tipovi zemljišta kod nas mogu se svrstati u dve grupe i to: zemljište u ravnicama i brežuljkastim terenima, u zemljišta u brdsko-planinskim područjima. U prvoj grupi dominiraju: černozem, smonica, gajnjača i parapodzolasta gajnjača. U drugoj: kisela smeđa i parapodzolasta zemljišta, a potom crvenice, smeđa zemljišta i rendzine.
Različiti tipovi klime i zemljišta zahtevaju uvažavanje potreba duvana u pogledu uslova za njegovo uspešno gajenje, što se u praksi često zapostavlja.
Saglasno ovome, suočavamo se sa činjenicom da izostaje rejonizacija tipova i sorti duvana, što se nepovoljno odražava na prinos i kvalitet sirovine.
Primer dobre organizacije proizvodnje duvana imamo u Bugarskoj koja spada u red najvećih svetskih proizvođača. Na osnovu uslova za proizvodnju utvrđeno je 6 osnovni oblasti za duvan, a svaka od njih sadrži više proizvodnih rejona.

8. AGROTEHNIKA - PROIZVODNJA DUVANA

9. PROIZVODNJA RASADA

PRIPREMA LEJA

Rasad duvana može se proizvoditi u hladnim, polutoplim i toplim lejama. Koje će se leje koristiti zavisi od klimatskih uslova i mogućnosti proizvođača. Iskustva ukazuju da su polutople leje pogodnije od ostalih. Izrada polutoplih leja je jednostavna, jeftina i omogućava dobijanje kvalitetnog rasada i na vreme.

DEZINFEKCIJA ZEMLJIŠTA U LEJI

Cilj dezinfekcije zemljišta u leji je u uništavanju parazita (ukoliko su prisutni u leji) prouzrokovača korenove truleži, poleganja rasada, nematoda i korova. Dezinfekcija se najčešće obavlja preparatom metil-bromid koji se u prometu javlja pod imenom terabol ili bromo-gas. Sredstvo je veoma otrovno, u obliku gasa, a primenjuje se isključivo pod kontrolom stručnjaka. Metil-bromid deluje kao fungicid, insekticid, nematocid, a ima dobro herbicidno dejstvo na većinu jednogodišnjih mono i dikolilelodnih korova u fazi klijanja i nicanja.
Optimalno vreme za delovanje ovog preparata je između 48 i 72 sata. Da bi se postigla željena efikasnost, zemljište treba da se zagreje do najmanje +10oC. Uslov za ovo je usitnjeno i umereno vlažno zemljište, pokriveno polietilenskim platnom-folijom.
Za dezinfekciju leje od 10 m2 koristi se jedna boca od 0,5 kg (50 g/m2).
Pre aktiviranja boce treba obavezno pregledati i eventualno zakrpiti plastičnu foliju i ukopati oko leje (10-15 cm) kako bi se sprečio prodor gasa u spoljnu sredinu.
Bocu sa otvaračem postaviti na sredinu leje, na čvrstu podlogu (cigla, daska). Pritiskom ruke na olabavljeni plastični pokrivač, otvarač-ključ, probija bocu, a pare preparata šire se po površini leje. Posle 48 sati otvara se jedno čelo leje (obaviti popodne, predveče), a sledećeg dana, odnosno jutra leja se potpuno otkriva (ostaje otkrivena najmanje 24 sata), a potom se pristupa setvi. Prazne boce preparata treba zakopati u zemlju.
Zavisno od meteoroloških uslova dezinfekcije leja izvodi se na nekoliko dana pre setve.

SETVA SEMENA

Seme duvana je jako sitno, tako da jedan gram sadrži od 10.000 do 15.000 semenki.
Količina semena u setvi utiče ne samo na broj biljaka u leji, nego i na trajanje pojedinih faza porasta i razvića mladih biljaka. Gusta setva utiče na pojavu bolesti, štetočina i ekonomičnost proizvodnje rasada. Pored toga, biljke se izdužuju (stablo je tanko i nežno), sporije se primaju, lakše oboljevaju i sporije se razvijaju.
Suprotno, manje količine semena po 1 m2 daće biljke sa kraćim i debljim stablom koje je jače i otpornije. Proizvođači uglavnom seju više semena po 1 m2 u želji da na maloj površini proizvedu veći broj biljaka, umesto da rade obrnuto.
Količine semena po 1 m2 su različite za pojedine tipove duvana. U proizvodnji krupnolisnih duvana potrebno je 50% manje semena u odnosu na domaće tipove duvana.
Na osnovu podataka u tabelama 3 i 4 zaključuje se da treba sejati manje semena na većoj površini uz čupanje manjeg broja ali što ujednačenijih biljaka.
Vreme setve semena treba usaglasiti vremenu proizvodnje rasada. To znači da treba voditi računa o toplotnim uslovima rejona, pošto sadnju treba obaviti u vreme kada nema opasnosti od poznih preletnjih mrazeva. Setva semena obavlja se tokom marta,
što zavisi od rejona gajenja, vrste leja i meteoroloških uslova.

Seme duvana može se sejati naklijalo ili nenaklijalo. Naklijalo (ono se ne preporučuje zbog oštećenja klice pri manipulaciji) i suvo seme mogu se sejati ručno, omaške sa inertnim nosačem (pesak, pepeo, koštano brašno). Veoma rasprostranjen način setve je i pomoću vode. Ovaj način sastoji se u tome što se određena količina semena doda u kante za zalivanje u kojoj se nalazi voda. Količina semena za jednu leju od 10 m2 podeli se na dva dela. Seme se meša sa vodom pa se leja zalije prvo s jedne strane po dužini, do sredine leje. Potom se to isto obavlja sa druge strane leje. Posle toga kanta se ispira iznad leje zalivenjam posejane površine. Na ovaj način seme se dosta ravnomerno raspodeli po površini leje. Uz to, setva se znatno brže obavi, a zaemljište u leji pod dejstvom zalivanja se sleže - sabija. Nakon setve i zalivanja seme se obavezno pokriva tresetom, prosejanim (pregorelim) stajnjakom, piljevinom ili slamom. Treba istaći da sredstvo za pokrivanje leje-semena mora biti dezinfekovano.
Setva peletiranog semena - "peletiranje" je postupak gde se površina semena duvana oblaže internim materijalom (nosačem) kome se dodaju mineralna đubriva (obezbeđuje se hrana mladoj biljčici pri klijanju), fungicidi i insekticidi. Sitno seme duvana ovim postaje krupnije - veće mase čime se olakšava setva. Efekti kod setve peletiranim semenom su :
- Ujednačenija setva, jer se može tačnije dozirati količina semena po jednici površine,
- Ujednačen vegetacioni prostor a time i dobijanje ujednačenih biljaka.
- Izbegava se proređivanje u leji,
- Obezbeđuje se zaštita i hranivo za mladu biljku u prvim danima života,
- Peletirano seme daje mogućnost proizvodnje rasada i na neki drugi način kao što je : proizvodnja u kontejnerima, različitim supstratima, korišćenje setvenih ploča za raspoređivanje semena po površini.

NEGA RASADA

Setva semena u lejama obavlja se tokom marta a rasađivanje tokom maja, tako da dužina perioda proizvodnje rasada iznosi 45-60 dana. U toku proizvodnje rasada primenjuju se sledeće mere nege: zalivanje, prihranjivanje, provetravanje, plevljenje i proređivanje, podrezivanje i kaljenje.
Zalivanjem treba obezbediti održavanje umerene vlažnosti gornjeg sloja zemljišta u leji. Ono je posebno važno u periodu od setve do ukrštanja lišća. Tada se češće zaliva sa 2-3 litre vode po 1 m2. U kasnijim fazama (podizanje ušiju i bujni porast) rasad se zaliva ređe, svaki drugi ili treći dan, kako bi se korenov sistem jače razvijao i izbegla opasnost od pojave glivičnih oboljenja. Zalivanje treba izvoditi u jutarnjim satima. Ova mera nege može da se izvodi ručno (kantama za zalivanje) ili uređajima za navodnjavanje koji rade na principu veštačke kiše i ssistemom kap po kap, koji se sve više primenjuje za navodnjavanje u zatvorenom prostoru (staklenici, plastenici).
Prihranjivanje je obavezna mera nege u proizvodnji rasada. To dolazi otuda što rasad usvaja značajnu količinu hraniva iz zemljišta, a po jedinici površine imamo veliki broj biljaka, i zbog toga što čestim zalivanjem dolazi do ispiranja hraniva iz površinskog sloja zemljišta.
Za prihranjivanje koriste se mineralna đubriva čiji su hranjivi sastojci lako pristupačni mladoj biljci. Izvođenje: na dva dana pre prihranjivanja rasad ne treba zalivati, kako bi rastvor mineralnog đubriva brže dospeo do korenovog sistema.
Prvo prihranjivanje se izvodi kada rasad ima razvijen prvi par pravih listića. Drugo prihranjivanje sledi za 7-10 dana. Za leju od 10 m2 treba rastopiti između 150-200 grama (15-20 g/m2) KAN-a. Obavezno, posle prihranjivanja rasad treba isprati zalivanjem, kako bi se oprali ostaci đubriva sa mladih biljaka i izbegla oštećenja.
Održavanje potrebne toplote u lejama ubrzava stasavanje rasada. Zbog toga se leje pokrivaju polietilenskim platnom ispod kojeg se temperatura povećava za 5-10oC. Provetravanje leja, zavisno od spoljnih uslova i faze razvoja rasada, postiže se otvaranjem čeonih strana na leji, tako da vazduh slobodno cirkuliše. Kod pojave visokih temperatura može se otkriti cela leja.
Plavljenjem se odstranjuju korovi, a proređivanjem suvišne biljke iz leje. Pre i posle plevljenja ili proređivanja rasad treba zaliti. U lejama gde je izvršena dezinfekcija zemljišta ova mera nege izostaje.
Problem dobijanja ujednačenog i kvalitetnog rasada, stručnjaci pokušavaju da reše podrezivanjem - šišanjem.
Ovo se izvodi tako što se podrezuju razvijeniji listovi ali iznad vegetacionog pupoljka, koji ne sme da se ošteti. Podrezane biljke su ujednačenije, jače stabljike, a time pogodnije za ručnu a posebnu mašinsku sadnju.
Kaljenje rasada predstavlja skup mera čiji je cilj priprema mladih biljaka za period razvića na njivi. Priprema mladih biljaka obuhvata sledeće: na 10-14 dana pre stasavanja rasada za sadnju zalivanje se proređuje i potpuno prekida kako bi biljke bile izložene dnevnim i noćnim temperaturama vazduha. Usled prestanka zalivanja intenzivira se razvoj korena, a stablo postaje dovoljno elastično i čvrsto. U slučaju nepovoljnih vremenskih prilika u periodu kaljenja, leja se mora pokriti.
Rasad se čupa neposredno pred rasađivanje. Treba birati najjače biljke, približne veličine i pojedinčno. Pre i posle čupanja rasad treba dobro zaliti. Ostatak rasada u lejama treba negovati za dosađivanje ili neke druge nepredviđene potrebe.
Kod krupnolisnih duvana (berlej i virhinija) rasad je stasao za sadnju kada ima 6 razvijenih listova, stablo dužine 13-15 cm i debljine 6-7 mm. Kod domaćih tipova duvana (orijentalni i dopunski) dužina stabla iznosi oko 12 cm sa 5-6 razvijenih listova.
Broj biljaka koji se čupa sa jedinice površine (1 m2) prvenstveno zavisi od tipa duvana. Kod krupnolisnih duvana čupa se od 200-300, orijentalnih 450-550, a dopunskih 400-500 biljaka.

BOLESTI I ŠTETOČINE

BOLESTI I ŠTETOČINE RASADA

PROIZVODNJA U POLJU

PLODORED I MONOKULTURA

OBRADA ZEMLJIŠTA

Za duvan obrađivanje zemljišta ima poseban značaj. On spada u ratarske kulture sa velikim zahtevima u pogledu dubine, vremena izvođenja i kvaliteta osnovne obrade. Obrada zemljišta za duvan ima veliki značaj zato što on u toku vegetacionog perioda proizvodi veliku količinu organske - zelene mase.
Vreme osnovne obrade zemljišta za duvan zavisi od preuseva. Ako on dolazi u plodoredu posle ozime pštenice ili drugih stranih useva, što je u nas najčešće slučaj, onda osnovna obrada treba da započne zaoravanje strništa - odmah posle žetve žita, na dubini 12-15 cm. Duboko oranje izvodi se ranije - početkom jeseni na 30-35 cm dubine. Prema mnogim ispitivanjima pokazano je, da je najveći efekat dalo oranje u septembru sa prethodnim zaoravanjem strništa ili bez zaoravanja strništa. Kasnija oranja dala su manji prinos, a najmanji kada je ono urađeno u proleće.
Na dublje pooranom zemljištu, tokom jeseni i zime, nagomilava se više vlage, korenov sistem se bolje razvija, pa se dobija viši prinos, nego na plićem oranju. Da bi se obezbedila potrebna dubina pri oranju, posebno za krupnolisne duvane, preporučuje se izvođenje podrivanja zemljišta. Pored povećanja dubine obradivog sloja razvijanjem zbijenog - nepropustljivog sloja, ovom merom se popravljaju vazdušne i vodne osobine zemljišta. Pri podrivanju, sirovi sloj zemijšta ne izbacuju se na površinu. Ono može da se izvodi zajedno sa oranjem (plug sa podrivačem), ili posebno, pre oranja. Izvodi se tokom leta ili početkom jeseni, na 3-4 godine.
Predsetvena priprema zemljišta ima značajnu ulogu pri gajenju duvana. Ovom obradom postiže se stvaranje ravnog, dovoljno rastresitog, vlažnog, toplog i aktivnog sloja zemljišta, čistog od korova. Pripremljeni sloj zemljišta treba da je u svom donjem delu optimalno zbijen a u gornjem (površinskom) rastresit. U predsetvenoj pripremi zemljišta koristi se više oruđa, a najbolji kvalitet postiže se primenom setvospremača. Predsetvena priprema zemljišta vrši se na dubini od 8 - 10 cm.
Pored redovnih mera pripreme zemljišta, za virxinijske flue-cured duvane izvodi se izrada "gredica" na kojima će se obaviti rasađivanje.
Izradi gredida se pristupa na 7-14 dana pre rasađivanja. Od oruđa se koristi gredičar koji može formirati dve ili četiri gredice.
Sadnja na gredice utiče na brže i dublje ukorenjavanje biljaka, pospešuje obrazovanje adventivnih korenova, smanjuje mogućnost zabarivanja, hraniva su dostupnija biljkama a poboljšavaju se vodne i vazdušne osobine zemljišta. Ovo pozitivno utiče na prinos i kvalitet duvana. Pri rasađivanju ovako izgrađene gredice se manje ili više zaravne, pa merema nege treba popravljati i održavati gredice.

RASAĐIVANJE

Duvan se rasađuje kada se temperatura stabilizuje, odnosno, kada prođe opasnost od pojave poznih prolećnih mrazeva. Ovakvi temperaturni uslovi nastupaju u našoj zemlji obično krajem aprila i početkom maja, što zavisi od područja gajenja. Pored klimatskih uslova područja na vreme sadnje mogu uticati sorta, stasavanje i kvalitet rasada. Maj mesec je najpovoljniji za rasađivanje. Zavisno od rejona proizvodnje, (negde se obavi početkom, a negde krajem meseca) sadnja se izvodi tokom celog meseca maja. Svakako, da ranija sadnja u ovom periodu utiče da duvan manje strada od tripsa duvana i plamenjače.
Rasađivanje se izvodi mašinama - sadilicama. Pri rasađivanju mašinama, produktivnost je vać za 4-5 puta u odnosu na ručnu sadnju. Mašinsko rasađivanje je moguće na različitim terenima. Najčešće se koriste dvoredne i četvororedne sadilice. One su snabdevene uređajima za automatsko doziranje vode tokom sadnje (zalivanje).
Pod uslovom da je zemljište kvalitetno pripremljeno, rasad ujednačen, sa jednom dvorednom sadilicom, za jedan sat može da se rasadi 3.000 - 5.000 biljaka što zavisi od gustine sadnje. Pored veće ekonomičnosti i produktivnosti pri mašinskom rasađivanju, postiže se i bolji kvalitet sadnje. Biljke se zatrpavaju na istu dubinu, a konstantnost rastojanja između redova omogućava primenu mašina u kasnijim fazama rada.
Proizvođači koji plantažno gaje duvan (Kanada, SAD) za rasađivanje koriste kombajne koji imaju sadilicu sa automatskim uređajem za zalivanje. Sadilica je dvo ili četvororedna. Ovi kombajni, pored sadilice, imaju više priključnih mašina, kao što su kultivatori, ogrtači. Pored toga kombajn koristi uređaje za poluautomatsku bezbu, zalamanje cvasti, tretiranje protiv zaperaka, tretiranje protiv bolesti i štetočina, depozitore za đubrenje i unošenje zaštitnih sredstava u zemljište.
Gustina sadnje prvenstveno zavisi od tipa i sorte, a potom od kimatskih i zemljišnih uslova.
Gustina rasađivanja i broj biljaka po 1 ha
Prema nekim podacima iz USA za virxinijske flue-cured duvane preporučuje se razmak između redova od 107-122 cm a biljaka u redu od 46-61 cm, gde gustina useva iznosi od 15.000-20.000 biljaka po 1 ha. Prema američkim iskustvima gustina berleja od 25.000 biljaka po hektaru, će dati visoke prinose. Pored toga, smatra se da gustina od 30.000 biljaka po hektaru može dati visoke prinose u sezoni sa povoljnim vremenskim prilikama za gajenje duvana.

NEGA DUVANA

Nega rasađenog duvana obuhvata više agrotehničkih mera od kojih su neke zajedničke sa merama za druge okopavine (međuredna kultivacija, zaštita od korova, bolesti i štetočina, navodnjavanje) i specifične mere nege kao što su: zalamanje cvasti i zakidanje zaperaka.

KULTIVIRANJE

Međuredna kultivacija ili prašenje je osnovna mera nege kojom se površinski sloj zemljišta održava u rastresitom stanju a korovske vrste suzbijaju. Ova mera izvodi se više puta, (2-3 puta). Prva međuredna kultivacija vrši se posle ukorenjavanja mladih biljaka, odnosno 10-15 dana od sadnje. U proizvodnji krupnolisnih duvana (virxinija) pored međuredne kultivacije izvodi se i ogrtanje biljaka-ogrtačima.

SUZBIJANJE KOROVA

Međuredna kultivacija kao mera nege nije dovolja u borbi sa korovima pa je za uspešno gajenje potrebno koristi i herbicide. Ovo znači, da je uspešna borba protiv korova moguća samo u kombinaciji sa agrotehničkim merama, a tu dolaze osnovna obrada zemljišta i priprema zemljišta za sadnju.
Suzbijanje korova u duvanu izvodi se pre rasađivanja i to: inkorporacijom i prskanjem zemljišta.
Inkorporacija je postupak unošenja haerbicida u zemljišta do dubine 5-7 cm, izvodi se neposredno posle tretiranja površine zemljišta. Na ovaj način povećava se efikasnost herbicida. Primena herbicida putem inkorporacije jednako je efikasna kako u suvoj tako i u vlažnoj godini.
Najčešće korovske vrste u duvanu su: poponac (Convolvulus arvensis), pomoćnica (Cirsium arvense), poljski rastavić (Eljuisetum arvense), muharika (Digitalis sp., Setaria sp.), pirevina (Agropirum repens) i druge. Za suzbijanje korova u duvanu postoji više selektivnih herbicida koji suzbijaju pojedine grupe korovskih vrsta.
Od herbicida koji se mogu koristiti za suzbijanje korova mogu se istaći: Devrinol NJP-50, Devrinol 45-F, Galex/R 500-EC, Bonalan-EC, Patoran/R/50 i drugi.

NAVODNJAVANJE

Voda je bitna za razvoj biljaka, pa prema tome i za duvan, posebno virxiniju i berlej. Nedosatatak vlage, naročito u periodu od sadnje do početka cvetanja smanjuje prinos i kvalitet.
Koristi od navodnjavanja krupnolisnih duvana su:
- u toku proizvodnje u polju, duvan se bolje razvija (smanjuje se izbijanje zaperaka, podgorevanje, ubrzava zrenje, lakše se suši, bolje koriste hraniva itd.).
- utice na broj i veličinu listova a time i na prinos koji se povećava (zavisno od drugih faktora) za 10-20%,
- poboljšanje fizičkih i hemijskih osobina osušenog lišća-kvalitet,
- povećanje prinosa i kvaliteet utice na vrednost proizvodnje koja se u proseku povećava za oko 30%.
Broj navodnjavanja, vreme i količina vode značajni su za ostvarivanje viših prinosa i kvaliteta. Naša a i inostrana iskustva ukazuju da se duvan uglavnom navodnjava do faze cvetanja i početka berbe. Tokom berbe ono se izvodi samo u slučaju velikih i dugotrajnih suša. Praktično, nema jedinstvenog načina određivanja vremena i broja navodnjavanja. Međutim, postoje neki kriterijumi koji mogu uticati na broj, vreme i količinu unete vode.
Od sadnje do početka cvetanja u proseku prođe 60-65 dana. Smatra se da krupnolisnim duvanima treba nedeljno oko 25 mm vode, pa količina vode u jednom navodnjavanju treba da iznosi 25-35 mm. Ova vrednost odnosi se na prosečne uslove tokom proizvodnje. Veoma je značajno zalivanje neposredno posle sadnje (primanje, ukorenjavanje). Broj zalivanja i količina vode zavise pre svega od meteoroloških prilika u godini proizvodnje.
Navodnjavanje ima veći učinak noću (danju je viša temperatura, isparavanje). Na lakšim zemljištima treba češće navodnjavati sa manjim količinama vode, a težim obratno. Brzina upijanja vode veća je na lakšim, nego na težim zemljištima, pa saglasno tome, treba prilagoditi trajanje zalivanja. Na brzinu upijanja pored tipa zemljišta utiče i količina vode u njemu. Naime, u proizvodnji duvana, najznačajnija je voda koja se ne može ocediti, a pristupačna je biljkama (naziva se pristupačna voda). Posebno je značajna do dubine 20-30 cm jer je u toj zoni najveći deo korenovog sistema biljaka.
Duvan je kultura koja za razliku od drugih okopavina, još uvek zahteva znatno učešće ljudskog rada, pa je to jedan od razloga zbog kojeg se on gaji na manjim površinama. Zbog toga se u proizvodnji duvana, za potrebe navodnjavanja preporučuju dva načina i to: navodnjavanje veštačkom kišom i navodnjavanje kap po kap.
Navodnjavanje veštačkom kišom - orošavanje, je takav način navodnjavanja koji je najbliži padanju kiše. Za razliku od prirodne kiše, ovde je moguće kontrolisati intenzitet, visinu i trajanje orošavanja. Navodnjavanje orošavanjem je pogodno kako za duvan, tako i za druge kulture. Sistemi za navodnjavanje veštačkom kišom mogu biti nepokretni (stacionirani), polupokretni i prenosni. Ovi sistemi se razlikuju među sobom kako u ekskloataciji tako i organizaciji rada.
Sistem kap po kap spada među novije načine navodnjavanja.

Ovaj sistem navodnjavanja ima određene prednosti u odnosu na ostale sisteme i to:
- ušteda energije zbog malih radnih pritisaka
- mali utrošak vode i radne snage
- zbog načina i količina dodavanja vode manje je isparvanje, što je značajno za duvan, jer povećanje relativne vlažnosti može uticati na pojavu bolesti
- ovo je pogodan način navodnjavanja u zaštićenom prostoru (staklenik, plastenik)
- pogodniji je za manje površine

U nedostatku ovog načina navodnjavanja spada:
- velika dužina cevi što otežava kretanje ljudi i mašina,
- visoka cena početnik ulaganja u opremu

Posmatrano u celini, ovaj sistem navodnjavanja je sve više u primeni.

IZNOŠENJE HRANIVA PRINOSOM

Količine hraniva koje se iznose iz zemljišta različite su i zavisne od više faktora (tip, sorta, klima, zemljište, agrotehnika). Zato nije neobično što su u nekim slučajevima vrednosti o iznošenju hranljivih elemenata različite. Ipak, zajedničko je to, da su odnosi NPK približni.
Kod prinosa berleja od 3.000 kg/ha, potrošnja čistog azota kreće se oko 120 kg, fosfora 70 kg, a kalijuma oko 300 kg/ha.
Za dobijanje 2.000 kg/ha lišća virxinije, biljke ukupno utroše oko 70 kg aktivne materije azota, oko 12 kg/ha fosfora i oko 140 kg/ha kalijuma. Približne količine azota, fosfora i kalijuma (68, 15 i 136 kg/ha) iznete su prinosom od 1.700 kg/ha, što je svakako rezultat delovanja drugih faktora.
Kod iznošenja hraniva u orijentalnih i dopunskih duvana, dobijene vrednosti saglasne su biljnoj masi koju oni formiraju. Iznošenje azota kreće se od 20-50 kg/ha, fosfora 4-10 kg/ha i kalijuma 60-80 kg/ha.

Vrste đubriva i primena

Duvan se đubri mineralnim i organskim đubrivima. Pored toga primenjuje se đubrenje preko lista, a za popravku reakcije zemljišta (pH vrednost) upotrebljavaju se krečna đubriva - kalcifikacija.
Od mineralnih đubriva koriste se kompleksna đubriva sa manje azota, a više fosfora i kalijuma, čiji sastav NPK treba da se kreće 3:11:10, 7:22:14, 6:10:20 u količinama od 400-900 kg/ha. Količina đubriva zavisi od plodnosti zemljišta, klimatskih uslova, agrotehničkih mera, tipa i sorte duvana.

BERBA

TEHNIČKA ZRELOST

Veoma je važno da proizvođači znaju kada je vreme za berbu lišća. ^esto se događa da se lišće obere pre ili posle "tehničke zrelosti". U prvom slučaju (česta pojava kod proizvođača virxinije) lišće se teže suši i uglavnom ostaje zeleno, a u drugom, dobija se gruba i neelastična sirovina.
"Tehnička zrelost" je pojav koji označava određeni stadijum u razvoju lišća, a odnosi se na unutrašnje promene koje uticu na njegov spoljni izgled. Prepoznaje se po svetlozelenoj boji lišća (virxinija-žutozelena) kada po ivicama i vrhovima počne da žuti a glavno rebro postaje beličasto. Tada je list krtiji, pojačava se lučenje smole, što se odražava lepljivošću i izrazitijim mirisom. List se opušta i odvaja od stabljike. Berba u punoj tehničkoj zrelosti, pored kvaliteta, obezbeđuje brzo sušenje a time i očuvanje prinosa. U virxinijskih duvana, bolje je obrati jače zreo nego nepotpuno zreo list.

VREME I BROJ BERBI

Broj berbi može biti različit što uglavnom zavisi od tipa i sorte, a potom i niza drugih faktora. Duvani tipa berlej i virxinija beru se 4-5 puta, a orijentalni i dopunski više puta (5-7). U proseku, svaki put se sa jadne biljke ubere 3-5 listova. Treba znati da donje lišće brže sazreva od gornjeg, što utiče na vremenski razmak između pojedinih berbi donjeg i gornjeg lišća.
Berbu treba vršiti u ranim jutarnjim časovima, jer je tada moguće lakše otkidanje listova sa stabla. Treba nastojati da se obere jednako zreo list. Listove ne treba brati ako su vlažni (rosa ili kiša).
Berbom lišća u tehničkoj zrelosti, kao i berbom jednako zrelog lišća, olakšava se nizanje i sušenje.
Zavisno od tipa i sorte duvana, berba lišća započinje za 50-70 dana od rasađivanja i traje 40-60 dana od početka berbe.
Napomena: posle završene berbe lišća, njivu treba očistiti od stabala duvana. Ovo se izvodi sečenjem ili čupanjem, a potom iznošenjem s parcele i uništavanje. Uklanjanjem stabala duvana sa njive, sprečava se prenošenje bolesti i štetočina i pre svega ima preventivni karakter.

NAČIN BERBE

Sazrevanje lišća traje različito i zavisi od uslova gajenja, agromera i sorte. Prvo sazreva donje, zatim postupno srednje, i konačno gornje lišće. Tim redom se lišće i bere. Pri berbi lišće treba čuvati od lomljenja i ne izlagati ga suncu da se ne sparuši i naglo izgubi vodu.

NIZANJE

Zavisno od načina sušenja i tipa sušnice nizanje lišća može da se izivodi mašinama, a potom pomoću drvenih ili metalnih ramova. Nizanje mašinama je najpristupniji način i koristi se kod proizvodnje berleja, orijentalnih i dopunskih duvana.

SUŠENJE

Sušenje predstavlja niz vrlo složenih procesa i obuhvata dve kvalitativno različite faze: štavljenje (žućenje) gde dolazi do određenih promena u listu i isušivanje ili fiksacija izvršenih promena.

SREĐIVANJE, PAKOVANJE I ČUVANJE

Posle završenog sušenja (duvani sušeni u hladu i na suncu), nize se skidaju i grupišu u "petice". To treba obavljati ujutru, kada one sadrže dovoljno vlage koja sprečava oštećenje suvog lišća. Grupisanje lišća u petice treba da se obavi tako da vrhovi listova budu okrenuti na spoljnu stranu a osnova lista na unutrašnju stranu kako bi se izbegla oštećenja. Kod formiranja petica, treba ih formirati tako da u jednoj petici budu nize jedne berbe, veličine i boje. Pri kačenju-vešanju petica, reba izbegavati njihovo dodirivanje (oštećenja, provetravanje i vlaženje).
Posle sušenja duvana toplim vazduhom u bulk sušnici, vlaženje duvana se obavlja u sušnom prostoru, ramovi iznose iz sušnice, lišće skida i pakuje u bale.
Vlaženje duvana u peticama pre početka sređivanja, se može obavljati prirodnim i veštačkim putem.
Prirodno vlaženje može se obavljati u prostorijama gde je prisutan vlažan dazduh-podrumi. U slučaju nedostatka dovoljne vlage u ovakve prostorije može se nasipati pesak (u sloju od 5-10 cm) koji se ovlaži vodom. Pri isparavanju se vlaži lišće duvana. Takođe, proizvođači mogu vlažiti podlogu ukoliko je ona od zemlje.
Izrada bala se obavlja u sanduku koji ne bi trebalo da prelazi dimenzije 80 x 50 cm. U sanduk se postavlja sargija, a potom slaže lišće. U jednu balu treba slagati lišće iste insercije i ujednačene veličine. Izbegavati pakovanje suviše vlažnog lišća da se ne bi ubuđao ili suvog da se ne bi lomio. Preklapanje lišća u bali iznosi jednu do dve trećine njegove dužine, s tim što su vrhovi okrenuti unutra. Ovako spremljene bale uvezuju se kanapom i odlažu na čuvanje do predaje komisiji za otkup. Težina bale treba da iznosi do 30 kg.
Čuvanje bala treba izvoditi u prostoriji koja je sveža i suva. Bale se slažu na palete (koje su odignute od podloge), i povremeno se prevrću. U slučaju da se bale čuvaju u vlažnoj prostoriji dolazi do kvarenja duvana i pojave buđi.

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi