UZGOJ DIVLJE TREŠNJE

1. UPOTREBNA VREDNOST VRSTE

Divlja trešnja (Prunus avium L.) je značajna autohtona vrsta naših šuma i kao takva predstvalja polazni materijal za stvaranje mnogobrojnih sorti trešanja u voćarstvu u kom cilju danas služi kao podloga za kalemljenje sorti trešanja i višanja. Drvo joj je cenjeno kao furnirsko u industriji nameštaja pa joj je značaj sve veći ako se uzme u obzir da ima i brz prirast. Kao primešana vrsta u četinarskim šumama popravlja zemljišne uslove s obzirom na to da ubrzava raspadanje četina i smanjuje kiselost zemljišta.:
- sadnog materijala sposobnog za produkciju kvalitetnog drveta brzog rasta, otpornog na bolesti i štetočine,
- sadnog materijala koji će se koristiti kao podloga za kalemljenje sorti trešanja i višanja (dakle materijala sa jakim i razgranatim korenom, kompatibilnog sa plemkom),
- selekcionisanog kvalitetnog semena koje bi se našlo na domaćem i inostranom tržištu

2. EKOLOGIJA VRSTE

1. Zahtevi prema zemljištu. Što se zemljišta tiče, trešnja nije veliki probirač, ali joj odgovaraju bogata zemljišta umerene vlažnosti i reakcije bliske neutralnoj. Raste i na suvljim, sunčanim položajima. Najvažnije je da je zemljište sa dubljim karbonatnim slojem kao što su peskovite ilovače (bez plitkog sloja gline), aluvijumi, gajnjače, les, karbonatni černozem. S obzirom da je orijentacija na proizvodnji drvne mase, trešnju treba unositi na teška i jako plodna zemljišta (kada bujnost dolazi do izražaja u odnosu na rodnost). Trešnja se ne sadi na krčevinama trešnje i višnje (jer je tada ugrožava patogen Verticillium albo-atrum).
2. Zahtevi prema klimi. Trešnja je otporna na niske temperature pa se može gajiti i u hladnijim područjima. Medjutim, divlja trešnja je neotporna na temperature niže od -3.8 ºC pri kretanju vegetacije (kada može već doći do pojave oštećenja), -2.8ºC u punom cvetanju i -1.1ºC nakon zametanja plodova. U procesu zimskog mirovanja divlja trešnja izdržava temperature niže i od -28ºC. Izrazita je heliofitna vrsta te joj odgovaraju južne i jugozapadne ekspozicije (ukoliko na tim položajima ne dodje do pojave ožegotina, na šta je ova vrsta osetljiva). Uz uslov da su padavine tokom godine pravilno rasporedjene trešnja uspeva i u područjima sa suvljom klimom. U Srbiji se trešnja javlja u mezofilnim šumama (kitnjak-grab, brdske bukve, Acero-Fraxinetum i nekim drugim), ali i u pojasu aluvijalnih šuma.
3. Fenologija vrste. Cvetanje trešnje započinje rano, početkom aprila, i traje 4-27 dana, a plod se dalje razvija 28-70 dana (dakle dozreva od avgusta do oktobra) u zavisnosti od ekoloških uslova. Otpada nakon dozrevanja.

3. KARAKTERISTIKE SEMENA (PLODA) I MANIPULACIJA

- plod divlje trešnje je okruglast, debljine oko 1 cm, crvene ili crne boje, gorkast ili sladak;
- plod je izrazito hranljivo-dijetetske, dijetoprofilaktične i dijetoterapeutske vrednosti; bogatstvo ploda očituje se kroz sadržaj mnogih materija (šećeri - 12%, org. kiseline - 0.7%, celuloza - 1%, pektini, tanini, antocijani, vitamini - A, B1, B3, B5, B6, C, mineralne materija, enzimi, aromatične materije itd.); osvežavajućeg, diuretičnog, antireumatskog, umirujućeg, energetskog, detoksikujućeg, samoimunizirajućeg, antiinfektivnog i laksativnog dejstva;
- plod trešnje sakuplja se sa stojećih stabala ili otresanjem, odnosno nakon otpadanja sakupljaju se sa tla; sabrani plodovi prostiru se u tanke slojeve (da se ne bi upalili);
- mesnati deo odvaja se posebnim mlinovima, presovanjem, maceracijom, trljanjem na rešetu i ispiranjem vodom, nakon čega se koštice kraće vreme suše;
- seme se može dobro čuvati 1-2 godine u uobičajenim uslovima, odnosno do idućeg proleća može se čuvati u vlažnom stratifikatu s peskom na niskoj temperaturi ili, za duže od 1 godine, u hermetički zatvorenim sudovima na temp. 0-5ºC;
- u 1 kg čistog semena trešnje ima prosečno oko 5.700 koštica, a iz 100 kg plodova dobija se oko 8kg semena
- klijanje je nadzemno, ali je otežano zbog jače ili slabije izražene dormantnosti embriona i nepropustljivosti semenjače što se savladava prethodnim tretmanom (Predsetveni tretman vrši se na razne načine:
a) stratifikacija sa vlažnim peskom ili tresetom 90-120 dana na temp. 0-5ºC; b) stratifikacija sa vlažnim peskom (tresetom) 14 dana na temp. 18-25ºC i zatim 90-120 dana na temp. 2-5ºC; c) pre same stratifikacije seme se drži 8 dana u dnevno menjanoj vodi, zatim se primenjuje topla i vlažna stratifikacija na temp. 21ºC u trajanju od 4-6 nedelja pre hladne stratifikacije; konačno hladna stratifikacija (na temp. 4ºC) traje 150 dana nakon čega dolazi do pucanja semenjače i pojave korenka; seme se uklanja i seje).

4. PROIZVODNJA SADNOG MATERIJALA

Proizvodnja sadnica divlje trešnje može se vršiti na dva načina, i to gene-rativnim (semenom) i vegetativnim putem. Sadnice dobijene na jedan od ova dva načina koriste se za pošumljavanje ili kao podloge za kalemljenje sorti trešanja i višanja. Podloge moraju biti prilagodjene zemljištu, klimi i povoljno delovati na razvoj, rodnost i kvalitet plodova (pa se u tom smislu proizvode podloge trešnje vrapčare - P. avium i rašeljke - P. mahaleb).

4.1. Generativno razmnožavanje

Proizvodnja sadnog materijala kod trešnje svodi se u šumarskoj praksi isključivo na proizvodnju generativnim načinom (semenom). Bez obzira na to da li se sejanci proizvode u šumarske ili voćarske svrhe potrebna je prethodna masovna i individualna selekcija divlje trešnje na različita svojstva, odnosno za šumarske potrebe selekcija bi se u divljim populacijama vršila na svojstva kao što su pravnost, brzina rasta, otpornost na bolesti i sl.), dok bi se za potrebe voćarstva-proizvodnje podloga-vodilo računa svojstvima kao što su masa i razgranatost korenovog sistema, komatibilnost sa plemkom, otpornost na bolesti, štetočine, otežane ekološke uslove.
Sama setva semena (prethodno tretiranog) se sprovodi u jesen ili u rano proleće u Dunemanovim lejama. Razmak izmedju brazdi je 20-30 cm, a gustina setve je cca 60 koštica po metru dužnom brazde. Dubina setve je oko 1,2 cm. Za potrebe šumarstva na teren se mogu iznositi već jednogodišnje sadnice (1+0).

4.2. Vegetativno razmnožavanje

Ovaj vid razmnožavanja sprovodi se ako želimo da buduća sadnica (klon) zadrži sva dobra svojstva matične biljke i sprovodi se tek nakon selekcije (ukoliko takav materijal pokazuje napred navedena dobra svojstva). Da bismo proizveli dovoljan broj takvog klonskog sadnog materijala potrebno je napraviti matičnjak u kome će se nalaziti, kao matična, ona stabla koja poseduju tražena svojstva. Nakon što je takav korak učinjen može se započeti sa proizvodnjom potomstva na sledeći način:

4.2.1. Nagrtanje

Zdrave matične biljke (prečnika u korenovom vratu najmanje 8-10 mm) postavljaju se u rastresitu, plodnu i ocednu zemlju 1 godinu pre nego što počne njihova eksploatacija. Razmak izmedju matičnih biljaka u redu je izmedju 30-38 cm, a razmak izmedju redova mora biti dovoljan da obezbedi nesmetanu obradu u toku proleća i leta . Pre kretanja vegetacije u toku proleća sledeće godine matične biljke se seku u osnovi na visinu 1-2cm iznad nivoa zemlje . Dva do pet novih izbojaka se najčešće razvija u 2. godini (a u višim godinama i veći). Kada izbojci dostignu visinu od 7-12 cm smešom zemlje i strugotine zagrću se do jedne polovine svoje visine, odnosno kada dostignu visinu od 19-25 cm vrši se drugo zagrtanje (opet na polovinu visine) . Treće zagrtanje vrši se sredinom leta kada su izbojci dostigli svoju konačnu visinu (oko 45 cm) i tada se osnova izbojka zagrće na visinu od 15-20 cm ). Prestankom vegetacije izbojci koji su razvili koren odvajaju se od matične biljke (makazama, što bliže osnovi) i prenose u rasadnik na doožiljavanje. Sledeće godine postupak se ponavlja. Matična biljka pri ovom načinu vegetativnog razmnožavanja, uz sve potrebne mere nege i zaštite, može biti u eksploataciji 15-20 godina .

5.2.2. Poleganje u rov

Osniva se matičnjak od jednogodišnjih sadnica zasadjenih u razmaku od 45-76 cm (u redu) i 1,2-1,5 m (izmedju redova) pod uglom od 30-45° u odnosu na površinu zemlje (slika 1).
Matične biljke se seku na visinu od 45-60 cm i ostavljaju da rastu jednu sezonu. Pre kretanja vegetacije matična biljka se cela polaže u rov dubine oko 5cm uz prethodno uklanjanje slabijih grančica. Polegnuta biljka se protiv podizanja pričvršćuje za tlo drvenom rakljicom . Supstratom (uglavnom treset) debljine 5-7,5 cm treba da se pokrije cela biljka (i to prvo aktivne pupoljke sa 2-2,5 cm debljine, a kasnije izbojke do jedne polovine njihove visine). Konačna visina supstrata je 15-19 cm . Na kraju sezone supstrat se uklanja, a zakorenjeni izdanci odvajaju se pri osnovi makazama (slika 4). Sledeće sezone ciklus se ponavlja. Karakteristika ovako proizvedenih sadnica, odnosno podloga divlje trešnje vrapčare je da omogućavaju izuzetnu vezu sa budućom plemkom, dugu ophodnju i vitalnost voćarskog zasada.
Rašeljka se vegetativno razmnožava listovima koji se lako zakorenjuju u plasteniku pri visokoj vlažnosti i uz prethodno tretiranje stimulatorima rasta (indol-buterna kiselina). Treba napomenuti da su sadnice rašeljke bolje adaptirane na suvlje uslove staništa zbog izrazitijeg vertikalnog prostiranja korena nego kod divlje trešnje (koji ima manje-više horizontalno rasprostranjenje).

5. BOLESTI I ŠTETOČINE DIVLJE TREŠNJE

Najkarakterističnije bolesti divlje trešnje su pegavost lišća (uzročnik je Caccomyces hyemalis) i izazivač rupičavosti lišća (Clasterosporium carpophi-lum), a od štetočina divlju trešnju napada, kao najznačajnija, trešnjina muva (Rhagoletis cerasi).
Pored bolesti i štetočina značajni uzročnici propadanja divlje trešnje su i viroze koje prave značajne ekonomske štete u voćnjacima (prenose se često preko podloga za kalemljenje). Najznačajnije viroze su: albino, prstenasta pegavost Prunusa, šareno lišće, rdjasto šarenilo lišća, H-bolest, sitne trešnje, uvrnutost lišća, viroza kratke peteljke, ružičasti plodovi, virozna smolotočina.
Mere zaštite sprovode se prema voćarskom kalendaru fungicidima i insek-ticidima koji se inače koriste u šumarstvu.

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi