UZGOJ GLISTA
Standardno leglo svakih 100 dana spremno je da bude podeljeno na nova
legla. Kao podloga za uzgajanje glista mogu da se koriste (uz prethodnu
obradu) goveđe, konjsko, svinjsko đubrivo kao i đubre od koza, ovaca i
zečeva. Osim toga mogu da se korisre i karton, stari papir, lišće, piljevina,
mleveni treset, sitno seckana slama i seno, otpaci od prerade iz poljoprivrede.
Najbolje je da podloga, odnosno hrana koja se daje glistama, bude neutralne
reakcije.
Značaj
glista i njihovog prisustva u zemljištu poznat je od davnina. Još u starom
Egiptu postojao je zakon koji je zabranjivao odnošenje glista s obradivih
površina, jer se plodnost tog regiona pripisivala upravo prisustvom glista
u nanosima reke Nil. U staroj Grčkoj Aristotel
je isticao značaj glista i dejstvo na zemljište nazivajući ih "crevima
zemljišta". Jedan od najvećih prirodnjaka i naučnika Čarls Darvin
izučavao je gliste preko 40 godina i objavio je prvu studiju o glistama
u kojoj, izmedu ostalog, kaže: "Sva rodna zemlja u celom svetu
je mnogo puta prolazila i prolaziće kroz utrobu glista". Početkom
20. veka u Americi pojavljuju se prvi odgajivači glista koji više iz hobija
počinju da proizvodegliste, pre svega kao mamce za sportski ribolov, odnosno
kao hranu za ptice i živinu, ali i za proizvodnju kvalitetnog supstrata
za njihove bašte. Vrlo brzo gajenje glista od hobija prerasta u veliki
biznis. Pedesetih godina na Kalifornijskom Univerzitetu Berkeley počinje
selekcija i odabir onih glista koje su najbrže i najkvalitetnije pretvarale
organski otpad u kvalitetan humus. Kao rezultat dobijen je hibrid crvene
gliste poznat pod nazivom "kalifornijska glista". Danas, u svetu
proizvodnja glista predstavlja vrlo unosan posao koji samo u SAD-u dostiže
preko dve milijarde dolara godišnje. Osim Amerike, kao najveći svetski
proizvođači glista, ističu se Japan i Kanada, dok su u Evropi to Italijani.
Ovakva popularnost i trend proizvodnje i gajenja glista u svetu tumači
se na njihovoj velikoj kako direktnoj, tako i indirektnoj koristi, kao
i u relativno lakoj proizvodnji. Direktna korist se ogleda u, pre svega,
zaradi od prodaje glista, dok indirektna predstavlja povećanje plodnosti
zemljišta, a samirn tim i prinosa, odnosno profita. Gliste, danas, nalaze
primenu i u farmaceutskoj industriji (kao izvor mnogih supstanci), odnosno
u živinarstvu, ribarstvu i svinjarstvu, gde se koriste kao hrana. Od glista
se proizvodi izuzetno kvalitetno proteinsko brašno. Svakako, ne treba
zaboraviti glistu kao jedan od omiljenih mamaca u sportskom ribolovu.
Proizvodnja glista ne zahteva skupu opremu, a moguće ih je proizvoditi
gotovo svuda, na otvorenom polju (betonska, drvena ili žičana legla) i
u zatvorenim prostorijama (garaža, terasa, podrum). Osnovna jedinica za
uzgoj glista je leglo. Leglo podrazumeva zapreminu od 100 x 200 x 25 cm
podloge i hrane i oko 100.000 komada samih glista. U jednom leglu ima
oko 20.000 do 30.000 polno zrelih glista dok ostalo čine jaja i mlade,
polno nezrele, gliste. Jedno standardno leglo svakih 100 dana spremno
je da bude podeljeno na nova legla.
Kada
je o mestu reč, odnosno podlozi gde će leglo biti postavljeno, ne mora
da se vodi posebna briga. Prirodno stanište glista su deponije stajskog
i biljnog dubreta. Na površinu gde se podiže leglo postavi se žičana mreža,
zatim sloj starog papira ili kartona. pa onda dodati podlogu. Kao podloga
za uzgajanje glista mogu da se koriste (uz prethodnu obradu) goveđe, konjsko,
svinjsko đubrivo kao i đubre od koza, ovaca i zečeva. Osim toga mogu da
se korisre i karton, stari papir, lišće, piljevina, mleveni treset, sitno
seckana slama i seno, otpaci od prerade iz poljoprivrede.
Trebalo bi izbegavati materijal koji je bogat proteinima, kao i onaj koji
sadrži eterična ulja i druge materije koje gliste ne podnose (iglice četinara,
list oraha), ili materijal koji sadrži ostatke pesticida ili antibitika.
Takođe, treba voditi računa da u podlozi ne bude mnogo velikih i teških
grudvi zemljišta.
Leglo ne treba podizati na mestima koja su u blizini velikih gradilišta,
kamenoloma, železničkih pruga i autoputeva, jer gliste ne podnose potresanja.
Leglo ne bi trebalo da bude izloženo direktnim naletima vetrova, jer jaki
vetrovi teraju gliste u niže slojeve zemljišta i čini ih manje produktivnim.
Glisnjak zahteva malo svakodnevne angažovanosti, što često dovodi do zanemarivanja
i nebrige oko glista. Da bi proizvodnja glista bila uspešna potrebno je
obezbediti optimalne uslove za njihov rast i razviće. Voda je važan činilac
u proizvodnji glista, jer one traže konstantno visoku vlažnost supstrata
u toku razvoja. Međutim, preobilna, kao i premala vlažnost, često su uzrok
što gliste napuštaju leglo u potrazi za povoljnijim uslovima. Optimalna
vlažnost trebalo bi da se održava oko i malo ispod 80% (kada se u šaci
stisne materijal, voda treba da se cedi u kapljicama).
Uprkos tome što gliste traže vlažniju sredinu, za uspešnu proizvodnju
je potrebna i dobra provetrenost. Pošto gliste ne podnose protresanje,
ne može da se obavlja prevrtanje, već samo okretanje samo gornjeg sloja
glistenjaka.
Optimalna temperatura za gliste je oko 20°C. Gliste su osetljive na velika
kolebanja temperature. Ako je temperatura ispod 5°C potrebno je na leju
naneti veći (deblji za oko 10 cm) sloj hrane (organskog otpada). Temperature
ispod 0°C pogubne su za gliste. Gliste prezimljavaju u obliku jaja (kokona),
koje podnose izuzetno niske temperature (i do - 20°C). Visoke temperature
(30°C i više), takođe, su nepovoljne na razvoj glista, pa je potrebno
snižavati temperaturu (prskanjem vodom ili zaklanjanjem od direktnih sunčevih
zraka u toku letnjih vrućina).
Gliste su naročito osetljive na kiselost podloge. Najbolje je da podloga,
odnosno hrana koja se daje glistama, bude neutralne reakcije (ph 6,5 -
7,5). Ukoliko su ph vrednosti niže ili više, potrebno je dodavati, u slučaju
kiselosti, kalcijum-karbonat, odnosno ako je reakcija bazna suvog papira
i treseta).
Virusi i bakterije ne napadaju gliste, odnosno, gliste ne obolevaju. Prirodni
neprijatelji glista jesu krtice, žabe, miševi, ptice. Ipak, najveći neprijatelj
glista je čovek, odnosno, nepažnja prilikom proizvodnje.
Jedan od indikatora plodnosti zemljišta predstavljaju i gliste. One se
sreću samo na plodnim i ne zagadenim zemljištima. Gliste predstavljaju
značajne preradivače i razlagače organskih materija i otpada u kvalitetnu
organsku materiju, koja se naziva glistenjak ili glisnjak. Danas, glistenjak
ima sve veću primenu u povrtarskoj, voćarskoj, cvećarskoj proizvodnji,
kao i dodatak travnjacima. Može da se koristi kao osnovno organsko đubrivo,
ali i za spravljanje hranljive smeše za proizvodnju cveća i povrća, odnosno
rasada i ožiljavanje reznica u voćarskoj proizvodnji. Glisnjak je bogat
humusom (i do 25%), fosforom 2.400 mg/100g), kalijumom (1.400 mg/100g),
kao i mnogim značajnim mikroelementima (cink, bakar, mangan, gvožde),
dok je siromašniji u mineralnom azotu (1 - 1,7%). Osim izuzetno povoljnih
hemijskih osobina, glistenjak ima i visok mikrobiološki naboj, a to znači
i bržu razgradnju organske materije kao i bolje iskorišćavanje hraniva.
Kao osnovno dubrivo, glisnjak se koristi u količini od 0,2 - 5 kg/m2,
dok se za spravljanje kvalitetnih hranljivih smeša, meša sa zemljom i
to, sa siromašnim zemljištima 1:6, dok sa plodnijim 1:10. Ovakve smeše
mogu da se koriste za proizvodnju rasada, kao i proizvodnju povrća kako
na otvorenom polju, tako i u svim tipovima zaštićenih objekata.
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
