UZGOJ NOJEVA

RAZMNOŽAVANJE NOJEVA

NOJEVA JAJA

JAJE

Jaje noja je ovalnog oblika sa ljuskom porcelanskog sjaja. Jaje poseduje stotine malih pora. Jaja variraju u obliku, veličini, težini, strukturi ljuske i njenoj poroznosti. Prosečna veličina jajeta je 13 x 16 cm, a težina je između 1,1 i 1,9 kg. Ljuska je debljine od oko 2 mm i prekrivena je antibakterijskom slojem – kutikulom. U svom sastavu ljuska ima najviše kalcijum karbonata koji je ujedno i izvor kalcijuma za rastući embrion. Membrane ljuske koje su na unutrašnjoj strani sprečavaju ulazak bakterija tako što su molekularno selektivne, tj. propuštaju samo elemente veličine molekula.
Žumance jajeta (koje inače zauzima trećinu zapremine jajeta), obezbeđuje energiju i većinu hranljivih materija neophodnih za ishranu embriona. Žumance se nalazi u sredini, a tu ga drže dve čašice – halaze. U svežem jajetu embrion može da se vidi u obliku beličastog diska na površini žumanceta. Razvoj embriona počinje u telu ženke odmah nakon oplodnje, ali se zaustavlja kada se jaje snese i tako ostaje sve dok ženka ne počne da leži na njima, ili dok se ne stave u inkubator.
Belance snabdeva embrion vodom, delom potrebnih proteina i vitaminima. Zbog visokog pH i aktivnosti lizozoma, belance takođe obezbeđuje fizičku i mikrobiološku zaštitu embriona. Vitaminski i mineralni sastav jajeta zavisi od ishrane na kojoj su ženke držane, pre početka sezone leženja jaja.

SAKUPLJANJE JAJA I ČUVANJE

Jaja bi trebalo sakupiti što pre nakon nošenja, bar jednom dnevno. Jaja bi trebalo staviti u odvojene plastične vreće da bi se izbegle zaraze, a tada se jaja mogu i obeležiti identifikacionim brojem. Jaja mogu biti inficirana na dva načina: spolja, tako što bakterije prođu kroz ljusku jajeta, ili iznutra od strane ženke, pre nego što se ljuska formira (npr. salmonelom). Odlaganje jaja na nekoliko dana daje šansu belancu da se stabilizuje pred inkubaciju. U ovom slučaju, jaja se drže na temperaturi od 12–18 °C u suvoj i čistoj prostoriji, a trebalo bi ih i okrenuti dva puta dnevno u drugom pravcu (ujutru napred, a popodne pozadi) čime se sprečava uvrtanje čašica koje drže žumance.
Prljava jaja se pre odlaganja moraju očistiti suvim putem. Neki farmeri dezinfikuju jaja tako što koriste formaldehidne pare, dok drugi preferiraju da ih peru. Pranje se vrši tako što se prvo prašina i zemlja uklone mekanom četkom, a onda se jaja polažu u sanitarni rastvor (koji bi trebalo da bude malo topliji od samog jajeta), na jedan minut. Na kraju se jaja brišu mekanom krpom, potapaju u vodu da bi se isprala, a zatim se ostavljaju da se prirodno osuše.

INKUBACIJA

U prirodi i ženke i mužjaci leže na jajima – ženke tokom dana, a mužjaci obično noću. Jaja su u kontaktu sa samom kožom noja roditelja, a temperatura na vrhu jajeta je uvek viša nego na dnu. Kako se smenjuju na ležanju, nojevi ih okreću i tada se ona ujedno i provetre. Inkubacija jaja obično traje 42 dana. U uslovima veštačke inkubacije, temperatura mora da dostigne 36 °C. Pred kraj procesa inkubacije, temperatura može biti malo niža pošto embrion takođe proizvodi toplotu u kasnijim stadijumima razvoja. Relativna vlažnost vazduha bi trebalo da bude između 20 i 35%. Tokom 42 dana inkubacije, jaje isparavanjem vode i ugljen dioksida izgubi između 11–18% svoje težine. Brzina i količina kojom se gubi voda zavise od relativne vlažnosti u inkubatoru, kao i od broja i količine pora i debljine ljuske.
Pošto je svako jaje drugačije, brzina i količina izgubljene vode takođe varira. Idealno je da jaje izgubi 13% svoje težine tokom 42 dana. U praksi, gubitak težine se meri za svako jaje i u tom periodu gubitak vode bi trebalo da bude upola manji nego za 42 dana, tj. 6–7%. Dobra ventilacija u inkubatoru je takođe veoma bitna, zato što embrion mora da diše. Embrion uzima kiseonik i proizvodi vodu i ugljen dioksid koji se moraju odstraniti iz jajeta. Ukoliko nema dovoljno protoka vazduha, može se desiti da se embrion uguši.

PROSTOR ZA SMEŠTAJ INKUBATORA

Uslovi (temperatura, relativna vlažnost) u prostorijama u kojima je smešten inkubator moraju biti kontrolisani. Prostorija mora da se provetrava i to tako što se vazduh ispušta napolje, a ne da sve vreme cirkuliše isti vazduh. Mora biti omogućeno pranje u svim delovima prostorije. Posetioci ne smeju da ulaze u prostoriju sa inkubatorom, posuda za pranje obuće i higijenska odeća za sve radnike je neophodna oprema. Pre nego što se jaja stave u inkubator, sva oprema se mora oprati i dezinfikovati vrućom vodom i sapunom za dezinfekciju.

FUMIGACIJA SA FORMADEHIDNIM ISPARIVANJEM

Doda se 20 ml formalina na 10g kalijum permanganata po metru kvadratnom inkubatora, dva sata na 25oC tokom zagrevanja. Fumiginacija se takođe može vršiti i dok se jaja nalaze u inkubatoru. Nakon ovog procesa, koncentracija se mora upola smanjiti i svi ventilacioni otvori moraju da se otvore.

RAZVOJ EMBRIONA

Jaja bi trebalo staviti u inkubator sa otvorima za vazduh nagore. Jaja se moraju okretati 2 do 8 puta dnevno. Ovo sprečava taloženja otpada u samom jajetu. Razvoj embriona se može pratiti tako što se pregleda koristeći jaku baterijsku lampu. Ovaj pregled bi trebalo vršiti svake nedelje. Neoplođena jaja ili jaja u kojima je embrion rano uginuo se moraju ukloniti, jer njihovo truljenje može da zarazi ostala jaja. U normalnim uslovima, kada embrion ugine oseća se miris sumpora, tako da se lako mogu pronaći i ukloniti neoplođena jaja. Kontaminacija se često širi ljudskim rukama i dodirom, tokom pregleda pod svetlom.

LEŽANJE

Temperatura u delu inkubatora za leženje (izležionik, valjaonik) mora biti 2–3oC niža, a relativna vlažnost malo povišena u odnosu na ležionik (predvaljaonik). Jaja se moraju prebaciti u izležionik tokom 39 dana ili ranije, ukoliko se može čuti unutrašnje kuckanje. Ovo se dešava kada potpuno razvijen embrion probije membranu da bi uzeo vazduh, ali ne još i ljusku. Tada pile počinje da pijuče, a nakon nekog vremena, mišići vrata se stežu i jačaju što rezultira da pile probije ljusku. Posle probijanja ljuske, pile ima neograničenu količinu kiseonika i može samo da se oslobodi ljuske. Posle probijanja unutrašnje membrane, pile ne može da preživi više od 2–3 dana. Neki pilići noja su loše pozicionirani u jajetu ili nemaju dovoljno snage da se probiju kroz ljusku, tako da ovim pilićima treba pomoći. Pre samog izleganja, kesa žumanca je apsorbovana u stomaku pileta tako da se pupak (na mestu gde se pupčana vrpca spaja sa kesicom žumanca) posle izleganja mora poprskati nekim dezinficijensom (npr. jodom). Pilići moraju ostati u izležioniku gde su se izlegli sve dok se potpuno ne osuše, tj. dok njihovo perje ne postane baršunasto.

EKONOMSKE OSOBINE GAJENJA NOJEVA

Gajenje nojeva dobija sve veći ekonomski značaj, jer se kod ove ptice koristi sve: perje, koža, meso i jaja.
U ishrani se koriste od 12. do 16. meseca kada pilići dostignu težinu od 75kg. Noj živi od 60-70 godina, a u divljini 20-30. Mužjaci polnu zrelost dostižu sa 3 godine, s aženke sa 2, i žive u poligamnim zajednicama.
Mužjak kopa gnezdo za 12-15 jaja (nekad i do 25) a leži na jajima i brine se o gnezdu samo jedne od svojih ženki (ljubimice). Inkubacija jaja traje 42 dana i nakon izleganja pilići se drže na toplom i zatvorenom 2-3 nedelje. Pilići su pod stalnim nadzorom roditelja 1 godinu nakon izleganja (i mužjak i ženka brinu o pilićima)

HRANA

Noj dnevno pojede 3kg hrane (1,5kg čine žitarice, a ostalo lucerka i detelina) i popiju 12-15l vode. (U SAD se gaje nojevi koji dostižu težine i do 245kg)

PROIZVODNE KARAKTERISTIKE I EKONOMSKA OPRAVDANOST

Od odraslog noja se dobija:
-30-94kg čistog crvenog mesa, koje ima niži nivo holesterola čak i od ćurećeg mesa i izuzetno je meko
-2-2,5kg perja
-ulje se koristi u kozmetičkoj industriji (kozmetička kuća ''Ashanti'' koristi isključivo nojevo ulje za svoje proizvode)
-1,2-2m2 kože (izrada tašni, obuće i odeće)
-Jaja koja su teška 1,5-2kg (odgovaraju sadržaju 12 kokošijih), a ženka snese 30-40 jaja godišnje. Prodaju se oplođena jaja za izvođenje mladih, a ljuska jaja se koristi u slikarstvu.

Potrebna ulaganja:
-Nabavka noja od 3 meseca starosti – 1.500€
-Nabavka noja od 12 meseca starosti – 3.700€
-Noj ženka nakon prvog reproduktivnog ciklusa uzrasta 18-24 meseci – 4.400€
-Noj uzrasta preko 3 godine sa potvrđenim reproduktivnim sposobnostima – 6.000€
-Pored nabavke ptica, potrebno je izgraditi inkubatorske stanice, solidne građevinske objekte za podmladak i nabaviti prateću opremu.

Prodaja: potražnja za nojevim mesom se svakodnevno povećava.Cena jednog kilograma nojevog mesa u Francuskoj je oko 28$, u Italiji 17-19$, Švajcarska je veliki uvoznik (uveze oko 1.000t nojevog mesa godišnje)...

UKRATKO O GAJENJU NOJEVA

Nojevi se čuvaju u porodicam akoje čine 2 ženke i 1 mužjak. Jaja se sakupljaju svaki dan i ne treba da se skladište duže od 7-10 dana (na 15-20OC), ali se pre toga dezinfikuju. Jaja se nakon priprema stavljaju u inkubator, na 36°C koja mora da bude stabilna, jer male varijacije prouyrokuju smtrnost embriona od oko 50%. Savetuje se da se tek izleženi pilići u toku prvih 8 dana ne hrane i ne napajaju. Stavljaju se u bokseve od čelične žice i pilići u njima mogu da se iznose i napolje kada je lepo vreme, ali u hladovinu. U prostoru u kome borave, temperatura je oko 18°C. Već sa 3 meseca pilići mogu da budu teški 13,5kg.
Odrasli nojevi, po porodici traže 1-3 jutra zemlje, ograđenog prostora sa minimalnom visinom od 150cm. Ispusti za različite porodice su razdvojeni dvostrukom ograom, da bi radnici mogli da prolaze i da ne bi dolazilo do sukoba mužjaka.

Dodatne informacije se mogu pronaći na sajtovima:
www.nojevi.hr , www.nojevi.com , http://ostrich-farming.tripod.com/nojeva.html , www.farmanoj.cjb.net , www.novamedia.hr/users/farmanoj/noj.html - u Hrvatskoj
www.javorac.rs.sr - u Republici Srpskoj

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi